DMITRIJ MEDVEDEV: Još ne znamo kojim putem će Turski tok ulaziti u EU, ali pregovaramo

23.05.2017

Rusija pregovara sa Grčkom i Bugarskom o mestu na kome će gasovod Turski tok ući u Evropsku uniju, rekao je za ruske medije premijer te zemlje Dmitrij Medvedev. Za Turski tok Medvedev kaže da nije politički nego čisto ekonomski projekat i da evropske zemlje mogu da učestvuju na obostranu korist. Predviđeno je da se iz jedne cevi gasovoda ruskim gasom snabdevaju turski potrošači a iz druge oni sa juga i jugoistoka Evrope.

Gaspromovim gasovodom Turski tok, poznatim i kao TurkStrim (TurkStream), ispod Crnog mora će do Evrope stizati 31,5 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje. Taj cevovod će pomoći Moskvi da limitira tranzit preko Ukrajine. Turski tok će ići do evropskog dela Turske, nedaleko od Bugarske i Grčke.

Gasovod Turski tok je zamena za Južni tok, Gaspromov projekat koji je trebalo da dovede gas do bugarske crnomorske obale. Od tog projekta se odustalo nakon što je Evropska komisija zapretila Bugarskoj postupkom zbog kršenja pravila EU jer je u međuvladinom sporazumu sa Rusijom o gradnji gasovoda bilo mnogo neregularnosti. Kada se Turski tok pojavio kao alternativa, i Bugarska i Grčka su pokazale interesovanje da preko njih ruski gas ide dalje u EU.

– U pregovorima koje vodimo sa članicama EU, odlučićemo koje mesto je najbolje da bude ulazna tačka (gasovoda) za Evropu – kazao je Medvedev 22. maja na samitu Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) u Istanbulu.

– Postoje različiti predlozi. Pregovori se vode sa evropskim zemljama, tačnije rečeno sa Grčkom i Bugarskom. Kada se bude odlučivalo o tom pitanju, analiziraće se ekonomski faktori jer gasovod, što stalno ističemo, nije politički projekat nego čisto ekonomski projekat i druge evropske zemlje mogu da učestvuju u njemu – rekao je Medvedev.

Ruski premijer je kazao da produženje gasovoda na teritoriju EU zavisi od odluke evropskih zemalja.

– Ne želimo nikom da se namećemo. Polazimo od tog da je uzajamno korisno i da treba doneti neophodne odluke – dodao je Medvedev, preneo je portal EurActiv.

Medvedev je rekao i da se podzemni deo gasovoda, u dužini oko 1.000 kilometara, već gradi. Kada bude završen, u Tuskoj će početi izgradnja kopnenog dela Turskog toka u dužini 200 kilometara.

Prema ruskoj štampi, Gasprom planira da se iz prve linije gasovoda snabdevaju turski potrošači dok bi druga bila za potrošače u južnoj i jugostočnoj Evropi. Kapacitet svake cevi biće po 15,75 milijardi kubnih metara gasa a gradnja treba da bude završena do kraja 2019. godine.

HE ĐERDAP 1 SLAVI ROĐENDAN: Uspešnih 45 godina dragulja sa Dunava

23.05.2017

Jubilej 45 godina od završetka izgradnje Hidroelektrane „Đerdap 1“ obeležen je svečanom akademijom u Domu kulture u Kladovo.

– „Elektroprivreda Srbije“ s ponosom obeležava 45 godina od završetka izgradnje svih šest agregata HE „Đerdap 1“. Đerdapski generatori proizveli su do sada dovoljno električne energije da se sedam godina snabdeva Srbija, a revitalizacija će im omogućiti još jedan radni vek – rekao je Savo Bezmarević, izvršni direktor za proizvodnju energije EPS, na svečanosti u Kladovu.

On je istakao da su ulaganja u postojeće proizvodne kapacitete EPS-a jedan od načina da EPS i u budućnosti ostane najvažnija energetska karika Srbije.

– Svaki dinar uložen u modernizaciju sistema biće višestruko vraćen, jer megavat-sat više koji proizvedemo znači bolju stabilnost EPS-a. A samo jak i siguran EPS može biti pouzdan oslonac građanima i privredi Srbije – rekao je Bezmarević.

Sećanja na gradnju hidroelektrane, tada najveće u Evropi, preneo je profesor Aleksandar Gajić, član Nadzornog odbora JP EPS, koji je rekao da je „Đerdap 1“ prvi put posetio kada se privodila kraju montaža šestog agregata.

– Radujem se što su ova i ostale hidroelektrane uključene u EPS-ov plan revitalizacija. Svi poslovi koji nam slede biće uspešno realizovani ako svaki zaposleni u EPS-u da svoj maksimum – rekao je Gajić.

U saradnji Srbije i Rumunije, radovi na pregrađivanju Dunava počeli su 1964. godine, prvi kilovat-sati proizvedeni su 1970. godine, a 16. maja 1972. pušten je u pogon poslednji agregat HE „Đerdap 1“.

– Danas s ponosom ističem da je do sada Hidroelektrana „Đerdap 1“, dragulj srpske elektroprivrede, proizvela 258,8 milijardi kWh. Za taj rezultat zaslužni su požrtvovani i vredni zaposleni, koji održavaju postrojenja na maksimalnom nivou spremnosti – rekao je Dragan Maksimović, direktor HE „Đerdap 1“.

Na svečanoj akademiji pročitana je i čestitka koju je povodom Dana HE „Đerdap 1“ zaposlenima uputio Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a.

Obeležavanju jubileja i Dana HE „Đerdap 1“ prisustvovali su Tatjana Pavlović, izvršni direktor za finansije JP EPS, poslovni partneri, predstavnici lokalne samouprave, sindikata i zaposleni. Prikazan je i filma o 45 godina rada HE „Đerdap 1“, a u foajeu Doma kulture priređena je izložba fotografija.

MILUTIN FOLIĆ: Beograd će smeće pretvarati u energiju (VIDEO)

23.05.2017

Požar koji je izbio na deponiji “Vinča” prošle nedelje u Beogradu izazvao je gust dim i širenje neprijatnog mirisa koji je danima osećala većina stanovnika Beograda. Ovakva pojava uopšte nije retkost, a deponije osim što su nezdrave, predstavljaju i pravo ruglo grada, ali ne još zadugo.

Naime, prema rečima glavnog gradskog urbaniste Milutina Folića, uskoro ćemo, po uzoru na zemlje u svetu, pretvarati smeće u energiju.

– U toku je izbor za javno-privatnog partnera za pretvaranje deponije u Vinči u “Waste-to-energy plant”. Dakle, smeće će se na tom mestu pretvarati u energiju i očekujem da će uskoro biti poznat partner grada Beograda koji će da uloži nekoliko stotina miliona evra da se od te deponije napravi savremeno postrojenje koje će smeće pretvarati u energiju – otkriva gradski arhitekta Folić za portal Telegraf.rs.

Folić je za primer uzeo Kopenhagen gde, kako kaže, sada toliko recikliraju smeće, da im nedostaje smeća za postrojenje da bi ono bilo u funkciji i pravilo energiju za grejanje.

– Oni čak i uvoze smeće iz drugih zemalja kako bi od njega pravili energiju – dodaje Folić.

(Slađana Vasić/Telegraf.rs)

VOLVO: Uskoro ćemo reći zbogom dizel motorima

23.05.2017

Izvršni direktor kompanije Volvo Cars, Hakan Samuelsson, naglasio je da se iz današnje perspektive neće proizvoditi dizel motori nove generacije. Zbog prevara na testovima emisija kompanije Volksvagen, kako bi se sakrili emisije NOx u automobilima, nadzor emisija je postao stroži.

– Troškovi pridržavanja strožih propisa o zagađenju uzrokovaće neekonomičnu proizvodnju novog modela dizel motora, predstavljenog u 2013. godini, zbog čega će verovatno prestati proizvodnja sadašnje generacije motora nakon 2023. godine – istakao je Samuelsson.

Dizel motori imaju veću efikasnost goriva od benzinskih motora, ali emituju više azotnog oksida (NOx), koji reaguje sa vlagom i drugim jedinjenjima i stvara male, štetne čestice koje uzrokuju bolesti pluća i srca.

Evropski standardi emisija zahtevaju da lični automobili ne emituju više od 0,08 g / km NOx, a Goldman Sachs procenjuje kako bi nastojanje za smanjivanjem emisija moglo da stvori dodatni trošak od 300 evra za motor na dizel gorivo, budući da proizvođači automobila nastoje da redukuju stvarne emisije na prihvatljive nivoe.

Nedavna studija, objavljena u naučnom časopisu Nature, otkrila je da su stvarne emisije NOx 50% veće od rezultata laboratorijskih ispitivanja. Istraživači tvrde da nezadovoljavanje službenih standarda emisija dizel motora uzrokuje 38000 smrtnih slučajeva godišnje. Najveće tržište dizel motora na svetu je Evropa, gde polovinu svih novih registracija čine dizel automobili.

– Pooštravanje zakonodavstva o emisijama će prisiliti povećanje cena dizel automobila, dok će hibridna vozila postati privlačna alternativa. Volvo će investirati u razvoj električnih i hibridnih automobila, a prvi potpuno električni model će biti dostupan 2019. godine – zaključuje izvršni direktor Volvo Cars.

Izvor: www.energetika.ba

Uskoro proizvodnja energije iz vetra i bez podsticaja

23.05.2017

Do 2025. godine na Severnom moru izgradiće se veliki vetropark sa vetrogeneratorima snage 13 do 15 MW, a tako proizvedena energija ići će na tržište bez ikakvih podsticaja i subvencija.

Prošli mesec Nemačka je održala prvu aukciju za izgradnju vetroelektrana na Severnom moru. Na aukciji su kompanije EnBW i DONG dobile pravo da bez ikakvih subvencija izgrade 1,4 GW ofšor vetroelektrana. Troškove prenosa energije platiće potrošači, ali vlasnici vetroelektrana mogu računati samo na tržišnu cenu tako proizvedene energije. Vetroelektrane bi sa radom trebale početi između 2023. i 2025. godine, a DONG je već najavio da će do tada na tržište izbaciti turbine nove generacije, snage od 13 do 15 MW.

Rezultati te aukcije ukazuju na zanimljiv trend kad je riječ o vetroenergiji: industrija računa da će uspeti ostvariti smanjenje troškova proizvodnje do te mere da im se ovako velika investicija isplati i bez podsticaja, što je vrlo optimistično.

Nova aukcija za 1,61 GW kapaciteta održat će se iduće godine a to pokazuje da Nemačka računa na vetar kao pouzdanu zamenu za nuklearke i termoelektrane koje se masovno zatvaraju.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Odštampani solarni paneli za veću efikasnost

23.05.2017

Printed-Solar-Velcro-Fixing-edit2 — Foto: newcastle.edu.au

Australijski tim naučnika testira jeftinije solarne panele, koje je moguće odštampati, a koji koriste elektronsko mastilo za sprovođenje električne energije. Oni se mogu odštampati mašinama, što znači da se mogu brzo razviti na velikim povšinama, tako da su prilično praktične, posebno u vreme nekih katastrofa.

Vodeći naučnik gospodin Paul Dastoor izjavio je da je ovo potpuno drugačija tehnologija od tradicionalnih solarnih ćelija koje su smeštene u teško i veliko staklo. Kako je naveo, štampa se plastični film čija debljina iznosi svega 0,1 milimetar. Dodao je i da su njegovi solarni paneli efikasniji od tradicionalnih u uslovima niske svetlosti. Dastoor se nada da će kvadratni metar novih solarnih panela koštati oko 10 australijskih dolara (oko 6,70 evra).

Paneli su trenutno u fazi testiranja. Postavljeno je prvih 100 kvadratnih metara odštampanih solarnih panela na krovove, a sada se testira njihova izdržljivost u stvarnim vremenskim uslovima.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Javni poziv investitorima u krovne solarne elektrane – uštedite 50% za izradu elaborata

22.05.2017

Prednosti ulaganja u solarne elektrane su brojne – od podsticajne cene električne energije čija je visina zagarantovana u narednih 12 godina od trenutka kad steknete status povlašćenog proizvođača preko relativnog kratkog perioda isplativosti investicije do niskih troškova ugradnje, održavanja i amortizacije.

I dok se ulaganje u solarnu elektranu nesumnjivo isplati, do faze izgradnje ćete doći tek pošto ispunite brojne tehničke, administrativne i finansijske uslove. A ako imate halu, proizvodni objekat ili kuću sa velikom krovnom površinom koja može biti pogodna za postavljanje fotonaponskih panela, nesumnjivo ćete želeti što pre da iskoristite potencijal Sunčevog zračenja koji je u Srbiji veći nego u većini evropskih zemalja, pogotovo u njenom jugoistočnom delu.

Upravo iz tog razloga tim Energetskog portala rešio je da vam olakša posao. Pozvali smo našeg partnera Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR) iz Beograda da vam pomogne u izradi elaborata o mogućnosti iskorišćenja krovne površine za proizvodnju električne energije.

Stoga iskoristite specijalnu akciju koja traje do kraja juna da dobijete studiju izvodljivosti i idejnog rešenja sa finansijskom analizom za izgradnju malih solarnih elektrana (MSE) instalisane snage do 30kW na krovnim konstrukcijama i uštedite čak 50% od uobičajene cene za izradu neophodne dokumentacije.

Dovoljno je da pripremite sledeće dokumente i podatke:

– Lokacija planirane solarne elektrane – mesto, opština i broj katastarske parcele
– Situacioni plan objekta – crtež koji mora da sadrži situaciju objekta sa prikazom krovne konstrukcije (dimenzije, ugao krova, orjentacija krova). Crtež dostaviti u digitalnom formatu (AutoCad, ArhiCad) ili čitku skicu/crtež objekta sa dimenzijama
– Fotografija objekta
– Kontakt podatke (ime, prezime, tel. fiksni/mobilni i email).

Navedenu dokumentaciju pošaljite bilo putem imejla na info@ceefor.co.rs ili poštom na adresu kancelarije firme: CEEFOR, Bulevar oslobođenja 103, 11010 Beograd, Srbija. Cena izrade elaborata iznosi 200 evra.

Inženjeri CEEFOR-a koji su uspešno realizovali projekat solarne elektrane MSE „Solaris 1„ i MSE „Solaris 2“, kod Kladova, za klijenta „Solaris Energy„ pregledaće svu vašu dokumentaciju i nakon toga će stupiti u kontakt sa vama.

Rok za slanje dokumentacije je 30. jun, ipak savetujemo da je što pre pošaljete kako biste iskoristili akcijske uslove i dobili elaborat o mogućnostima iskorišćenja krovne površine za proizvodnju električne energije po promotivnoj ceni.

Održane ekološke radionice u Gimnaziji u Vrbasu

22.05.2017

U prethodnom periodu Ekološki pokret Vrbasa izveo je pet multimedijalnih, eko-radionica za učenike prvih razreda Gimnazije Žarko Zrenjanin u Vrbasu.

Teme radionica bile su Elektromagnetno zračenje i štetan uticaj mobilnih telefona; Veliki bački kanal i Hidro sistem Dunav-Tisa-Dunav; Energetska efikasnost u domaćinstvima; Zdrava ishrana dece i omladine; Motivaciona – Harmonizacija odnosa aktera u lokalnoj zajednici.

Održavanje eko-školice omogućeno je realizacijom Projekta Osnaživanje odgovornosti i obaveza za bolju životnu sredinu, koji se realizuje uz podršku programa CSOnnect, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Aktivnost je pomognuta i od kompanije Sunoko.

izvor: ekovrbas.net

Sandra Jovićević

Švajcarska odbacuje nuklearnu i okreće se obnovljivoj energiji

22.05.2017

renewable-energy — Foto-ilustracija: Pixabay

Većina švajcarskih birača prihvatila je u nedelju na referendumu predlog o postupnom napuštanju nuklearne i prelasku na obnovljivu energiju, po prvim projekcijama objavljenim nakon zatvaranja birališta.

U Cirihu je za novi zakon je glasalo gotovo 60 odsto birača, a u Ženevi više od 70 odsto. Prvi rezultati za čitavu zemlju očekuju se poslepodne, a konačni predveče.

Ovaj novi zakon je rezultat dugog procesa kojemu se pristupilo nakon nuklearne havarije u Fukušimi koja je u martu 2011. godine prouzrokovala veliki cunami u Japanu. Nekoliko nedelja nakon nesreće u Fukušimi, Švajcarska, koja ima pet nuklearnih reaktora koji proizvode trećinu električne energije potrebne zemlji, odlučila je do 2034. godine napustiti korišćenje nuklearne energije.

Nakon te odluke, švajcarska vlada radila je na donošenju energetske strategije koju planira sprovesti etapno do 2050. godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

U toku Prvi nacionalni simpozijum sa međunarodnim učešćem o biodiverzitetu

22.05.2017

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana biodiverziteta danas se održava Prvi nacionalni simpozijum sa međunarodnim učešćem „Divlje biljne i životinjske vrste pod kontrolom sakupljanja i prometa: stanje i perspektive”, u organizaciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura” Univerziteta Singidunum.

Polazeći od činjenice da je sakupljanje vrsta iz prirode delatnost koja je ranije predstavljala deo tradicionalnog života, danas prerasla u privrednu delatnost sa velikim izvoznim kapacitetima, Simpozijum se organizuje u cilju doprinosa razvoju sistema zaštite prirode koji će omogućiti racionalno i mudro korišćenje ovih prirodnih resursa u skladu sa potrebama njihovog očuvanja za buduće generacije.

Rad Simpozijuma otvoriće dr Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a uvodne reči u temu skupa održaće mr Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije i prof. dr Jordan Aleksić, dekan Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura” Univerziteta „Singidunum”.

Kako preduprediti prekomerno i nekontrolisano sakupljanje i korišćenje lekovitog bilja, pečuraka, šumskih plodova, kao i nekih životinjskih vrsta koje imaju veliki značaj i upotrebnu vrednost u prehrambenoj industriji, medicini i farmaciji, biće predmet dijaloga u okviru tri plenarne sesije: sakupljačka poljoprivreda, genetsko-reproduktivno preduzetništvo i ekonomija prirodnih resursa.

Učesnici skupa su predstavnici privrednog sektora koji se bave sakupljanjem, preradom i prometom vrsta iz prirode, resornog ministarstva i stručnih i naučnih ustanova, kako bi kroz otvoren dijalog uticali na unapređenje osnovnih mehanizama za održivo korišćenje ovih vrsta, kao što su: primena Uredbe o sakupljanju i prometu biljnih i životinjskih vrsta pod kontrolom prometa kako bi se sačuvale od prekomernog branja i sakupljanja (primer vrsta za koje postoji prevelika potražnja iz prirode su tartufi, borovnica i dr.), uvođenje pojedinih vrsta koje su zaštićene i strogo zaštićene vrste u plantažno gajanje (kao što je npr. za vrste beli slez i lincura), program primene zakonske procedure za pravilno sakupljanje i promet divljih biljnih i životinjskih vrsta iz prirode.

U Srbiji je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune koja sadrži i spiskove vrsta, ukupno zaštićeno 97 vrsta biljaka, gljiva i životinja.

U okviru Simpozijuma pojedini predstavnici firmi koje se bave preradom i prometom vrsta iz prirode, imaće izlagačke punktove svojih proizvoda.

Agendu Simpozijuma možete pogledati na sledećem linku.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Pokrajinska vlada finansira projekte energetske efikasnosti

22.05.2017

Grad Novi Sad, opštine Titel, Kanjiža, Bački Petrovac, Alibunar i Bač, dobili su na pokrajinskom konkursu sredstva za realizaciju projekata energetske efikasnosti.

Novom Sadu dodeljeno je skoro 15,5 miliona dinara za realizaciju projekta energetske efikasnosti, pod nazivom Sanacija elektroenergetskih instalacija velike sportske dvorane JP SPC Vojvodina, navodi se u saopštenju ovog grada.

Ugovore je uručio direktor pokrajinske Uprave za kapitalna ulaganja, Nedeljko Kovačević. U ime Novog Sada, ugovor je potpisao član Gradskog veća za sport i omladinu, Ognjen Cvjetićanin.

– Ulaganje u energetsku efikasnost Spensa je od ključne važnosti za opstanak i razvoj tog preduzeća. Konkretni rezultati biće vidljivi u velikoj sali, nakon sanacije elektroenergetskih instalacija. Za JP SPC Vojvodina ranije je izrađen i Elaborat o energetskoj efikasnosti, a projekat će se realizovati u fazama, u zavisnosti od prioriteta i finansijskih mogućnosti. Sadašnji menadžment preduzeća sva sredstva koja dobije iz budžeta, ulaže u uređenje sportskih sala i poslovnih prostora, popravke dotrajalih sistema za grejanje i hlađenje, jer je cilj trajno i sistemsko poboljšanje rada preduzeća – rekao je Ognjen Cvjetićanin.

Predmet javnog konkursa bili su finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti energetske efikasnosti na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

Za dodelu po tom javnom konkursu, predviđena su sredstva u ukupnom iznosu od 86,9 miliona dinara.

Izvor: eKapija

Obeležen Dan Hutovog blata (FOTO)

22.05.2017

Dan Hutovog blata, Hitovo Blato, WWF — Foto: Hilary Cottrill/WWF

Prilikom obeležavanja Dana Hutovog blata, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorava da se izgradnjom hidroenergetskog sistema u slivu reke Trebišnjice taj močvarni ekosistem dramatično menja.

Područje Hutovog blata, koje je nekada bio dom pticama selicama i endemskim vrstama riba, sada je pretrpano korovom. Nestaje močvarno područje, što uzrokuje ogromne gubitke biodiverziteta. Na primer, broj ukupno registrovanih ptičijih vrsta smanjio se za 31% od sedamdesetih godina prošlog veka.

– Izgradnjom brane na bivšoj reci Matici i nizom nasipa, Svitavsko područje pretvoreno je u rezervoar crpne hidroelektrane Čapljina. Nerealno je ili čak nerazumno planirati prestanak rada ovih hidroenergetskih postrojenja kako bi se obnovio močvarni ekosistem, ali jednako je tako nerazumno da taj isti hidroenergetski sistem ne preduzima konkretne mere kako bi ublažio negativne uticaje svojih operacija u Parku prirode Hutovo blato – upozorava Zoran Mateljak, predstavnik WWF-a u BiH.

On ističe da je Hutovo blato zaštićeno na nekoliko nivoa i da je njegovo očuvanje odgovornost više državnih tela.

– Osim što je prepoznala Hutovo blato kao nacionalni spomenik, država Bosna i Hercegovina se međunarodnim pristupanjem Ramsarskoj konvenciji obavezala na njegovo očuvanje – zaključuje Mateljak.

S obzirom na ogromne štete koje se godinama nanose Hutovom blatu, ove je godine Dan Parka prirode obeležen na drugačiji način: pokrenuti su radovi na revitalizaciji ekosistema, Za tu su priliku korišćeni mašine koje Hutovo blato poseduje, ali zbog nebrige nadležnih i ignorisanja tog problema od strane elektroprivreda, nisu osigurana sredstva za stalni rad tih mašina.

Upriličena je i akcija čišćenja parka gde su se odazvali volonteri iz studentske organizacije AIESEC, Srednja škola Čapljina, Vatrogasna jedinica Čapljina, pripadnici Oružanih snaga Čapljina te ekološka sekcija Močvara. Svi su učesnici akcije pokazali svoju predanost u očuvanju Hutovog blata za buduće naraštaje i uputili poruku nadležnim institucijama o važnosti očuvanja Hutovog blata prilikom donošenja značajnih odluka koje utiču na tu močvaru. područje.

– Želimo da ukažemo na to koje je sve aktivnosti neophodno sprovesti kako bismo obnovili ekosistem Hutovog blata. Ako se ne preduzmu hitne mere u cilju revitalizacije Deranskog područja, može se očekivati potpuni gubitak močvarnog ekosistema ovog područja u narednih 35 godina – izjavio je Nikola Zovko, direktor JP Parka prirode Hutovo blato.

U planu izgradnja vetroparka u Nevesinju

22.05.2017

Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske gospodin Petar Đokić razgovarao je u Banja Luci sa predstavnicima kompanije „VE Grebak“ Erihom Prajslerom iz Mildšteta kraj Hamburga i Admirom Rahimićem iz Mostara o ulaganju u projekat izgradnje vetroparka na području opštine Nevesinje.

Predstavnici kompanije „VE Grebak“ istakli su da u oblasti izgradnje vetroelektrana imaju višegodišnje iskustvo, te da su spremni da svoje tehničke i finansijske resurse ulože u ovaj projekat. Kako je saopšteno, izgradnja vetroparka podstakla bi razvoj privrede u opštini Nevesinje jer bi u periodu izgradnje bile angažovane domaće kompanije, čime će za lokalno stanovništvo biti obezbeđena i nova radna mesta.

Ministar Đokić je izrazio spremnost da pruži podršku ovoj inicijativi, ističući da je istočna Hercegovina zbog klimatskih uslova veoma perspektivno područje za izgradnju vetroelektrana. On je dodao i da je ta investicija značajna i zbog izgradnje neophodne infrastukture, naročito puteva, što će se značajno odraziti na standard lokalnog stanovništva.

Prema projekcijama, vetropark „Grebak“ će biti instalisane snage 49,5 MW i procenjene godišnje proizvodnje od oko 130 GWh električne energije. Ukupna investiciona vrednost iznosi oko 65 miliona evra, a očekuje se da projekat bude realizovan u naredne dve godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Data saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za MHE „Ćelije“

22.05.2017

Mala hidroelektrana — Foto-ilustracija: Wikimedia/Dr Richard Murray

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine donelo je Rešenje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje MHE „Ćelije“, sa mašinskom zgradom i priključkom u katastarskoj opštini Majdevo, grad Kruševac, instalisane snage 3,4MW.

Uvid u doneto Rešenje može se izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Protiv ovog Rešenja nije dopuštena žalba. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana prijema ovog rešenja, odnosno od dana objavljivanja u sredstvima informisanja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

KINA ILI INDIJA: Ko će zauzeti lidersku poziciju u obnovljivim izvorima energije

21.05.2017

Kina i Indija predstavljaju dve najveće ekonomije u razvoju današnjice. Istovremeno, njihove industrije se primarno oslanjaju na fosilna goriva. I dok Kina poslednjih decenija sagoreva najviše uglja na svetu, Indija je trenutno na ovoj „crnoj“ listi rangirana kao treća.

Ove dve zemlje se usput utrkuju i u razvoju obnovljivih energetskih resursa. U ovom trenutku Indija proizvodi oko 32 GW električne energije iz vetra i 12 GW pomoću Sunca. Od ukupne proizvodnje koja iznosi 320 GW, obnovljivi izvori energije u ovoj zemlji predstavljaju oko 17%, izuzimajući široko zastupljenu hidroenergiju.

Poređenja radi, Kina ima 140 GW iz energije vetra, i u ovom pogledu je daleko ispred Indije, ali je procenat energije proizvedene na ovaj način mnogo manji, imajući u vidu da troši ukupne kapacitete od 1646 GW, pet puta više nego Indija.

I dok se Kina trenutno nalazi u blagom vođstvu, Indija hvata zalet za narednih 10 godina. Koja će od ove dve zemlje izbiti u prvi plan u sektoru zelene energetike?

Obe zemlje objavljuju petogodišnje planove za ekonomski razvoj jos od 1951. godine, pa su najnoviji planovi Kine objavljeni za period 2016-2020, dok je kod Indije to vremensko razdoblje od 2017-2022. U okviru ovih planova su izdvojeni izveštaji i buduće investicije energetskog sektora. S obzirom na to da su periodi planiranja ove dve zemlje vremenski usklađeni, to daje mogućnost upoređivanja njihovih energetskih strategija.

Nacrt planova Vlade Indije potvrđuje strategiju brzog širenja obnovljivih izvora. Naime, cilj je da još 175 GW iz obnovljivih izvora bude instalirano do 2022. godine, što znači dodatnih 100 GW solarne energije i 60 GW energije vetra. U periodu od pet godina, to će dovesti do desetostrukog rasta korišćenja solarne energije, što je ekvivalentno godišnjem rastu od 60%, dok će se kapacitet vetroenergije udvostručiti.

Nacrt planova takođe predviđa da će do kraja 2027. godine Indija imati kapacitete od 275 GW iz obnovljivih izvora energije. Poređenja radi, energetski planovi Kine, najavili su kapacitet od 110 GW solarne i 210 GW vetroenergije.

Ove dve zemlje uporedo rade i na slabljenju pozicije uglja kao energenta na tržištu. U Indiji će se do 2022. godine iz uglja proizvoditi 248,5 GW energije, a Kina je takođe postavila stroga ograničenja u proizvodnji energije iz fosilnih goriva, pa će iz uglja dobijati kapaciteti od 1.100 GW.

Sa planiranim proširenjem obnovljivih izvora energije, u Indiji će energija dobijena iz nefosilnih izvora iznositi 47% do 2022.

Smanjenje upotrebe fosilnih goriva se u Kini odvija nešto sporije, pa će do kraja 2020. godine 39% električne energije u zemlji će biti proizvedeno iz nefosilnih izvora.

Dakle, ukoliko se sve bude odvijalo prema postojećim planovima, Indija će veći deo energetskih potreba zadovoljavati iz obnovljivih izvora, i imaće značajno smanjenje emisija CO2, ali će svakako energija proizvedena iz obnovljivih izvora biti manja od jedne trećine energije dobijene na isti način u Kini.

Izvor: thewire.in

PLUTAJUĆA BAŠTA: Zašto i naše reke ne bi izgledale ovako? (FOTO) (VIDEO)

21.05.2017

floating - garden — Foto: print screen / youtube / Mary Mattingly

Foto: Print Screen/Youtube/Mary Mattingly

Ovog proleća vodama Njujorka pluta prostor na kom se uzgaja drveće, voće i povrće sa različitih podneblja. Ova nesvakidašnja bašta se prostire na staroj barci, na oko 4000 kvadratnih metara i otvorena je za posete javnosti, a istovremeno može da primi sedamdesetpetoro ljudi.

Projekat je rezultat saradnje više umetnika i ekologa i zamišljen je tako da posetioci uživaju u zelenoj oazi, a da usput sami uberu plodove artičoke, paradajza, špargle ili jabuke.

Autor ove interaktivne izložbe, Meri Metingli, navodi da ciljevi projekta prevazilaze atraktivnu izložbu, koju bi ljudi posetili radi zabave, već je namera da se na ovaj način probudi svest o značaju ekoloških bašti i ostrva, i da se promeni generalna situacija sa postojanjem zelenih površina u urbanim sredinama.

Tokom poseta, volonteri i autori projekta organizuju različite ekološke radionice i predavanja o značaju ovakvih samoodrživih farmi, u nadi da će podstaći slične projekte za unapređenje životne sredine.

Više informacija o plutajućoj bašti „Swale“ možete saznati u sledećem video snimku:

1...1.1241.1251.126...1.538 Page 1.125 of 1.538

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM