Prvi koraci ka izradi Vodonične strategije Republike Srbije

Foto-ilustracija: Pixabay

Izrada Vodonične strategije Republike Srbije je multidisciplinarni proces i zahteva doprinos celokupne stručne javnosti i naučne zajednice, istaknuto je na prezentaciji Nacrta Vodonične strategije Republike Srbije na Mašinskom fakultetu u Beogradu, održanoj uz prisustvo predstavnika zainteresovane privrede, Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetiku, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), akademske i naučne zajednice. Predstavljanjem nacrta ovog važnog dokumenta otvoren je dijalog o mogućnostima razvoja i primene vodoničnih tehologija u elektro-energetskom sistemu, industriji, saobraćaju, obrazovnom sistemu i drugim oblastima privrednog i društvenog života. 

Krajem 2021. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike poverilo je Privrednoj komori Srbije posao koordinacije izrade separata Strategije upotrebe vodonika u energetici i industriji, kao integralne komponente Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040, sa projekcijama do 2050.

Za izradu Nacrta osnovnog koncepta Vodonične strategije Republike Srbije, Privredna komora Srbije je angažovala konzorcijum okupljen oko Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz podršku Nemačkog saveznog ministarstva za saradnju i razvoj (BMZ) putem Nemačko-srpske Inicijative za održivi rast i zapošljavanje, a u okviru projekta „Razvoj Nacrta vodonične strategije Republike Srbije i organizacija okruglih stolova i promocije“.

Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalnizaciju u PKS, posebno se zahvalio Ministarstvu rudarstva i energetike koje je prepoznalo temu vodonika kao izuzetno važnu i što je posao izrade poverilo baš Privrednoj komori Srbije. On se osvrnuo na trenutnu energetsku krizu i u tom kontekstu, podvukao značaj razvoja i primene obnovljivih izvora energije, posebno sa aspekta proizvodnje „zelenog“ vodonika, što je i osnovni cilj ovog projekta. Naglasio je da je na ovom projektu potvrđena dugogodišnja uspešna saradnja i partnerstvo sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ).

Dekan Mašinskog fakulteta, prof. dr Vladimir Popović, istakao je važnost multidisciplinarnosti ove tematike, koja upućuje na to da se, tokom izrade ovog strateškog dokumenta, pored neposredno angažovanih institucija i pojedinaca, uključi celokupna stručna i naučna zajednica.

Maja Matija Ristić, v.d. sekretara u Ministarstvu rudardstva i energetike, podvukla je izuzetan značaj ovog dokumenta, posebno u kontekstu finalizacije izrade Nacionalne strategije energetike i Integrisanog nacionalnog plana za energiju i klimu i potrebe da se osnovni koncept Vodonične strategije uskladi sa ova dva strateška dokumenta. Istakla je važnost daljeg povećavanja udela obnovljivih izvora energije u sveukupnom energetskom miksu Srbije, imajući u vidu i Evropski zeleni dogovor i Zelenu agendu za Zapadni Balkan.

Prof. dr Radivoje Mitrović, koordinator Tima za izradu osnovnog koncepta Nacrta vodonične strategije Republike Srbije, dao je kraći prikaz najnovijih istraživanja u domenu tehnologije, proizvodnih procesa, potrebe razvoja stručnih kadrova u visokoškolskom obrazovanju i nauci, dao osvrt na značaj razvoja i primene vodonika u svetu i EU. Istovremeno, otvorio je pitanje potencijala i resursa za proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje vodonika u industriji, energetici, poljoprivredi, saobraćaju i drugim delatnostima u Srbiji, a osvrnuo se i na potencijalne rizike u pogledu trenutne ekonomske isplativnosti proizvodnje vodonika, bezbednosne aspekte, finansijske i druge izazove vodonične tranzicije.

U diskusiji koja je usledila, učestvovali su neposredno eksperti koji rade na dokumentu, gde se govorilo o potencijalima u energetici, iskustvima Evropske unije u primeni vodonika u gorivnim ćelijama za pogon autobusa, o predviđanjima da bi udeo vodonika u energetici mogao da naraste i do 25 odsto do 2060. kao i o zainteresovanosti privrede gde je istaknuta spremnost za uključivanje u konkretnije pilot projekte uz naznaku da pored investicionih troškova, posebno treba imati u vidu kasnije operativne troškove (OPEX) za održavanje instalacija i postrojenja.

Učesnici skupa pozvali su stručnu javnost da se uključu u razvoj strategije čiji je prioritet praktična primena. Finalizacija Nacrta vodonične strategije podrazumeva njenu potpunu usklađenost sa Nacionalnom strategijom energetike i Integrisanim nacionalnim planom za energiju i klimu, Stragegijom niskougljeničnog razvoja Srbije sa Akcionim planom i drugim važnim nacionalnim dokumentima i politikama. Najavljeni su i skupovi sa civilnim sektorom, promotivni događaji u regionalnim privrednim komorama i dr. Istaknuto je da treba iskoristiti EU programe finansiranja i kroz konkretne pilot projekte testirati inovativna rešenja, graditi kapacitete, inovirati znanja i aktivno se priključiti tranziciji ka zelenoj i digitalnoj ekonomiji.

Izvor: Privredna komora Srbije

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti