Talas građanskog bunta sa zahtevom za ozbiljniju političku akciju u polju borbe protiv klimatskih promena nije zaobišao ni Njujork. Inspirisani tinejdžerkom iz Švedske Gretom Tunberg, na ulične proteste najčešće odlaze mlađi naraštaji...

Ukoliko ne iskorenimo neodgovorno ponašanje prema šumskim kapacitetima, iskorenićemo zelenilo i prirodu ćemo moći da gledamo isključivo u ograđenom prostoru - kao životinje u zoološkim vrtovima - baš onako kako je olovkom i skicirao umetnik Maks Pejntner na svom crtežu pod nazivom "Beskrajna privlačnost prirode". Inspirisan njegovom distopijskom vizijom, njegov kolega Klaus Litman je i organizovao izložbu "Za šumu" na terenu jednog austrijskog fudbalskog kluba.

Filmski festival u Veneciji ove godine ostaće upamćen po nagradi Zlatni lav uručenoj filmu "Džoker", ali i po protestima za zaštitu životne sredine. Stotine aktivista organizovalo je protest na crvenom tepihu protiv...

Poslednjih godina, mnoge svetske zemlje samouvereno utiru put ka niskougljeničnoj budućnosti planete, a jedno od sredstava za ostvarivanje njihovih težnji su i obnovljivi izvori energije. Iako su oni u prošlosti predstavljali skupo...

Čak se i u oblasti zaštite životne sredine javljaju ekstremistički stavovi - da to naše "malo" mora da obuhvata "sve". Pojedini aktivisti pozivaju da postanete vegan, odreknete se cigareta, živite život ne proizvodeći nikakav otpad... Agituju i da ne vozite automobil, ne putujete avionom i ne upotrebljavate hemijske preparate. Ukoliko ne prekrižite sve zahteve sa podugačke liste, licemer ste. U njihovim očima, ne i u mojim.

Vertikalne bašte i zeleni krovovi na zgradama nisu epohalan izum. Legendarni Semiramidini viseći vrtovi su bili podignuti još u 7. veku pre nove ere, a odnedavno se u zeleno oblače i klupe.U savremenom...

Svetski dan zaštite životne sredine je idealna prilika da se još jednom naglasi koliko je važna borba protiv klimatskih promena, ali i da se istaknu neki uspešni primeri. Program finansiranja zelene ekonomije...

Fabrika kompanije ABB, smeštena u Lidenšajdu u Nemačkoj, je prva na svetu ostvarila ideale ugljenične neutralnosti i energetske samodovoljnosti kojima u dobu intenziviranja borbe protiv klimatskih promena teže mnogi društveno i ekološki...

Od Industrijske revolucije u drugoj polovini 18. veka do danas, Ujedinjeno Kraljevstvo se u proizvodnji električne energije u velikom obimu oslanjalo na ugalj. Njegova odluka i napori da do 2025. godine iz...

Pokret "flygskam" (flight shame) je privukao ekološki osveštene Šveđane koji su doneli odluku da avionske karte zamene voznim kako bi smanjili svoj osećaj krivice zbog razaranja Zemlje. Putujući avionom, oni bi bili saučesnici u ozbiljnijem narušavanju prirode, a birajući voz, oni umanjuju sopstveni ekološki otisak. Rastući broj ljudi koji su odlučili da ostanu prizemljeni (#stayontheground) je inspirisan šesnaestogodišnjakinjom Gretom Tunberg.

Simbolično gašenje rasvete u Sidneju 2007. godine, održano sa ciljem da podstakne angažovanje Australijanaca u borbi protiv klimatskih promena, je imalo rezultate mnogo većih razmera od prvobitno nameravanih - godinu dana kasnije,...

Greta Tunberg je šesnaestogodišnja tinejdžerka iz Švedske koja je postala poznata prošlog leta zahtevajući ispred nacionalnog parlamenta ozbiljniju političku akciju usmerenu na klimatske promene. Na ovaj poduhvat podstakla ju je zabrinutost zbog...

Dva odsto ukupne proizvodnje gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou se pripisuje avijaciji. Letelice ispuštaju čak 12 odsto štetnih materija u sektoru saobraćaja. Avio-kompanije bi iz ovog razloga trebalo da...

Od rečenice "Žene poput mene nisu bile predodređene da se kandiduju za Kongres" koju je izgovorila u svom izbornom spotu do pozicije najmlađe kongresmenke u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, dvadesetosmogodišnju Aleksandriju Okasio-Kortez delilo je tek nekoliko meseci. U tom periodu od pitanja "Šta želite da popijete?" namenjenog gostu za šankom njujorškog restorana njen glas je postao pobunjenički govor manjinskih grupa u Americi upućen čitavoj naciji za političkom govornicom.

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte - međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. "Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork", upozorava on.