Mikroplastika osvaja velike gradove

Čitava planeta je zagađena mikroplastikom. Naučnici su čestice plastike našli i na vrhovima planina, u zabačenim predelima, dubinama okeana, u hrani, na Arktiku.

Zagađenost plastikom već dugo predstavlja očigledan i nerešiv problem na globalnom nivou, a sve više se govori o mikroplastici koja s neba pada na nas. Ova pojava naročito se vezuje za velike gradove i prestonice, a trenutni rekord kad je reč o nivou zagađenosti mikroplastikom koja pada na stanovništvo drži London.

Za sada su ovim istraživanjem, pored britanske prestonice, obuhvaćena još samo tri grada, i to Donguan u Kini, Pariz i Hamburg. I pored toga, smatra se da je u najvećem broju gradova visok nivo zagađenja vazduha mikroplastikom.

U svakom gradu ove čestice osvajaju vazduh, jer se nalaze svugde: u odeći, ambalaži, hrani, a nedavno je pronađena i u pijaćoj vodi.

Prema jednom ranije sprovedenom istraživanju, ljudi godišnje pojedu minimum 50.000 ovih čestica.

Ipak, količina mikroplastike koja je otkrivena u londonskom vazduhu premašila je očekivanja. Prema procenama, godišnje se proizvede oko 335 miliona tona nove plastike, od čega veliki deo završi u prirodi. Ipak, mnogi naučnici dele mišljenje da vetar nema uticaj na prenošenje plastike, odnosno da je izvor zagađenja sam grad.

Zbujuju velike varijacije u količini mikroplastike koja je pronađena u gradovima u kojima je ovo merenje sprovedeno, te je tako pronađena količina mikroplastike u londonskom vazduhu za 7 puta veća nego u Parizu, 3 puta veća nego u Hamburgu, a čak 20 puta veća nego u kineskom gradu Donguanu.

Najveću brigu stvara upravo nedostatak znanja o tome na koji način sve ovo utiče na zdravlje ljudi. Pronađene čestice su dovoljno velike da se mogu udahnuti, a neke od njih mogu ući i u pluća i krvotok, te predstavljaju još veću opasnost za zdravlje.

Pritom, plastika u sebi može sadržati toksične hemikalije, kao i štetne mikrobe, što predstavlja potrebu za dodatnim merama opreza, kao i za što skorijom procenom rizika.

Jelena Cvetić