Oko 923.000 ljudi pije kancerogenu vodu iz javnih vodovoda u istočnoj Hrvatskoj, severnoj Srbiji i južnoj Mađarskoj, pokazalo je novo istraživanje.

Hiljade ljudi u Rumuniji koji piju vodu iz sopstvenih bunara takođe bi mogli biti ugroženi.

U sve četiri zemlje maksimalna dozvoljena količina arsena je 10 mikrograma po litru, µg/L. To je limit koji preporučuje SZO i koji propisuju zakoni EU koje prihvataju i mnoge zemlje koje još nisu članice, uključujući Srbiju.

Ali BIRN je otkrio da je u desetinama gradova, varošica i sela količina arsena višestruko veća, uprkos prihvaćenoj obavezi da se voda za piće prečisti. U Novom Bečeju, gradu u Srbiji, nivo arsena je čak 27 puta viši od dozvoljenog.

Najveći problemi su u Vojvodini jer ovde više od 653.000 ljudi koristi kancerogenu vodu iz vodovoda.

Pre pet miliona godina, područje danas poznato kao Panonska nizija pokrivalo je plitko more koje je zahvatalo delove današnje Hrvatske, Srbije, Mađarske i Rumunije. Pre nego što je nestalo, more je ostavilo sloj sedimenta debeo nekoliko kilometara.

Zajednice koje su danas naseljene u ovom basenu dobijaju vodu za piće iz dubokih bušotina u sedimentu koji je bogat neorganskim arsenom zbog raspadanja minerala i ruda.

Za razliku od organskog arsena koji je često prisutan u ribama, istraživanja pokazuju da se neorganski arsen taloži u telu tokom vremena i može biti smrtonosan.

Višedecenijska istraživanja izloženosti arsenu u vodi za piće sprovođena širom sveta ukazuju na povezanost sa rakom bešike, bubrega, jetre i pluća. Toksikolozi kažu da arsen takođe škodi kardiovaskularnom sistemu.
Ne postoje istraživanja koja bi pokazala kako prisustvo arsena u vodi za piće utiče na ljude u Vojvodini. Takve studije ne postoje ni za istočnu Hrvatsku.

Ali istraživanje koje je sprovedeno u Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj 2012. godine, u okviru EU projekta za procene zdravstvenih rizika od arsena i Programa za molekularnu biologiju pod vođstvom Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, otkrilo je da dugoročno izlaganje niskim količinama arsena u vodi za piće može biti povezano sa bazocelularnim karcinomom, što je najčešći oblik raka kože.

„Većina ljudi, možda i 90 odsto njih, pije vodu iz slavine i tako će biti sve dok se ne izda zvanično saopštenje kojim se zabranjuje korišćenje vode za piće“, rekla je Nevena Subotić, predstavnica opozicije u skupštini Novog Bečeja.

Brigama zbog kvaliteta vode doprinosi i zastarela vodovodna infrastruktura u Novom Bečeju.

Prema rečima predsednika opštine Saše Maksimovića, 60 odsto gradskih cevi su od azbesta, što je još jedan poznati karcinogen. Takođe, cevi su toliko stare da grad oko 40 odsto vode gubi usled curenja na instalacijama, kaže on. „Lokalne vlasti pokušavaju da nađu rešenje, ali trenutno nemamo kapaciteta za izgradnju pogona za prečišćavanje i prvi prioritet nam je rekonstrukcija cevovoda“, izjavio je za BIRN u avgustu. Maksimović procenjuje da bi nove cevi koštale između dva i tri miliona evra.

Početkom februara 2018, Novi Bečej je dobio donaciju od 967.000 evra od Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine da započne izgradnju pogona za prečišćavanje vode. Maksimović je izjavio za lokalne medije da će prva od tri faze izgradnje biti završena do proleća 2019, ali nije rekao kada će pogon biti kompletiran.

Kikinda je pravi magnet za turiste u zimskim mesecima koji dolaze da fotografišu sove ušare koje se gnezde u krošnjama stabala duž širokih ulica. Mnogi su šokirani kada vide vodu iz slavina.

„Voda je tamna i miriše na fekalije i amonijak“, kaže Jelena Terzin (39), bivša novinarka čija je kancelarija bila u istoj zgradi kao i najpoznatiji gradski hotel. „Kada turisti dođu, pitaju nas da li je bezbedno da se umivaju i peru zube takvom vodom.“

Prema poslednjim raspoloživim podacima, nivo arsena u ovom gradu sa 40.000 stanovnika bio je 2016. godine više nego dvostruko veći od zakonom dozvoljenog maksimuma. Vlasti nisu objavile zabranu korišćenja vode za piće, ali je u centru grada postavljena eko-česma na kojoj građani mogu napuniti boce čistom vodom.

„Naša kancelarija u svakom izveštaju o vodi koja je higijenski neispravna jasno navodi da je voda higijenski neispravna“, kaže Sanja Brusin Beloš, šefica za higijenu i humanu ekologiju u službi za javno zdravlje u Kikindi.

Prošlog maja grad je potpisao ugovor o zajmu od šest miliona evra sa nemačkom državnom razvojnom bankom KfW za izgradnju pogona za prečišćavanje. Pogon treba da počne sa radom 2019. Kancelarija gradonačelnika nije odgovorila na pitanja o vodosnabdevanju u Kikindi i izgradnji novog pogona.Pogon u Kikindi je jedan od malobrojnih u Vojvodini koji će rešiti problem arsena. „To bi koštalo do 700 miliona evra za čitavu Vojvodinu“, kaže on. „Možemo ukazati na probleme sa vodom i u okviru poglavlja 27 pregovora sa Evropskom unijom i konkurisati za sredstva iz EU fondova.“

Pregovaračko poglavlje 27 za pristupanje EU odnosi se na životnu sredinu, uključujući i kvalitet vode.

Zemlja već ima pristup pretpristupnim fondovima iz kojih je 160 miliona evra izdvojeno za ekološke probleme za period do 2020.

Izvor: balkaninsight