Home Blog Page 122

Energetski kalkulator – kako da tačno izračunate koliko možete da uštedite na struji

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Recha Oktaviani)

Trošimo struju do tri i po puta više od evropskog proseka što je pokazatelj da nešto moramo da promenimo. Projekt menadžer „USAID Srbija“ Siniša Čađo ističe da su zasad tokom projekata „Bolja energija“ informisali građane na koje načine mogu da uštede energiju. Stručnjak za upravljanje u energetici Branimir Kalanj preporučuje aplikaciju „Energetski kalkulator“, koja nam može pomoći da postanemo energetski efikasni.

Stambene zgrade su jedan od najvećih potrošača električne energije u zemlji, jer troše trećinu ukupne energije.

Siniša Čađo je za RTS rekao, na početku treće godine petogodišnjeg projekta „Bolja energija“, da su obišli veliki broj lokalnih samouprava širom Srbije i razgovarali sa građanima i lokalnim vlastima.

„Građanima pojmovi poput bolja energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije nisu na radaru, ali se situacija promenila. Građani sada pitaju kako mogu da ostvare uštede, kome treba da se obrate za utopljavanje zgrada. Ohrabreni smo da smo na pravom putu i da ćemo ostvariti rezultate. Doskora je prekidač bio struja, a grejanje drvo“, kaže Čađo.

PROČITAJTE JOŠ:

Još energetskih centara

Čađo najavljuje da je u planu digitalizacija procesa za ostvarivanje uštede električne energije, što bi građani mogli da imaju na raspolaganju.

Naglašava takođe da je ove godine planirano otvaranje još energetskih centara širom Srbije, poput nedavno otvorenog centra u Kuli.

„Lokalne samouprave su same počele da planiraju energetske centre, bez traženje pomoći USAID-a, što znači da postoji interesovanje“, poručuje Čađo.

Šta je energetski kalkulator

Foto-ilustracija: Pixabay (qimono)

Branimir Kalanj, govoreći o „energetskom kalkulatoru“, kaže da je reč o softverskom proizvodu koji je razvijen s ciljem da građanima pomogne u donošenju odluka o investicionim merama koje treba da sprovedu u svojim objektima.

„Građani mogu na jednostavan način da dođu do informacije kojoj energetskoj klasi pripadaju, koje su mere koje treba da sprovedu i koliko to košta. Mogu da urade simulacije, i da dobiju koliko treba da se investira, kakva je mesečna rata i za koliko vremena se uloženo vraća“, objašnjava Kalanj.

„Energetski kalkulator“ se može naći na veb-adresi www.energetski-kalkulator.rs.

Kako možemo da uštedimo

Metode štednje se mogu podeliti u dva dela, kaže gost Dnevnika RTS-a.

Kalanj objašnjava da u prvom neinvesticionom delu, građani moraju da nauče kako da se odnose prema energiji, odnosno da energiju troše samo koliko je nužno.

„Naučimo se da gospodarimo energijom. To je prvi korak“, poručuje Kalanj.

Prema njegovim rečima, drugi korak su investiciona ulaganja, a smernice za to mogu da pronađu upravo na „energetskom kalkulatoru“.

Izvor: RTS

Ambiciozni planovi Velike Britanije za nuklearnu energiju

Foto-ilustracija: Unsplash (Lea Fabienne)
Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

Ujedinjeno Kraljevstvo je zemlja koja se u velikoj meri oslanja na energiju vetra od obnovljivih izvora, i na gas, pored toga. Poslednjih godina količine gasa su slične prilikom potražnje, i ova dva izvora su glavni energetski stubovi zemlje.

Međutim, zemlja aktivno radi na svojim planovima modernizacije i proširenja nuklearnog kapaciteta. Civil Nuclear Roadmap predstavlja plan za ekspanziju nuklearne energije u zemlji, kako bi računi stanovništva bili umanjeni, a zemlja što bezbednija, s obzirom da je energetska kriza podsetila koliko je značajno biti energetski snabdeven. Međutim, ovo označava najveće širenje kapaciteta u poslednjih 70 godina. 

Ključni elementi ovog plana uključuju istraživanje izgradnje velikih novih nuklearnih elektrana i ulaganje u naprednu proizvodnju nuklearnog goriva.

Tokom 2023. godine zemlja je proizvodila oko 15 odsto svoje električne energije iz oko 6,5 GW nuklearnog kapaciteta, međutim većina postojećih reaktora do kraja ove decenije biće povučeno iz upotrebe, ali su u planu reaktori novog dizajna. Planovi zahtevaju do 24 GW novih kapaciteta do 2050. godine, što je preko tri puta više kapaciteta od trenutnog. Ideja je da četvrtina potrebne električne energije do tada dolazi iz nuklearnih reaktora, navodi World Energy Association.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Bruno Martins)

Jedan od ključnih aspekata ovog plana je unapređenje regulative kako bi se ubrzao razvoj novih elektrana, ali i finanskija pomoć tamošnje Vlade koja će uložiti stotine miliona britanskih funti u proizvodnju urana za gorivo. Vlada je takođe pokrenula dve konsultacije: jednu o novom pristupu lociranju budućih nuklearnih elektrana i drugu o podsticanju privatnih ulaganja u napredne nuklearne projekte, objašnjava World Nuclear News

To znači da se još jedna zemlja ipak opredelila na ulaganja u nuklearnu energiju, i njen razvoj za budućnost kako bi ciljevi klimatske neutralnosti, pored energetske bezbednosti, bili ispunjeni.

Ovaj sveobuhvatan plan stavlja Ujedinjeno Kraljevstvo na put skoro pa četverostrukog povećanja nuklearnih kapaciteta do 2050. godine, što predstavlja ambiciozan plan.

Energetski portal

Prijava na volontersku praksu na poziciji „EKO-SARADNIK“

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto: Envision EcoSerbia

Omladinsko ekološko udruženje Envision Eco Serbia, kao neprofitna studentska organizacija koja se bavi edukacijom mladih na temu ekologije i zaštite životne sredine, realizuje projekat sa ciljem podizanja svesti mladih u osnovnim i srednjim školama širom Srbije.

U okviru projekta biće organizovana volonterska praksa na poziciji „EKO-SARADNIK“, koja će uključiti obuku, pripremu za radionice, dobijanje relevantnih informacija i vođenje samostalnih radionica u saradnji s timom ovog udruženja.

Ovo je prilika da studenti razmene ideje, razviju kreativnost i veštine prezentovanja. Volonteri će držati radionice u osnovnim i srednjim školama u mestima Kovačica, Kovin, Vršac, Plandište i Stara Pazova, sa obezbeđenim prevozom.

Pre početka prakse, studenti prolaze kroz obuku i potpisuju ugovor o volontiranju na tri meseca. Nakon uspešno završene prakse, dobijaju pismo preporuke, dodatni ESBP poen i obogaćuju svoje iskustvo i znanje o ekologiji i zaštiti životne sredine.

Projekat počinje 1. marta 2024. godine, a zainteresovani za praksu mogu da se prijave ovde.

Kako biste se upoznali sa njihovim dosadašnjim radom, portfolio organizacije možete pogledati ovde.

Energetski portal

Kineski petrohemijski rast, uticaj na globalno tržište i naftu

Foto-ilustracija: Unsplash (robin-sommer)
Foto-ilustracija: Pixabay

Petrohemijska industrija je grana industrije koja se bavi proizvodnjom hemijskih proizvoda iz sirove nafte i prirodnog gasa. Ovi proizvodi uključuju različite vrste plastike, guma, deterdženta, đubriva, lekova, boja, kao i brojne druge materijale i hemikalije. Petrohemijski procesi obično uključuju razlaganje većih molekula sirove nafte ili tečnog gasa u manje, što omogućava dalju preradu. 

Trenutna situacija petrohemijske industrije je vrlo značajna za globalnu ekonomiju s obzirom da transformiše energetske resurse u nove materijale koji se svakodnevno koriste svuda u svetu.

Zemlja koja je jedan od vodećih igrača u petrohemijskoj industriji jeste Kina. Razvoj petrohemijske industrije u Kini je intenzivan, s obzirom na to da ulaže ogromna sredstva u izgradnju novih postrojenja. U posljednjih nekoliko godina, Kina je značajno povećala svoje kapacitete za proizvodnju ključnih petrohemijskih elemenata poput etilena i propilena, postižući proizvodne kapacitete koji su uporedivi sa kapacitetima cele Evrope, Japana i Koreje zajedno, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

Ovaj rast ne samo da je povećao domaću potražnju za naftom u Kini, već je i smanjio njenu zavisnost o uvozu petrohemijskih proizvoda, što lančano utiče na druge aktere na tržištu. Ovim se preoblikuje tržište nafte gde je jedan milion barela dnevno sada mera koja pokriva potražnju, a veliki uticaj ima upravo potražnja Kine za petrohemijsku industriju, navodi IEA. Kako se kineski petrohemijski sektor širi, dešava se i značajan uticaj na globalna tržišta koja zavise od petrohemije, kao što su plastika, sintetička vlakna i njihovi međuproizvodi.

Situacija na tržištu uvek utiče na sve aktere koji su na bilo koji način povezani sa ovom granom industrije, zbog čega se dešava pad petrohemijske aktivnosti u drugim regionima, uključujući Bliski istok i Aziju. Ali ni to nije izolovan slučaj, s obzirom da se i evropski petrohemijski proizvođači, bore se za poslovanje i svoju konkuretnost, naročito u doba kada je isporuka nafte u Evropu smanjena, i kada zbog svih zadatih ciljeva postoji tendencija da se nafta što manje koristi u Evropi. Međutim, SAD su tu nastupile kao veliki izvoznik petrohemisjkih sirovina, međuproizvoda i polimera.

Kina se sve više ističe kao glavni potrošač i proizvođač, dok SAD jača svoju ulogu kao izvoznik. Ova dinamika će verovatno imati dugoročneposledice, ne samo na petrokemijsku industriju već i na globalna tržišta nafte.

Energetski portal

EU: Uspešan razvoj energije vetra, ali potrebni dodatni napori za postizanje cilja do 2030

Foto-ilustracija: Unsplash (Karsten Würth)
Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)

Završetak 2023. godine doneo je dobre rezultate kada je reč o razvoju obnovljivih izvora energije u Evropskoj uniji. Govoreći o energiji vetra, ona je činila 19 odsto ukupne električne energije koja je proizvedena prošle godine u Evropi. Štaviše, u državam članicama izgrađeno je ukupno 17 GW novih kapaciteta ovog izvora energije, pokazuju podaci WindEurope i to 14 GW na kopnu i 3 GW na moru.

Ipak treba istaći da je i pored ovakvog napretka, koji je značajno bolju u odnosu na 2022. godinu, potreban dodatan kako bi se postigli ciljevi Evropske unije postavljeni do 2030. godine. To znači da bi svake godine do 2030, trebalo da se izgradi po novih 30 GW kapaciteta.

Prošla godina najuspešnija je bila za Nemačku, koja je izgravila najviše novih kapaciteta vetra, a treba reći da je prvo mesto zauzela i kada je reč o solarnoj energiji. Drugo i treće mesto zauzele su Holandija i Švedska. Kako se navodi na sajtu WindEurope, Holandija je izgradila vetroelektranu na moru Hollandse Kust Zuid kapaciteta 1,5 GW, koja je ujedno u ovom trenutku najveći vetropark na svetu.

Procene Međunarodne agencije za energetiku (IEA), pokazuju da će Evropa tokom perioda od 2024. do 2028. godine instalisati godišnje 23 GW nove energije vetra. Tome bi trebalo da doprinesu akcije navedene u EU paketu energije vetra, ali i da ojačaju evropski lanac snabdevanja ovom energijom. Kako se navodi, nacionalna implementacija aktivnosti je ključna.

Pročitajte još:

Veoma važan korak u vezi sa ovim jeste to što je Evropska komisija u oktobru prošle godine objavila Paket energije vetra (eng Wind Power Package), a koji je usvojilo u decembru 26 ministra energetike Evropske unije. Paket sadrži 15 hitnih akcija za jačanje konkurentnosti evropskog lanca vrednosti vetra. Ključne akcije uključuju dalje pojednostavljenje izdavanja dozvola, poboljšanja u dizajnu aukcija za izgradnju novih vetroparkova i javnu finansijsku podršku za proizvodnju vetroturbina i ključnu infrastrukturu, navodi se na sajtu WindEurope.

Kako je prethodno napisano, vetar je prošle godine činio 19 odsto električne energije proizvedene u Evropskoj uniji, a kada je reč o ostalim, 13 odsto predstavlja hidro, solarna energija osam odsto i biomasa tri odsto. Sveukupno, obnovlji izvori činili su 44 odsto proizvedene električne energije u 2023. godini.

Energetski portal

Pojednostavljenje prijave za subvencije, uz strogu kontrolu korišćenja tih sredstava

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)
Foto-ilustracija: Unsplash (Yulian Alexeyev)

U Vladi Srbije održan je sastanak sa predstavnicima poljoprivrednika na kojem je bilo reči o načinu prijavljivanja parcela na platformi eAgrar. Razgovaralo se naročito o prijavljivanja onih zemljišta za koje se nikada do sada nisu dobijale subvencije, s obzirom na to da se ova tema pokrenula na prethodnom sastanku premijerke i poljoprivrednika krajem prethodne godine.

Sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja su tokom sastanka pređeni detaljno svi koraci procesa – od prijave za subvenciju, pa sve do same isplate.

Dogovoreno je da Ministarstvo poljoprivrede uradi predlog izjave o obrađivanju zemljišta, koji će sačekati formiranje nove vlade i biti spreman za dalje procedure, tačnije izmene i dopune zakona koje su neophodne.

Takođe, vlasnici parcela na kojima poljoprivrednici obrađuju zemljište, biće u obavezi da potpišu ugovor sa poljoprivrednicima, kako bi se mogućnosti zloupotreba svele na minimum.

Pročitajte još:

Tom prilikom, predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je da su i poljoprivrednici i država na zajedničkom zadatku, a to je da u najvećoj mogućoj meri pojednostave sistem prijave za subvencije sa jedne strane, uz strogu kontrolu korišćenja tih subvencija sa druge strane.

Ona je rekla da je svaki predlog koji dolazi od poljoprivrednika izuzetno koristan, te da su ovakvi konstruktivni sastanci jednako značajni za Vladu, koliko za same poljoprivrednike.

Dogovoreno je da će se sastanci u ovom formatu nastaviti i u narednom periodu.

Sastanku je prisustvovala i ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković.

Energetski portal

Danas počinje prijavljivanje za turističke vaučere

Foto-ilustracija: Unsplash (Dejan Zakic)
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Danas počinje prijavljivanje građana za vaučere za subvencionisani odmor u Srbiji.

Kroz ovu inicijativu,  dodeljeno će biti 100.000 vaučera za subvencionisani odmor, sa povećanjem maksimalne vrednosti vaučera sa 5.000 na 10.000 dinara.

Ministarstvo ističe da je interesovanje za ovu akciju veliko, s obzirom na to da se oko 4.500 ugostiteljskih objekata širom zemlje prijavilo za učešće u programu. Nadaju se da će odziv građana biti sličan prošlogodišnjem, kada je kontigent od 100.000 vaučera distribuiran za samo jedan dan.

Osim povećanja vrednosti vaučera, ove godine je proširen i limit zarade za zaposlene koji mogu da apliciraju, na iznos do 80.000 dinara.

Pročitajte još:

Kategorije građana koji imaju pravo na vaučere uključuju penzionere, nezaposlene, korisnike prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, vojne invalide, nosioce poljoprivrednog gazdinstva, studente, osobe starije od 65 godina bez penzija, kao i zaposlene čija primanja ne prelaze 80.000 dinara mesečno, što je dakle povećan limit.

Prijave se podnose na šalterima Pošte Srbije, uz popunjenu prijavu i potrebnu dokumentaciju. Ministarstvo očekuje da će ova inicijativa doprineti razvoju domaćeg turizma i pružiti građanima priliku za povoljan odmor u Srbiji.

Energetski portal

Otkriveno veliko nalazaište litijuma u SAD-u: Veliki značaj geotermalne energije

Foto-ilustracija: Unsplash (don-stouder)
Foto-ilustracija: Unsplash (josh-sanabria)

Tokom prethodnih godina, litijum je česta tema na globalnom nivou, kao element potreban za izradu telefona, laptopova, trotineta, električnih automobila, zbog čega je sve važniji za mnoge grane industrije.

Svako novo nalazište postaje i nova tema. Pred kraj 2023. godine, Ministarstvo za energetiku SAD-a potvrdilo je saopštenjem da je Solton Si novo veliko nalazište. Jezero se nalazi u Kaliforniji, površine je oko 820 km2, a Nacionalna laboratorija Lorensa Berklija u SAD-u predviđa da bi ovaj region mogao da donese 3.4 miliona tona litijuma, što je prema proceni dovoljno za više od 375 miliona baterija potrebnih za izradu električnih vozila. 

Izveštaj navodi da ovo značajno čini domaću industriju litijuma bezbednom. SAD uglavnom uvozi litijum, mada su postojala nalazišta litijuma u Nevadi, Severnoj Karolini, Oregonu, međutim ovo otkriće vrlo je značajno.

Geotermalna električna energija u regionu Solton Si u Sjedinjenim Državama, igra ključnu ulogu u ekstrakciji litijuma. Ovo područje trenutno raspolaže sa oko 400 megavata instaliranog kapaciteta za proizvodnju geotermalne električne energije, ali se procenjuje da ima potencijal za sedam puta veći broj megavata. 

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (josh-sanabria)

U procesu proizvodnje geotermalne energije, voda se crpi iz podzemnih vrućih izvora, gde je zagrejana sama po sebi. Tokom ovog procesa, geotermalna voda koja dolazi na površinu često sadrži visoke koncentracije minerala, uključujući litijum i cink. Ove minerale je moguće izdvojiti iz vode, čineći geotermalnu energiju ne samo izvorom električne energije već i potencijalnim izvorom važnih mineralnih resursa.

U slučaju Solton Si, geotermalna slana vode iz ovog područja posebno je bogata litijumom. Sa povećanjem kapaciteta za proizvodnju geotermalne energije, povećava se i količina geotermalne vode koja se crpi, a time i potencijal za ekstrakciju većih količina litijuma, što Sjedinjene Države stavlja u poziciju da zadovolje ili čak nadmaše globalnu potražnju za litijumom u narednim decenijama, navodi resorno ministarstvo SAD-a.

Energetski portal

ZNAČAJ EDUKACIJE ZA PRELAZAK NA CIRKULARNA REŠENJA

Foto-ilustracija: Unsplash (danist-soh)
Foto: Ljubaznošću Radmana Šelmića

Privredna komora Srbije (PKS) realizovala je brojne aktivnosti koje se odnose na zelenu transformaciju srpske privrede. Pre svega, fokus je na treninzima i edukaciji predstavnika kompanija u oblastima cirkularne ekonomije, karbonskog računovodstva, mehanizma za prilagođavanje granice ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), industrijske simbioze, dekarbonizacije, kao i energetske efikasnosti, tretmana industrijskog otpada, zelene gradnje. Isključivo internim snagama urađena je Deklaracija o zelenoj transformaciji privrede u 10 tačaka – strateški dokument čiji je cilj da podstakne i podrži kompanije u procesu prelaska na cirkularni model poslovanja, uz očuvanje konkurentnosti i efikasnosti. Dostupna je i online na https://api.pks.rs/storage/assets/Deklaracija,%20final%203.12.2022.%201.pdf. Organizovan je i prvi regionalni Samit cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana u junu, kao i posete kompanijama u Srbiji, kako bi podstakli tranziciju ka novim biznis modelima. Sa različitim aktivnostima će se nastaviti, jer je svest u kompanijama o značaju i sveobuhvatnosti promena u ovoj oblasti povećana, ali je još uvek na nedovoljnom nivou. Radman Šelmić, savetnik predsednika PKS-a za zelenu i cirkularnu ekonomiju, za Magazin Energetskog portala govori o obavezama koje očekuju izvoznike početkom sledeće godine, obukama i edukaciji u PKS, različitim programima podrške, kao i koje najbolje prakse iz Evropske unije možemo da primenjujemo kako bi ubrzali proces zelene transformacije.

Komora Srbije godinama realizuje treninge u domenu cirkularne ekonomije. Na koju oblast ste sada fokusirani, šta privrednike najviše interesuje i koliko njih je ukupno završilo obuku?

– Mi smo u nekoliko navrata, tokom prethodnih godina, organizovali treninge i edukaciju u oblasti cirkularne ekonomije kroz različite programe. U početku su to bili treninzi opšteg tipa da bi se predstavnici kompanija upoznali sa konceptom cirkularne ekonomije, razumeli neophodnost promene poslovnih procesa i modela i sagledali mogućnosti za konkretnu primenu. Sada smo fokusirani na dizajniranje i realizaciju naprednijih i konkretnih programa edukacije iz domena cirkularne ekonomije, koji su specifični za pojedinačne industrije, kao na primer za građevinsku ili prehrambenu. Obuke je završilo više stotina predstavnika kompanija i na taj način smo konkretnim transferom znanja značajno doprineli ubrzavanju cirkularne ekonomije u Srbiji. Obuka je menjala format u skladu sa potrebama kompanija i uslovima digitalizacije tržišta. Bez obzira na format, polaznici su kroz višenedeljnu obuku sticali znanja na temu upotrebe alata cirkularne ekonomije (upravljanje otpadom, eko-dizajn, životni ciklus proizvoda, reciklaža, domaće i EU zakonodavstvo i slično). Za sve ove oblasti sada se rade posebne edukacije.

U FOKUSU:

Kako ocenjujete kojom dinamikom se primenjuju nova saznanja u oblasti cirkularne ekonomije u praksi i na koji način bi to moglo da se unapredi? Šta predlažu privrednici za unapređivanje transformacije zelene tranzicije u narednom periodu?

Foto-ilustracija: Pexels (macro-photography)

– U poslednjih godinu dana primetan je pomak i u porastu svesti privrednika o značaju i neophodnosti konkretnih rešenja iz ovog domena. Ipak, to je još uvek daleko od zadovoljavajućeg. Najznačajnije izazove mogli bismo da grupišemo u četiri celine: prva je nedovoljno tehnološkog i ekonomskog znanja u kompanijama koje bi moglo da ubrza prelaz na cirkularna rešenja, drugo je zakonska regulativa koja ne favorizuje status nusproizvoda u konkretnim industrijama i prestanak statusa otpada, što je nužni preduslov za uspostavljanje industrijske simbioze između dve kompanije, a treći je otežani pristup novcu kada su u pitanju investicije kod banaka za ovu namenu ili limitirani iznos subvencija. Četvrti je ograničeni nivo domaćeg ekspertskog znanja u ovoj oblasti.

Koji su budući planovi Centra za cirkularnu ekonomiju PKS za pripremu srpske privrede za sveobuhvatnu zelenu tranziciju?

– Želimo da naša platforma za cirkularnu ekonomiju bude središni čvor za industrijsku simbiozu u Srbiju, a već smo kroz jedan pilot projekat, u okviru saradnje sa Ministarstvom privrede, popisali sve vrste industrijskog otpada u industrijskoj zoni u Pirotu. To je značajan prvi korak. Planiramo uskoro naredne etape edukacije za konkretne industrije u domenu cirkularne ekonomije, kao i za oblasti kao što su karbonsko računovodstvo, energetska efikasnosti, dekarbonizacija poslovnih procesa i drugo. Planiramo da zajedno sa kolegama iz Zelenog tima PKS obiđemo regionalne komore i na taj način prenesemo u direktnom kontaktu sa predstavnicima privrede poruke o neophodnosti i važnosti cirkularne ekonomije.

Kako se realizuje trogodišnji Program podrške razvoju cirkularne ekonomije, koji je započet u saradnji sa Ministarstvom privrede Srbije? Koja je uloga PKS-a?

Foto-ilustracija: Unsplash (alexander-schimmeck)

– Program podrške razvoju cirkularne ekonomije (2021–2023) deo je Akcionog plana za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine, u kojem se PKS pojavljuje kao implementaciona jedinica Ministarstva privrede. Opšti cilj strategije je definisan kao podizanje konkurentnosti industrije u Srbiji. Pet posebnih ciljeva realizuje se kroz šest područja intervencije: osnaživanje ljudskih resursa, digitalizacija, inovacije, investicije, međunarodna dimenzija i cirkularna ekonomija. Konkretna mera Promocija cirkularne ekonomije i edukacija privrednih subjekata poverena je PKS.

Koje su aktivnosti predviđene u okviru tog programa i koliko bi on trebalo da doprinese unapređenju razvoja cirkularne ekonomije?

– Program se pojavio u pravom, a ujedno, vrlo delikatnom vremenu zbog pandemije kovida. Neizvesnost u vezi sa kovid pandemijom je zelenu transformaciju stavila u standby režim, a opet mi koji delujemo u toj oblasti znali smo da tranzicija neće stati. Naprotiv, čim se pandemija stišala, a uporedo za globalnom energetskom i ekonomskom krizom, pitanja iz domena zelene agende su dobila zamah od EU do USA. Aktivnosti koje je PSK preduzela u početku imale su za cilj da definišemo poziciju termina cirkularne ekonomije u Srbiji, kao i da što većem broju privrednih subjekata prezentujemo alate cirkularne ekonomije. Početna pozicija je bila da 60 odsto ispitanika cirkularnu ekonomiju prepoznaje kao reciklažu, što je praktično značilo da krećemo sa niskih pozicija opšteg znanja i informisanosti , jer je reciklaža poslednja stanica cirkularne ekonomije, ako procese waste to energy (potrošnja energije) isključimo iz cirkularnosti. Uspešno smo realizovali obuke iz opšteg poznavanja alata cirkularne ekonomije, nefinansijskog računovodstva, nusproizvoda i prestanka statusa otpada, upravljanja otpadnim vodama, CBAM-a. Publikovali smo vodiče za cirkularnost u poljoprivredi, upravljanje otpadom od betona i ponovnu upotrebu, upravljanje hemikalijama u cirkularnoj ekonomiji itd. Fokus u poslednjoj godini nam je na industrijskoj simbiozi. Suština cirkularnosti je da cirkuliše sirovina, bilo da je definisana kao nusproizvod ili kao prestanak statusa otpada. Time ubrzavamo procese i procedure i izmeštamo otpad ili sirovinu iz administracije kretanja otpada.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA.

Pre skoro pet godina, Beograd je usvojio ambiciozni plan koji predviđa dupliranje njegovih zelenih površina. Da li će se on ikada ostvariti?

Foto-ilustracija: Unsplash (Aleksandar Pavlovic)
Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Cirkovic)

Uz pomoć savremenih pristupa uređivanju zelenih površina, plan koji je Beograd usvojio 2019. mogao bi drastično da poboljša životne uslove u prestonici. Ana Šabanović sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, za Klima101 objašnjava kako je takvo povećanje uopšte moguće, i šta je neophodno da bismo transformisali sliku beogradskog zelenila.

Po Planu generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina Beograda, ukupno oko 12 odsto teritorije srpske prestonice nalazi se pod zelenim površinama, što je ukupno nešto ispod 10.000 hektara. Od toga, javne zelene površine, tj. ne računajući šume i vlažna staništa, čine svega 2,83 odsto površine grada.

Kakve su ovo brojke? Po podacima Evropske agencije za životnu sredinu (European Environmental Agency, EEA), Beograd se nalazi na 28. mestu od 37 analiziranih glavnih gradova u Evropi po udelu zelenih površina. Gradovi slične veličine uglavnom se kotiraju od 10. do 20. mesta: Stokholm na 11, Varšava na 12, Sofija na 14. mestu a Prag na dvadesetom, piše za.

Ova slika bi trebalo drastično da se promeni. Naime, usvojeni Plan generalne regulacije Sistema zelenih površina predviđa povećanje udela ukupnih zelenih površina u Beogradu sa 12 odsto na preko 22 odsto (odnosno za preko 8000 hektara), a javnih zelenih površina sa 2,83 odsto na preko šest odsto.

Međutim, iako je usvojen još 2019. godine, i dalje su delovi plana koji se odnose na inovativne prakse na nivou preporuka, za čije sprovođenje se čeka odluka grada.

Pročitajte još:

Zelene površine su ključan faktor u zaštiti gradova od poplava i toplotnih ostrva, ali i od mnogih drugih posledica klimatskih promena

Udeo zelenih površina ima ključnu ulogu u stvaranju održivih i otpornih urbanih sredina, a značaj ovih prostora proizilazi iz šireg spektra faktora, uključujući ne samo estetiku i komfor već i bitnu ulogu u ublažavanju efekata klimatskih promena.

Foto-ilustracija: Pixabay (RosZie)

Jedan od najvažnijih doprinosa zelenih površina u kontekstu klimatskih promena jeste njihova sposobnost ublažavanja efekata urbanih toplotnih ostrva.

Ova pojava, koja karakteriše značajan porast temperature u urbanim područjima, može biti ozbiljan izazov za kvalitet života i zdravlje ljudi. Zelene površine, delujući kao prirodni regulatori temperature, pružaju hlad i stvaraju mikroklimatske uslove koji pomažu u smanjenju ovog efekta. Time se smanjuje potreba za korišćenjem klima uređaja, što direktno utiče na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i doprinosi globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena.

Osim toga, zelene površine imaju ključnu ulogu u upravljanju vodom, što postaje posebno važno u kontekstu promenjenih klimatskih uslova koji često dovode do ekstremnih vremenskih događaja. Naime, drveće i drugo rastinje na zelenim površinama deluju kao prirodna barijera za obuzdavanje poplava, upijajući višak padavina i smanjujući pritisak na urbane drenažne sisteme. Ovo doprinosi ne samo smanjenju rizika od poplava već i očuvanju vodnih resursa, pružajući stabilnost u urbanim ekosistemima.

Uz to, zelene površine promovišu biodiverzitet, stvarajući sredine koje su otpornije na promene u okolini. Raznolikost biljnog i životinjskog sveta na tim mestima ne samo da čuva ekosistemsku ravnotežu već i podržava adaptaciju na nove klimatske uslove. Prisustvo zelenih prostora takođe ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje ljudi, pružaju mesta za opuštanje, rekreaciju i zajedničke aktivnosti, čime poboljšavaju kvalitet života i smanjuju stres.

Pored novih standarda minimalnih zelenih površina, plan iz 2019. predviđa i neke inovativne mere kao što je ekološki indeks

Plan generalne regulacije Sistema zelenih površina predviđa pravila uređenja i građenja za zelene površine koje su u okviru drugih površina javne namene (škole, vrtići, bolnice) i to sa posebnim pravilima u zavisnosti od objekata: osnovne škole zahtevaju 5 m2 otvorenog zelenog prostora po učeniku, srednje škole 3, a vrtići 15 m2, dok na fakultetima zelene površine moraju zauzimati 25 odsto parcele. Uključeni su i minimalni normativi za npr. dečja igrališta, ali i drvoredi uz infrastrukturne koridore.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mike Benna)

Ali pravila su daleko detaljnija od prostih udela zelenila.

Sa jedne strane, Plan prepoznaje različite namene zemljišta, kao i prostorne kapacitete za uspostavljanje zelenih površina. Tako se za stambenu novogradnju postavlja minimum od 23 m2 zelenih površina po stanovniku, dok se prilikom urbane rekonstrukcije ili transformacije, koji se tipično sprovode na zgradama u gradskom jezgru, gde je prostor ograničen, predviđa manji minimum – 7, odnosno 10 m2.

Sa druge strane, razlikuju se i kategorije zelenih površina, primera radi, kroz pravilo minimalnog procenta zemljišta u direktnom kontaktu sa tlom, jer je kontakt sa tlom važan faktor u sposobnosti zelene površine da upija višak padavina (u poređenju sa npr. zelenim krovom).

Jedna ekološka mera predviđena u dokumentu je ekološki indeks, odnosno urbanistički parametar minimalni ciljani ekološki indeks. Ovaj urbanistički parametar se uvodi po ugledu na mnoge gradove Evrope i Severne Amerike, a važan je za regulisanje već gusto izgrađenog centralnog gradskog tkiva, jer definiše odnos između ekoloških vrednosti i ostalih prostora na nivou parcele.

Računica može biti krajnje jednostavna: na primer, jedan kvadrat ozelenjene fasade ima istu vrednost kao pola kvadrata zelene površine u kontaktu sa tlom

Kako on funkcioniše? Na primer, ovaj indeks definiše različite težinske faktore za različite elemente zelene infrastrukture (porozne i poluporozne površine, zeleni krovovi i fasade i dr.) sa zemljištem u direktnom kontaktu sa tlom kao tipično najviše ocenjenim rešenjem.

Prepoznaju se i težinski faktori u odnosu na vrstu vegetacije, pa tako površina pod visokom vegetacijom (drvećem) ima veću vrednost od travnate površine: drveće značajnije doprinosi smanjenju efekta toplotnog ostrva svojom krošnjom, dok korenov sistem povećava kapacitete zadržavanja vode usled velikih padavina, i dodatno pospešuje biodiverzitet.

Foto-ilustracija: Unsplash (Srecko Skrobic)

Jedno rešenje, do sada sprovedeno u nekim evropskim gradovima kao što je Berlin, jeste da se zelenim rešenjima dodeljuju vrednosti od nula (asfaltirana površina) do jedan (zelena površina u kontaktu sa tlom). Ako u ovoj nomenklaturi porozni beton ima vrednost od 0,2 to znači da se jedan kvadratni metar npr. porozne betonske staze računa kao 0,2 m2 zelene površine kada se primenjuju propisani zakonski minimumi.

Na ovaj način se omogućava kombinovanje različitih mera, čime se obezbeđuje fleksibilna implementacija prilikom arhitektonskog oblikovanja objekta. Dodatno se na ovaj način doprinosi kreiranja ekstenzivnih i intenzivnih zelenih površina na krovovima objekata, vertikalno ozelenjavanje fasada objekata, nadzemnih i podzemnih garaža, čime se unapređuju mikroklimatski uslovi i podiže energetske efikasnosti samih objekata.

Pomenute površine se dobijaju kroz novi urbanistički parametar, ali ne ulaze u minimalan procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom na parceli, na osnovu čega predstavljaju samo dodatni benefit za unapređenje klimatske rezilijentnosti.

Pored toga, Plan afirmiše uspostavljanje ekološke mreže na području poljoprivrede, očuvanjem prirodne vegetacije i formiranjem novih zasada u formi međa, živica, drvoreda i grupa stabala između parcela, očuvanjem postojećih vlažnih staništa i prateće vegetacije i dr. Predloženo je osnivanje baštenskih kolonija (urbane bašte) za koje su propisana opšta pravila uređenja.

Usvajanjem ovog Plana, Beograd je dobio zakonski osnov za očuvanje i unapređenje postojećih i planiranje novih zelenih površina i šuma, kao dobara od opšteg interesa, kao i integraciju zelenih površina u različite namene. Iako je ovo važan korak, ostaje onaj stari problem: implementacija.

Iako Beograd predstavlja poligon za uvođenje inovacija, on je takođe odavno prepoznat kao grad koji ima trend niskog stepena implementacije urbanističkih planova. Mnoge inovacije prepoznate u ovom dokumentu poput ekološkog indeska se nalaze kao preporuke, dok je za njihovu implementaciju neophodno donošenje gradske odluke, kao što je to urađeno u Berlinu.

U budućnosti, ova pravila bi trebalo da postanu građevinska svakodnevica na sličan način kao što su to danas pravila o energetskoj efikasnosti, odnosno kroz izmene zakona o planiranju i izgradnji.

Izvor: Klima101

Kragujevac produžio javni poziv za energetsku sanaciju zgrada

Foto-ilustracija: Unsplash (nikola-stojanovic)
Foto-ilustracija: Unsplash (dusan-ristic)

Kragujevac je objavio produženje roka za javni poziv za energetsku sanaciju zgrada do 8. februara 2024. godine. Ovo predstavlja važnu mogućnost za stambene zajednice grada da poboljšaju energetsku efikasnost svojih objekata.

Projekat, koji uključuje saradnju s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), omogućava stambenim zajednicama da se prijave za izradu detaljnih studija o tehničkim, ekonomskim i pravnim aspektima energetske sanacije. Studije, finansirane iz bespovratnih sredstava, ključne su za planiranje i implementaciju energetskih unapređenja. Grad Kragujevac će, nakon procene prijava, dostaviti listu odabranih stambenih zajednica nadležnom ministarstvu koje će odrediti finansiranje radova do 50 odsto vrednosti.

Kako bi učestvovale, stambene zajednice moraju imati upotrebnu dozvolu, biti upisane u katastar nepokretnosti i biti priključene na sistem daljinskog grejanja. Odluke o prijavi donose se na skupštini stanara stambene zajednice sa potrebnom većinom od dve trećine glasova, uz uslov da je najmanje 80 odsto stanova priključeno na sistem daljinskog grejanja, navodi se na sajtu Grada Kragujevca.

Pročitajte još:

Projektom je predviđena energetska sanacija krovnih i fasadnih površina, što bi moglo rezultirati uštedom energije od 20 do 30 odsto. Ukoliko se zgrada odabere za učešće u projektu, polovinu troškova snosi država, dok ostatak finansiraju stanari.

Ukupna vrednost projekta iznosi 64,5 miliona evra, od čega 50 miliona evra čini zajam od strane EBRD-a, a preostalih 14,5 miliona evra obezbeđuje se kroz donacije.

Prijave se podnose putem posebnog obrasca, dostupnog na sajtu grada ili u prostorijama Gradske uprave.

Energetski portal

Povećano korišćenje kritičnih minerala u doba energetske tranzicije

Foto-ilustracija: Unsplash (Paul-Alain Hunt)
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Čiste tehnologije potrebne su kako bi se smanjile emisije i planeta učinila zdravijim mestom za život. Međutim, proizvodnja ovakvih tehnologija zahteva velike količine kritičnih minerala, kao što su bakar, litijum, nikl, kobalt i elementi retke zemlje.

Zanimljivo je da su kritični minerali potrebniji u većem obimu za izgradnju čistih tehnologija nego za izgradnju onih zasnovanih na fosilnim gorivima. Ovde se izdvajaju posebno solarne i vetroelektrane, kao i električna vozila. Međunarodna agencija za energetiku (IEA), iznela je preciznije podatke koji ukazuju na to da je za prosečan električni automobil potrebno šest puva više mineralnih sirovina u odnosu na konvencionalni automobil, dok vetroelektrana na moru zahteva i do 13 puta više ovih resursa nego elektrana na gas slične veličine.

Za proizvodnju baterija, primera radi, potrebi su litijum, nikl, kobalt i grafit, dok su elementi retkih zemalja neophodni za izgradnju vetroturbina i motora za električna vozila.

Pročitajte još:

Sve brži razvoj ovakvih tehnologija dovodi do zabrinutosti oko sigurnosti snabdevanja kritičnim mineralima. Od 2017. do 2022. godine energetski sektor bio je glavni faktor utrostručenja ukupne potražnje za litijumom, a tu je i porast kada je reč o kobaltu za 70 odsto i niklu za 40 odsto, navodi IEA. Predviđanja su da će se potražnja za ovakvim mineralima više nego udvostručiti do 2030. godine.

Kada je reč o ulaganjima i investicijama u kritične minerale, litijum je zabeležio najveće povećanja sa porastom od 50 odsto, a za njim su bakar i nikl.

Kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje potrebne su dobre strategije, a razvoj reciklaže i ponovne upotrebe ovih minerala jedan su od borih načina. Pored toga, mora se istaći da rudarenje i prerada minerala dovodi do različitih društvenih rizika kao što je kršenje ljudskih prava i korupcija. Još važniji jesu ekološki rizici, zato što u trenutku kada se proizvodi čista tehnologija istovremeno se rudarenjem i preradom minerala utiče na stvaranje emisija CO2, uništenje prirodnih staništa i gubitak biodiverziteta.

Energetski portal

PREGLED STANJA SRBIJE U PROCESU PRELASKA NA CIRKULARNU EKONOMIJU

Foto-ilustracija: Unsplash (antoine-giret)
Foto-ilustracija: Freepik (onlyyouqj)

Mnogobrojne analize različitih društvenih aspekata ukazuju na činjenicu da nam naredne decenije donose porast potražnje za resursima. Uzimajući u obzir dosadašnju eksploataciju prirodnih resursa koji nisu neograničeni, potreba za drugačijim pristupom postaje uslov za održivi opstanak planete i njenih stanovnika. Neki podaci pokazuju da bi u narednih 40 godina globalna potrošnja materijala poput biomase, fosilnih goriva, minerala i metala mogla da se udvostruči. Povećanjem njihovog iskorišćenja, ovakvim pristupom, povećava se i otpad. Govoreći na ovu temu, predviđanja su da bi njegova proizvodnja mogla da se do 2050. godine poveća za 70 odsto.

Odnos čoveka prema životnoj sredini uopšteno svodi se na prikupljanje koristi od nje, ne obazirući se na potrebe ostalih stanovnika planete danas, a još manje pružajući pogled u budućnost.

Uslov za održivu budućnost

U dosadašnjem bitisanju ljudske vrste odnos prema onome što priroda nudi svodio se na princip uzmi – upotrebi – baci. Iako rane civilizacije nisu doprinosile degradaciji životne sredine na način na koji to današnji čovek čini, postavile su temelj ophođenja za ono što je poznato poslednjih vekova. Prethodno navedeno predstavlja takozvani linearni ekonomski model, koji je potrebno da bude zaboravljen ukoliko želimo da budućim generacijama život na planeti učinimo održivim.

Zakon prirode koji kaže – sve je povezano ukazuje na činjenicu da problem prekomerne potrošnje resursa ne znači isključivo samo njihov gubitak. Usko povezani problemi jesu i svet u kojem dolazi do degradacije biodiverziteta i pospešivanja klimatskih promena, siromaštva, gladi, nepravde, nemira među ljudima i drugog. Nadovezujući se na prethodno navedeno, na UN samitu u septembru 2015. godine usvojeni su Ciljevi održivog razvoja Agende 2030, koji su i zvanično na snagu stupili 1. januara 2016. godine. Sedamnaest ciljeva povezano je međusobno u uzročno posledičan odnos.

U FOKUSU:

Iako nijedan od ciljeva nije posebno nazivom posvećen cirkularnoj ekonomiji, njena suština naročito je utkana u cilju 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja. Njime se promoviše potreba za održivim i efikasnim korišćenjem prirodnih resursa, ispravnim upravljanjem hemikalijama, značajnim smanjenjem generisanja otpada i njegovom preradom, kao i održivim javnim nabavkama. Pored ovog cilja, treba pomenuti još šest koji su takođe u direktnoj vezi sa primenom cirkularne ekonomije. Cilj 7 – dostupna i obnovljiva energija, cilj 8 – dostojanstven rad i ekonomski rast, cilj 11 – održivi gradovi i zajednice, cilj 13 – akcija za klimu, cilj 14 – život pod morem i cilj 15 – život na zemlji.

Cirkularna ekonomija kao novi ekonomski model, koji treba da zameni linearni, za osnovni izvor ekonomskog rasta uzima princip što veću ponovnu upotrebu materijala iz proizvoda koji su na kraju svog životnog ciklusa, uz što manje iskorišćenje novih resursa. Ovakvim modelom teži se povratu celokupnog otpadnog materijala u proces proizvodnje novih, čim se na održiv i efikasan način koriste resursi, smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu, ali i ostvaruju finansijske uštede i nove poslovne mogućnosti – otpad jedne industrije postaje sirovina za drugu – otpad ne postoji.

Iz ovakvog ugla proizvodi se posmatraju na drugačiji način, uzimajući u obzir kao važno kako su dizajnirani, koliko su reciklabilni, na koji način proizvedeni i koliko su pogodni kada je reč o uticaju na prirodu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Christian Wiediger)

Govoreći o cirkularnoj ekonomiji i našoj zemlji, definisanje strateškog okvira započeto je 2019. godine, kada je izrađen Ex-ante analize efekata za cirkularnu ekonomiju, kojom je pokazano da je za oblast cirkularne ekonomije potreban i poseban dokument javne politike.

Ministarstvo zaštite životne sredine je, u skladu sa rezultatima analize i Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, iniciralo izradu Programa razvoja cirkularne ekonomije u RS za period 2022–2024. godine. Kao opšti cilj ovog dokumenta navodi se stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj cirkularne ekonomije u cilju podrške zelenoj tranziciji u Republici Srbiji. Kako bi opšti cilj bio ispunjen, predviđeno je i pet posebnih ciljeva, sa merama i aktivnostima koji će se sprovoditi u periodu 2022–2024.

Posebni ciljevi su:

1. podrška privrednom sektoru u transformaciji na cirkularni model poslovanja

2. podrška lokalnim samoupravama u stvaranju cirkularnih zajednica

3. unapređenje sistema upravljanja otpadom kroz efikasnije korišćenje otpada u cirkularnoj ekonomiji

4. podrška primeni zelenih javnih nabavki i dobrovoljnih instrumenata iz oblasti zaštite životne sredine

5. podizanje svesti zainteresovane javnosti i obrazovnih institucija o konceptu cirkularne ekonomije.

Prilikom izrade Programa, korišćena je SWOT analiza, kako bi se na što bolji način sagledalo postojeće stanje i identifikovale dalje aktivnosti koje se planiraju. Između ostalog, ovom analizom određene su slabosti u našoj zemlji, kada je reč o cirkularnoj ekonomiji. Upravljanje otpadom ocenjeno je kao glavna slaba tačka u celokupnom sistemu, uzimajući u obzir neadekvatnu primenu propisa, loše stanje komunalne infrastrukture, mali procenat primarne selekcije otpada, izostanak sankcija i edukacije građana i drugo. U više od 30 tačaka pobrojani su konkretni problemi, a neki od njih su nerazvijen cirkularni model upravljanja proizvodima od plastike za jednokratnu upotrebu i korišćenje održivijih materijala, niska iskorišćenost ostataka iz procesa proizvodnje i slaba razmena informacija o njihovom mogućem iskorišćenju među privrednim subjektima, zatim nedostatak adekvatnog sistema za ponovno iskorišćenje i reciklažu neopasnog građevinskog otpada, kao i nedostatak odgovarajućih operatera za upravljanje otpadom na tržištu, nemogućnost predaje otpada u malim količinama i drugo.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

2023. godine prvi put u istoriji, svaki dan u godini bio je za najmanje jedan stepen celzijusa topliji nego u predindustrijskoj eri

Foto-ilustracija: Freepik (jannoon028)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Sada i zvanično, a ne samo po onome što smo osetili i što pamtimo, 2023. godina bila je najtoplija godina od kako je uspostavljeno sistemsko meteorološko merenje. Prošla godina imala je globalnu prosečnu temperaturu za 1.48°C višu od predindustrijskog proseka i za 0.17°C višu od, do sada najtoplije,  2016. godine.

Čak 11 meseci je imalo nadprosečnu temperaturu, svaki dan od 365 dana u godini bio je za najmanje jedan stepen topliji, čak 50 dana za više od jedan i po stepen, a dva dana u novembru i za više od dva stepena toplija u odnosu na period od pre 1900. godine.

Dodatan doprinos porastu temperature u protekloj godini bila je i specifična faza okeanske oscilacije temperature, takozvani El Ninjo, za koga je poznato da redovno podiže globalnu temperaturu vazduha. Međutim, stručnjaci su složni, rekodi nisu uslovljeni isključivo ovim fenomenom. Razlog tome je, pre svega rastuća koncentracija stakleničkih gasova u atmosferi pri čemu je sadržaj CO2 u vazduhu dosegao novi rekord od prosečno 419 ppm, a metana 1902 ppb.

Sprovedeno istraživanje Kopernikus službe za klimatske promene, koje finansira Evropska unija, nastalo je ukrštanjem nekoliko ključnih klimatskih pokazatelja tokom čitave godine i u najvećoj meri, svodi se na merenje i upoređivanje površinskih temperatura vazduha, temperatura površine mora kao i nivoa leda na Arktiku i Antarktiku. Kopernikus služba prati preporuku Svetske meteorološke organizacije da koristi period od poslednjih 30 godina (od 1991. do 2020.) kao referentni period za izračunavanje klimatskih proseka, a u prošloj godini zabeležene su najviše temperature i vazduha i površine mora i okeana kao i rekordno nizak nivo leda na polovima. Posmatrani posebno, ali i u međusobnoj korelaciji, ukazuju na zabrinjavajuće trendove koji onemogućavaju bilo kakve projekcije za budućnost.

Pročitajte još:

Svi navedeni pokazatelji dokazuju da se čitav svet, pa i naš region, od početka juna prošle godine sreo sa nezapamćenim toplotnim talasima koji su u pojedinim mesecima i do dva stepena premašivali dnevne proseke u proteklih više od 100 godina uključujući i predindustrijski period. Ovaj talas trebalo bi da svoj vrhunac dostigne u januaru odnosno februaru ove godine i nastaviće „topli“ trend u prvih par meseci. Nažalost, istraživanje ne može da prognozira da li će ova godina nadmašiti prošlogodišnje rekorde, ali jeste alat za usmeravanje ljudskih aktivnosti u pravcu zaustavljanja i sprečavanja klimatskih promena.

Foto-ilustracija: Pixabay (catazul)

Ako podatke o temperaturnim rekordima posmatramo izolovano, malo je reći da su priličan razlog za zabrinutost svakoga od nas. Ali, ako ih posmatramo kroz prizmu velike količine ugljen-dioksida koji je emitovan u atmosferu zbog iznenadnih požara na otvorenom ili dugih, sušnih perioda ili nezapamćenih poplava, dolazimo do zaključka da ćemo se brinuti mnogo više nego što smo mislili ukoliko žustrije ne utičemo na sve učesnike svetske politike da se ljudske, idustrijske i druge visokoprofitne aktivnosti koje štete prirodi ne zaustave ili bar u velikoj meri ograniče. Dugo ćemo se još vraćati na nalaze ovog istraživanja bilo da pričamo o ekološkom otisku, oštećenim „plućima planete“, nedostatku vode koja život znači ili bilo kom aspektu naše svakodnevice.

„Kada govorimo o odstupanjima temperatura od dalekih predindustrijskih vrednosti, služimo se sitnim stepenima s po kojom decimalom pa ovih 1,48 ili 0,17 stepena i ne zvuči naročito zabrinjavajuće. Međutim, posledice rapidnog porasta temperature osećaju se u svakom kutku planete i ne prođe dan da ne čujemo o poplavama, požarima, vetrovitim olujama, sušama, nestašici vode, zagađenju vazduha i invazivnim vrstama životinja i biljaka koje zauzimaju i uništavaju naš životni prostor. Na sve to ne možemo ostati ravnodušni“, zaključuje Dunja Macoko Drvar, direktorka programa očuvanja prirode u WWF Adriji.

Izvor: WWF

Raspisano četiri konkursa za ekološke projekte gradova i opština

Foto-ilustracija: Unsplash (duong chung)
Foto-ilustracija: Unsplash (Srecko Skrobic)

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je četiri javna konkursa, kroz koje je obezbeđeno ukupno 1,25 milijardi dinara za ekološke projekte gradova i opština. Sredstva će biti namenjena za zamenu kotlarnica u toplanama i javnim ustanovama, ložišta u domaćinstvima, za pošumljavanje i ozelenjavanje, kao i za čišćenje divljih deponija.

Ministarka Irena Vujović pozvala je lokalne samouprave da iskoriste ovu priliku i da i na konkursima za 2024. godinu kandiduju kvalitetne projekte, jer se njihovom realizacijom utiče na bolji kvalitet života građana.

Kako je istakla, ovi javni konkursi deo su paketa mera za unapređenje kvaliteta vazduha i zemljišta.

Od ukupno 1,25 milijardi dinara, 800 miliona obezbeđeno je za zamenu kotlarnica u toplanama i javnim ustanovama, 130 miliona za zamenu individualnih ložišta u domaćinstvima, 200 miliona dinara za pošumljavanje i ozelenjavanje i 120 miliona za uklanjanje divljih deponija širom Srbije.

Pročitajte još:

Lokalne samouprave mogu da dostave konkursnu dokumentaciju Ministarstvu zaštite životne sredine od danas do kraja dana 29. januara, a više detalja o samom konkursu dostupno je ovde.

Kako se navodi na sajtu ministarstva, ovo je četvrta godina zaredom kako se raspisuju konkursi, a za ovu godinu obezbeđena su dva puta veća sredstva u odnosu na 2023. kako bi se još brže i efikasnije radilo na merama koje daju dobar rezultat.

Energetski portal

Pokrenut novi projekat za energetsku sanaciju više od 500 stambenih zgrada

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je novi projekat, vredan 64,5 miliona evra, kroz koji će biti energetski sanirano više od 500 stambenih zgrada.

Tim povodom, ministarka Dubravka Đedović je na tribini „Manji računi, veći komfor, čistiji vazduh”, održanoj u Privrednoj komori Srbije, objasnila da je projekat namenjen stambenim zgradama u sistemu daljinskog grejanja, a prioritet će biti zgrade kod kojih su moguće najveće uštede.

Navodeći da se procenjuje da je moguće smanjiti potrošnju više od 35 odsto, dodala je da su javni pozivi završeni u šest jedinica lokalne samouprave, dok je prijavljivanje moguće u još devet.

Prema njenim rečima, do sada se prijavilo 950 stambenih zajednica u 15 jedinica lokalne samouprave, od čega više od polovine u Beogradu, gde je javni poziv otvoren do 19. januara.

Ministarka je rekla da je za građane važno da će u ovom programu izrada kompletne dokumentacije biti finansirana iz donacije, kao i 50 odsto investicije, dok će preostalih 50 odsto otplaćivati od ušteda za grejanje, tako da će godišnji računi za grejanje ostati isti ili biti neznatno uvećani.

Pročitajte još:

Ona je predočila da će stambene zajednice, nakon izrade tehničke dokumentacije, na bazi dobijenih ponuda donositi konačnu odluku o učešću u programu, a radovi na energetskoj sanaciji trebalo bi da počnu u prvom kvartalu naredne godine.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

,,Koristi za građane biće višestruke – moći će sami da utiču na troškove grejanja zimi i hlađenja leti, povećaće svoj komfor, ali i vrednost nekretnina, troškovi održavanja biće niži, a biće poboljšan i vizuelni izgled zgrada’’, rekla je ministarka.

Kako je podsetila, Srbija trenutno troši oko 3,5 puta više energije u odnosu na evropski prosek da proizvede istu jedinicu BDP, a dodala je i da su stambene zgrade jedan od najvećih potrošača energije, odnosno da u ukupnoj potrošnji energije učestvuju sa trećinom.

Ona je ukazala na to da su građani pokazali veliko interesovanje za učešće u nacionalnom programu energetske sanacije, koji Ministarstvo sprovodi zajedno sa 131 lokalnom samoupravom.

Prema njenim rečima, do sada je potpisano oko 2.200 ugovora o dodeli subvencija države građanima, od kojih je oko 500 u Beogradu, u vrednosti od 700 miliona dinara.

Energetski portal