Rezultati pretrage za: morski svet

Ako niste pronašli traženi rezultat, probajte sa drugim rečima

Severni tok – delovanje sa predumišljajem?

Curenja na gasovodima “Severni tok 1” i “Severni tok 2” uticala su na pad pritiska u gasovodu “Severni tok”. Zvanično je saopšteno da su otkrivena curenja gasa na dva mesta, u Baltičkom moru na “Severnom...

Ledeni pokrivač Grenlanda nestaje velikom brzinom

Godinama naučnici upozoravaju na to da se led na Grenlandu topi velikom brzinom i da je potrebno što pre napraviti drastične promene kako bi se to promenilo. Njih je posebno zabrinulo i...

Biorazgradive maske iz kojih raste cveće

Pandemija koronavirusa promenila je mnogo toga u našim životima. Gotovo je nezamislivo da izađemo na ulicu, odemo do prodavnice ili uđemo u gradski prevoz bez maske na licu. To je dovelo do...

Hrvatski gradovi na Jadranu izbacuju plastiku za jednokratnu upotrebu 

Kada neko kaže “zagađenje životne sredine” mnogi od nas prvo pomisle na plastiku. Velike količine plastičnog otpada nalaze se svuda oko nas, mora i okeani puni su ovog otpada. Obale su pune...

Grenland – led koji se topi do kraja veka podiže nivo mora za metar

Otapanje leda na Grenlandu moglo bi da podigne nivo mora za oko metar visine. Naučnici su zabrinuti jer porast nivoa mora jeste ozbiljna pretnja za sva priobalna područja širom sveta. Grenlandska ledena ploča...

Oporavkom okeana do oporavka planete

Prema najnovijem izveštaju komisije za održivu okeansku ekonomiju, izdvajaju se četiri oblasti koje bi mogle pomoći ekonomskom oporavku u ovom trenutku, ali i u budućnosti, među kojima su i očuvanje mangrovih šuma,...

Veliki problem planete – morske životinje se hrane novonastalim medicinskim otpadom

Naša planeta se suočila sa novim ekološkim problemom. Bačene rukavice i maske ugrožavaju morski svet, a problem otpada iz okeana utiče na zdravlje divljih životinja, ljudi i lokalnih ekonomija. Otpad u vodi...

Južni pol se zagrejao tri puta više od globalnog proseka u poslednjih 30 godina

Novo istraživanje, čiji su rezultati objavljeni početkom nedelje u časopisu "Nature Climate Change", otkrilo je da se Južni pol poslednjih 30 godina zagreva čak tri puta brže u odnosu na svetski prosek. Naučnici...

Da li će okean napajati domove u Australiji?

Većina energije koja se koristi za snabdevanje Australije potiče od uglja. Tek 17 odsto proizvodnje električne energije u 2017. godini i samo 6 odsto potrošnje u ovoj zemlji činila je obnovljiva energija....

„Turtle Cam“ nam omogućava da istražimo okean iz ugla morske kornjače

Organizacija "Oceanogràfic Foundation", čiji je glavni zadatak da štiti i očuva vrste u morima i okeanima, došla je na veoma originalnu ideju koja će joj pomoći  u radu.Kako su u poslednje vreme nailazili...

Kako biorazgradive ribarske mreže mogu smanjiti plastični otpad u morima?

Svake godine u izgubljenim ribarskim mrežama završe i stradaju brojni delfini i foke, kao i veći komadi plastičnog otpada koji će još vekovima zagađivati dno mora i okeana, a delom završiti u...

Park prirode Telašćica proslavio 32. rođendan

Park prirode Telašćica, jedna od najlepših i najvećih jadranskih uvala, s baseonom od 13 ostrva i stena juče, 24. marta, proslavio je 32. rođendan. Na taj dan je 1988. godine površina od 70,5 km2, od...

Vels ukida plastiku za jednokratnu upotrebu do 2021.

Vlada Velsa našla je način kako da ograniči prodaju plastike za jednokratnu upotrebu koju je veoma teško reciklirati. Očekuje se zabrana upotrebe plastičnog pribora za jelo, slamčica, posuda od stiropora, štapova za balone...

Smanjuju se zalihe hrane zbog klimatskih promena

Prema merenjima, 21 – 37 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte nastalih ljudskim aktivnostima dolazi od proizvodnje, prevoza, obrade i distribucije hrane. Dva izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC-a) objašnjavaju povezanost klimatskih...

Bioplastika se razgradi za godinu dana

U borbi sa plastikom može nam pomoći bioplastika, ali na koje sve načine? Plastika predstavlja veliki problem kad je u pitanju zagađenje životne okoline. Jednoj plastičnoj kesi potrebno je i nekoliko stotina godina...

Sadašnjim tempom zagrevanja 17 odsto pomorske faune manje do 2100.

Oko 17 odsto pomorskih životinja (riba, beskičmenjaka, sisara) mogli bi da nestanu do 2100. godine ako emisije ugljendioksida nastave da rastu sadašnjim tempom, upozorava se u studiji objavljenoj u američkom časopisu PNAS. Ovo...

MAGAZIN

IZDVOJENE VESTI

Pratite nas