Home Blog Page 121

Severna Makedonija: plutajuće solarne elektrane u Nacionalnoj mreži za navodnjavanje

Foto-ilustracija: Unsplash (Norbert Buduczki)
Foto-ilustracija: Unsplash (Jordan McQueen)

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ljupčo Nikolovski Severne Makedonije, zajedno sa ambasadorom Kraljevine Španije Hozeom Luisom Lozanom Garsijom i predstavnicima konsultantske kuće „Globatek” potpisao je ugovor za realizaciju značajnog kapitalnog projekta u oblasti navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta.

Prethodno je Vlada Severne Makedonije 9. januara 2024. godine na sednici usvojila informaciju koje je ministarstvo predložilo za obezbeđenje grant sredstava za izradu tehničke studije za integraciju plutajućih fotonaponskih postrojenja u Nacionalnoj mreži za navodnjavanje. Potpisivanje ovog Ugovora usledilo je nakon usvojana informacija 9. januara.

Prema rečima ministra Nikolovskog, reč je o grant sredstvima, podršci u okviru Evropskog plana za oporavak, transformaciju i otpornost, koju podržava Ministarstvo industrije, trgovine i turizma Španije, u iznosu od 765.158,00 evra.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva, realizacija aktivnosti, koje su predviđene, podeljena je u nekoliko faza. Prva faza predviđa identifikaciju lokacija za postavljanje plutajućih fotonaponskih postrojenja. Zatim druga faza obuhvata izradu idejnog projekta i studije izvodljivosti, dok treća faza predviđa izradu predloga projekata za postavljanje plutajućih fotonaponskih postrojenja.

Pročitajte još:

Ministar je istakao da se upotreba ove vrste tehnologije, uz ugradnju plutajućih fotonaponskih uređaja, već koristi u nekoliko zemalja Evrope, kao što su Španija i Belgija. Plutajuće solarne elektrane se uglavnom koriste u sektoru za navodnjavanje i njima upravljanju odgovarajuće firme. Ovo omogućava da poljoprivredni sektor bude samostalan i održiviji.

On je dodao da kroz ovaj projekat, kao ministarstvo, dalje ulažu u razvoj i modernizaciju nacionalnog sistema za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, direktno pomažući proizvodnju svakog pojedinog poljoprivrednika.

Ulaganje u objekte za vodosnabdevanje jedan je od ključnih prioriteta u radu ministarstva, a nove brane i sisteme za navodnjavanje grade se državnim sredstvima, ali i sredstvima Evropske unije.

Energetski portal

Raiffeisen banka se aktivno uključuje u prelazak na zelenu ekonomiju

Photo-illustration: Unsplash (Asia Chang)
Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Raiffeisen banka uvrstila je u ponudu investicione kredite za nabavku solarnih panela namenjenih mikro i malim preduzećima i preduzetnicima. Maksimalni rok otplate kredita je 10 godina, uz grejs period do 12 meseci. Jelena Aksić, članica Izvršnog odbora Raiffeisen banke zadužena za poslove sa stanovništvom, malim preduzećima i preduzetnicima kaže da će specijalizovani krediti za solarne panele namenjeni privredi podstaći investicije u obnovljive izvore energije, dodatno uticati na zaštitu životne sredine i omogućiti klijentima da umanje uticaj promena na tržištu energenata.

Kreditima za nabavku solarnih panela namenjenih mikro i malim preduzećima i preduzetnicima Raiffeisen banka je proširila paletu proizvoda kojim kompanije mogu da uštede energiju koju koriste u poslovanju i doprinesu zaštiti okoline.

Kredite za solarne panele Raiffeisen banka daje na maksimalni rok otplate od 10 godina, uz druge važne povoljnosti. Jedna od njih je i grejs period do 12 meseci. To znači da će oni koji se odluče za tu vrstu investicije prvu ratu platiti tek nakon godinu dana.

Takođe, kod kredita za nabavku solarnih panela minimalno učešće je 10 odsto. Smanjena je i naknada za obradu zahteva i ona sada iznosi 0,5 odsto od ukupno odobrenog iznosa.

I to nije sve. Kod investicionih kredita za kupovinu solarnih panela nije neophodna hipoteka. Za tu vrstu kredita dovoljna je zaloga na solarne panele, u skladu sa bonitetom klijenta i Kreditnom politikom banke.

„Raiffeisen banka na različite načine aktivno učestvuje u rešavanju problema zaštite životne sredine. Naša je obaveza da tragamo za najboljim modelima i budemo deo rešenja. Specijalizovanim kreditima namenjenim mikro i malim preduzećima i preduzetnicima za nabavku solarnih panela omogućićemo našim klijentima da uštede novac, ali i da sami budu proizvođači zelene energije i tako bolje planiraju budžete i umanje zavisnost od promena na tržištu energenata“, rekla je Jelena Aksić.

Na reprezentativnom primeru za klijente banke, ukoliko je vrednost investicije 7 miliona RSD, mesečna rata na period otplate od 10 godina iznosi 58.333,33 RSD.

Više informacija možete pronaći na stranici posvećenoj kreditima za solarne panele: https://www.raiffeisenbank.rs/solarni-paneli/

Izvor: Raiffeisen banka

Austrija zainteresovana za oblast prerade industrijskog otpada u Crnoj Gori

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (Susan Green)

Ministar energetike i rudarstva prof. dr Saša Mujović i ambassador Autrije u Crnoj Gori Karl Miler, sastali su se kako bi razgovarali o geopolitičkim promenama i vrlo dinamičnom tržištu energenata, ali i neophodnosti razvoja i realizacije novih energetskih projekata kroz proces zelene tranzicije, koje, kako su se usaglasili, predstavljaju izazov za donosioce odluka u ovoj oblasti.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore, dve države imaju dobre bilateralne odnose koji su osnova za jačanje ekonomske saradnje, a oblast energetike i rudarstva je u fokusu stranih investitora. U odnosu na to, ambasador Miler je ministru Mujoviću prezentovao interesovanje za oblast prerade industrijskog otpada tj. crvene zemlje ili šljake/mulja, iz koje se mogu dobiti retki i izuzetno vredni metali. Ambasador Miler je istakao da ovakav vid saradnje na stručnom nivou uz razmenu veoma korisnih iskustava koje Austrija ima, vidi kao dobru priliku za jačanje ekonomskih odnosa dve države.

Prema rečima ministra, potencijal i resursi koje poseduju kada su u pitanju rudna bogatstva, dominatno u severnoj i centralnoj regiji države, nisu dovoljno ni na pravi način valorizovani.

Pročitajte još:

“Razmena iskustava sa zemljom kao što je Austrija bi značila za naš dalji razvoj u ovoj oblasti” istakao je ministar Mujović uz poziv ambasadoru da na operativnom nivou ostvari konekciju sa zainteresovanim kompanijama iz Austrije, kako bi i konkretizovali model buduće saradnje.

Mujović i Miler razgovarali su i o aktuelnim temama, kao što je evidentno interesovanje stranih investitora za Železaru Nikšić, nakon nedavno objavljenog javnog poziva, ali i o razvoju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.

,,Balans koji država mora da pronađe između izgradnje razvojnih projekata, zaštite životne sredine i onoga što su stavovi i zahtevi građana ključan je za njihovu uspešnu realizaciju. Bez dijaloga i kompromisa teško se dolazi do zajedničkih rešenja”, zaključio je ministar Mujović dodajući da će komunikacija sa predstavnicima civilnog sektora, građanima, NVO aktivistima biti jedna od smernica u budućem radu ovog resora.

Energetski portal

Od poljoprivrednog instituta do trpeze – kako obezbediti dovoljno kvalitetne hrane u Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (meric Tuna)
Foto-ilustracija: Unsplash (Clay LeConey)

Stalno povećanje broja stanovnika i njihovih potreba, kao i kontinuirano smanjenje obradivih površina poljoprivrednog zemljišta nameću izazov kako obezbediti dovoljno kvalitetne hrane. Stručnjaci navode da iako globalni pristup daje privid stabilnosti u snabdevanju hranom, sve ozbiljne zemlje imaju politike održivosti i dovoljnosti domaće poljoprivrede. Osim brige o vodi, zemljištu i klimi, veoma je važno čuvanje genetičkih resursa i kreiranje novih genotipova prilagođenih domaćim agroekološkim uslovima, što je zadatak nauke. Ima li Srbija dovoljno poljoprivrednih instituta i treba li u ovako nestabilnim uslovima da strahuje za prehrambenu sigurnost?

Da je za stabilnu proizvodnju hrane potrebno stalno usavršavanje i uvođenje najsavremenijih dostignuća shvatali su i naši preci, pa su tako još pre 140 godina osnovali današnji Institut za krmno bilje u Kruševcu. Kroz dugu istoriju ova ustanova je menjala nazive, ali je njena funkcija uvek bila podizanje nivoa znanja i unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

Ovaj institut ima trideset četvoro zaposlenih, a polovinu čine naučnici – 12 doktora nauka i 5 doktoranada. Na više od 3.000 kvadrata smeštene su istraživačke laboratorije, staklenik, objekat za pčelarstvo, dok se proizvodnja obavlja na oko 50 hektara.

“Osnovni cilj istraživanja je kreiranje genotipova krmnih travnih i leguminoznih biljaka pogodnih za gajenje u domaćim agroekološkim uslovima, kao i razvijanje tehnologija i tehnoloških rešenja iz oblasti gajenja, proizvodnje i konzervisanja stočne hrane u cilju razvoja održivog stočarstva. Takođe, Institut se bavi proučavanjem tehnologija proizvodnje i dorade semena krmnog bilja i plasiranjem semena na tržište”, kaže dr Dejan Sokolović, v. d. direktora Instituta za krmno bilje.“

Institut se od samog osnivanja bavi proučavanjem prirodnih travnjaka u ravničarskim, brdskim i planinskim rejonima i prvi je u zemlji počeo sa kreiranjem i uvođenjem sejanih travnjaka u praksu”, dodaje Sokolović.

Pročitajte još:

Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju

Photo-illustration: Pixabay

Pre više od osam i po decenija odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije osnovan je Institut za ratarstvo i povrtarstvo.

“U ovom momentu naš institut ima 540 zaposlenih. Od toga je više od 100 naučnih radnika koji se bave raznim oblastima poljoprivrednih nauka. Od biotehnologije, oplemenjivanja, semenarstva, fitopatologiije, mikrobiologije, agroekologije, agrotehnike… Zahvaljujući njihovom zalaganju, rezultatima i doprinosu srpskoj, evropskoj i svetskoj poljoprivrednoj nauci naš institut je 2018. akreditovan kao Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju”, kaže prof. dr Dragana Latković, predsednik UO Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

“Naš institut je naučni institut sa jedne strane, ali sa druge strane on ima svoj brend, a to je NS seme. Ponosni smo što smo stvorili više od 1.600 sorata i hibrida različitih biljnih vrsta, ratarskih, povrtarskih, lekovitog bilja, krmnog bilja, povrća… Više od 1.000 je priznato u zemljama širom sveta”, objašnjava naša sagovornica.

Seme iz Novog Sada seje se na njivama u 33 zemlje, ističe prof. dr Dragana Latković:

“To su Rusija, Ukrajina, sada malo manje zbog rata, Belorusija, Kazahstan, zatim zemlje u okruženju – Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Severna Makedonija, Crna Gora, ali i Iran, Kanada, Argentina, Španija, Kina, Japan… Veoma smo ponosni što smo pre dve godine uspeli da izvezemo soju u Kanadu. Koliko je to značajno, govori činjenica da je to isto kao da ste Kinezima prodali pirinač.”

Ništa manje značajno nije ni to što je domaće seme suncokreta stiglo u Japan. A čak dve svetske konferencije o ovoj uljarici održane su u Novom Sadu.

“Što se tiče inovacija u oplemenjivanju suncokreta mi smo broj jedan u svetu i zato je važno da se zna da svaki osmi suncokret u svetu potiče iz Novog Sada”, dodaje Latkovićeva.

Instituti imaju dva zadatka – naučnoistraživački rad i proizvodnja semena

Samo godinu dana nakon završetka Drugog svetskog rata formiran je Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci, koji već 78 godina radi na oplemenjivanju i selekciji novih sorti i hibrida povrća.

“Na Institutu trenutno radi pedesetoro zaposlenih, od čega je 13 istraživača u svim naučnim zvanjima. Formacijski podeljeni smo na nekoliko odeljenja: za genetiku i oplemnjivanje povrća, agrotehniku i fiziologiju povrća, zaštitu povrća, proizvodnju semena, doradu i pakovanje semena, laboratoriju za ispitivanje semena, odeljenje zajedničkih poslova”, kaže prof. dr Nenad Đurić, direktor Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka.

„Može se reći da delujemo u dva pravca, jedno je naučnoistraživački rad, a drugi semenarstvo, proizvodnja, komercijalizacija i prodaja semena“, objašnjava Đurić.

Finansiranje poljoprivrednih instituta

Foto-ilustracija: Pixabay

Budući da od saznanja do kojih dolaze stručnjaci poljoprivrednih instituta zavisi proizvodnja hrane i prehrambena sigurnost jedne zemlje, veoma je važno da ove institucije opstanu i da imaju podršku države. Kao i u razvijenim zemljama i u Srbiji se instituti finansiraju delom iz budžeta, a delom iz sopstvenih sredstava.

“Nivo finansiranja po izvorima je promenljiv i zavisi od mnogo faktora. U poslednjih nekoliko godina dominira finansiranje po projektima. U prethodnih petnaestak godina naš institut učestvovao je u brojnim domaćim i međunarodnim projektima. Samo u poslednjih 10 godina realizovano je više od 40 istraživačko-razvojnih projekata koje su finansirali resorno ministarstvo i lokalne samouprave sa ciljem da se zaštiti i efikasnije koristi poljoprivredno zemljište, posebno u oblasti stočarske proizvodnje”, navodi Sokolović.U ove projekte uključeno je više od 1.300 farmera iz čitave zemlje, ističe dr Dejan Sokolović:

“Na svakoj farmi su urađene analize kvaliteta zemljišta i stočne hrane, predložene i na licu mesta primenjene mere kako bi se otklonile „slabe tačke“ na farmi koje limitiraju proizvodnju mesa i mleka i smanjuju njihovu konkurentnost.”

„U velikom broju slučajeva se pristupilo agromeliorativnim merama popravke zemljišta, dok je na najvećem broju farmi predlagana izmenjena setvena struktura krmnih useva, pogodna za konkretno zemljište i potrebe farme. To je pokazalo da se i bez velikih ulaganja, uz primenu adekvatnih useva i tehnologija, ekonomski efekti stočarskih farmi mogu značajno povećati“, ističe Sokolović.

I dok je rad naučnih radnika finansiran iz budžeta, plate ostalih zaposlenih, kao i novac za troškove režija, ulaganja instituti moraju sami da zarade.

“Mi jesmo državni institut, ali država u našem finansiranju učestvuje svega sa oko 15 posto. Ostalih 85 posto obezbeđujemo iz vlastitih prihoda. Na raspolaganju imamo oko 600 hektara zemlje koju smo dobili od države, jer kao Institut od nacionalnog značaja imamo pravo na to. Najveći deo nalazi se u Novom Sadu, zbog čega smo zahvalini gradu, a manji deo je u opštini Zrenjanin”, kaže Dragana Latković.

Izazova je, objašnjava, mnogo:

Foto-ilustracija: Pixabay

“Naša ulaganja su velika, jer je semenska proizvodnja skupa. Vi morate da pronađete dobre poljoprivredne proizvođače koji imaju dobro zemljište, koji po potrebi treba da imaju sisteme za zalivanje, gde je nivo agrotehnike visok.“

„Đubriva su skupa, hemija je skupa. Visoke cene inputa koje prate poljoprivrednu proizvodnju, prate i nas. Mi to delimično valorizujemo kroz cenu semena, ali ne možemo cenu semena dizati u nebesa. A mi se i ne bavimo samo proizvodnjom semena, već i naukom”, navodi Latkovićeva.Projektno finansiranje je zato, ističe Dragana Latković, i u ovom institutu značajno:

“U poslednje tri godine radimo na 9 horajzen, 7 kost, 2 FAO projekta. Imamo bilateralnu saradnju sa Belorusijom, Kinom, Slovenijom, Francuskom, Austrijom. Angažovani smo i na deset međunarodnih projekata koji su finansirani od strane ostalih naučnoistraživačkih organizacija, 6 nacionalnih projekata koje finansiraju fondovi za nauku i inovativne delatnosti, kao i 13 pokrajinskih projekata.”

Ceo tekst proćitajte OVDE

Izvor: RTS

Zagreb će dobiti napredni centar za upravljanje otpadom

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)
Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat izgradnje Centra za upravljanje otpadom u Resniku, koji je u planu Grada Zagreba, predstavlja značajan korak ka modernizaciji sistema upravljanja otpadom u gradu.

Predviđeno je da bude operativan do 2028. godine, što će Zagrebu omogućiti da na savremen i ekološki prihvatljiv način obrađuje komunalni otpad, biootpad i reciklate poput papira, plastike i metala.

Ključna karakteristika ovog postrojenja je njegova tehnološka naprednost, s obzirom da će kako je gradonačelnik Zagreba objasnio, postrojenje koristiti najbolje dostupne tehnologije u EU, koje su potpuno zatvorene, zbog čega se neće emitovati neprijatni mirisi ili štetne emisije, navodi se na sajtu Grada Zagreba. 

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Pexels (Alex Fu)

Ukupni trošak ambicioznog projekta procenjen je na oko 140 miliona evra. Osim izgradnje samog postrojenja, ovaj plan uključuje i zatvaranje postojećeg odlagališta Jakuševec.

Odlagalište Jakuševec, na desnoj obali Save, služi kao mesto za odlaganje stalnog otpada glavnog grada i njegove okoline. Odlagalište je kategorizovano kao odlagalište I kategorije, i uvek je postojala zabrinutost oko ove deponije.

U sklopu ovih napora, predložena je i saradnja sa Zagrebačkom županijom, gde bi grad preuzeo celokupni trošak izgradnje postrojenja i prihvatanje mešanog komunalnog otpada iz županije, ukoliko Zagrebačka županija preuzme mešani komunalni otpad iz grada u naredne četiri godine, objasnio je gradonačelnik.

Deponije stvaraju velike probleme u gradovima, od zagađenja podzemnih voda, neprijatnih mirisa, zdravstvenih rizika, štetnih emisija, i sličnih problema, stoga je tema upravljanja otpadom sve značajnija.

Energetski portal

Godišnji program podrške inicijative EU4Energy

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Inicijativa EU4Energy objavila se svoj radni program za 2024. godinu, kojim je postavila četiri prioritetne oblasti, a na kojima će se bazirati njene aktivnosti tokom godine.

Prvu oblast predstavlja stalna podrška obnovljivim izvorima energije, tržištu gasa i energetskoj efikasnosti, kao ključnim za smanjenje ugljeničnog otiska i podsticanje ekološki odgovorne prakse. Ova podrška biće usmerena na Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.

Izgradnja kapaciteta za zainteresovane strane, druga je oblast i odnosi se na ministarstva, regulatore i operatere prenosnog sistema, ali i druge zainteresovane strane u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini. Kako se navodi na sajtu Energy Community, unapređenje znanja i veština čini pokretač dugoročnog rasta energetskog sektora.

Treća se odnosi aktivnu podršku implementaciji Paketa za integraciju električne energije, fokusirajući se na Moldaviju i Ukrajinu, zato što integracija u regionalne električne mreže povećava energetsku sigurnost i otpornost.

Pročitajte još:

Na kraju tu je i specifična i prilagođena podrška svakoj od navedenih zemalja pojedinačno. Kada je reč o Gruziji pažnja će biti usmerena na podršku Gruzijskom državnom elektrosistemu (GSE) i Gruzijskoj nacionalnoj regulatornoj komisiji za energiju i vodu (GNERC).

Govoreći o Moldaviji fokus će biti na primeri zakona koji se odnosi na promovisanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Posebna pažnja će se usmeriti na razvoj relevantnih podzakonskih akata kako bi se olakšao prelazak na održivu energiju.

Podrška Ukrajini posebno će biti usmerena na upravljanje fiducijalnim računima koje je uspostavio Sekretarijat Energetske zajednice za Fond podrške energetici Ukrajine.

Ova EU4Energy inicijativa, predstavlja zajednički napor Sekretarijata Energetske zajednice, Saveta evropskih energetskih regulatora i Međunarodne agencije za energetiku, a finansirana je od strane Evropske unije.

Energetski portal

Investicije u inovacije siguran put za kvalitetan proizvod

Foto: 6.6MW_Windach_Germany_installed by Feneco
Foto: ljubaznošću Kristijana Karare

Kao jedan od najvećih proizvođača solarnih invertera na svetu, kompanija SolarEdge investira u najinovativniju tehnologiju, a njihovi proizvodi prolaze veoma zahtevna testiranja, kako bi osigurali najviši nivo kvaliteta. Svoje poslovanje u najvećoj meri usmerili su na Srbiju, Sloveniju, Grčku, Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku, ali nisu zaobišli ni ostale zemlje Zapadnog Balkana. Energetska kriza i težnja ka postizanju energetske nezavisnosti ubrzala je razvoj kompanije tokom 2023. godine.

O PV tržištu, kapacitetima invertera, poslovanju kompanije u godini energetske krize i kako obezbediti sigurnost pod solarnim krovom razgovarali smo sa Kristijanom Kararom, generalnim direktorom za Južnu Evropu kompanije SolarEdge.

Na koji poslovni poduhvat u 2023. godini ste najponosniji u Srbiji i zašto?

Veoma smo ponosni na instalacije koje smo razvijali zajedno sa našim partnerima: 700 KW na zgradi Bizerba, zatim 1 MW na zgradi Gemax i 1 MW na zgradi Champicomp. Naravno naši inverteri se koriste i mogu se videte na mnogim drugim solarnim elektranama širom Srbije. Moram istaći da u saradnji sa multinacionalnim grupama radimo na nekoliko projekata, koji su u toku, i reč je o krovnim instalacijama.

Kada je reč o PV tržištu, veliko interesovanje vlada za stambene objekte, a još više za komercijalne i industrijske. Trenutno, nakon leta, PV trište se brzo razvija, ali ne tako kako je bilo na početku godine.

U FOKUSU:

Prepoznatljivi ste po liderskom potencijalu u sektoru invertera zahvaljujući tehnologiji, istraživanjima, razvoju. Kako funkcionišu inverteri on-grid van mrežni sistemi i koje su najznačajnije prednosti?

Foto: 6.6MW_Windach_Germany_installed by Feneco: (Kararo)

Pre svega, potrebno je objasniti ulogu invertera. Tradicionalni inverter se spaja sa mrežom, pretvara jednosmernu u naizmeničnu struju AC u DC i pronalazi svoju maksimalnu tačku na nivou niza na grupi modula. Šta SolarEdge radi drugačije od drugih? Zahvaljujući optimizatorima snage, inverter je u stanju da pronađe MPPT na nivou jednog modula, stoga omogućava sistemu da proizvodi više energije.

Povrh svega, on je u stanju da pruži veću sigurnost zahvaljujući dvema tehnologijama: Sense Connect, koja automatski otkriva abnormalnu temperaturu i upozorava na nju, i SafeDC, koja automatski isključuje sistem da bi dosegao bezbedne nivoe, kako bi timovi za održavanje ili spasioci bili bezbedni. Na kraju, ali ne i najmanje važno, zahvaljujući optimizatorima snage, performanse svakog pojedinačnog modula se mogu pratiti.

SolarEdge klijentima nudi kompletna rešenja.

Koji objekti su najprikladniji za SolarEdge instalacije i zašto?

Svi krovovi na stambenim ili komercijalno-industrijskim objektima su prikladni za SolareEdge instalacije. Pokrenuli smo i novi sektor Agri PV, to je poljoprivredno solarno rešenje za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora uz gotovo neometanu upotrebu poljoprivrednog zemljišta. Povrh svega, sledeće godine ćemo imati namensko rešenje za komunalne razmere. Već smo započeli proizvodnju novog invertera od 330 KW.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Razvoj zelenih projekata u Grčkoj i Bugarskoj uz podršku EBRD

Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)
Foto-ilustracija: Pixabay (nattanan23)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbeđuje zajam od 60 miliona evra bugarskoj ProCredit banci za finansiranje investicija koje ublažavaju uticaje klimatskih promena i promovišu otpornost na životnu sredinu.

Dodeljena sredstva nameniće se za dalje pozajmljivanje kako bi se realizovali zeleni projekti u Bugarskoj i Grčkoj, koji uključuju, između ostalog, projekte o energetskoj efikasnosti, obnovljivoj energiji i merama otpornosti na klimu.

Zajam će proširiti aktivnosti zelenog kreditiranja ProCredit banka Bugarske i ubrzati tranziciju obe zemlje prema zelenijim i održivijim ekonomijama.

Kako se navodi na sajtu EBRD-a, ProCredit banka Bugarska je bila pionir u zelenom finansiranju u Bugarskoj, posvećena aktivnostima koje imaju za cilj zaštitu životne sredine, poboljšanje energetske efikasnosti i smanjenje ekološkog otiska. Osnovana 2001. godine od strane saveza međunarodnih investitora orijentisanih na razvoj, ProCredit banka Bugarska je sada u isključivom vlasništvu ProCredit Holdinga, sa sedištem u Frankfurtu na Majni (Nemačka), i usmerava svoju podršku na mala i srednja preduzeća.

„Zadovoljstvo nam je što gradimo na našim uspješnim rezultatima sa ProCredit bankom. Tokom poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci razornih uticaja klimatske krize u Grčkoj i Bugarskoj, i uvereni smo da će ovaj zajam, koji daje prioritet zelenim projektima, doprineti ublažavanju tog uticaja i ubrzati put ka održivoj budućnosti za obe zemlje”, rekla je Melis Ekmen Tabojer, direktor EBRD-a za banke Evropske unije i strukturirane finansije, pozdravljajući partnerstvo.

Pročitajte još:

Rumjana Todorova, član Upravnog odbora i izvršni direktor ProCredit banke, rekla je da im njihovo strateško partnerstvo sa EBRD omogućava da pružaju kontinuiranu i redovnu podršku malim i srednjim preduzećima odgovarajućim finansijskim rešenjima.

,,Novi ugovor o zajmu, zajedno sa našom internom stručnošću i iskustvom, pomoći će bugarskim i grčkim kompanijama da postanu konkurentnije i inovativnije u kontekstu današnje brze zelene tranzicije“, rekla je ona.

EBRD je vodeći institucionalni investitor u Bugarskoj, sa kumulativnim ulaganjem od 4,5 milijardi evra u više od 290 projekata u zemlji. Pažnja Banke u Bugarskoj ostaje usmerena na jačanje konkurentnosti privatnog sektora, kao i jačanje finansijskog sektora i sužavanje infrastrukturnog jaza.

Energetski portal

Podnošenje zahteva poljoprivrednika za povrat akciza za gorivo

Foto-ilustracija: Unsplash (Dietmar Reichle)
Foto-ilustracija: Unsplash (Yulian Alexeyev)

Poljoprivrednici u Srbiji mogu podneti zahtev za povraćaj akcize na gorivo u online formi. Uprava za agrarna plaćanja omogućila je podnošenje ovih zahteva preko softverskog rešenja eAgrar tačnije elektronskog Registra poljoprivrednih gazdinstava (eRPG).

Procedura podrazumeva unos računa ili fakture za kupljeno gorivo ili biogorivo u delu „Računi za gorivo“.

Povraćaj akcize odnosi se na dizel i biogorivo kupljeno u veleprodaji, gorivo nabavljeno iz uvoza, kao i na gorivo kupljeno korporacijskom karticom. Poljoprivrednici mogu ostvariti povraćaj od 50 dinara po litru, do 100 litara po hektaru prijavljene površine, a maksimalno za 100 hektara, saopšteno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pročitajte još:

Važno je da fiskalni računi sadrže tačne i određene informacije o kupcu, vrsti, količini i vrednosti goriva. Za fizička lica, na fiskalnom računu mora biti naveden broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) ili JMBG, dok pravna lica i preduzetnici trebaju navesti PIB.

Izuzetak važi od 1. januara do 31. januara 2024. godine, kada fiskalni račun ne mora sadržati identifikacionu oznaku registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. U tom periodu, na računu se može navesti JMBG ili PIB umesto BPG-a.

Energetski portal

Budućnost istraživanja u Kragujevcu: Uskoro otvaranje Centara izvrsnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (Glenn Carstens-Peters)
Foto-ilustracija: Unsplash (louis reed)

Grad Kragujevac našao se u centru značajnog projekta Vlade Srbije i Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, čiji je fokus razvoj nauke i digitalizacije. Ovim povodom, uskoro će biti otvoreni Centri izvrsnosti, koji će pružati više nego napredne uslove za rad najboljih istraživača, profesora i mladih naučnika u oblastima bioloških nauka i informacionih tehnologija, zahvaljujući modernoj infrastrukturi.

Centri koji će uskoro biti otvoreni, jesu deo šireg progrma čiji je cilj smanjenje odlaska mladih stručnjaka u inostranstvo, nudeći im priliku da ostanu i rade u svojoj zemlji. Sličan projekat, sa istom svrhom, jeste i BIO 4 kampus  osmišljeno da omoguće mladim talentima da imaju jednake uslove za rad i razvoj start-ap biznisa kao mladi ljudi u Evropi i drugim delovima sveta, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

PROČITAJTE JOŠ:

Trenutno se očekuje da će na ovom mestu raditi preko 300 istraživača, a nastavu će pohađati oko 1.500 studenata. S obzirom da postoji Univerzitet u Kragujevcu, on će zauzeti značajan deo, jer će imati prostor od 11.500 kvadrata u okviru Centara izvrsnosti, koji će uključivati edukativne delove Fakulteta medicinskih nauka i Instituta za informacione tehnologije, kao i prostor za istraživanje matičnih ćelija.

Svečano otvaranje Centara izvrsnosti u Kragujevcu je planirano na proleće, sa zvaničnim početkom rada u junu, saopštio je rektor Univerziteta u Kragujevcu. Ukupna investicija u izgradnju objekata iznosi 18 miliona evra, dok oprema vredi oko četiri miliona evra.

Energetski portal

Do kraja 2024. stvaranje međunarodnog pravno obavezujućeg instrumenta o zagađenju plastikom

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Iako industrija plastike vredi oko 700 milijardi dolara godišnje, čime obezbeđuje i milione radnih mesta i drugih društvenih koristi, potrebano je da se u obzir uzme šira slika, odnosno način na koji se plastika koristi i odlaže zato što nepravilnim načinom šteti životnoj sredini, ljudima, ali i privredi i samim preduzećima.

Kako se navodi na sajtu Svetskog ekonomskog foruma (eng World Economic Forum), ovo sveobuhvatno gledište dovelo je do toga da su se zemlje dogovorile da do kraja 2024. godine stvore međunarodni pravno-obavezujući instrument o zagađenju plastikom.

Pregovori o ovom Instrumentu traju skoro dve godine, a poslednje dve runde pregovora ove godine biće ključne, kao i proaktivno angažovanje svih zainteresovanih strana – uključujući i privatni sektor, koji mora pomoći pregovaračima da dobiju prave tržišne signale za privredu koja okončava zagađenje plastikom.

Postoji nekoliko ključnih tačaka koje moraju da se ostvare Instrumentom.

Pročitajte još:

Prvo, moraju se eliminisati nepotrebni, problematični i plastični proizvodi koji se mogu izbeći. To se uglavnom odnosi na one predmete za jednokratnu upotrebu ili eventualno koji se koriste nekoliko puta.

Drugo, proizvodi treba da se redizajniraju, uključujući ambalažu, što znači da se koristi manje plastike i da se ovakvi proizvodi lakše ponovo koriste, dopunjuju, popravljaju, preuređuju i recikliraju. Kao primer ponuđen je prelazak sa tečnih sapuna, šampona i deterdženata na čvrste materije koje se isporučuju u neplastičnoj ambalaži.

Treće, potrebno je primeniti inovacije kako bismo prešli na druge materijale, alternativne plastike i plastične proizvode koji ne stvaraju negativne uticaje na životnu sredinu, zdravlje i društvo. Ovo uključuje rad sa mikroplastikom i hemikalijama štetnim po ljudsko zdravlje.

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Četvrto, ključno je ulagati u bolje sisteme za smanjenje, ponovnu upotrebu, dopunu, popravku, recikliranje i upravljanje i odlaganje otpada na ekološki prihvatljiv način. Upravo to će podstaći da se proizvodi dizajniraju na način da se više puta koriste i osiguraće se da resursi postanu kružni. Ipak, sve ovo mora da se desi uz obezbeđivanje pravedne tranzicije i pristojnih poslova za zajednice.

Procene su da ukoliko bi se postigao ovakav dogovor, većina zagađenja plastikom mogla bi da se okonča do 2040. godine, uključujući i morsko okruženje, uz istovremeno otključavanje društvenih i ekonomskih mogućnosti. Šta više, istraživanje Programa zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP), ali i drugih, pokazalo je da bi moglo da se postigne stotine hiljada novih i pravedno raspoređenih radnih mesta, ali i da se uštede milijarde dolara u javnim i privatnim fondovima i mnogo više novca kada bi se izbegli negativni uticaji plastike na zdravlje, klimatske promene, zagađenje vazduha i degradaciju ekosistema.

Kako bi se sve ovo ostvarilo, potrebno je da se Instrumentom reše još neka važna pitanja. Moraju da se stvore jednaki uslovi za sve, te da regulatorni pristupi budu usklađeni na međunarodnom nivou. Takođe, zemlje koje troše velike količine plastike, treba da preuzmu i veću odgovornost i da pruže podršku onim ekonomijama koje zavise od proizvodnje plastike. Ovo su samo neke od akcija koje moraju da se usklade među državama koje podržavaju stvaranje ovog Instrumenta.

Energetski portal

TRŽIŠTE RECIKLAŽE U EVROPI U PROBLEMU NAKON ZABRANE IZVOZA OTPADA

Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)
Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Zabrana izvoza plastičnog otpada unutar i izvan Evrope, kao deo dogovora o regulaciji otpreme otpada postignutog 17. novembra, preti da sruši tržište za prikupljanje i recikliranje plastične ambalaže, upozorio je belgijski industrijski savez „Valipak“ (Valipac).

To znači da će plastični otpad prikupljen u zemljama članicama EU morati biti skladišten tamo i na kraju spaljen ako niko u Evropi ili na drugom kontinentu ne bude želeo da kupi materijal za reciklažu.

„Bez mogućnosti izvoza prikupljene plastike i nedovoljno kapaciteta za reciklažu u Evropi, postoji rizik da će potražnja opasti“, upozorila je ova belgijska industrijska organizacija odgovorna za prikupljanje i reciklažu komercijalnog i industrijskog ambalažnog otpada. Prema njihovim izveštajima, samo Belgija godišnje troši 100.000 tona komercijalne plastične ambalaže, od kojih se oko 24.000 tona trenutno izvozi izvan OECD-a.

„Dakle, za procesuiranje četvrtine industrijskog plastičnog otpada, nema rešenja. Postoji stvarni rizik da će tržište sortiranja, prikupljanja i recikliranja plastične ambalaže možda kolabirati. Imamo premalo kapaciteta za reciklažu u EU i premalo preuzimanje reciklata“, rekao je belgijski savez za Euractiv.

Problem je u tome što je danas jeftinije praviti ambalažu od plastike nego koristiti reciklat, istakao je „Valipak“ u saopštenju. Kao rezultat toga, objašnjava dalje, plastični otpad iz Evrope uglavnom se izvozi da bi se reciklirao u sekundarne proizvode, poput kesa za smeće, dok u EU postoji niska potražnja za recikliranim plastičnim otpadom, što rezultira malim kapacitetom recikliranja.

Pročitajte još:

Photo-illustration: Pixabay

Ako se ništa ne preduzme u vezi s tim, tržište za plastični ambalažni otpad rizikuje da upadne u kolaps zbog nedostatka prodajnih mesta u Evropi i zabrane izvoza u zemlje izvan OECD-a, upozorila je asocijacija. U kratkom roku, i dok se ne dodaju novi kapaciteti za recikliranje, nova regulativa o otpremi otpada EU „preti da će više ometati nego podržavati rast ka cirkularnoj ekonomiji“, zaključuju.

Reciklatorska industrija u Evropi slaže se da je potrebno uložiti više napora kako bi se promovisalo tržište recikliranih materijala u Evropi i izbegla kriza.

„Ako EU odluči da zabrani izvoz, obavezni ciljevi za reciklirane sadržaje su jedino rešenje da se poveća potražnja za recikliranim materijalima i tako stvore tržišta za cirkularne materijale koja su se prethodno oslanjala na izvoz“, rekao je Emanuel Katrakis, generalni sekretar Evropske federacije za recikliranje (EuRIC).

„Zato nam trebaju obavezni ciljevi za reciklirane sadržaje – i ne samo za plastiku, jer je stopa upotrebe cirkularnih materijala na nivou EU prilično stagnirajuća“, rekao je Katrakis za Euractiv.

„Valipak“ već podstiče preduzeća finansijskim bonusima ako koriste plastičnu ambalažu koja sadrži najmanje 30 posto reciklata.

„Mi kao industrija moramo ozbiljno ulagati u upotrebu reciklata. To zahteva duboku saradnju između organizacija odgovornih za produženu proizvođačku odgovornost (EPR) u različitim zemljama i značajna ulaganja u razvoj procesa recikliranja i postrojenja unutar EU“, rekao je Francis Hujsman, izvršni direktor.

Foto-ilustracija: Pexels (Alex Fu)

Trgovinsko udruženje Plastik Jurop (Plastics Europe), zagovara iste principe, tvrdeći da tranzicija ka nuli emisija u cirkularnu ekonomiju „zahteva sistem upravljanja otpadom koji olakšava i favorizuje ponovnu upotrebu plastike i recikliranje plastičnog otpada“.

„Druge mere uključuju „postepeno ukidanje odlaganja na deponijama i spaljivanja plastičnog otpada“ kako bi se težilo „budućnosti bez spaljivanja“, rekli su iz udruženja za Euractiv.

Međutim, evropska reciklažna industrija suočava se s još jednim problemom – porastom uvoza plastičnih proizvoda označenih kao reciklirani (rPET), koji se prodaju po cenama kojima evropski recikleri ne mogu parirati.

„Ovo ne može trajati zauvek jer ugrožava izgradnju kapaciteta u EU i ponovno postavlja pitanje ravnoteže koja nije samo evropska, već globalna“, rekao je Katrakis za Euractiv, ističući da EuRIC trenutno istražuje načine kako da se reši ova situacija.

Izvor: EURACTIV

Neistražene dubine Norveške: Izazovi i mogućnosti rudarenja u moru

Foto-ilustracija: Unsplash (Kym Ellis)
Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Webb)

Rudarstvo u morskom dnu jeste proces ekstrakcije minerala iz velikih morskih dubina. Na stotine, čak i preko 1.000 metara ispod površine vode, kriju se kobalt, nikl, cink, bakar, olovo, litijum i drugi minerali skriveni u različitim izvorima.

Svakodnevno ljudi koriste aparate, laptopove, telefone, električne trotinete, u nekim zemljama i električne automobile, međutim, sve to zahteva određene minerale.

S druge strane, na istim tim dubinama se krije i pretežno neistražen morski svet, mnoge neistražene vrste i njihova staništa.

Baš iz tog razloga, u Norveškoj je godina počela sa dilemom – ekonomija ili ekologija. Sa jedne strane, politička struktura se već opredelila da Norveška bude jedna od prvih zemalja koja će rudariti u morskim dubinama, dok s druge strane istraživači, naučnici, ekološki zagovornici, misle da se ovim procesima mogu razoriti ekosistemi za koje i ne znamo koliko su važni, jer je okean vrlo neispitan pojam, kako prenosi i svetski mediji.  Postoji zabrinutost zbog ekoloških uticaja, kao što su uništavanje staništa, poremećaji u sedimentu i zagađenje vode. 

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Mikita Karasiou)

Dobra strana jeste iskustvo, tehnologija i uslovi rada koje ova zemlja pruža, za razliku od nekih odakle se trenutno ove rude uvoze, i sigurno da Norveškoj inudstrija, more i rudarstvo nisu strani, s obzirom da su aktivni na ovom polju još od otkrića nafte, kako navodi WWF. Ipak, flora i fauna na ovim dubinama svima su još uvek misterija. Baš zbog toga, pisane su i peticije, apelovao je Evropski parlament, ali se čini da će vlada, bez protivljenja norveškog parlamenta ipak presuditi.

Norveška je zemlja koja sama po sebi ispunjava mnoge ekološke standarde – električni automobili su na svakom koraku, benzinci i dizelaši vrlo brzo neće imati tržište; vetrogeneratori i solarni paneli obezbeđuju obnovljivu energiju koja ne proizvodi štetne emisije, ipak minerali potrebni da bi ove tehnologije postojale, i da bi jedna zemlja bila održiva, čista i nezagađena, zahtevaju rudarenje i kopanje istih, postavlja se pitanje na koji način i po koju cenu?

Energetski portal

Crna Gora: EPCG planira više od 80MW solarnih elektrana

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz
)

Finansijski izveštaj Elektroprivrede Crne Gore za prošlu godinu biće najbolji u istoriji, poručuje predsednik Odbora direktora EPCG Milutin Đukanović. On je u emisiji „Dobro jutro Crna Goro“ rekao da je izuzetno zadovoljan saradnjom sa novom Vladom. Istakao je da su u toj kompaniji povukli dobre poslovne poteze koji su omogućili suficit električne energije, kao i da ne planiraju povećanje cene struje.

,,Čitava dobit EPCG će se kretati oko 70-80 miliona evra. Da ne bude zabune, postoji jedna sporna faktura od 10 miliona evra, da li će to otići na teret CEDIS-a ili će biti prihod EPCG, to ćemo da vidimo, ali kretaće se 70-80 miliona eura”, naveo je on.

Istakao je da je došlo do uvećanja imovine. Smatra da su trgovinom električnom energijom poslovali dobro.

,,Mislim da smo jedina Elektroprivreda u regionu i šire koja nije povećavala cenu električne energije”, rekao je Đukanović.

Plan EPCG je da napravi preko 80 megavata solarnih elektrana.

Pročitajte još:

,,Uočili smo sve probleme koje imamo, ali do zastoja TE Pljevlja zbog rekonstrukcije, moramo da uradimo najmanje 100 megavati solarnih elektrana”, kazao je on.

Poručio je da će svi monteri koji su ostali bez posla veoma brzo biti ponovo angažovani i da će se vratiti na svoja radna mesta. Upozorio je da u Nemačkoj monteri imaju plate oko pet hiljada evra, zbog čega ih treba čuvati „kao suvo zlato“.

Foto-ilustracija: Pixabay (LCEC)

Istakao je da i u 2024. očekuje dobar poslovni rezultat.

,,Imamo izuzetnu saradnju sa novom Vladom. Gotovo na dnevnom nivou komuniciramo. Gospodin Mujović ima dobre reference i zadovoljni smo što je došao na tu poziciju”, istakao je Đukanović.

On je naglasio da ne planiraju povećanje cene električne energije.

,,Mi trenutno ne razmišljamo o povećanju cene električne energije, mada građani treba da znaju da je Elektroprivreda opterećena značajnim troškovima. Mi moramo na godišnjem nivou da izdvajamo preko 40 miliona evra povlašćenim proizvođačima. Takođe, CGES-u plaćamo G komponentu“, kazao je on.

Ističe da je sistem javnih nabavki veliki problem i očekuje od pravnika i CEDIS-a i Elektroprivrede da naprave predloge izmena Zakona o javnim nabavkama, da se te procedure pojednostave.

Prema njegovim rečima, moguće je da cena električne energije u 2025. godini, pogotovo u tom letnjem periodu, bude jeftina.

,,Zbog čega? Još jeftinija nego danas, jer je ekspanzija izgradnje solarnih elektrana u Evropi. Evo, malo da sačekamo da vidimo našu spremnost, i da vidimo otprilike kretanje na tržištu, bićemo odgovorni i taj posao ćemo na odgovoran način uraditi”, istakao je Đukanović.

Zaključio je da je broj redovnih platiša povećan sa 190.000 na 240.000.

Izvor: RTCG

Srbija, Slovenija i Mađarska – sve bliže stvaranje najveće regionalne berze električne energije

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)
Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Zajednička berza električne energije Srbije, Slovenije i Mađarske sa radom bi mogla da počne već u prvoj polovini 2024. godine.

O ovome je obavestio Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske, dodavši da su slovenačke, srpske i mađarske korporativno-profesionalne odluke donete, vladina odobrenja ostaju, a da će razmena električne energije u velikoj meri poboljšati energetsku bezbednost celog regiona.

Prema njegovim rečima, energetska bezbednost je postala jedan od najozbiljnijih izazova u Evropi u poslednjih godinu i po do dve godine, zbog čega bliska energetska saradnja među državama možda nikada nije bila toliko važna kao sada.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Mađarske, to je posebno slučaj u srednjoj Evropi, gde nema velikih nalazišta nafte ili prirodnog gasa, pa je međuzavisnost zemalja ovde još veća.

Pročitajte još:

Prošle godine, prilikom sastanka ministra Sijarta i ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, razgovaralo se o projektu ,,Blue Sky’’ koji bi trebalo da obezbedi zajedničku platformu za razmenu električne energije između Srbije, Slovenije i Mađarske, nakon što su Srbija i Slovenija već pokrenule prvu regionalnu berzu električne energije, a kojem je Mađarska u tom trenutku trebalo da tek pristupi.

Sada, kada se Mađarska pridružuje ovoj regionalnoj berzi, stvarenje najveće integrisane berze električne energije u centralnoj Evropi sve je bliže svojoj realizaciji.

Energetski portal

Energetski kalkulator – kako da tačno izračunate koliko možete da uštedite na struji

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Recha Oktaviani)

Trošimo struju do tri i po puta više od evropskog proseka što je pokazatelj da nešto moramo da promenimo. Projekt menadžer „USAID Srbija“ Siniša Čađo ističe da su zasad tokom projekata „Bolja energija“ informisali građane na koje načine mogu da uštede energiju. Stručnjak za upravljanje u energetici Branimir Kalanj preporučuje aplikaciju „Energetski kalkulator“, koja nam može pomoći da postanemo energetski efikasni.

Stambene zgrade su jedan od najvećih potrošača električne energije u zemlji, jer troše trećinu ukupne energije.

Siniša Čađo je za RTS rekao, na početku treće godine petogodišnjeg projekta „Bolja energija“, da su obišli veliki broj lokalnih samouprava širom Srbije i razgovarali sa građanima i lokalnim vlastima.

„Građanima pojmovi poput bolja energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije nisu na radaru, ali se situacija promenila. Građani sada pitaju kako mogu da ostvare uštede, kome treba da se obrate za utopljavanje zgrada. Ohrabreni smo da smo na pravom putu i da ćemo ostvariti rezultate. Doskora je prekidač bio struja, a grejanje drvo“, kaže Čađo.

PROČITAJTE JOŠ:

Još energetskih centara

Čađo najavljuje da je u planu digitalizacija procesa za ostvarivanje uštede električne energije, što bi građani mogli da imaju na raspolaganju.

Naglašava takođe da je ove godine planirano otvaranje još energetskih centara širom Srbije, poput nedavno otvorenog centra u Kuli.

„Lokalne samouprave su same počele da planiraju energetske centre, bez traženje pomoći USAID-a, što znači da postoji interesovanje“, poručuje Čađo.

Šta je energetski kalkulator

Foto-ilustracija: Pixabay (qimono)

Branimir Kalanj, govoreći o „energetskom kalkulatoru“, kaže da je reč o softverskom proizvodu koji je razvijen s ciljem da građanima pomogne u donošenju odluka o investicionim merama koje treba da sprovedu u svojim objektima.

„Građani mogu na jednostavan način da dođu do informacije kojoj energetskoj klasi pripadaju, koje su mere koje treba da sprovedu i koliko to košta. Mogu da urade simulacije, i da dobiju koliko treba da se investira, kakva je mesečna rata i za koliko vremena se uloženo vraća“, objašnjava Kalanj.

„Energetski kalkulator“ se može naći na veb-adresi www.energetski-kalkulator.rs.

Kako možemo da uštedimo

Metode štednje se mogu podeliti u dva dela, kaže gost Dnevnika RTS-a.

Kalanj objašnjava da u prvom neinvesticionom delu, građani moraju da nauče kako da se odnose prema energiji, odnosno da energiju troše samo koliko je nužno.

„Naučimo se da gospodarimo energijom. To je prvi korak“, poručuje Kalanj.

Prema njegovim rečima, drugi korak su investiciona ulaganja, a smernice za to mogu da pronađu upravo na „energetskom kalkulatoru“.

Izvor: RTS