Tag: upravljanje otpadom.

Gutljaj kafe je još ukusniji kada je i šolja od kafe

Volim sve u vezi kafe - miris, ukus, činjenicu da je proglašena hrišćanskim pićem početkom 17. veka, a sada i to što je našla svoje mesto u svetu cirkularne ekonomije. Omiljeni crni napitak...

Kamikacu – rad, disciplina i nula otpada

U borbi za kakvo-takvo radno iskustvo i studentski džeparac, našla sam se pre izvesnog vremena u ulozi onlajn nastavnika engleskog jezika. Prilično dosadan posao bio je zanimljiv isključivo zbog učenika iz Japana...

Mikroplastika i mi – koliko je zaista opasna?

Biću iskrena, osim staklene čaše i nekoliko papira, sve ostalo na mom stolu je plastično. Čak je i sam sto plastificiran. Znamo da je plastika jeftina, dostupna i postojana. Stoga nije čudo...

300.000 tona otpada -> struja za 27.000 domova

S obzirom na to da čovečanstvo na svim nivoima, od pojedinaca, preko kompanija, do država, sve više implementuje postulate cirkularne ekonomije u svakodnevicu i poslovanje, kazivanje "Za nekoga smeće, za drugoga blago" postaje sve aktuelnije. Vrednost tog blaga u slučaju najavljene energane na otpad u Ujedinjenom Kraljevstvu ide i do gotovo 260 miliona evra koliko iznosi vrednost planiranog projekta u dolini reke Tiz na severoistoku Engleske.

Da li proslavljate Međunarodni dan bez plastičnih kesa i Jul bez plastike?

Međunarodni dan bez plastičnih kesa se obeležava svakog 3. jula. Po deveti put, širom sveta će biti organizovane kampanje s ciljem podizanja svesti naroda o postojanju alternativa za nošenje namirnica - od platnenih torbi preko ruksaka do pletenih korpi. Znanje iz ova 24 sata bi trebalo da primenjujemo svakodnevno i da preostalih 8.760 sati u godini u supermarket bez izuzetka nosimo ceger. Od nedavno su u ponudi Lidla u Srbiji dostupne i višekratne vrećice za merenje voća i povrća po ceni od 70 dinara za dva komada, tako da ni na pijaci nemamo izgovor za gomilanje nepotrebnog otpada.

Na koje načine su reciklirali narodi pre više hiljada godina?

Reciklaža i cirkularna ekonomija na prvu loptu deluju kao novotarije savremenog vremena, nastale sa ciljem da se neutrališu negativni uticaji besomučne potrošnje i proizvodnje i kao sredstvo u borbi protiv klimatskih promena....

Trivan na seminaru Zelene poslaničke grupe

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan govorio je danas o najvažnijim aktuelnim pitanjima u oblasti zaštite životne sredine i odgovarao na pitanja poslanika neformalne Zelene poslaničke grupe, u okviru dvodnevnog tematskog seminara. Ministar...

Tube pasti za zube je bilo nemoguće reciklirati… sve do sada!

Ne samo da neodgovornim odlaganjem plastičnog otpada "kitimo" drveće i prljamo okeane, već i sam nastanak plastike, u kom učestvuju i naftni derivati, ima negativan uticaj po planetu. Problem je mnogostruko veći ako to razarajuće dejstvo ne možemo, uslovno rečeno, da poništimo kroz reciklažu, što je slučaj sa tubama za paste za zube. Pardon! Što je bio slučaj sa tubama za paste za zube... do skoro.

Da li je naše „malo“ dovoljno za zaštitu životne sredine?

Čak se i u oblasti zaštite životne sredine javljaju ekstremistički stavovi - da to naše "malo" mora da obuhvata "sve". Pojedini aktivisti pozivaju da postanete vegan, odreknete se cigareta, živite život ne proizvodeći nikakav otpad... Agituju i da ne vozite automobil, ne putujete avionom i ne upotrebljavate hemijske preparate. Ukoliko ne prekrižite sve zahteve sa podugačke liste, licemer ste. U njihovim očima, ne i u mojim.

Šta treba da znate o kompostiranju organskog otpada?

Kompostiranje predstavlja metod upravljanja otpadom organskog porekla, kojim se omogućava njegova bezbedna i ekonomična reciklaža. Obuhvata razlaganje biljnih i životinjskih ostataka u aerobnim uslovima. Kompostiranje se u Sjedinjenim Američkim Državama vrši u mnogo većim i ozbiljnijim razmerama, te postoje i postrojenja s tom namenom koja, između ostalog, kompostiraju i tela životinja nastradalih u saobraćaju.

U prošlosti način za vraćanje kusura, u sadašnjosti gradivni element za patike

Ono o čemu sigurno ne razmišljamo dok Orbitom osvežavamo dah pred sastanak sa partnerom su dalekosežne posledice koje ima po životnu sredinu. Kompanija Gumshoe iz Holandije je odlučila da tome stane na put. Svake godine stvaramo 100 hiljada tona plastičnog otpada koji dolazi - iz naših usta. Većina žvaka na tržištu po sastavu podseća na automobilske gume, što dodatno pojašnjava zašto se zovu baš "žvakaće gume".

U duhu Božića: Danci viškove sa božićnih trpeza podelili sa 30 hiljada ugroženih stanovnika

Tri hiljade volontera pomoglo je da se prikupi otprilike 260 tona namirnica i podeli ugroženom stanovništvu. Oko 350 prodavnica širom Danske doniralo je neprodatu hranu uključujući svinjsko pečenje, pačetinu i slatkiše. Viškovi iz trgovina su se delili u školama, sportskim centrima i drugim "oazama hrane", a jedno mesto distribucije bilo je smešteno i na Grenlandu.

Rezultat trogodišnjeg čišćenja plaže: Povratak kornjača nakon dvadeset godina

Činjenica je da ljudska vrsta Zemlju uzima zdravo za gotovo, kao da bilo kog trenutka možemo da ostvarimo naum Ilona Maska, pokupimo se i zaputimo na Mars! Ali avaj... Puste želje, pusti snovi. Za sada nemamo drugu mogućnost i osuđeni smo na ovo kopno pod nama - mada bi bilo pravičnije reći da je ono osuđeno na nas. Davnih dana smo prekoračili finu liniju koja deli upotrebu prirodnih resursa od njihove zloupotrebe.

Iznuđena arhitektura kao turistička atrakcija

Arhitektura u 21. veku ponekad nas zaista ostavlja bez daha. Mnogi savremeni gradovi, kao što je Dubai, izgledaju velelepno i privlače svojim neuobičajenim građevinama brojne turiste koji se slivaju u ovaj grad...

Zašto i na koji način treba da ograničimo porast temperature ispod 1,5 stepeni

Rat klimatskim promenama objavljen je 4. novembra 2016. godine kada je na snagu stupio Pariski sporazum. Njegovi glavni ciljevi, pored ograničavanja globalnog zagrevanja na vrednosti ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, uključuju ojačavanje kapaciteta država da se suprotstave ovoj pojavi, razvoj zelenih tehnologija i pomoć manje razvijenim, ekonomski slabijim državama u ostvarivanju zajedničkih planova o smanjenju emisija štetnih gasova. Moja država je u rat ušla 29. maja 2017. Na strani protiv zagađivača, naravno.

Izazov: Kako će ljubiteljka slamčica preživeti mesec dana bez njih

Odlučila sam da u narednom periodu pokušam da usvojim nekoliko ekoloških navika za smanjenje otpada. Kreirala sam sopstveni izazov - nimalo olakšavajući sebi. Ima pet stavki. Hajde da vidimo šta ću raditi, a šta izbegavati da radim, u misiji zaštite životne sredine. Pa da počnem! Ovaj put ne od sledećeg ponedeljka, meseca ili nove godine (čitaj: nikada), već od danas. Da li ćete mi se pridružiti?

IZDVOJENE VESTI