Vetar -veliki igrač na polju obnovljivih izvora SAD-a

31.08.2023

vetar-vetroelektrane — Foto: Pexels (Kindel Media)

Foto-ilustracija: Unsplash (Milada Vigerova)

U revolucionarnom razvoju obnovljive energije, Sjedinjene Države su sada instalirale više od 144.000 megavata snage vetra. Samo prošle godine je u industriju vetra uloženo 12 milijardi dolara. Rast je posledica tehnološkog napretka u vetroturbinama, rastuće domaće proizvodnje i konkurentnih cena.

Mnogo pre moderne primene, ljudska civilizacija je koristila energiju vetra hiljadama godina, u početku za drobljenje žitarica i pumpanje vode. Danas su vetroturbine veoma složene mašine koje se sastoje od do 8.000 pojedinačnih delova. Dosežu do visina većih od Kipa slobode. Ovo povećanje obima je takođe dovelo do turbina većeg kapaciteta, objašnjeno je na sajtu Ministarstva energetike SAD-a.

Sa više od 500 proizvodnih pogona vezanih za vetar širom Sjedinjenih Država, industrija ima značajnu domaću proizvodnu bazu.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)

Geografska rasprostranjenost energije vetra u ovoj zemlji je takođe vredna pažnje. Instalacije za vetar u komunalnim razmerama postoje u 42 države, a distribuirana energija vetra se prostire na svih 50 država. Projekti vetroelektrane na moru, posebno oni u blizini gusto naseljenih obalnih područja, predstavljaju značajnu priliku za rast, sa nekoliko projekata koji već rade na obalama Virdžinije.

Ekonomski faktori su takođe povoljni za energiju vetra, sa ugovorenim cenama u poslednjih nekoliko godina u rasponu od 1,5-4 centa po kilovat-satu, navedeno je u okviru istog izveštaja. Ove povoljne cene učinile su energiju vetra ključnim faktorom u američkoj energetskoj mreži. Godine 2022. energija vetra je činila više od 10 odsto ukupne proizvodnje električne energije u zemlji, a u 12 država je snabdevala preko 20 odsto potreba za električnom energijom, a Ajova i Južna Dakota su proizvodile više od polovine svoje električne energije iz vetra.

Energetski portal

Ima li nade za srpske reke

31.08.2023

landscape-reka — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Dylan Luder)

Po podacima Agencije za zaštitu životne sredine, utvrđeno je najlošije stanje u rekama i kanalima u Vojvodini. U većinu reka u Srbiji se izlivaju komunalne i industrijske otpadne vode. Voda je najčistija u malim vodotocima brdsko-planinskih oblasti u istočnoj, jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji, a najčistije reke ugrožene su minihidroelektranama.

Ujedinjene nacije su 2010. godine proglasile pravo na vodu kao osnovno ljudsko pravo. Meštani sela Dadinca uspeli su višemesečnim barikadama da spreče protivzakonitu izgradnju treće minihidrocentrale na Rupskoj reci i sačuvaju vodu koja im je neophodna za život.

„Dadince nema svoje vodosnabdevanje. Ljudi se snabdevaju vodom iz bunara, na svim mestima gde su sagrađene elektrane došlo je do presušivanja korita reke i okolnih izvora. Time je ne samo vodosnabdevanje nego i cela egzistencija naroda u tom području bi bila ugrožena“, naglašava dr Miloš Nikolić iz inicijative „Bitka za Vlasinu“.

Izmenjeni su Zakon o zaštiti prirode i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i načelno je zabranjena gradnja u zaštićenim područjima, osim ako se ne proceni da je to u javnom interesu.

„Neophodno je da se izmene propisi vezani za zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu na način da svi projekti na našim rekama zahtevaju procenu uticaja koja bi nam onda rekla da li vredi graditi takve projekte“, navodi Žaklina Živković iz inicijative „Pravo na vodu“.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Vishal Banik)

„Rade se samo ako su instalisane snage iznad dva megavata, inače se redovno ne rade čak i kada ih ima više na jednom slivu, ili jednom vodotoku. Na taj način je potpuno devastiran sliv Pčinje na kojoj je izgrađeno osam mini-hidroelektrana, iako ta reka protiče kroz zaštićeno prirodno dobro. Navešću primer Vlasine na kojoj je uzgrađeno 10 hidroelektrana u nizu. Ova reka je duga 70 kilometara, a 31 kilometar protiče kroz cevi i to je razlog zbog čega je neophodno da se uvek rade procene uticaja bez obzira na instalisanu snagu“, naglašava Strahinja Macić iz Organizacije za političku ekologiju.

Po direktivi Evropskog parlamenta i Saveta, voda nije komercijalni proizvod kao drugi, već nasleđe koje mora biti štićeno, branjeno i tretirano kao takvo. I ako se koristi za potrebe industrije, poljoprivrede, dobijanje energije i u druge svrhe, mora da se koristi na način da se ne zagađuje i da se sačuva i za buduće generacije.

„Na nivou Evropske unije doneta je kompleksna zakonska regulativa o zaštiti reka tom centralnom direktivom o vodama koja zaista već pokazuje rezultate i možemo reći da u velikom broju zemalja dolazi do poboljšanja kvaliteta vode. Smanjuje se ta emisija zagađenja drastično u pojedinim područjima”, kaže Goran Sekulić iz Međunarodne organizacije za zaštitu prirode.

„Moguće je, naravno videti čistije reke i u Srbiji. Potrebno je u potpunosti poštovati zakone i primeniti najbolje standarde i prakse koje možete pronaći u Evropskoj uniji i svetu. Ranije smo i u Francuskoj viđale flaše na obalama reka, ali danas su reke čistije. Promenila se svest ljudi o tome i shvatili su da je to njihova priroda koju žele da zaštite. Takođe postoje i strogi propisi“, ističe Antoan Aavinjon, programski menadžer za životnu sredinu i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji.

Po istraživanju koje je sprovela Organizacija za političku ekologiju Polekol 97,8 odsto stanovništva smatra da treba zaštititi vodu ustavno i zakonski kao javno dobro i pijaću vodu kao ljudsko pravo. Pored toga 62 odsto ispitanika misli da Srbija neadekvatno štiti svoje vodne resurse.

Izvor: RTS

Alternativa plastičnim slamčicama – papirne, od nerđajućeg čelika ili nijedne?

31.08.2023

straws-green-yellow-colors-flat-lay — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Plastika je postavljena na prvo mesto najnepoželjnijeg materijala za proizvode jednokratne upotrebe, u šta nije teško poverovati. Kada se pronađe alternativno rešenje odmah mu se pripiše epitet – ekološki prihvatljivo, zeleno, održivo i tako dalje. Možda bi ispravnije bilo reći ekološki prihvatljivije, zelenije, održivije, kako bi se izbeglo zeleno pranje (eng. greenwashing). Ipak, neke nove studije pokazuju da čak ne bi bilo ispravno ni tako reći, jer iako materijali ne sadrže sve zagađivače koje ima plastika, imaju neke druge nimalo dobre za životnu sredinu.

Belgijski istraživači testirali su 39 marki slamčica, kako bi utvrdili prisustvo grupe sintetičkih hemijskih jedinjenja koja su poznata kao per- i polifluoroalkilne supstance (PFAS). Ove supstance pronađene su u najvećem broju testiranih slamčica i to najčešće, verovali ili ne, u onim koje su napravljene od papira i bambusa. I dok su proizvodi od bambusa prekriveni nalepnicama – ECO, GREEN, NATURE i slično, uz svetski priznate ekološke sertifikate, ova studija želela je da pokaže da, makar kada je reč o ovom proizvodu, nije baš u potpunosti tako.

PFAS inače predstavljaju hemikalije koje u prirodi mogu da ostanu i nekoliko hiljada godina, zbog čega dospevaju i u vodu, vazduh, zemljište ali i u krv ljudi i životinja.

U pomenutih 39 marki slamčica svrstani su sledeći materijali – papir, bambus, staklo, nerđajući čelik i plastika. Kod čak 90 odsto ispitanih brendova pronađena je ova hemikalija. Kada je reč o bambusu, otkriveno je u četiri od pet brendova (80 odsto), dok je kod plastičnih u dva od pet (40 odsto). Jedino kod nerđajućeg čelika ni u jednoj od pet marki slamčica nije pronađen PFAS.

Zabrinjavajuće je da su otkrivene trihlorosirćetna i trifluorometansulfonska kiselina, koje se veoma lako rastvaraju u vodi, zbog čega može da dođe do njihovog curenja iz slamčica u piće.

Istraživači ne mogu sa sigurnošću i dalje da kažu da li su proizvođači dodavali PFAS u slamčice ili je njihovo prisustvo uzrokovano kontaminacijom – odnosno da su dospele kroz biljne materijale koji su uzgajani u zagađenom zemljištu, ali i kroz vodu koja se koristi u procesu proizvodnje. Ipak, kako se papir ne bi rastvorio u vodi odmah, potrebni su dodatni premazi koji mogu da sadrže upravo ove hemikalije.

Bilo kako bilo, s obzirom na to da u slamčicama od nerđajućeg čelika nisu pronađene PFAS, možda papirne ipak ne treba da budu alternativan izbor plastičnim. Iako su manje loše za životnu sredinu, prvenstveno što ih je lakše reciklirati, i dalje predstavljaju proizvod za jednokratnu upotrebu i postaju otpad.

Zeleno pranje izuzetno je prisutno u marketingu, zbog čega je potrebno da uvek pažljivo istražimo proizvod pre nego što pazarimo zeleno.

Katarina Vuinac

Manifestacioni turizam u Srbiji: Kako domaći događaji privlače turiste

31.08.2023

Beograd — Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitrije Milenković)

Foto-ilustracija: Unsplash (Lazar Gugleta)

Manifestacioni turizam jedna je od ključnih tačaka privlačenja turista u Srbiji. Sa događajima kao što su Exit, Nišvil, Beer fest i Sabor trubača, Srbija je domaćin stotinama hiljada gostiju, beležeći između 700.000 do miliona posetilaca u godini.

Najveća frekvencija poseta zabeležena je tokom letnjih meseci, posebno od juna do avgusta, kada se beleži i do 40 odsto ukupnog turističkog prometa u državi.

Stranih turista u periodu od prva četiri meseca iznosio je 514.691, što je povećanje od čak 40,6 odsto, dok je broj noćenja iznosio 1.564.265, što je povećanje od 32,7 odsto u odnosu na 2022. godinu. U Novom Sadu je, primera radi, za prvih pet meseci ove godine boravilo više od 88.000 turista, koji su ostvarili blizu 226.000 noćenja u ovom periodu. To je rast u odnosu na prošlu, ujedno rekordnu godinu, za oko 18 odsto u dolascima i 15,9 odsto u noćenjima turista. Vredno je reći da je tek nakon ovih brojki, usledio Exit, kada su registrovani smeštajni kapaciteti bili skoro pa popunjeni.

Pročitajte još:

Državni sekretar za turizam, istakao je koliko manifestacioni turizam doprinosi promociji Srbije na svetskoj turističkoj mapi. Pored lokalnih vlasti, podrška dolazi i od ministarstva. Ove godine je, primera radi, uloženo preko dva miliona evra u ovaj sektor, dok je Autonomna Pokrajina Vojvodina doprinela sa dodatnih 800.000 evra, navodi se na sajtu Ministarstva turizma i omladine.

Foto-Ilustracija: Pixabay (stevanaksentijevic)

Infrastruktura igra ključnu ulogu u održavanju ovakvih događaja. Na primer, Guča je prethodno imala problema sa smeštajem učesnika, ali to je rešeno izgradnjom Doma trubača. Ovaj objekat sada može služiti i za druge turističke aktivnosti izvan dana manifestacije.

Strani turizam u Srbiji je u konstantnom rastu. Posmatrajući leto, beležimo povećanje noćenja stranih turista za 21 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Većina posetilaca dolazi iz regiona, zemalja EU i Rusije. Posebno je zanimljiv porast kineskih turista za čak 350 odsto, a i turisti iz Bugarske i Rumunije su se povećali za oko 90 odsto.

Kroz sve ove inicijative i događaje, Srbija se sve više pozicionira kao atraktivna destinacija za domaće i strane turiste, koristeći manifestacioni turizam kao jedan od svojih glavnih aduta, mada je važno naglasiti da je Srbija interesantna i po mnogim drugim aktivnostima i gostoljubivosti.

Energetski portal

ODRŽIVOST KAO IMPERATIV: OTP banka predstavila Izveštaj o održivom poslovanju

31.08.2023

OTP banka predstavila je javnosti svoj Izveštaj o održivom poslovanju za 2022. godinu koji objedinjuje rezultate ostvarene u oblasti korporativne odgovornosti i uticaja na društvo i prirodno okruženje. Predstavljeni izveštaj urađen je u skladu sa najrasprostranjenijom metodologijom Global Reporting Initiative (GRI), definisanim stubovima ESG strategije i OTP banke Srbija, kao i matične OTP Grupe, potpisnice Principa za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija koji predstavljaju jedinstveni okvir za održivo poslovanje finansijskog sektora, razvijen kroz partnerstvo između banaka širom sveta. Svoje prioritete u oblasti održivog poslovanja Banka je identifikovala u skladu sa globalnim i lokalnim prilikama, izazovima i trendovima, kao i očekivanjima svih zainteresovanih strana. Aktivnosti realizovane u 2022. direktno doprinose ostvarenju devet Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (2,3,5,7,8,9,12,13,16).

Tokom prethodne godine OTP banka pozicionirala se kao predvodnik „zelene“ tranzicije, a veliki broj projekata i pokrenutih inicijativa prepoznate su i nagrađene od strane stručne i šire zajednice, uključujući i od Srpske asocijacije menadžera za Društveno odgovornu kompaniju godine.

Prilikom predstavljanja Izveštaja, Milena Mićanović, direktorka za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke, istakla je da je održivost u samim temeljima ukupnog poslovanja OTP banke i da će naredne godine proteći u znaku ispunjenja ambicioznih ciljeva.

„Nastojanje OTP banke kao jedne od vodećih finansijskih institucija i lidera u kreditiranju privrede i stanovništva je da aktivno učestvuje u izgradnji održive budućnosti i bude primer odgovornog poslovanja. Verujem da smo realizacijom brojnih projekata i inicijativa iz sfera zaštite životne sredine, kulture, književnosti, sporta, preduzetništva i filantropije dokazali snažnu posvećenost i stratešku usmerenost ka ispunjenju Ciljeva održivog razvoja, delujući na osnovu naših ESG i CSR strategija. Zajedno sa matičnom OTP Grupom imamo za cilj da budemo regionalni lider u finansiranju održivog i postepenog prelaska na niskougljeničnu ekonomiju. Transparentnost i merljivost su sastavni deo naših aktivnosti i ujedno osnova za kontinuirani razvoj. Naš Izveštaj o održivosti je u skladu sa međunarodnim priznatim GRI (Global Reporting Initiative) standardima i sadrži detaljan pregled nefinansijskih učinaka banke, što reflektuje integrisanost održivosti u sve aspekte poslovanja, i u skladu je sa regulatornim zahtevima u vezi sa nefinansijskim izveštavanjem“, izjavila je Mićanović.

Pročitajte još:

Brojne ekološke inicijative

OTP banka kontinuirano implementira inovativne načine za ostvarenje energetske efikasnosti. Tako je, na primer, na krovu centralne zgrade izgrađena solarna elektrana, pa proizvedena električna energija ide direktno u sistem snabdevanja EPS-a. Sve ekspoziture povezane su na sistem koji omogućuje da se rasveta svuda gasi istovremeno, a Banka ima i zaključen ugovor o potpunom snabdevanju električnom energijom iz obnovljivih izvora (100 odsto ZelEPS).

Jedna od najznačajnijih inicijativa OTP banke u 2022. godini je i projekat Generator ZERØ namenjen mikro, malim, srednjim preduzećima, startap kompanijama i neformalnim timovima, kao i organizacijama civilnog društva koje žele da svojim inovativnim idejama doprinesu smanjenju karbonskog otiska. Prepoznajući važnost borbe protiv klimatskih promena i kako bi podigla svest građana o važnosti zaštite životne sredine, OTP je prva i jedina banka u Srbiji koja se 2022. godine, po drugi put, priključila globalnoj inicijativi Priceless Planet Coalition kompanije Mastercard s ciljem da se u narednim godinama posadi 100 miliona stabala širom sveta. U 2023. godini banka je nastavila sa razvojem novih inicijativa i pokrenula u partnerstvu sa ekološkim Udruženjem „Supernatural“ OTP VILLAGE, urbani pčelinjak i rasadnik sa 12 vrsta medonosnog bilja kojima OTP banka pruža podršku ekološkom aktivizmu i daje svoj doprinos uvećanju biodiverziteta u želji da ukaže na ključnu ulogu pčela za očuvanje našeg celokupnog ekosistema.

Podrška sportu, kulturi i ranjivim grupama

Kad je reč o odgovornosti prema zajednici, OTP banka je u godini za nama realizovala treće izdanje projekta Generator dobrih dela kojim doprinosi osnaživanju malih domaćih brendova i inkluzije u našem društvu, organizovanjem sajmova i pružanjem medijske promocije. Izlagači prodajom svojih proizvoda podržavaju ekološke projekte ili ugrožene grupe, među kojima su žrtve porodičnog nasilja, osobe sa smetnjama u razvoju, socijalno ugrožena deca ili žene iz raseljenih područja.

Kultura je oblast koja je i u protekloj godini bila jedan od prioriteta u segmentu društvene odgovornosti Banke, što se videlo kroz saradnju sa dugogodišnjim partnerom – Galerijom Matice srpske. Ova čuvena institucija obeležila je 175 godina od osnivanja, a zahvaljujući OTP banci otvorena je velika monografska izložba posvećena stvaralaštvu jednog od najznačajnijih srpskih slikara, Uroša Predića. Takođe, Izdavačka kuća Booka je uz podršku Banke sprovela prvi nagradni Konkurs za najbolji, originalni i neobjavljeni roman na srpskom jeziku.

Pored kulture, OTP banka ulaže i u sport – više od 20 godina je najveći sponzor Olimpijskog komiteta Srbije, što se pokazalo kao pravi primer plodonosne saradnje između biznis sektora i institucija sporta. Tokom 2022, Banka je promovisala sport u lokalnim zajednicama kroz događaj „Olimpijski trening sa OTP bankom“, koji se uspešno organizuju više od 10 godina. Takođe, dugogodišnji je sponzor Rukometnog saveza Srbije i pruža podršku, kako muškim, tako i ženskim reprezentativnim timovima, a tokom prošle godine fokus je bio na plasmanu seniorske reprezentacije na Olimpijske igre u Parizu 2024. godine.

Posvećenost zaposlenima

Kako prepoznaje ulogu zaposlenih kao ključnu u svom razvoju, OTP banka kontinuirano unapređuje i redizajnira HR procese. Tako je prošle godine kreirala format „INNOVATION Challenge“ – izazov kroz koji kolege imaju priliku da uče kako da razvijaju ideje kroz različite metodologije i time generišu nove ideje, a u kom je učestvovalo 1.180 zaposlenih. Upravo 2022. Banka je dobila ,,Employer Partner” sertifikat, prestižno HR priznanje konsultantske kuće ,,Selectio”, koji potvrđuje kontinuirano ulaganje, modernizaciju i unapređenje iskustva zaposlenih.

Klijent u fokusu

OTP banka je pionirski na našem tržištu osmislila sistem za kontinuirano praćenje zadovoljstva svojih klijenata pa je tako 2022. godine dobila povratne informacije od oko 100.000 klijenata. Na taj način je korisničko iskustvo stavljeno u fokus ukupnog poslovanja čime je Banka pokazala posvećenost izgradnji zadovoljne baze klijenata. Na osnovu komentara klijenata Banka je sprovela brojne izmene, unapređenja i digitalizaciju najfrekventnijih proizvoda i usluga.

Podrška za ekonomski manje razvijene regione

Snažna podrška Banke za MSP sektor realizovana je kroz potpisivanje ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o zajmu u iznosu od 25 miliona evra za dalje kreditiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji, pre svega za preduzeća koja posluju u ekonomski manje razvijenim delovima zemlje.

Ceo Izveštaj OTP banke Srbija o održivom poslovanju (2022.) nalazi se na linku.

Konsolidovani Izveštaj OTP Grupe (2022.) možete preuzeti na LINKU.

Izvor: OTP banka

Očekuje se veliki broj prijava za priključenje na komunalnu infrastrukturu

31.08.2023

zgrada_radovi — Foto-ilustracija: Unsplash (C Dustin)

Nadlažni očekuju da samo u Beogradu približno 50.000 nelegalnih objekata dobije priključak za struju, vodu ili grejanje, čime će građani koji žive u takvim objektima ostvariti svoja ljudska prava.

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podsetio je na to da 15. septembra počinje rok od 30 dana za sve koji žive u nelegalno izgrađenim objektima da se prijave za privremeno priključenje na elektroenergetsku, gasnu mrežu i/ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

On je napomenuo da je rok od 15. septembra do 15. oktobra, isključivo predviđen za prijave, odnosno da to ne znači da će građani u tom periodu dobiti priključak, jer dinamika priključivanja zavisi od kapaciteta samih preduzeća, tehničkih karakteristika objekta i drugo.

Građani će, kako je objasnio, podnositi prijavu u opštinama u kojima žive, pri čemu treba da prilože kupoprodajni ili ugovor o poklonu, a ukoliko to ne poseduju, mogu da prilože izjavu overenu kod notara da u tom objektu žive sa porodicom.

Pročitajte još:

DONETA UREDBA O NAČINU I USLOVIMA ZA PRIKLJUČENJE NELEGALNIH OBJEKATA NA INFRASTRUKTURNE MREŽE

Građani sa potvrdom iz opštine odlaze u nadležna preduzeća sa kojima sklapaju ugovore i plaćaju priključak po regularnoj ceni, naveo je Vesić i posebno naglasio da se ova mogućnost ne odnosi na investitore, niti na poslovne objekte.

Ministar je pozvao sve opštine da se dobro pripreme za proces prijave građana, da otvore posebne šaltere, angažuju dodatne ljude kako bi se zahtevi brže rešavali, kao i mobilne timove koji će na terenu pomagati građanima da popune formulare.

“Mi ćemo uskoro poslati uputstvo lokalnim samoupravama kako bi jasno znale šta su njihovi zadaci, kao i priručnik za građane u kojem će biti objašnjena cela procedura”, objašnjava Ministar.

Prema njegovim rečima sada postoji mogućnost i da stambene zajednice od osam ili deset stanova mogu da podnesu zahtev za priključak za celu zgradu.

Energetski portal

,,Limenka Teatar Fest 2023’’ u Somboru

31.08.2023

U Somboru je otvoren drugi po redu ,,Limenka Teatar Fest 2023’’, a nastao je sa idejom da spoji pozorište za decu i ekologiju budeći svest najmlađih o važnosti očuvanja životne sredine, pod sloganom „Deca imaju pravo da rastu zdravo“.

Grad Sombor je prepoznao važnost ovakvog sadržaja kao metode edukacije naših najmlađih sugrađana o zaštiti životne sredine i reciklaži, i postao prijatelj Festivala.

Organizatori Festivala koji će trajati do 3. septembra su „Limenka Teatar Fest 2023“ i Narodno pozorište Sombor.

Ulaznice za festivalske predstave ne mogu se kupiti novcem! Da bi se gledala predstava, gledalac mora da sakupi i donese pet limenki, za koje potom dobija jedan alu-coin, prvu ekološku valutu na svetu, načinjenu od aluminijuma, kojom može da kupi ulaznicu.

Pročitajte još:

Ukoliko tokom dana sakupi i više od pet limenki, može dobiti još alu-coina, za koje može da kupi nešto od školskih potrepština na „Limenkica bazaru“. Tu se za alu-coine mogu kupiti eko olovke, blokčići od recikliranog papira, zanimljive knjige odštampane takođe na eko papiru i mnoge druge stvari.

Repertoarom je zakazano sedam predstava iz šest zemalja (Bosne i Hercegovine, Mađarske, Hrvatske, Bugarske, Srbije i dalekog Perua).

Festival je otpočeo karnevalskom povorkom u kojoj su učestvovala talentovana deca, glumci, pevači, folkloraši, sportisti, balerine, tamburaši, pa čak i mali pčelari. U uvodnoj povorci mogle su se videti i fascinantne lutke koje su doneli umetnici iz Segedina. Umetnička povorka je krenula od zgrade Županije, koju su pratili i predstavnici Grada. Učesnici karnevala su uveseljavali prolaznike ulicom Kralja Petra I sve do Narodnog pozorišta Sombor, mesta otvaranja Festivala.

Energetski portal

Dok se svet bori sa klimatskim promenama, subvencije za fosilna goriva obaraju rekorde

30.08.2023

fossil fuels - fosilna goriva — Foto-ilustracija: Pexels

Države širom sveta prošle godine, kao i ove, su se suočavale sa različitim ekstremnim klimatskim nepogodama, a apeli stručnih lica za što ozbiljnije shvatanje situacije i preduzimanje akcija u vezi sa ograničavanjem globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa pristižu svakodnevno.

Istovremeno, subvencije od strane vlada za fosilna goriva, prošle godine dostigle su rekordni nivo od sedam biliona dolara (eng. seven trillion dollars). Kao razlog ističe se porast cena energije usled dešavanja u Ukrajini, ali i ekonomski oporavak od pandemije, navodi se na sajtu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Subvencije za naftu, ugalj i prirodni gas jesu ekvivalentno sedam odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, a prema podacima MFF-a, vlade godišnje na obrazovanje troše 4,3 odsto globalnog prihoda, što je manje nego kada je reč o fosilnim gorivima.

Pročitajte još:

U poređenju sa periodom od pre dve godine, subvencije su porasle za dva biliona dolara.

Podaci MMF-a pokazuju da Kina, Rusija, SAD, EU i Indija najviše subvencionišu fosilna goriva.

Kako se dalje navodi, predviđa se da će subvencije nastaviti da rastu u zemljama u razvoju koje imaju tendenciju za razvoj elektrana, fabrika i vozila koja se oslanjaju na veće zagađivače, zato što će se povećati i potrošnja fosilnih goriva.

Ukidanjem subvencija i uvođenjem korektivnih poreza, cene goriva bi porasle, čime bi se kompanije i domaćinstva podstakli da vode računa o potrošnji. Sve ovo dovelo bi do značajnog smanjenja emisija ugljen-dioksida, kvalitetnijeg vazduha i poboljšanja zdravlja ljudi i prirode.

Energetski portal

Odluka EU o ugradnji reciklirane plastike u automobile podelila javnost

30.08.2023

automobili_prodaja — Foto-ilustracija: Unsplash (Parker Gibbs)

Kako bi osigurala da se više njih reciklira, Evropska komisija je u julu predložila novi zakon koji pokriva dizajn vozila i tretman na kraju životnog veka, fokusirajući se na poboljšanje recikliranja i ponovne upotrebe materijala.

Predlog Evropske komisije, da se u nove automobile ugradi najmanje 25 odsto reciklirane plastike, naišao je na pohvale svih revnosnih građana koji recikliraju, ali i skepticizam proizvođača automobila i industrije plastike.

Plastika je svuda, kaže se, što važi i za automobilski sektor.

Po zapremini, 50 odsto današnjih automobila je napravljeno od plastike, prema EuRIC, Evropskom udruženju industrije za reciklažu. To uključuje kontrolne table, branike, ručke, dugmad, kućišta, plafonske tkanine, sedišta i sigurnosne pojaseve, vazdušne jastuke, tepihe, itd., navodi grupa u radu.

Pošto je plastika lagana i doprinosi efikasnosti goriva, potražnja za tim materijalom u automobilskom sektoru je tokom godina stalno rasla. Danas, prosečan automobil sadrži između 150 i 200 kg plastike, kaže EuRIC.

Pročitajte još:

Jedan od ključnih ciljeva je da 25 odsto plastike koja se koristi u novim automobilima potiče od recikliranih materijala, od kojih četvrtina mora da potiče od vozila na kraju radnog veka. Sve u svemu, 30 odsto plastike iz otpadnih automobila trebalo bi da se reciklira, što je povećanje sa oko 19 odsto danas, navodi Komisija u svom predloženom novom propisu.

EuRIC je pozdravio ovaj potez, rekavši u saopštenju da su „ovi ciljevi apsolutno potrebni za prelazak na kružnu ekonomiju za plastiku u automobilskom sektoru“.

Auto industrija oprezna

Foto-ilustracija: Unsplash (Ameer Basheer)

Proizvođači automobila su, sa svoje strane, oprezni prema predlozima Komisije.

Proizvođači automobila ponekad mogu dodati karbonska vlakna u plastiku kako bi poboljšali njihovu robusnost, što ih čini „izazovnim za recikliranje“, kaže ACEA, udruženje proizvođača automobila u EU.

Tehnologije za reciklažu možda još nisu dostupne da bi se omogućila reciklaža na tržišnim razmerama, istakla je grupa.

„Iako se evropski proizvođači automobila ne protive ciljevima recikliranog sadržaja za plastiku, oni moraju biti realni i tehnički izvodljivi“, rekao je ACEA EURACTIV-u upozoravajući na „potencijalne zamke ako ciljevi nisu izvodljivi“.

Ovu zabrinutost izražava i „Plastics Europe“, trgovinsko udruženje, koje kaže da visokokvalitetni polimeri koji se koriste u automobilima „mogu biti veoma teški za recikliranje“.

Prema njihovim istraživanjima, cilj od 25 odsto recikliranog sadržaja koji je predložila Komisija može se ispuniti samo kombinacijom mehaničke reciklaže i inovativnih tehnologija kao što je hemijsko recikliranje, za šta će biti potrebna velika ulaganja.

„Hitno nam je potreban okvir politike koji omogućava. Industriji je potrebno zeleno svetlo za ulaganje u hemijsku reciklažu i ravnotežu mase“, kažu u saopštenju.

EuRIC, sa svoje strane, kaže da je industrija reciklaže spremna da odgovori na izazov.

„Najsavremenije tehnologije koje rade u industrijskom obimu spremne su da pretvore otpad od automobilske plastike u recikliranu plastiku koja se može ponovo koristiti u automobilskoj industriji ili u drugim aplikacijama“, kažu iz udruženja.

„Ciljevi recikliranja koje je predložila Komisija biće promena igre kako bi se privukla potražnja za recikliranom plastikom i podstakla ulaganja u zelene industrijske lance vrednosti“, rekao je Alehandro Navazas, naučni i politički savetnik u EuRIC-u.

Evropska komisija takođe veruje da će nova pravila dati neophodnu šansu industriji reciklaže.

„Očekuje se da će obavezni ciljevi za recikliranu plastiku povećati konkurentnost demontažera, jer su oni primarni dobavljači ovih delova i plastičnog otpada namenjenog za reciklažu“, navodi se u memorandumu izvršne vlasti EU.

Sve u svemu, nove cirkularne obaveze u automobilskom sektoru, kao što je ugradnja reciklirane plastike u nove automobile, dovešće do skromnog povećanja cena, za koje se procenjuje da će biti manje od 40 evra za potrošača koji kupuje novo vozilo, procenjuje Komisija.

Izvor: EURACTIV

Više električne energije u Crnoj Gori iz obnovljivih izvora energije

30.08.2023

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) ušla je u snažan investicioni ciklus u oblasti obnovljivih izvora energije i ulaganja u brojne nove projekte zelene energije. Jedan od takvih je i projekat Solari, kojim je započeta proizvodnja solarne energije realizacijom Solari 3000+ i Solari 500 +, a završene su i prijave za novi projekat Solari 5000+. Pozitivni efekti projekta su višestruki i već vidljivi i sa finansijskog aspekta za domaćinstva, privredu, fizička lica i EPCG, i sa aspekta očekivanja međunarodne zajednice u cilju smanjenja emisije štetnih gasova i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije.

O prednostima ulaganja u solarnu energiju, unapređenju infrastrukture, izgradnji vetroporakova, kao i o poslovanju TE Pljevlja razgovarali smo sa Nikolom Rovčaninom, izvršnim direktorom EPCG.

Koji je cilj projekta Solari, a koje koristi za krajnjeg kupca?

– Korisniku projekta Solari se pruža mogućnost da instalira odgovarajući fotonaponski sistem, otplaćujući ga u jednakim mesečnim iznosima u visini svog prosečnog mesečnog računa za električnu energiju. Maksimalni period otplate investicije je 10 godina. Korisnici koji poseduju obračunsko brojilo sa merenjem snage (tzv. maksigraf) i žele instalaciju fotonaponskog sistema, pored mesečnog iznosa za otplatu fotonaponskog sistema, zadržavaju obavezu mesečnog izmirivanja stavke „Angažovanje mrežnog kapaciteta“, što će u konačnom mesečnom iznosu biti u ravni prosečnog mesečnog računa za električnu energiju. Instaliranjem fotonaponskog sistema, krajnji korisnik postaje tzv. kupac-proizvođač, koji svoje potrebe za energijom podmiruje iz sopstvenog izvora, a eventualni višak/manjak električne energije u određenom momentu predaje/preuzima kroz distributivnu mrežu, što se finansijski saldira na nivou godine. Korisnici otplaćuju sistem u jednakim mesečnim ratama kroz kreditni aranžman koji obezbeđuje EPCG. Na ovaj način korisnik u projektu postaje vlasnik male solarne elektrane, koja je kapacitetom predviđena da približno (ili u potpunosti) zadovoljava njegove potrebe za električnom energijom. Kompanija EPCG Solar gradnja obučila je timove koji su na usluzi potrošačima da efikasno dođu do faze da sami proizvode električnu energiju i postanu prozjumeri.

U FOKUSU:

Koliko se koristi sunčeva energija i kakva je motivacija?

– Poseban izazov predstavlja i mogućnost kadrovskog odgovora tržišta na brzu energetsku tranziciju. EPCG je problem nedostatka radne snage prepoznala, a potom i osetila na svojoj koži. Pokretanje projekta Solari 3000+ i Solari 500 + aktuelizovao je ovu pretnju, ali bili smo spremni za nju, jer smo je predvideli. Pravovremeno smo planirali obuke, radili na usavršavanju zaposlenih i mislim da danas u kompaniji EPCG Solar gradnja imamo značajan broj jako dobrih i spremnih monterskih ekipa da odgovore ozbiljnim izazovima kada je u pitanju instalacija fotonaponskih sistema, bilo da se oni montiraju na krovovima objekata, bilo na zemlji. Tačno je da novi objekti otvaraju nova radna mesta, i to je ono što vidimo kao šansu u našoj kompaniji, ali ne samo kao kompanijsku već i širu sliku u smislu društvene odgovornosti. Smatram da država mora da se uključi i da, kako kroz svoje školske programe, tako i programe prekvalifikacije i dokvalifikacije radne snage, omogući ljudima učenje, usvajanje novih veština i usavršavanje.

Da li je potrebno unaprediti postojeću infrastrukturu kako bi se doprinelo daljoj upotrebi obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori?

– Svakako da je neophodno unaprediti već postojeću elektroenergetsku infrastrukturu u Crnoj Gori kako bi ona bila spremna da podrži brojne nove izvore zelene energije. Postoji izvesna zabrinutost kada se čuju mišljenja oko mogućih problema u prenosnom sistemu kojim trenutno raspolažemo. Ipak, mislim da ćemo prevazići te probleme i da će se, paralelno sa realizacijom planiranih projekata, prenosni sistem razvijati i biti spreman da infrastrukturno podrži sve novopriključene proizvodne objekte. EPCG je uspela da prebrodi energetsku krizu ne zaustavljajući investicioni ciklus, već održavajući stabilnost energetskog sistema, bez restrikcija, kao i ne povećavajući cene struje.

U kojoj fazi je projekat izgradnje vetroparka GVOZD na Krnovu? Koji su planovi?

– Kada govorimo o vetroenergiji, tu je projekat izgradnje vetroparka Gvozd instalirane snage 54,6 MW. On će se finansirati iz kreditnog aranžmana koji će EPCG potpisati sa EBRD-om. Svi tenderski postupci za VE Gvozd vode se na elektronskom portalu nabavki EBRD, u skladu s transparentnim procedurama. Na pretkvalifikacioni deo tenderskog postupka za nabavku vetrogeneratora, u kojem spada nabavka, ugradnja i puštanje u rad vetrogeneratora, pristiglo je devet ponuda renomiranih svetskih kompanija od kojih su četiri ušle u drugu fazu tenderskog postupka. U narednom periodu, pored druge faze tendera za nabavku, ugradnju i puštanje u rad vetrogeneratora, biće raspisan tender za izvođenje građevinskih radova na platoima, interna srednjenaponska mreža, putevi, zatim tender za priključenje na prenosnu mrežu VE Gvozd.

Biće raspisan i javni poziv za implementacionog konsultanta. Kakva je sudbina TE Pljevlja?

– TE Pljevlja je ušla u realizaciju projekta ekološke rekonstrukcije. Trudimo se da sa našim partnerima, izvođačima radova, u što kraćem roku realizujemo ovaj projekat imajući u vidu potrebu Crne Gore da ispuni ekološke zahteve neophodne u postupku pridruživanja EU, kada su u pitanju praškaste materije, sumporni i azotni oksidi. Tome će definitivno doprineti svi ovi sistemi koje ugrađujemo i na taj način će se Crna Gora pozicionirati kao država koja poseduje jedan od najmodernijih objekata iz oblasti termoenergetike u regionu, ali i šire. Izgradili ste solarnu elektranu na krovu i parkingu upravne zgrade EPCG.

Zašto ste se odlučili na ovaj potez i kolika količina energije se obezbeđuje na ovaj način?

– Na krovu upravne zgrade i parkingu EPCG postavljano je preko hiljadu solarnih panela, a vrednost projekta procenjena je na blizu 600.000 evra. Solarni paneli postavljeni su u okviru projekta „Energetska obnova i adaptacija upravne zgrade EPCG AD Nikšić“, a cilj je da upravnu zgradu kompanije učine energetski neutralnim objektom. Krajnji cilj je obezbeđenje dovoljnih količina električne energije za pokrivanje potrošnje upravne zgrade kompanije. Trenutno se pokriva oko 40 odsto energije za potrebe potrošnje u upravnoj zgradi EPCG, što je na nivou od oko 500.000 kWh električne energije godišnje.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Koliko su zaštićena područja naplatila „eko takse“ od motornih vozila 2022. godine?

30.08.2023

nature-priroda-Moldavija — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Dejan Zakic)

‘Samo nam još vazduh ne naplaćuju’, ‘Još jedan u nizu harača’, ‘Nije priroda privatno vlasništvo da se plaća’ – ovakve i slične negativne reakcije pratile su naplatu naknade za korišćenje motornih vozila u zaštićenim područjima, takozvane „eko takse„, svaki put kad je ova obaveza uvedena, prvo u Park prirode Mokra Gora, zatim u nacionalne parkove Kopaonik i Fruška gora. Upravljači su se pravdali da će sve biti transparentno i da će sredstva trošiti namenski za monitoring flore i faune, renoviranje pešačkih staza, uređenje izletišta, unapređenje zaštićenog područja.

Da li to zaista i rade – tema je koju je portal eKapija odlučio da istraži. Koliko novca su upravljači zaštićenih područja do sada naplatili, za šta konkretno su ga upotrebili, ko kontroliše za šta je novac potrošen? – samo su neka od pitanja koja smo postavili nadležnima.

Od većine smo odgovore dobili, ali neki su i zaćutali. I pali na prvom testu transparentnosti. Park prirode Mokra gora, gde je naplata prva krenula, a koji je specifičan po tome što se naplatna rampa nalazi odmah pored graničnog prelaza, pa naknadu moraju platiti svi koji idu tim putem za Republiku Srpsku, nije nam dostavio podatke. Koliko je tačno na ovaj način prihodovao, ne znamo, ali uvidom u javno dostupni finansijski izveštaj za 2022. godinu, može se videti da su poslovni prihodi iznosili 60.457.000 dinara.

Šta je sa drugima? Na osnovu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara koji je donet 2018, upravljači zaštićenih područja dužni su da donesu Odluku o naknadama i da je primenjuju. Ipak, većina to ne radi.

Pročitajte još:

Da bi se primenila naknada za korišćenje motornih vozila, moraju da se obezbede i tehnički uslovi, odnosno izgradnja ulaznih kapija. Zasad, to su uradili NP Kopaonik i NP Fruška gora. Prvi je do sada naplatio 120 miliona dinara na ime ove naknade, dok je drugi prošle godine prihodovao skoro šest miliona dinara.

Ali, kako portal eKapija saznaje, o naplati razmišljaju i NP Đerdap i Park prirode Stara planina, dok NP Tara trenutno završava zanatske radove na drugoj ulaznoj kapiji na Kaluđerskim barama, pa se i ovde očekuje početak plaćanja naknade na proleće naredne godine.

NP Kopaonik – milion evra za šest godina

NP Kopaonik je prvi nacionalni park u Srbiji koji je 2017. godine uveo naplatu naknade za korišćenje motornih vozila u zaštićenom području. Kako za portal eKapija otkriva izvršni direktor za pravne i ekonomske poslove NP Kopaonik Predrag Šumarac, 2022. godine je na ime naknade za korišćenje motornih vozila u nacionalnom parku naplaćeno 28 miliona dinara. Od početka uvođenja naplate, oktobra 2017. godine, naplaćeno je 120 miliona dinara, odnosno oko milion evra.

Elektronska naplata koja podrazumeva da nema zadržavanja na naplatnim stanicama na ulazu u park, čime su smanjene gužve, uvedena je u februaru ove godine.

Sredstva su, napominje naš sagovornik, iskorišćena namenski za finansiranje različitih aktivnosti predviđenih Programom upravljanja.

– Među tim aktivnostima su istraživački projekti na koje je utrošeno 8-9 miliona dinara, renoviranje pešačkih staza, monitoring flore i faune, edukativne radionice, promotivne aktivnosti, štampanje publikacija. Takođe, radimo na izgradnji uzgajališta za jelensku divljač, a obezbeđuje se i hrana za divlje svinje – navodi Šumarac.

Foto-ilustracija: Unsplash (Patrick Hendry)

Visina naknade za automobile je 300 dinara dnevno, 800 dinara nedeljno i 2.000 dinara godišnje, za kombi vozila 500 dinara dnevno, autobuse i kamione 700 dinara dnevno.

Od plaćanja takse su izuzeta službena vozila, hibridna vozila, zaposleni u NP, penzioneri sa najnižim primanjima, osobe sa invaliditetom. Ne i građani opština Brus i Raška, za koje, kako objašnjava Šumarac, ne postoji zakonski osnov da budu izuzeti od plaćanja, jer on važi samo za građane koji žive u zaštićenom području.

Početak uvođenja naplate naišao je na mnoštvo negativnih reakcija posetilaca Kopaonika. Sada je, ipak, drugačije, kaže naš sagovornik.

– Kad smo počeli da uvodimo naplatu, to je bila novina za građane i izazvala je veliko negodovanje. Ali, vremenom, otpor se smanjio, jer ljudi vide da se sredstva namenski ulažu. I sada naravno ima ljudi koji se bune, ali taj broj je mali – primećuje Šumarac.

NP Fruška gora – Skoro 6 miliona prošle godine

Najstariji nacionalni park u Srbiji utvrdio je naknadu za korišćenje vozila na motorni pogon u zaštićenom području u februaru 2019. godine. Prošle godine je na ime naknade naplaćeno 5.934.600,00 dinara, otkriva za portal eKapija vd direktora Živko Cvetković. Sredstva su se, kako kaže, koristila za zaštitu i unapređenje Nacionalnog parka Fruška gora.

Foto-ilustracija: Unsplash (Goran Vučićević)

– U 2022. godini je naplaćeno 19.782 naknada vozilima na motorni pogon u skladu sa Odlukom o naknadama za korišćenje vozila u zaštićenom području, iako kroz Nacionalni park Fruška gora na dnevnom nivou u tranzitu prođe više hiljada vozila na motorni pogon bez plaćanja eko taksi – napominje Cvetković.

Od naplate naknada za korišćenje zaštićenog područja oslobođeni su građani koji žive u zaštićenom području, zaposleni na prostoru zaštićenog područja, službena lica, kao i osobe sa invaliditetom ili posebnim potrebama. Dnevna naknada za putnička vozila i motocikle iznosi 300 dinara.

– Prednost naplate naknade za korišćenje zaštićenog područja je ta što se ostvaruju sredstva za održavanje i unapređenje prirodnih i radom stvorenih vrednosti u zaštićenom području – zaključuje Cvetković za naš portal.

Tekst u celosti pročitajte na eKapija

Izvor: eKapija

Konkurs za dodelu ad-hok grantova „Aktiviraj se zeleno“

30.08.2023

trava_sunce — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonas Weckschmied)

WWF Adria, u okviru Poziva za Ad-hok projekte, pruža podršku organizacijama civilnog društva u Srbiji koje su posvećene hitnim pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena. Cilj je reagovati brzo i efikasno na aktuelne prilike, te uticati na javno mnjenje i političke procese.

Ovaj poziv je usmeren na Organizacije civilnog društva (OCD) registrovane u Srbiji koje se bave ovom tematikom. Konkurs za podnošenje ideje projekta je aktuelan od 1. jula 2023. godine do 31. avgusta 2025. godine, i dok ima sredstava.

Podršku projektu pružila je EU kroz Program podrške civilnom društvu.

Ciljevi ovog programa su raznoliki – od jačanja uticaja i podrške organizacijama civilnog društva, podsticanja dijaloga – aktivniji građani, potom praćenje i nadzor – javne politike i njihovo sprovođenje, i generalno podizanje svesti.

ŠTA PODRAZUMEVA AD-HOK GRANT?

Iznos koji je raspoloživ za Ad-hok je 60.000 evra.
Traženi iznos mora biti između najnižeg iznosa – 500 i najvišeg – 1.200 evra.
Nema obaveze sufinansiranja.

Za sve informacije pogledati OVDE.

Energetski portal

Državni data centar u Kragujevcu dobio sertifikat za najviši nivo sigurnosti

30.08.2023

Državni data centru iz Kragujevca dobio je sertifikat za ispunjavanje najvišeg nivoa pouzdanosti, sigurnosti i efikasnosti čuvanja opreme i podataka – sertifikat za klasu četiri. Sertifikat prema standardu EN 50600 dodelila je kompanija „TÜVIT“.

Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija, je istakao da je Međunarodni sertifikat EN 50600 klase četiri, još jedan pokazatelj da smo mi kao država, naše institucije i stručnjaci svojim znanjem i zalaganjem uspeli da se pozicioniramo kao regionalni lider u digitalnoj transformaciji i postanemo jedna od najrazvijenijih zemalja Evrope kada je u pitanju pouzdanost i sigurnost čuvanja podataka i opreme.

EN 50600 je evropski standard koji se odnosi na projektovanje, izgradnju i upravljanje data centrima i sličnim digitalnim infrastrukturama. Za sada samo osam data centara u zemljama zapadne Evrope poseduje ovaj sertifikat za klasu četiri, tako da je Državni data centar u Kragujevcu prvi u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

Pročitajte još:

Rukovodeći partner kompanije „Arthur D. Little“ za Austriju i Srbiju Bela Virag rekao je da je kompanija „Arthur D. Little strategy advisory“ ponosna na to što je odigrala ključnu ulogu u podršci Vladi Srbije u osmišljavanju, planiranju i razvoju Državnog data centra u Kragujevcu, koji je od danas međunarodno priznat dobijanjem EN 50600 sertifikata klase četiri, čije odličje drži samo nekoliko elitnih data centara širom sveta.

Prema njegovim rečima, ovo priznanje nije samo fantastično dostignuće za Srbiju i njene ljude, već i najavljuje uspon kragujevačkog data centra kao regionalnog šampiona u tehnološkoj infrastrukturi.

Generalni direktor TÜV NORD grupe Dirk Stenkamp istakao je da data centri imaju veliki potencijal za uštedu energije, sirovina i troškova, i dodao da su oni okosnica digitalizacije.

Energetski portal

Imaju li otpadne vode potencijal da budu korisne?

29.08.2023

Međusobno povezani, UN Ciljevi održivog razvoja ključni su za sprečavanje siromaštva, zaštitu životne sredine i klimu, ali i osiguranje za život u miru i prosperitetu. Šesti cilj – čista voda i sanitarni uslovi i dvanaesti – odgovorna potrošnja i proizvodnja, odnose se na izazov sa kojim se suočava veliki deo stanovništva širom planete.

Podstičući zaštitu osnovnog životnog resursa – vode, Ujedinjene nacije posebno ističu problem otpadnih voda, kao sve veće pretnje za zdravlje ljudi i životne sredine. Prema podacima UN, otpadne vode emituju emisije koje doprinose globalnom zagrevanju, gotovo isto koliko to čini i avioindustrija, preciznije oko 1,57 odsto globalnih emisija.

Razmatranjem ovog problema, postavlja se pitanje da li otpadne vode imaju potencijal da budu korisne, odnosno da li se njima samo upravlja pogrešno?

Pročitajte još:

Najnoviji izveštaj ,,Otpadne vode – pretvaranje problema u rešenje’’ koji je objavljen od strane UNEP-a (Program zaštite životne sredine UN), podstiče vlade i preduzeća da uz pravilnu politiku, otpadne vode mogu da postanu neprocenjiv resurs, predstavljajući alternativnu energiju za pola milijarde ljudi ili, recimo, nadoknađujući preko 10 odsto globalne upotrebe đubriva.

I pored dosadašnjih napora u rešavanju ovog problema, značajne količine otpadnih voda i dalje se ispuštaju neprečišćene u životnu sredinu. Novi Izveštaj ističe višestruke prednosti od pravilnog sakupljanja, prečišćanjava i korišćenja otpadnih voda, kao potencijala za cirkularnu ekonomiju.

Podaci UN ukazuju na to da se trenutno samo oko 11 odsto svetske prečišćene otpadne vode ponovo koristi, a da se oko polovine svetske neprečišćene otpadne vode i dalje ispušta u reke, jezera i mora.

Tri ključna koraka u rešavanju ovog problema jesu – smanjiti količinu otpadne vode koja se proizvodi, sprečiti i smanjiti kontaminaciju i upravljati otpadnim vodama kako bi se uhvatili resursi koji mogu da se bezbedno ponovo koriste.

Prema rečima glavne koordinatorke ogranka za morske i slatkovodne vode UNEP-a Leticije Karvaljo, vreme je da se shvati obećanje otpadnih voda kao alternativnog izvora čiste vode, energije i važnih hranljivih materija.

Pravilnim postupanjem otpadim vodama, one mogu da proizvedu oko pet puta više energije nego što je potrebno za njen tretman, obezbeđujući struju za oko pola milijarde ljudi na godišnjem nivou.

Takođe, ponovnom upotrebom azota, fosfora i kalijuma iz otpadnih voda, mogla bi da se smanji zavisnost od sintetičkih đubriva, čime bi se nadoknadilo oko 13 odsto globalne poljoprivredne potražnje za hranljivim materijama, navodi se na sajtu UNEP-a. Ovakve mogućnosti potvđivali su i naučnici, zaključivši da proizvodnja azota za đubrivo predstavlja energetski intenzivan proces i čini oko dva odsto globalnih emisija ugljen-dioksida. Međutim, ukoliko se ponovo koristi postojeći azot iz otpadnih voda umesto da se troši energija za dobijanje novog, proces će biti značajno ekološki prihvatljiviji.

Dodatna korist poljoprivredi jeste potencijal da se pravilnim upravljanjem ovakvim vodama obezbedi navodnjavanje za oko 40 miliona hektara.

Dalje od toga, postoje resursi koji mogu da se takođe povrate iz otpadnih voda, a koji se koriste u različitim industrijama među kojima su i sirovine za proizvodnju papira, gume, boje, biodizela, medicinu i drugo.

Otpadne vode imaju potencijal da obezbede značajnu korist kako za ljude tako i za životnu sredinu, ukoliko se njima upravlja na pravilan način, a to su već učinile neke države kao što su Švedska, Danska, Kina, Nemačka, Tunis, Singapur i druge.

Katarina Vuinac

Vozila budućnosti od sada i na gradskim ulicama

29.08.2023

električni_auto_punjenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Roberts)

Inovativne kompanije koje se bave proizvodnjom autonomnih vozila uskoro će svoja rešenja testirati na domaćim putevima, budući da su već izdate dozvole za probnu vožnju za dva vozila od strane nadležnog organa. Takva praksa dobila je i svoje zakonsko uređenje kroz nedavno izmenjeni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je Vlada usvojila krajem jula i trenutno je u skupštinskoj proceduri.

Na taj način delimično je rešena jedna od preporuka prvog izdanja NALED-ove Sive knjige inovacija koja se odnosi na uvođenje regulatornog sigurnog okruženja za testiranje autonomnih vozila.

– Uvođenje legislative za autonomna motorna vozila će našu zemlju svrstati među pionire u ovoj oblasti, nakon što je ista praksa zaživela u Americi, Izraelu i drugim razvijenim zemljama. Izmenama zakona se prvi put uvodi pojam autonomne vožnje, i propisuje da je autonomna vožnja na putu dozvoljena isključivo u cilju testiranja, na osnovu dozvole koju izdaje MUP. Nakon zakona, očekuje se usvajanje podzakonskih akata koji će bliže urediti uslove za ispitivanje autonomnih vozila, kao i za njihovo testiranje – objašnjava Irena Đorđević, šefica Jedinice za preduzetništvo i inovacije u NALED-u.

Prema njenim rečima, inicijalna preporuka Sive knjige inovacija bila je da se testiranje umesto na ulicama, obavlja u specijalno dizajniranom i opremljenom okruženju tzv. test bed centrima. Ovakva postrojenja omogućavaju kompanijama i istraživačkim ustanovama da testiraju tehnologije i usluge u oblasti automatizovane vožnje na posebno projektovanim putevima i autoputevima.

Pročitajte još:

Međutim, država se odlučila na liberalniji pristup testiranju autonomnih vozila u realnom okruženju i MUP je već izdao dozvole za probnu vožnju za dva autonomna vozila na Nivou 3 autonomne vožnje, sa vozačem koji bi u slučaju problema preuzeo komande. Planovi države su da do Ekspa 2027. u Srbiji testiraju i autonomna vozila bez vozača.

Prema podacima istraživanja stavova građana o autonomnim vozilima rađenog u okviru projekta StarTech, 41% ispitanika nije uopšte upoznato sa ovom vrstom vozila, dok se više od četvrtine ne bi osećalo sigurno kada bi bila prisutna u saobraćaju. Kao glavne prednosti, građani uočavaju bolje performanse, veću ugodnost tokom vožnje i bezbednost, a kao nedostatke vide visoke troškove nabavke i neprilagođenu infrastrukturu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Boros)

Prema zakonskom rešenju koje je u skupštinskoj proceduri, delimično se rešava još jedna preporuka Sive knjige inovacija, i to ona koja se odnosi na uređenje pitanja mikromobilnosti. Novi zakonski okvir od sada prepoznaje i savremena vozila – električne trotinete kojih u Srbiji, prema dosadašnjim procenama, ima više od 200.000. Predviđeno je da se takva vozila kreću biciklističkim i pešačko-biciklističkim stazama, kao i biciklističkom trakom, izuzetno i kolovozom ukoliko je brzina na toj deonici ograničena na 30km/h ili do 50km/h, ukoliko lice ima više od 18 godina. Ako su na ulici, vozači moraju da imaju zaštitnu opremu – fluorescentni prsluk i kacigu.

– Pohvalno je što je resorno ministarstvo zakonski uredilo ovu oblast imajući u vidu da nezgode na ulicama usled nedostatka regulacije nisu bile retkost. Time će se povećati bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Međutim, ostaje otvoreno pitanje na koji način se tretiraju druge vrste električnih vozila poput bicikla ili huverbordova koji mogu razviti značajnu brzinu, ali i malih autonomnih robota za isporuku budući da zakon za sada ne poznaje ove kategorije – istakla je Đorđević.

Dodatno, vozačima električnih trotineta nalaže se obaveza posedovanja nalepnice koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja, zabrane prevoženja drugih lica, dok je mlađima od 14 godina zabranjena vožnja električnog trotineta na javnim putevima.

Siva knjiga inovacija je specijalizovana publikacija, kreirana u okviru projekta StarTech koji finansira kompanija Philip Morris, a sprovodi NALED. Prvo izdanje sadrži 60 preporuka za unapređenje uslova poslovanja za inovativno i visokotehnološko preduzetništvo. Tokom jeseni očekuje se objavljivanje i drugog izdanja sa ažuriranim i unapređenim preporukama.

Izvor: NALED

1...115116117...1.514 Page 116 of 1.514

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Auto industrija oprezna

U FOKUSU:

Pročitajte još:

ŠTA PODRAZUMEVA AD-HOK GRANT?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM