Istraživanje: Rad od kuće ima povoljan uticaj na životnu sredinu

02.02.2018

Nema sumnje da tehnologija ima revolucionarnu moć.

Njen napredak doveo je do novih i poboljšanih zabavnih iskustava, omogućavajući nam širok opseg različitih aktivnosti za razonodu, od uživanja uz omiljene emisije do uranjanja u virtuelne svetove. Više ne moramo da napuštamo svoje domove i odlazimo do supermarketa po potrepštine. Umesto nekadašnjih stotina koraka ili utrošenog benzina koji bi nam bili potrebni da stignemo do prodavnice, namirnice su nam sada tek nekoliko “klikova” kompjuterskim mišem daleko. Promenio se i način na koji zarađujemo. Rad od kuće (na daljinu) sve je učestalija pojava, pogotovo u Americi. Nova studija zabeležila je kako promena životnih navika uzrokovana tehnologijom ima povoljan uticaj na potrošnju energije.

Istraživači sa Teksaškog univerziteta u Ostinu i Tehnološkog instituta u Ročesteru (oba u Sjedinjenim Američkim Državama) uporedili su podatke iz 2003. i 2012. godine o tome kako Amerikanci troše svoje slobodno vreme. Analize su bazirali na informacijama prikupljenim iz statističkog biroa koji sastavlja izveštaje o dnevnim rasporedima oko 11 hiljada Amerikanaca.

Tim naučnika je došao do saznanja da građani Amerike u odnosu na prošlost danas kod kuće provode prosečno 8 dana više na godišnjem nivou. Ostanak u domovima skratio im je vreme za putovanja za 1,2 dana i boravak van svog stana za 6,7 dana. Mladi starosti od 18 do 24 godine su tokom 2012. u svojim stanovima ostajali su u proseku čak dve nedelje više, što je 70 odsto vremena više u odnosu na ostatak stanovništva.

Šta su radili kod kuće? Većina je radila, gledala video-snimke ili koristila kompjuter, kao i ispunjavala svoje bazične potrebe, spavanje, pripremanje hrane i jedenje.

Pročitajte još:

Istraživači se nisu usredsredili samo na vreme koje su Amerikanci iskoristili u svojim porodičnim gnezdima i kako su ga ispunjavali, već i na to kako se ono odrazilo na potrošnju energije. Nalazi do kojih su došli su ih iznenadili – boravak u kući smanjio je prosečnu nacionalnu potražnju za energijom za gotovo dva odsto u odnosu na 2003. Ta količina energije jednaka je utrošku energije na nivou savezne države Kentaki u 2015. godini, a više je nego što su u istoj godini Konektikat, Havaji i Nevada potrošile zajedno i blizu polovine potrošnje države Njujork. Ukupna vrednost potrošenih energetskih kapaciteta ekvivalentna je vrednosti goriva koje upotrebi 30 miliona automobila tokom godinu dana.

Ova promena u životnom stilu i izmeštanje posla iz kancelarije u kuću, dakle, ima primetan pozitivan uticaj na životnu sredinu.

Saobraćaj i dalje ima izuzetan doprinos u udelu gasova staklene bašte u atmosferi. Ako Amerikanci češće borave kod kuće, manje će da koriste svoja vozila. Prema podacima Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA), oko 27 odsto štetnih gasova ispustili su auspusi vozila. Da američki građani nemaju mogućnost da rade ili kupuju na daljinu, udeo transporta u emisiji ugljen-dioksida verovatno bi bio viši.

Tim je uočio da njihova studija nije uzela u obzir varijacije u lokaciji, tržištu rada ili demografiji koji su takođe faktori koji bi mogli da utiču na aktivnosti čoveka i, posredno, na proizvodnju štetnih gasova. Trend zabeležen njihovim istraživanjem odgovara prosečnoj populaciji. Rezultati bi mogli da se razlikuju između ljudi koji žive u urbanim i u ruralnim područjima zato što ljudi u gradovima mogu da koriste javni prevoz koji troši relativno manje energije od automobila.

Za kraj, naučnici su naglasili da ukoliko se smanjenje potrošnje energije zbog rada iz udobnosti sopstvenih domova nastavi trenutnom putanjom, on bi mogao da ima značajnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, zajedno sa smanjenom potrošnjom fosilnih goriva i povećanom potrošnjom alternativnih rešenja za čistu energiju.

Jelena Kozbašić

Danas je Svetski dan vlažnih područja

02.02.2018

Svetski dan vlažnih područja se obeležava od 1997. godine. Na svetskom nivou, ove godine Dan vlažnih područja biće organizovan pod motom „Vlažna staništa za održivu urbanu budućnost“.

Budući da zaštita vlažnih područja prevazilazi regionalne potrebe, okviri za strateško delovanje na nacionalnom nivou, koje je u skladu sa inicijativama na svetskom nivou, uspostavljeni su kroz programe implementacije Konvencije o zaštiti vlažnih staništa (Ramsarska konvencija). Konvencija je usvojena 2. februara 1971. godine u iranskom gradu Ramsaru i obezbeđuje okvir za međunarodnu saradnju i aktivnosti na nacionalnom nivou sa ciljem očuvanja i racionalnog korišćenja vlažnih područja. Konvenciju je potpisalo više od 170 zemalja, odnosno oko 90 odsto zemalja članica Ujedinjenih nacija. Naša zemlja jedna je od prvih potpisnica, budući da je Konvenciju ratifikovala iste godine kada je usvojena.

Konvencija kao vlažna područja definiše sva jezera i reke, podzemne izdani, bare, močvare, vlažna travnata područja, tresave, oaze, estuare, delte, plimske nanose, mangrove, druga priobalna područja, koralne grebene, kao i lokalitete nastale aktivnošću čoveka, kao što su ribnjaci, pirinčana polja, vodne akumulacije i slaništa.

Nominacija i proglašenje određenih područja za UNESCO listu Svetski značajnih područja omogućava sprovođenje propisanih standarda i mera u upravljanju ovim područjima. Na Svetskoj listi međuarodno značajnih područja – Ramsarskih područja u Srbiji nalaze se specijalni rezervati prirode „Obedska bara“, „Ludaško jezero“, „Carska bara-Stari Begej“, „Gornje Podunavlje“, „Slano Kopovo“, „Zasavica“, „Labudovo okno“, „Peštersko polje“, „Koviljsko-Petrovaradinski rit“ i Predeo izzetnih odlika „Vlasina“.

Na Listi vlažnih područja od međunarodnog značaja trenutno se nalaze područja, koja pokrivaju oko 215 miliona hektara površine Zemlje. U Srbiji se nalazi 10 područja koja se prostiru na oko 64,000 hektara. Za jedanaesto područje za upis na Svetsku listu međunarodno značajnih vlažnih područja u Srbiji nominovan je „Đerdap“. Usvajanjem nominacije Nacionalnog parka „Đerdap“, koje bi bilo 11 Ramsarsko područje u Srbiji, na prostoru naše zemlje naliziće se blizu 0,06 odsto proglašene teritorije za svetski značajna vlažna područja.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Modernizacija energetske mreže na teritoriji Beograda

02.02.2018

Za „Elektroprivredu Srbije“ ova godina je počela odlično i samo na razlici između izvoza i uvoza električne energije ostvarena je zarada od 24 miliona evra, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS.

Kako je istakao, januar je završen sa 9,5 odsto većom proizvodnjom električne energije nego u istom mesecu 2017. godine. Proizvodnja električne energije je stabilna, proizvodnja uglja u RB „Kolubara“ svakodnevno je u skladu sa planom tako da je i u 2018. godini obezbeđeno pouzdano snabdevanje električnom energijom za sva domaćinstva i privredu u Srbiji, rekao je Grčić prilikom obilaska modernizovanih trafostanica u beogradskoj opštini Obrenovac zajedno sa Miroslavom Čučkovićem, predsednikom opštine Obrenovac.

Grčić je istakao da pored obezbeđivanja stabilne proizvodnje EPS u poslednjih godinu dana posebnu pažnju posvećuje obnavljanju i proširenju distributivne mreže jer bez dalekovoda i trafostanica električna energija ne može da stigne do korisnika. Samo u januaru postavili smo kamen temeljac za dve nove trafostanice, u Ubu i u Aranđelovcu. U Obrenovcu, u neposrednoj blizini fabrike „Meita“ u Bariču, rekonstruisan je trafo u TS 110/10 kV koji je neophodan da bi se fabrika širila po svom planu. Dužnost je „Elektroprivrede Srbije“ da omogući svakom investitoru dovoljno električne energije i stabilno snabdevanje – istakao je Grčić. On je najavio da će u Bariču uskoro početi izgradnja trećeg transformatora u visokonaponskoj TS da bi 2019. imali veći kapacitet za snabdevanje novih pogona.

Beogradske opštine Lazarevac i Obrenovac su najvažniji energetski centri na karti Srbije i omogućavaju proizvodnju od 52 do 54 odsto električne energije u Srbiji. Pored stabilnog snabdevanja dužni smo da proširimo kapacitete za razvoj ove dve opštine. EPS je na teritoriji Obrenovca izgradio 15 TS, obnovljeno je i napravljeno pet kilometara niskonaponske mreže, modernizovana je oprema. U to je investirano oko 2,5 miliona evra, rekao je Grčić i dodao da će se nastaviti ulaganje da bi Obrenovac dobio dvosmerno napajanje i automatsko upravljanje u TS.

Pre obilaska modernizovanih trafostanica, Grčić i Čučković prisustvovali su pripremnom sastanku za početak izgradnje projekta odsumporavanja dimnih gasova u TENT A.

To je suštinski projekat za „Elektroprivredu Srbije“, ali i život stanovnika Obrenovca. Pored tog projekta važno je i ulaganje u elektrodistributivnu mrežu. Novi transformator za veću snagu TS u Bariču pružiće mogućnost da se izgrade novi pogoni, ne samo „Meite“ već i malih firmi širom Obrenovca, koje će pratiti ovu kompaniju. Investicije EPS-a u elektromrežu rešile su male životne probleme stanovnika rubnih mesnih zajednica i Obrenovac je u energetskom smislu zaokružen kako nam je iz EPS-a i obećano pre godinu dana, rekao je Čučković.

izvor: eps.rs

Sandra Jovićević

Za povećanje energetske efikasnosti javnih objekata Vlada FBiH odobrila milion KM

02.02.2018

Vlada FBiH je Federalnom ministarstvu prostornog uređenja, putem Implementacijske jedinice projekta “Energetska efikasnost u BiH” za Federaciju BiH, odobrila korišćenje sredstava od povratka PDV-a u visini od 1.003.635,41 maraka, s ciljem sprovođenja daljih aktivnosti u okviru ovog projekta.

Kako je saopšteno iz Ureda za odnose s javnošću Vlade FBiH, spomenuta sredstva će biti korišćena u skladu sa procedurama nabavke Svetske banke s ciljem implementacije dodatnih aktivnosti, kao i sredstva iz komponente za županije koja će biti korišćena za radove na objektima od značaja za županije i biće raspoređena na županije razmerno učestvovanju u iskorišćenim kreditnim sredstvima.

Inače, projektom “Energetska efikasnost u BiH”, koji se finansira iz kredita Svetske banke, ulaže se u energetsku efikasnost u školama, bolnicama, i drugim javnim objektima, kao i povezane konsultantske usluge.

izvor: klix.ba

Sandra Jovićević

Zagađenje u Boru ispod istorijskog minimuma

02.02.2018

Pomoćnik direktora TIR-a za zaštitu životne sredine Dušanka MIljković izjavila je za RTS da je trend smanjenja prosečne koncentracije gasova iz topioničkih agregata u Boru očigledan i značajan. Kako je istakla, prošle godine je prosečna koncentracija sumpor-dioksida iznosila 33,63 mikrograma po normalnom metru kubnom, što je manje i od dosadašnjeg istorijskog minimuma zagađenja u Boru od 43,6 mikrograma zabeleženog 2016. godine.

U godišnjem izveštaju o kvalitetu vazduha u Boru za 2017. godinu navodi se da i pored nepovoljnih meteoroloških uslova i uticaja gradske toplane, kao i svih drugih agregata koji su u funkciji grejanja, ni u jednom mesecu prošle godine nije bilo prekoračenja godišnje granične vrednosti koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu iznad Bora.

Na svim mernim stanicama, koje su uključene u državnu mrežu Agencije za zaštitu životne sredine, prosečne mesečne koncentracije sumpor-monoksida znatno su ispod godišnje granične vrednosti koja iznosi 50 mikrograma po kubnom metru vazduha.

U izveštaju se, takođe, navodi da je Bor dugi niz godina imao status prekomerno zagađenog grada, da bi 2016. došlo do smanjenja pojave jako zagađenog vazduha. Tada je zabeležena prosečna godišnja koncentracija sumpor-dioksida u vazduhu od 43,6 mikrograma po kubnom metru, što je u tom trenutku predstavljalo istorijski minimum, a vazduh u gradu bakra prvi put svrstan je u prvu kategoriju.

izvor: rts.rs

Sandra Jovićević

Na deponiji Livade proizvodiće se električna energija iz deponijskog biogasa

02.02.2018

Deponija doo Podgorica pozvala je zainteresovana lica da se prijave na Javni oglas za davanje koncesija za eksploataciju deponijskog biogasa za proizvodnju električne energije na Deponiji “Livade” u Podgorici, saopšteno je iz Podgorice.

Davanje koncesija, kako su kazali se sprovodi na osnovu javnog nadmetanja na način definisan Zakonom o koncesijama. Cilj javnog nadmetanja je izbor najpovoljnije ponude za izgradnju postrojenja za proizvodnju električne energije iz deponijskog biogasa, navode iz Glavnog grada. Predmet koncesije je projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje kogeneracionog postrojenja za eksploataciju deponijskog biogasa za proizvodnju električne energije.

Ovo je prvi projekat ove vrste u Crnoj Gori, a njegovom realizacijom, iz biogasa koji se stvara u sanitarnim kadama, proizvodiće se električna energija. Izgradnjom tog postrojenja valorizovaćemo njegov energetski potencijal i obezbedićemo dodatne prihode u gradski budžet. Implementacija ovog projekta doprineće održivom razvoju, a pre svega promovisanjem prozvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

Predviđeno je da elektrana na biogas bude karakteristične snage oko 6.570.000 kw/h po godini, a vrednost planirane investicije iznosi oko 2 miliona evra. Projekat će biti realizovan u formi privatno-javnog partnerstva.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Novi Sad: Gde se troši “ekološki dinar”?

02.02.2018

Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada organizovalo je 30. januara konferenciju za medije u prostorijama Medija centra Vojvodine na kojoj je predstavilo rezultate projekta “Pare nisu problem, para ima! – Gde se troši “ekološki dinar” u Novom Sadu?” koji je realizovan uz podršku Fonda ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u okviru konkursa vezanog za upotrebu digitalnih informatora o radu lokalnih samouprava.

Novi Sad je jedan od gradova koji se još 1995. godine opredelio da, u skladu sa zakonom, deo sredstava za poslove zaštite životne sredine koji su u nadležnosti lokalne samouprave finansira uvođenjem posebne takse. Za prihode prikupljene od ove naknade otvoren je namenski račun – Budžetski fond za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

– Analizom dostupnih podataka nastalih u okviru rada lokalne samouprave i njenih organa, kroz ovaj projekat “Inženjeri zaštite životne sredine” sačinili su sistematizovan i za građane i građanke lako razumljiv pregled načina prikupljanja i potrošnje “novosadskog ekološkog dinara” – prihoda i rashoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, rekao je Msc Igor Jezdimirović, koordinator projekta i predsednik udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”, naglasivši da se u zaštitu životne sredine ulažu se ogromna sredstva i da je samo za jačanje javne svesti u Novom Sadu prošle godine izdvojeno 30 miliona dinara.

Na Konferenciji prisutni su upoznati i sa radom Gradske uprave za zaštitu životne sredine, koja u okviru svojih nadležnosti priprema godišnji Program korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.

Mr Dragica Branković, pomoćnica nečelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, rekla je da Novi Sad svake godine ulaže značajna sredstva za saniranje javnih površina i sakupljanje otpada na njima. Istovremeno izdvajamo i značajna sredstva za programe i projekte koji jačaju svest o potrebi zaštite životne sredine i ličnom doprinosu.

Ona je potvrdila da je Grad Novi Sad prošle godine za obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine izdvojio 30 miliona dinara i rekla da joj se čini da efekat nije dovoljan, pa bi bilo dobro da svi zajedno malo više radimo na jačanju svesti građana.

Sistematizovan i za građane i građanke lako razumljiv pregled načina prikupljanja i potrošnje novosadskog „ekološkog“ dinara može se pogledati na sajtu: http://nsekodinar.rs/.

Pošto se novac u ovaj fond prikuplja od građana i privrednih subjekata, “Inženjeri zaštite životne sredine” su pokrenuli i peticiju kojom se od nadležnih zahteva da u postupak izrade Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada bude uključena javnost putem javne rasprave. Svi koji žele, peticiju mogu potpisati na linku: https://www.peticije24.com/signatures/peticija_za_ukljuivanje_javnosti_u_izradu_programa_korienja_sredstava_budetskog_fonda_za_zatitu_ivot/.

Milisav Pajević

Doneto rešenje o ponavljanju postupka davanja saglasnosti za projekat MHE „Pakleštica“

02.02.2018

problemi-i-prepreke-izgradnja-male-hidroelektrane — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je doneto rešenje o ponavljanju postupka davanja saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje male hidroelektrane „Pakleštica“, na reci Visočici u opštini Pirot, na prostoru Parka prirode „Stara planina“, nosioca projekta, „PIRAK HYDRO“.

Uvid u doneto Rešenje može se izvršiti u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Novom Beogradu, kao i na sajtu Ministarstva.

Protiv ovog Rešenja može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom, u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Do 2020. potrebno reciklirati 50 odsto otpada u Hrvatskoj

02.02.2018

Ministar zaštite životne sredine i energetike Hrvatske Tomislav Ćorić održao je radni sastanak sa predstavnicima Karlovačke županije i jedinicama lokalne samouprave sa tog područja. Tom prilikom sagledana je trenutna situacija na području upravljanja otpadom kako bi se učinili dodatni napori za ubrzavanje i realizaciju obaveza koje proizlaze iz Uredbe, odnosno Zakona o održivom upravljanju otpadom.

Ministar Ćorić podsetio je gradonačelnike i načelnike sa područja Karlovačke županije kako su predstavnička tela jedinica lokalne samouprave bila dužna doneti Odluku o načinu pružanju javnih usluga prikupljanja mešanog i biorazgradivog komunalnog otpada. Sve to činimo kako bismo ostvariti plan da se do 2020. reciklira više od 50 odsto papira, stakla, metala i plastike, rekao je Ćorić.

U tom smeru, dodao je, u Ministarstvu zaštite životne sredine i energetike ulažemo dodatne napore kako bi se tiokom ove godine celokupni sistem, odnosno infrastruktura za efikasno upravljanje otpadom dovela na potrebni nivo. Konkretno, Ministarstvo kroz javne pozive EU sredstvima sufinansira nabavku potrebne opreme, postrojenja, sanacije odlagališta i realizaciju edukativnih programa. U toku je i javni poziv za nabavku kontejnera za odvojeno prikupljanje otpada.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Prebačen plan proizvodnje u RiTE Ugljevik

02.02.2018

OLYMPUS DIGITAL CAMERA — Foto: Wikipedia / Mazbln

Plan proizvodnje električne energije u Rudniku i termoelektrani Ugljevik prebačen je u januaru za 17,5 odsto, saopšteno je iz te kompanije.

Izvršni direktor za proizvodnju električne energije i razvoj Milutin Tasovac istakao je da su ovako dobri proizvodni rezultati prva vidljiva posledica kapitalnog remonta postrojenja i investicija iz prošle godine u poboljšanje tehničko-tehnološke spremnosti Termoelektrane. On je naveo da su puštanjem u rad novog elektrofilterskog postrojenja ostvareni i značajni ekološki efekti jer je nivo emisije prašine kroz dimnjak Termoelektrane smanjen u startu više od 10 puta. Tasovac je najavio da će u narednim danima biti izvršena probna merenja u svrhu dokazivanja kapaciteta i podešavanja režima rada elektrofiltera. Očekujemo dalji pozitivan trend rada i ostvarivanje plana proizvodnje električne energije u ovoj godini od 1.780 GWh, rekao je on.

RiTe Ugljevik je u januaru u elektroenergetski sistem Republike Srpske isporučila 179,79 GWh električne energije, što je za 17,5 odsto više od plana. Iz kompanije navode da je ove dobre rezultate Termoelektrane adekvatno pratio i Rudnik sa proizvedenih 166.000 tona uglja u januaru, čime je plan prebačen za 22 odsto. Plan otkrivke je sa ostvarenih 763.179 metara kubnih čvrste mase prebačen za 29 odsto.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Projekat “Životna sredina budućnost i izazovi održivog razvoja Jugoistočne Srbije”

02.02.2018

Plakat Timočkog kluba — Foto: Timočki klub

Projekat “Životna sredina budućnost i izazovi održivog razvoja Jugoistočne Srbije” koji je sproveo Timočki klub iz Knjaževca težio je motivisanju i uključivanju lokalne vlasti i drugih zainteresovanih strana da koordinisano sarađuju i informišu javnost jugoistočne Srbije u primeni i praćenju primene pravnih tekovina, međunarodnih, EU i nacionalnih propisa iz oblasti životne sredine koji se implementiraju na lokalnom nivou u ovom delu Srbije.

Građane ovog regiona kroz ovaj projekat su uključivali u procese donošenja odluka u njihovim zajednicama.

Na realizaciji ovog projekta Timočki klub iz Knjaževca okupio je sledeće organizacije civilnog društva: Entuzijasti Kučeva, Resurs centar Majdanpek, Centar Lokalne Demokratije LDA iz Knjaževca, Udruženje “Pirgos” iz Pirota, Ženska inicijativa Knjaževca i Asocijacija za razvoj Kladova – ARK.

Projekat “Životna sredina budućnost i izazovi održivog razvoja Jugoistočne Srbije” Timočkog kluba iz Knjaževca je realizovan u okviru Programa podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Dogovorena modernizacija sistema upravljanja vodama u Srbiji

02.02.2018

Modernizacija sistema upravljanja vodama u Srbiji i razvoj oznaka kvaliteta hrane i geografskog porekla, unapređenje srpskog poljoprivrednog izvoza bile su teme sastanka predstavnika Ministarstva poljoprivrede, Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Beogradu.

Strane su se dogovorile da potpišu Memorandum o razumevanju s ciljem dalje saradnje na polju jačanja srpskog agrobiznis sektora, saopštila je Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu.

– Postoji veliki potencijal za srpske proizvođače i trgovce da pristupe novim tržištima, uključujući one na Bliskom istoku, srednjem istoku i Aziji, rekao je Miljan Ždrale, regionalni direktor EBRD-a za agrobiznis za centralnu i jugoistočnu Evropu.

FAO i EBRD će, takođe, nastaviti da pružaju tehničku pomoć za usklađivanje sa zahtevima tržišta i unapređenje javno-privatnog dijaloga među igračima u industriji žitarica u zemlji, kao i redovnu razmenu informacija i učešće na međunarodnim trgovinskim događajima.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izrazio je zadovoljstvo zbog uspešnog partnerstva sa FAO i EBRD poslednjih godina, naglasivši da novi sporazum potvrđuje uzajamnu dobru volju i interesovanje za dalje korišćenje naših prednosti – za izgradnju efikasnog i održivog, inkluzivnog i konkurentnog poljoprivredno-prehrambenog sistema u Srbiji.

Prema sporazumu, FAO i EBRD će nastaviti da podržavaju napore za ubrzanje rasta poljoprivrednog izvoza Srbije. To će jednim delom obuhvatiti jačanje kapaciteta Udruženja žita Srbije u oblasti analize tržišta i rešavanja proizvodnih i trgovinskih uskih grla – od infrastrukture do logistike.

FAO i EBRD žele da prošire aktivnosti u razvoju izvoza drugih poljoprivrednih proizvoda kao što su ariljske maline. Zahvaljujući projektu FAO-EBRD, prvih 1.000 tona ariljskih malina lane je dobilo sertifikat geografskog porekla.

Milisav Pajević

U planu rekonstrukcija MHE Vrelo

01.02.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je doneto Rešenje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta projekta rekonstrukcije MHE Vrelo u opštini Bajina Bašta.

Uvid u doneto Rešenje može se izvršiti u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva u roku od 20 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Protiv ovog Rešenja nije dopuštena žalba. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana prijema ovog rešenja, odnosno od dana objavljivanja u sredstvima informisanja.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Predstavljen IPA projekat prekogranične saradnje u Pančevu

01.02.2018

Gradski menadžer Pančeva Maja Vitman održala je konferenciju za medije na kojoj je govorila o aktivnostima na projektu koji zajedno sprovode grad Pančevo i opština Rešice.

Ovom prilikom Maja Vitman istakla je da je ovo prvi infrastrukturni projekat ovog karaktera, prekogranične saradnje Rumunija-Srbija. Još jedna važna stvar jeste da su grad Pančevo i opština Rešica višedecenijski zbratimljeni gradovi, ali po prvi put rade na jednom zajedničkom projektu. Sredinom januara 2018. godine održana je prva konferencija povodom pokretanja ovog projekta, zapravo implementacije projekta u vezi sa energetskom efikasnošću. Cilj ovog projekta jeste doprinos energetskoj efikasnosti u vezi sa korišćenjem obnovljivih izvora energije i smanjenjem emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte.

Vrednost zajedničkog projekta je 1.353.167,00 evra, a za grad Pančevo je, opredeljena ovim projektom vrednost, od 792.776,00 evra. Za našeg partnera, odnosno lidera na ovom projektu vrednost sredstava je 560.391,00 evra. Čitav ovaj projekat će biti finansiran putem Intereg IPA CBC programa koji finansira Evropska unija. Grad Pančevo je tokom prethodne godine, tačnije 29. decembra 2017. godine objavio tendersku dokumentaciju na programskom veb sajtu prekogranične saradnje Rumunija – Srbija i takođe u listu Danas. Otvaranje ponuda predviđeno je za 6. mart ove godine i nadamo se da ćemo dobiti dobre izvođače radova koji će ispunjavati sve potrebne uslove. Završetak ovog projekta predviđen za 9. jun 2019. godine, koji ćemo u skladu sa svim ugovornim obavezama koje je grad potpisao sa donatorom, sigurno ispuniti, istakla je gospođa Vitman.

izvor: pancevo.rs

Sandra Jovićević

Kanalizacija za oko 120 kuća u naselju Braće Jugović u Obrenovcu

01.02.2018

629586c48a05d0cf188cedc80ac44ddd_3512075952 — Foto: beograd.rs

Izgradnja kanalizacione mreže i fekalno-crpne stanice u obrenovačkom naselju Braće Jugović je završena, a kako je rekao gradski menadžer Goran Vesić, na ovaj način je omogućeno da se na kanalizaciju priključi 120 domaćinstava.

Vesić je prilikom obilaska ove lokacije podsetio da su radovi počeli pre deset meseci, a da su prve kuće već počele da se priključuju. Na ovaj način smo rešili veliki problem, jer su ovde visoke podzemne vode koje su morale da se prazne dva puta mesečno, a što je prilično veliki trošak. Prema njegovim rečima, u naselju Šljivice u Obrenovcu radi se tri i po kilometara kanalizacije i crpna stanica, a vrednost tih radova je skoro 90 miliona dinara. Završili smo rekonstrukciju reni bunara u Obrenovcu, za šta je izdvojeno 108 miliona dinara. Radimo kanalizaciju duž Valjevskog puta i primarni cevovod Crna tačka – Bošnjaci u Obrenovcu. To su veliki projekti koji se rade, a tiču se kanalizacije i vodovoda. To što smo omogućili ljudima da se priključe na kanalizaciju, deo je plana koji sprovodimo, a to je da za deset godina na teritoriji Beograda svaka kuća ima kanalizaciju. Da bi taj problem bio rešen, naglasio je Vesić, potrebno je oko milijardu evra i dodao da se na tome radi zajedno sa Vladom Srbije.

U toku su pripreme za izgradnju prve fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu. Nama treba pet takvih fabrika na teritoriji Beograda. Treba da uradimo i nedostajuću kanalizaciju što je veliki posao, ali i civilizacijski, i to moramo da završimo, poručio je Vesić. Kako je naglasio gradski menadžer, u poslednje četiri godine uloženo je oko 350 miliona evra u prigradske opštine, što je više nego što je to bio slučaj u periodu od 2008. do 2012. godine, kada je za to uloženo oko 100 miliona evra.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

EKO MABER INŽENJERING podneo zahtev za tretman neopasnog otpada

01.02.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o prijemu zahteva za izdavanje dozvole za tretman neopasnog otpada u mobilnom postrojenju na teritoriji Republike Srbije, podnetog od strane privrednog društva „EKO MABER INŽENJERING“ d.o.o. Pančevo.

Lokacije rada predmetnog mobilnog postrojenja su divlje deponije mešanog komunalnog otpada. Osnovni cilj rada mobilnog postrojenja jeste mehaničko razdvajanje mešanog komunalnog otpada na različite frakcije otpada, njegovo trajno uklanjanje, remedijacija zemljišta i privođenje zemljišta njegovoj osnovnoj nameni.

Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je mesec dana od dana objavljivanja oglasa, a uvid u podneti Zahtev može se izvršiti u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1481,1491,150...1,670 Page 1,149 of 1,670

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM