EU cilja na smanjenje plastične ambalaže za 20 odsto do 2040

23.11.2023

otpad_flaše_plaža — Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sophia Marston)

U poslednjih nekoliko godina, Evropska unija (EU) suočila se sa porastom u proizvodnji ambalažnog otpada, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost za okolinu i zdravlje ljudi. U odgovoru na ovaj izazov, Parlament EU nedavno je usvojio novi skup pravila koji ciljaju na drastično smanjenje otpada od ambalaže. Statistika pokazuje da su preko potrebne određene mere.

U periodu od 2009. do 2021. godine količina otpada u EU je porasla sa 66 miliona na 84 miliona tona. Kako podaci govore, svaki građanin Evrope u proseku je proizveo preko 188 kilograma ambalažnog otpada, a do kraja decenije se očekuje još veća cifra koja bi mogla da ide preko 200 kilograma otpada po stanovniku godišnje.

Parlament EU je sa značajnom većinom glasova (426 za) odobrio izveštaj koji postavlja ambiciozne ciljeve smanjenja upotrebe ambalaže do 2040. godine, sa posebnim fokusom na smanjenje plastične ambalaže. Ovi ciljevi uključuju smanjenje ambalaže za pet odsto do 2030, 10 odsto do 2035, i 15 odsto do 2040. godine, dok su specifični ciljevi za smanjenje plastične ambalaže postavljeni na 10 odsto do 2030, 15 odsto do 2035, i 20 odsto do 2040. godine.

Pročitajte još:

Predložene mere obuhvataju zabranu laganih plastičnih kesica, osim ako su neophodne iz higijenskih razloga ili se koriste kao primarna ambalaža za hranu u rasutom stanju. Takođe, planirano je znatno ograničavanje upotrebe određenih jednokratnih pakovanja, uključujući hotelska minijaturna pakovanja za toaletne proizvode i omotače za kofere u aerodromima.

Nova pravila zahtevaju da se sva ambalaža može reciklirati i da mora ispunjavati stroge kriterijume. Do 2029. godine, zemlje članice EU treba da osiguraju da se 90 odsto materijala sadržanih u ambalaži prikuplja odvojeno, što uključuje plastiku, drvo, crne metale, aluminijum, staklo, papir i karton, saopšteno je na sajtu Evropskog parlamenta.

Nova pravila EU o ambalaži predstavljaju značajan korak ka smanjenju ambalažnog otpada i promovisanju održivijih praksi. Sa rigoroznijim ciljevima smanjenja, jasnim smernicama za ponovnu upotrebu i reciklažu, i zabranom štetnih hemikalija, ove mere mogu značajno doprineti zaštiti okoline i zdravlja građana EU.

Energetski portal

Zajedno do solidarnijeg društva

23.11.2023

Zajedno-do-solidarnijeg-drustva--Oslobadjanje-od-provizija — Foto: Promo

OTP banka Srbija je sa svojim prijateljima i partnerima, Srpskim filantropskim forumom i Trag fondacijom pokrenula pionirsku inicijativu „Zajedno do solidarnijeg društva“ posvećenu izradi jedinstvenog Registra organizacija civilnog društva koje će Banka osloboditi od provizija prilikom uplata humanitarnih donacija na njihove namenske račune. Oslobađanje od provizija važiće za sve grupe klijenata i za sve načine uplata koje se realizuju preko OTP banke, bez obzira na to u kojoj je banci otvoren račun na koji se donacija upućuje. Ova inicijativa pokrenuta je u cilju afirmacije i osnaživanja kulture davanja u našoj društvenoj zajednici.

OTP banka ima dugu i intenzivnu filantropsku tradiciju i neguje vrednosti dobročinstva kroz svoja korporativna davanja, ali i među svojim zaposlenima. Pokrenuta inicijativa predstavlja važan doprinos na tom putu.

„Veoma se radujemo što smo kroz međusektorsko delovanje i saradnju uspeli da pronađemo kvalitetno i održivo rešenje za podršku radu civilnog sektora. Verujemo da će kreiranje Registra i ukidanje provizija na uplate humanitarnih donacija na namenske račune doprineti stvaranju povoljnijeg i podsticajnijeg okvira za davanje i filantropiju. Cilj nam je da u Registru, na jednom mestu okupimo sve aktere civilnog sektora čiji je rad transparentan, kontinuiran, poštovanja vredan i čiji rezultati zaslužuju dodatni podsticaj i veću vidljivost. Ponosni smo što će na ovaj način mnoga dobra dela i ideje biti realizovane. Obaveza nas u OTP banci, kao lidera u svojoj oblasti, je da učinimo sve što je u našoj moći da zajednicu u kojoj radimo unapređujemo, učinimo humanijom i podstičemo njen razvoj, ali i da inicijativama koje pokrećemo šaljemo dobar primer drugima da isto učine. Važno nam je i da pošaljemo poruku da pokretanje zajedničkih inicijativa po pravilu postižemo bolje i trajnije rezultate“, istakao je Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke.

Procene su da je u Srbiji tokom 2022. godine putem donatorskih akcija sakupljeno oko 33 miliona evra za različite humanitarne potrebe u više od 4600 akcija. U pogledu same kulture solidarnosti i dobročinistva, podaci iz iste godine pokazuju da su građani mnogo veći dobročinitelji u odnosu na kompanije, suprotno ustaljenom mišljenju. Njihov udeo u humanitarnim donacijama iznosi oko 50 odsto od ukupno sakupljenih sredstava.

Pročitajte još:

„Svesni smo da je ukidanje bankarskih provizija na novčane donacije kompleksno pitanje i da podrazumeva uključivanje čitavih sistema u tu akciju, ali je isto tako važno da postoji dobra volja banaka da se to pitanje reši. Prethodnih godina dobili smo podršku vodećih banaka, među kojima je i OTP banka, tako što su oslobodile provizija namenski račun za Nacionalni dan davanja. Važno je da ukidanje provizija ne ostane usamljen slučaj od akcije do akcije, već odluka koju će doneti sve banke na tržištu. Drago nam je da je OTP banka, kao jedna od najistaknutijih članica Srpskog filantropskog foruma, prva odlučila da ukine bankarske provizije i veliko nam je zadovoljstvo da smo deo tog važnog procesa. Napomenuo bih da su gestovi veoma važni. Ujedinjeni oko ove inicijative Srpskog filantropskog foruma i OTP banke pokazujemo zajednici da je važno da kroz sopstvene inicijative damo maksimalni doprinos i da davanje za humanitarne i slične inicijative stigne onima kojima je namenjeno bez ikakvih opterećenja provizija i poreza”, rekao je Veran Matić, izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma na panelu organizovanom povodom predstavljanja Registra organizacija koje će biti oslobođene od plaćanja provizija.

Očekuje se da ukidanje provizija ne samo da može da podstakne intenzivniju donatorsku praksu i osnaži rad civilnog sektora koji se bavi humanitarnim radom, već i da donese uvećanje procenta donacija. Iz fondacije Trag ukazuju da je ovo pravi trenutak za ovakav korak, jer prošla godina beleži pad od čak 21 odsto u visini doniranog iznosa u odnosu na 2021. godinu. Ovaj negativan trend pripisuje se visokoj inflaciji i globalnim nestabilnostima, ali u pogledu oblasti koje najviše motivišu na davanja, tendencije su nepromenjene. Tako se i u 2022. najviše novca skupilo u zdravstvenim i akcijama za lečenje, potom slede davanja za podršku marginalizovanim grupama, dok je smanjene siromaštva na trećem mestu, a odmah iza toga su akcije usmerene na obrazovanje.

„Drago mi je da je OTP banka prepoznala ulogu koju organizacije civilnog društva imaju kao pokretač promena u zajednici. Pokretanje Registra organizacija civilnog društva koje će biti oslobođene od plaćanja provizija važan je korak i predstavlja dugoročno, sistemsko rešenje, koje će podstaći davanja pojedinaca i kompanija ka civilnom sektoru. Posebno bih istakla važnost međusektorske saradnje, koja je neophodna za kreiranje solidarnijeg društva. Trag fondacija se, sa velikim zadovoljstvom, odazvala pozivu OTP banke da učestvuje u ovoj inicijativi i da zajedničkim snagama, sa Srpskim filantropskim forumom, nastavimo da osnažujemo civilni sektor. Verujem da će pokretanje ove inicijative od strane OTP banke ohrabriti i druge banke na slične korake, a ujedno i druge kompanije i pojedince da doniraju, i time podrže civilni sektor u većoj meri“, napomenula je Ana Novaković, savetnica za filantropiju u Trag fondaciji.

Registar organizacija civilnog društva koje će biti oslobođene od provizija prilikom uplata donacija na njihove namenske račune, na jednom mestu će okupiti sve relevantne organizacije koje se bave humanitarnim radom, a kojima je ujedno potrebna dodatna podrška i vidljivost. Spisak će biti ažuriran na svakih 12 meseci, nakon čega će i nove organizacije moći da apliciraju da postanu deo ovog registra. Više informacija o tome kako pristupiti registru možete naći na sledećem linku.

Izvor: OTP banka

Koliko sirovog mleka je proizvela EU 2022. godine i gde je završilo?

23.11.2023

milk_cans_mleko — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Mlečne famre Evropske unije proizvele su oko 160 miliona tona sirovog mleka u 2022. godini. Eurostat u najnovijem saopštenju piše kako to ukazuje na godišnji pad od 0,3 miliona tona. Iako je reč o relativnoj stabilnosti, podsećaju da je u suprotnosti sa rastom proizvodnje kojeg beleže od 2010. godine.

Koliko mleka završi kao puter i sir?

Velika većina sirovog mleka (149,9 miliona tona) isporučena je mlekarama, a ostatak je korišćen na samim gazdinstvima za proizvodnju svežih i prerađenih mlečnih proizvoda.

Tako su prošle godine mlekare proizvele 22,5 miliona tona konzumnog mleka te 7,7 mil. t fermentisanih mlečnih proizvoda i to od šest mil. t punomasnog i 1,7 mil. t obranog mleka.

Od 46,4 mil. tona punomasnog mleka napravljeno je 2,3 mil. t putera, a od 59,2 mil. t punomasnog i 16,9 mil. t obranog napravljeno je 10,4 mil. t sira.

Za proizvodnju sira i maslaca iskorišćeno je 70 odsto ukupne količine punomasnog mleka u EU mlekarama.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Mehrshad Rajabi)

Nemačka najveći proizvođač

Nemačka je bila najveći proizvođač konzumnog mleka (19 odsto ukupne EU količine), putera (20 odsto), fermentisanih mlečnih proizvoda kao što su jogurt (29 odsto) i sir (22 odsto). Francuska je bila drugi najveći proizvođač i putera i sira (18 odsto od ukupnog broja za svaki proizvod).

Nemačka je zajedno sa Španijom (15 odsto ukupne EU kolčine), Francuskom (13 odsto), Italijom (11 odsto) i Poljskom (devet odsto) činila dve trećine proizvedenog konzumnog mleka u EU-u 2022.

Kada je reč o drugim zemljama, one su bile ključni proizvođači ostalih svežih i prerađenih mlečnih proizvoda.

Tako je Holandija zabeležena kao drugi najveći proizvođač fermentisanih mlečnih proizvoda u EU (15 odsto ukupne EU kolčine), četvrti najveći proizvođač sira (devet odsto) i peti putera (10 odsto). Irska je bila treći najveći proizvođač putera (13 odsto ukupne EU količine) i peti po proizvodnji fermentisanih (sedam odsto).

Izvor: Agroklub

ZRENJANIN: PRODUŽEN ROK JAVNOG POZIVA ZA IZBOR KORISNIKA ZA SUBVENCIJU – ENERGETSKI VAUČER

23.11.2023

grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay (ri)

Rok za podnošenje prijava na Javni poziv za izbor korisnika za utvrđivanje prava na subvenciju – energetski vaučer za plaćanje dela energenata za socijalno ugrožena domaćinstva sa teritorije Grada Zrenjanina produžen je sa prvobitnog 22. novembra na 29. novembar ove godine.

Energetskim vaučerom smatra se subvencija za utrošenu električnu energiju, gas, isporučenu toplotnu energiju putem sistema daljinskog grejanja, a vrednost subvencije – energetskog vaučera je 15.000 dinara.

Kako je u Javnom pozivu naznačeno, Grad će prenos sredstava vršiti isključivo snabdevačima eneregenata (struja, gas, daljinsko grejanje) navedenim u zahtevu korisnika kome je Rešenjem gradonačelnika utvrđeno pravo na subvenciju u vidu energetskog vaučera.

Pročitajte još:

Pravo na subvenciju u vidu energetskih vaučera i učešće na Javnom pozivu ima podnosilac prijave za domaćinstvo sa teritorije grada Zrenjanina koje mora ispunjavati sledeće uslove:

da ima prebivalište na teritoriji grada Zrenjanina minimum šest meseci od dana podnošenja zahteva;
da ukupan mesečni prihod, umanjen za poreze i doprinose po članu porodice ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev ne prelazi iznos od 25.000 dinara;
da lica, odnosno domaćinstva nisu u 2023. godini za nabavku ogreva ostvarila pravo na jednokratnu novčanu pomoć od strane Centra za socijalni rad Zrenjanina ili su ostvarili pravo po osnovu Uredbe o energetski ugroženom kupcu ili im je po drugom osnovu iz sredstava grada Zrenjanina subvencionisano plaćanje računa za utrošenu električnu ili toplotnu energiju kod privrednog subjekta;
Ukoliko se za grejanje koriste dva ili više različitih energenata, podnosilac zahteva može da ostvari pravo na subvenciju samo za jednu vrstu energenta predviđenog javnim pozivom.

Prisećanja radi, Vlada Republike Srbije usvojila je oktobra ove godine izmene i dopune Uredbe o energetski ugroženom kupcu, koje će većem broju građana omogućiti popust za električnu energiju, gas ili grejanje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Recha Oktaviani)

Penzioneri koji imaju ugovor o snabdevanju električnom energijom na svoje ime, a čija penzija ne prelazi 21.766,26 dinara, imaće pravo na dodatno umanjenje računa u iznosu od 1.000 dinara tokom grejne sezone.

Izmenama Uredbe pravo na umanjenje računa za električnu energiju, gas ili grejanje imaće i domaćinstva čiji su članovi ostvarili pravo na uvećanu novčanu pomoć, a omogućeno je i da se pravo na umanjenje računa stiče po službenoj dužnosti, što će biti omogućeno kroz razmenu podataka između nadležnih institucija i snabdevača.

Obrazac prijave sa prilozima za Javni poziv i ostala prateća dokumentacija vezana za apliciranje dostupni su na zvaničnom internet prezentaciji grada Zrenjanina (www.zrenajnin.rs) – E-uprava – Oglasi i konkursi.

Prijava se podnosi na sledećoj adresi:

Gradska uprava grada Zrenjanina, Odeljene za društvene delatnosti, Odsek za društvenu brigu o deci i socijalno uključivanje (Kancelarija 8), Trg slobode broj 10, Zrenjanin.

Energetski portal

Litijum i kobalt iz Afrike uz poštovanje ljudskih prava

22.11.2023

africa-afrika — Photo-illustration: Pixabay

Afrika je kontinent bogat prirodnim resursima, pa tako i resursima litijuma i kobalta, minerali o kojima se već dugo i glasno polemiše, i na našim prostorima. Oba ova materijala igraju ključnu ulogu u proizvodnji litijum-jonskih baterija, koje se koriste u proizvodnji elektronskih uređaja, uključujući mobilne telefone, laptopove, tablete i druge prenosive uređaje. Oni su, međutim, ključni i u proizvodnji baterija za električna vozila. Pored Demokratske Republike Kongo, koja proizvodi preko 60 odsto svetskog kobalta, i Zimbabvea kao značajnog proizvođača litijuma, druge afričke zemlje poput Bocvane, Namibije i Mozambika takođe imaju značajne rezerve ovih minerala.

S obzirom na rastuću globalnu potrebu za obnovljivim izvorima energije, i najave kompanija u automobilskoj industriji da će odustajati od prodaje benzinaca i dizelaša, svetska proizvodnja litijuma i kobalta neprekidno raste. Volvo je jedna od kompanija koja je nedavno najavila da će se od 2024. godine potpuno odreći dizela. Nemačka, kao vodeća ekonomska sila u Evropi, teži da osigura ove resurse iz Afrike, ali uz očuvanje životne sredine i poštovanje etičkih standarda u proizvodnji.

Pročitajte još:

Na konferenciji „Čvrsto uz Afriku“ (Compact with Africa, CwA), održanoj u Berlinu, Nemačka je istakla svoju ulogu kao pouzdanog partnera afričkim zemljama, posebno u oblasti zelene energije. Konferencija je bila platforma za diskusiju o održivim energetskim projektima i privatnim investicijama. Nemački pristup je usmeren na održivi razvoj, izbegavanje dečjeg rada i stvaranje održivih radnih mesta u Africi, navodi agencija DPA.

Afričke zemlje su otvorene za partnerstvo s Evropom, ali istovremeno jačaju svoje veze s Kinom. Javni dugovi i krediti s visokim kamatama ostaju izazovi za mnoge afričke zemlje. CwA inicijativa, pokrenuta od strane Nemačke 2017. godine, ima za cilj poboljšanje ekonomskih uslova u afričkim državama, čime bi bile privlačnije stranim investitorima.

U 2018. godini, DR Kongo je bila odgovorna za oko 70 odsto svetske proizvodnje kobalta, što se meri u desetinama hiljada tona. Iz afričkih zemalja ovi minerali se već izvoze u mnoge zemlje sveta, pre svega Kinu, SAD, Japan, ali i evropske zemlje.

Energetski portal

IEA: Platforma za praćenje izloženosti klimatskim opasnostima

22.11.2023

suša , pustinja — Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)

Foto-ilustracija: Unsplash (Luis Graterol
)

Klimatske promene donose sve ekstremnije temperature, ali i suše, poplave, požare i vetrove, što energetski sistem dovodi pod veliko opterećenje. Kako bi spremnije dočekali ovakve neprilike i prilagodili se ektremnim vremenskim dešavanjima, donosiocima odluka potrebe su pouzdane informacije o dugoročnim klimatskim i vremenskim trendovima, navodi se na sajtu Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

Zbog toga, IEA i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pokrenuli su program za praćenje izloženosti klimatskim opasnostima i povezane baze podataka. Ova besplatna platforma prikazuje uticaje klimatskih opasnosti na ljude i infrastrukturu, kao što je poljoprivreda, energetski sektor, izgrađena područja ali i šume.

U zavisnosti od dostupnosti podataka, oni su prikazani na niovu zemlje ali i podnacionalnog nivoa za period od 1979. do 2022. godine. Zahvaljujući tome što je obuhvaćen dug vremenski period, olakšaće se procene potencijalnih efekata klimatskih promena.

Pročitajte još:

Ovo je veoma značajno uzimajući u obzir da su procene da je 5,7 milijardi ljudi u periodu od 2018. do 2022. godine bilo izloženo vrućim danima sa temperaturom iznad 35^oC. Kako se navodi na sajtu IEA, to znači da je 71 odsto svetske populacije trenutno izloženo vrućim danima, u poređenju sa prosečnih 57 odsto u periodu od 1979. do 1983. godine.

Dalje, kada je reč o sušama, podaci pokazuju da je globalna proizvodnja hidroenergije smanjena prvi put u dve decenije 2021. godine usled suša, iako postoji relativno visok rast kapaciteta ovog izvora energije.

Ovo su samo neki od primera kakve će informacije pružati ova platforma, a o tome koliko je važna transparentnost i dostupnost tačnih informacija u dobu klimatske krize, govore svakodnevno stručnjaci.

Energetski portal

ENERGETSKA SANACIJA DOPRINOSI UŠTEDI ENERGIJE I ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

22.11.2023

Foto Opština Raška 6 — Foto: Opština Raška

Raška, manji grad na jugozapadu Srbije, između Kopaonika i Golije, na rekama Ibar i Raška, na efikasan način radi na očuvanju životne sredine. Ova opština je među liderima u okrugu po broju subvencionisanih solarnih elektrana za građane, radi na uspostavljanju regionalnog sistema za upravljanje otpadom, a i u narednom periodu planira ulaganja u poboljšanje energetske efikasnosti.

Sa Nemanjom Popovićem, gradonačelnikom opštine Raška, razgovarali smo o subvencijama za solarne elektrane, kontroli kvaliteta vazduha, sanaciji deponija, preradi otpadnih voda, kao i o planovima za ulaganja u ekologiju u narednom periodu.

Ministarstvo rudarstva i energetike i opština su za subvencionisane solarnih elektrana građana, prošle godine, izdvojili 28 miliona dinara. Koliko je interesovanje korisnika, koji su planovi i kada će biti raspisani drugi javni pozivi?

– Strateško opredeljenje države je da sprovodi odgovornu energetsku politiku i da u skladu sa domaćim zakonodavstvom, kao i direktivama EU, radi na unapređenju energetske efikasnosti. Programi energetske politike se sprovode u cilju povećanja energetske efikasnosti. Efekti ovakvih mera su višestruki i dugotrajni i doprinose sigurnosti u snabdevanju električnom energijom, konkurentnosti industrije, povećanju životnog standarda stanovništva, kao i smanjenju negativnih uticaja energetike na životnu sredinu. Opština Raška je, uz podršku Ministarstva, prve mere energetske sanacije počela da sprovodi 2021. godine kako bi unapredila energetske karakteristike stambenih objekata, a samim tim i uštedu energenata i smanjenje troškova za grejanje.

Za sprovođenje tri mere: nabavku i ugradnju materijala za termičku izolaciju, nabavku i ugradnju prozora i spoljnih vrata sa pratećim građevinskim radovima i nabavku i instalaciju kotlova/peći na biomasu, ukupno je bilo namenjeno 17 miliona dinara. Ministarstvo je opštini Raška dodelilo pet miliona dinara, dok je iz lokalnog budžeta izdvojeno 12 miliona dinara. Tada je pravo na finansijsku podršku ostvarilo 208 korisnika – 205 vlasnika porodičnih kuća i stanova i tri stambene zajednice. Samo Program ugradnje solarnih panela, iste godine, finansiran je u ukupnom iznosu od skoro šest miliona dinara, a za ovaj vid podrške opredelilo se 14 građana.

Godinu dana kasnije 240 vlasnika stanova i porodičnih kuća potpisalo je ugovore o dodeli subvencija za unapređenje energetske efikasnosti. Za realizaciju kompletnog programa Ministarstvo rudarstva i opština Raška izdvojili su oko 28 miliona dinara. Još sedam miliona dinara opredeljeno je za postavljanje solarnih panela. Ministarstvo rudarstva i opština opredelili su po 3,5 miliona dinara. U toku je konkurs za dodelu subvencija za postavljanje solarnih panela.

U FOKUSU:

Kakva je situacija u opštini Raška sa zagađenjem vazduha? Kakav vazduh udišu stanovnici, kako se vrši kontrola merenja kvaliteta vazduha zbog razvijene industrijske funkcije i domaćinstava koja se greju na čvrsta goriva?

– Jedina zvanična merna stanica kvaliteta vazduha na teritoriji opštine je u Nacionalnom parku Kopaonik (udaljena više od 34 km od centra grada), u okviru koje se prate SO2 (sumpor-dioksid) i O3 (prizemni ozon), a podaci objavljuju na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. U poslednjih mesec dana nisu zabeležena prekoračenja parametara koji se prate. Pošto u ostalim delovima opštine ne postoji merno mesto u okviru državne mreže za monitoring kvaliteta vazduha, niti je uspostavljen lokalni monitoring i nije moguće pouzdano utvrditi da li se u nekom području prekoračuju propisane granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh. Možemo da pretpostavimo da zagađenje postoji, naročito zimi, i da je izazvano individualnim ložištima. Lokalna samouprava je učestvovala u projektu zamene ložišta u domaćinstvima, pa se nadam da će građani Raške imati kvalitetniji vazduh i u zimskim mesecima. Industrijska zona je planski odvojena od stambene, a mogući zagađivači podležu kontroli inspekcije za zaštitu životne sredine. Kod industrijskih privrednih subjekata rade se redovna merenja zagađenja vazduha po zakonu i kontroliše se emisija u okviru propisanih dozvoljenih vrednosti. Opština Raška nema toplanu, a glavna saobraćajnica ne prolazi kroz centar grada, već zaobilaznicom prema Kosovskoj Mitrovici i Novom Pazaru. Zbog toga nije uspostavljen monitoring emisije zagađujućih materija u vazduh.

Na koji način opština radi na sanaciji deponija, šta je do sada uvedeno i kakvi su planovi u narednom periodu? Kako planirate da rešite problem odlaganja čvrstog otpada?

– Upravljanje otpadom na teritoriji opštine nije uspostavljeno prema propisanim standardima, jer se sakupljeni komunalni otpad odlaže na nesanitarnu deponiju koja je određena i kao deponija za odlaganje građevinskog otpada i predstavlja veliki ekološki rizik. Prema Strategiji upravljanja otpadom za period 2010–2019. godine, Raška je svrstana u region, zajedno sa opštinama Vrnjačka Banja i Tutin i gradovima Novi Pazar i Kraljevo. U međuvremenu su započete aktivnosti na uspostavljanju regionalnog sistema za upravljanje otpadom za opštine Raška i Tutin i grad Novi Pazar, koji čine region za upravljanje otpadom prema Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine. Idejni projekat Sanacija, zatvaranje i rekultivacija postojeće nesanitarne deponije čvrstog otpada u opštini Raška uradio je Arhitektonsko-građevinski institut iz Novog Sada 2019. godine. Postoji i projekat za građevinsku dozvolu Reciklažnog centra u Raški na KP 1/41 KO Raška na lokaciji Razdolje.

U naselju Batnjik na polovini toka reke Raške od Novog Pazara prema Raški 2017. godine je postavljena mrežna brana koja koliko-toliko sprečava da plastične flaše, kese i drugi ambalažni otpad plutaju rekom. Brana se nalazi na užem toku rečnog korita, izgrađena je od visokokvalitetnog nerđajućeg čelika koji je sto odsto ekološki i ne narušava rečni eko-sistem, a ambalažni otpad se ponovo koristi zahvaljujući reciklažnoj industriji. JKP Raška je na više lokacija postavilo posebne kante za odlaganje pepela, omogućilo besplatno odnošenje kabastog otpada prema utvrđenom rasporedu, postavilo veće kontejnere na mestima gde je frekvencija odlaganja smeća povećana. U poslednjih dvadesetak godina nadležne službe opštine i JKP Raška redovno uklanjaju deponije i vrše rekultivaciju terena. U saradnji sa resornim ministarstvom godinama unazad na teritoriji opštine Raška sanirane su velike deponije.

Određeni prostori pokriveni su video-nadzorima kako bi se uspostavio dodatni sistem kontrole i omogućilo kažnjavanje onih koji nesavesnim ponašanjem narušavaju životnu sredinu. I pored svih akcija usmerenih ka očuvanju okoline, molbi i apela koje upućuju nadležne službe i ekološka udruženja, svedoci smo da se pojavljuju nove divlje deponije, koje ruže okolinu, prljaju zemlju, vodu i vazduh. Ukoliko svi budemo čuvali prirodu, parkovske površine, šetališta, obale naših reka, sve ono što je prepoznatljivo i karakteristično za Rašku, imaćemo lepši grad i kvalitet života biće na višem nivou. Verujemo da svi podjednako volimo Rašku i da želimo da grad bude sinonim za čistu i uređenu sredinu. Priroda je bila darežljiva prema našem gradu i okolini, a od nas zavisi hoćemo li uspeti da se izborimo sa lošim navikama i da li ćemo istrajati u nameri da zdravu životnu sredinu ostavimo generacijama koje dolaze.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

Vetropark na Vlašiću sa deset vetroturbina ukupne snage 50 MW

22.11.2023

vetar — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

U BiH je Federalno ministarstvo životne sredine i turizma na javni uvid stavilo Zahtev investitora Vjetroelektrane Čardakov d.o.o. Travnik za izgradnju vetroparka na Vlašiću u opštini Travnik.

Cilj projekta jeste unapređenje i povećanja obnovljivih izvora energije u energetskom miksu Bosne i Hercegovine, a posebna pažnja se povećuje energiji vetrana velikim nadmorskim visinama. Dobijena električna energija iz ove vetroelektrane koristiće se za potrebe bosanskohercegovačkog energetskog sistema.

Glavni preduslov za izgradnju jeste merenje potencijala vetra na ovoj lokaciji, a očekivana ukupna snaga vetroelektrane je 50 MW. U planu je da bude izgrađeno 10 vetroturbina.

Pročitajte još:

Cilj izrade Zahteva za preliminarnu procenu uticaja na životnu sredinu ove elektrane je da pored uviđaja radi i tehničku dokumentaciju investitora, analizu procesa i sagledanog postojećeg stanja životne sredine na lokaciji, sa primenom zakonske regulative i standarda analizira se uticaj planiranog procesa rada, uzimajući u obzir sve elemente kao i uslove života i poboljšanja uslova radna i životna sredina. Osnova za izradu ovog Zahteva je postojeći projekat i tehnička dokumentacija, stvarno stanje na terenu i budući planovi investitora.

S obzirom na to da je ovo područje bogato biodiverzitetom, ali i vodama, kako rekama tako i podzemnim, posebna pažnja posvećena je mogućem negativnom uticaju na životnu sredinu tokom izgrednje ali i daljeg rada vetroelektrane.

Posebno je obrađen uticaj na kvalitet vazduha, klimatske promene, kvalitet vode, zemljište, biodiverzitet, zaštićena područja, kulturnu baštinu, buku, pezjaž, nastanak otpada i drugo.

Detaljnije možete da pročitate ovde.

Energetski portal

Brzom prugom Beograd-Subotica putovaće se 70 minuta

22.11.2023

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Brza pruga od Beograda do Subotice biće završena do kraja sledeće godine, dok će vozovi tom prugom početi da saobraćaju najkasnije u aprilu 2025. godine, nakon što budu završena testiranja. Putovanje između ova dva grada trajaće sat i 10 minuta.

Prema rečima ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, izgradnja brze pruge će doprineti razvoju lokalnih biznisa, turizma, investicija.

Pored toga, radovi na rekonstrukciji železničkih stanica u Bačkoj Topoli i Subotici biće završeni do februara sledeće godine. U ovom gradskom naselju takođe su urađeni i lokalni putevi, te je nedavno urađena deonica od Kljajićeva do Telečke, a naredne godine radiće se na putu od Telečke do Bačkog Sokolca, kao i drugi lokalni putevi među kojima i put prema Bajmoku.

Pročitajte još:

Kada je reč o nastavka pruge prema Budimpešti, ministar je rekao da Mađarska treba da završi prugu do kraja 2025. godine sa testiranjima koja takođe traju nekoliko meseci i da se, ako sve bude išlo prema planu, može očekivati da 2026. godine bude uspostavljena železnička veza i do Budimpešte.

Tada će se na subotičkoj železničkoj stanici nalaziti zajednička carina i policija Srbije i Mađarske što, kako je objasnio, znači da će oni koji uđu u voz na toj stanici prolaziti mađarsku carinu i policiju, a stajanja više neće biti do Budimpešte. Kao što će srpska policija i carina biti na železničkoj stanici u Budimpešti tako da će i oni koji idu prema Beogradu na isti način prolaziti proceduru.

Kada je u pitanju Subotica, a tiče se železničkog saobraćaja, najavljeno je da će do kraja meseca početi putnički saobraćaj na pruzi Subotica – Segedin.

Takođe, doneta je odluka i za Horgoš da se gradi novi granični prelaz koji će biti integrisan.

Kako je ministar objasnio, gradiće se ‘Y krak’ u punom profilu kako bismo imali Kelebiju 1 i Kelebiju 2 pošto će tamo biti napravljen još jedan prelaz. Sa izgradnjom brze saobraćajnice ‘Osmeh Srbije’, sa čime se počinje u decembru, Bački Breg će biti bolje povezan jer Mađari sa svoje strane rade auto-put, što znači da će Horgoš biti bitno rasterećeniji.

Naredne godine započeće se i sa izgradnjom brze pruge do Niša što znači da će se iz Subotice putovati do Niša i da će to putovanje trajati 170 minuta.

Energetski portal

Srbija napreduje u energetskoj efikasnosti i održivosti

22.11.2023

zeleno-energija-sijalica — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Napredak u energetskom sektoru i sveobuhvatne reforme bile su u središtu pažnje u protekloj godini u Srbiji. U kontekstu izazova koje su predstavljale visoke cene energenata, makroekonomska kretanja, te nepredvidiva globalna dešavanja, uključujući ratna žarišta u istočnoj Evropi i na Bliskom Istoku, vlada je usmerila fokus na kontinuirane reforme i očuvanje makroekonomske stabilnosti. Značajne promene u energetskom sektoru ostvarene su za manje od godinu dana od formiranja vlade, sa posebnim akcentom na zakonodavnu sferu.

Usvojene izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije doprinele su stvaranju povoljnijih uslova za proizvodnju zelenih megavata i očuvanje stabilnosti energetskog sistema. Prve aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije rezultirale su novih više od 700 MW proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, sa investicijama vrednim 1,2 milijarde evra, saopšteno je na sajtu Vlade.

Pročitajte još:

Pored toga, započete su značajne reforme na unapređenju upravljanja EPS-om i državnim energetskim preduzećima, čime je unapređeno njihovo upravljanje i efikasnost. Takođe, usvojene su i izmene Zakona o energetici koje su omogućile napredak u reformi gasnog sektora.

Pandemija COVID-19 narušila je lance vrednosti, ali je regionalizacija proizvodnje otvorila nove prilike za Srbiju. Sa sve većim logističkim poteškoćama evropskih investitora u azijskim tržištima, i rastućim interesom azijskih investitora za evropsko tržište, Srbija se pozicionirala kao atraktivna investiciona destinacija na evropskom kontinentu. Zahvaljujući kvalitetnom obrazovnom sistemu i talentovanim ljudima, Srbija je prepoznata kao tehnološki „hab“ u Evropi, sa prisustvom velikih svetskih kompanija u sektoru IKT.

Saradnja Vlade Republike Srbije i Saveta stranih investitora, kroz Radnu grupu za sprovođenje preporuka iz „Bele knjige“, jeste nešto o čemu je govorila ministarka energetike i rudarstva u Vladi Srbije, jer je u protekloj godini ostvaren napredak u više od 100 preporuka iz Bele knjige Saveta stranih investitora.

Energetski portal

Jaz između cilja smanjenja emisija i realnosti

21.11.2023

emisije — Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Piwnicki)

Uoči ovogodišnje Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskih promenama – COP28, koja treba da bude održana od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju, UNEP je objavio izveštaj u vezi sa emisijama pod nazivom Emissions Gap Report 2023.

U trenutku pisala izveštaja, zabeleženo je 86 dana tokom kojih su temperature premašivale 1,5 ^oC iznad predindustrijskih nivoa. Štaviše, septembar je premašio prethodni rekord od 0,5^oC, sa prosečnom globalnom temperaturom od 1,8^oC iznad predindustrijskog nivoa. Rezultati istraživanja izneti u Izveštaju pokazuju da nije reč samo o rekordnim temperaturama, već i globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, kao i atmosferskim koncentracijama ugljen-doksida.

Na glovalnom nivou, emisije gasova sa efektom staklene bašte u 2022. godini postavile su novi rekord od 57,4 gigatona CO2 ekvivalenta, što predstavlja povećanje od 1,2 odsto u odnosu na godinu ranije.

Iako je pandemija korona virusa dovela do smanjena emisija u tom periodu, gotovo sve industrije su se oporavile, premašujući sada nivoe iz 2019. godine. Od toga najveći deo trenutnih emisija sa efektrom staklene bašte, dve trećine, čine one nastale iz sagorevanja fosilnih goriva i industrijskih procesa, navodi se u Izveštaju.

Pročitajte još:

I kada je reč o globalnoj potrošnji primarne električne energije, ona se povećala u 2022. godini. Do povećanja je najvećim delom došlo korišćenjem uglja, nafte i obnovljive energije, dok je potrošnja gasa smanjena za tri odsto nakon energetske krize i dešavanja u Ukrajini. Ukupno gledano, kako se navodi u izveštaju, rast potražnje za električnom energijom u 2022. godini uglavnom su zadovoljile obnovljive izvore, isključujući hidroelektranu, vođene rekordnim povećanjem solarnih kapaciteta.

Iako se povećava udeo obnovljivih izvora, povećanje prate i investicije u izvlačenje fosilnih goriva i njihovo korišćenje. Štaviše, kako smo nedavno pisali, vlade imaju u planu da proizvedu dvostruko veću količinu fosilnih goriva do 2030. godine u odnosu na cilj postavljen Pariskim sporazumom.

Od države do države

Količina emitovanih emisija po glavi stanovnika značajno se razlikuje među državama. Ako u obzir uzmemo prosek od 6,5 tona CO2 ekvivalenta (tCO2e), u Ruskoj Federaciji i SAD – one su dvostruko veće od proseka, dok su u Indiji manje od polovine ovog broja. Zemlje G20 imaju prosek od oko 7,9 tCO2e, dok se na nešto nižem proseku od toga nalaze Brazil, države članice EU i Indonezija. Na kraju skale, najmanje razvijene zemlje imale su prosečno 2,2 tCO2e, a mala ostrvske države u razvoju 4,2 tCO2e.

Globalno gledano, oko 10 odsto stanovništva sa najvišim prihodima, odgovorno je za 48 odsto emisija, a dve trećine njih živi u razvijenijim zemljama.

Jaz između cilja i realnosti

U Izveštaju se navodi da je 25. septembra 2023. godine, čak 97 zemalja koje doprinose sa 81 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, usvojilo obećanja o postizanju neto nulte emisije. Koliko je ohrabrujuće, ne treba donosi zaključak bez uzimanja u obzir jaza u postavljenom cilju do 2030. i postojeće situacije. Naime, trenutni bezuslovni Nacionalno određeni doprinosi (NDC) ukazuju na jaz od 14 gigatona CO2 ekvivalenta (GtCO2e) za postavljen cilj Pariskog sporazuma od 2 ^oC i jaz od 22 GtCO2e za cilj od 1,5 ^oC. Primenom dodatnih uslovnih NDC, ovaj jaz smanjio bi se za tri GtCO2e.

Pomenuti jaz u emisijama, prema Izveštaju, definiše se kao razlika između procenjenih globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte koje proizilaze iz potpune primene najnovijih NDC i rigoroznih smanjenja emisija koja su postavljena od 2020. godine, takozvanih least-cost pathways.

Nažalost, trendovi pokazuju da su emisije danas veće nego 2020. godine, što upućuje na to da je svet iscrpeo preostali budžet, te zakoračio prema većem globalnom zagrevanju. Ono dobro u svemu jeste da je i dalje moguće vratiti se na prvobitni put, ukoliko se dekarbonizacija ubrza.

Katarina Vuinac

Između ekoloških Izazova i rashladnih uređaja u Latinskoj Americi

21.11.2023

air_conditioning_klima_uređaji — Photo-illustration: Unsplash (Krysztof Kotkowicz)

Rashladni uređaji poput klima-uređaja i frižidera negativno utiču na životnu sredinu na više načina: proizvode značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji doprinose globalnom zagrevanju; povećavaju potrošnju električne energije, doprinose toplotnom zagađenju, posebno u urbanim područjima; povećavaju potrebu za dodatnom energetskom infrastrukturom; stvaraju probleme sa otpadom i reciklažom na kraju svog životnog veka, a takođe mogu izazvati buku koja utiče na kvalitet života.

Hlađenje trenutno čini oko 10 odsto ukupne potražnje za električnom energijom na globalnom nivou, a očekuje se da će se ova potražnja povećati, naročito u Latinskoj Americi i na Karibima. Prognoze ukazuju na porast broja dana sa visokim temperaturama za 29 odsto do 43 odsto između 2041. i 2060. godine u odnosu na period 1990-2000, što implicira značajno povećanje potrebe za efikasnim rashladnim rešenjima, navodi se na sajtu Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Pročitajte još:

Uprkos sve većoj potrebi, samo 15 odsto domaćinstava u ovim regionima trenutno poseduje klima-uređaje. Ovaj broj se povećao za 20 odsto u periodu od 2010. do 2022. godine, što odražava rast prihoda i poboljšanje životnog standarda. Projekcije sugerišu da bi se do 2050. godine vlasništvo nad ovim uređajima moglo čak i učetvorostručiti.

Efikasni rashladni uređaji su od suštinskog značaja za smanjenje potrošnje energije i smanjenje negativnih uticaja na okolinu. Statistike pokazuju da domaćinstva sa klima-uređajima troše između 35 odsto i 42 odsto više električne energije godišnje, što potvrđuje potrebu za većom efikasnošću radi smanjenja troškova. Interesantno je da, prema studijama Međunarodne agencije za energiju (IEA), efikasniji klima-uređaji ne moraju nužno biti skuplji u početnoj kupovini.

Uvoz efikasnijih klima-uređaja i frižidera mogao bi rezultirati uštedom od oko 20 teravat sati energije i ekonomskom uštedom od 3,4 milijarde dolara u periodu od 2020. do 2030. godine, govore podaci IEA.

Energetski portal

Ima li nade za nemačke glečere?

21.11.2023

Glečeri se formiraju kada se sneg akumulira na istom mestu tokom godinai decenija, pretvarajući se u led pod pritiskom sopstvene težine. Proces taloženja snega i njegovog prelaska u led traje mnogo godina, međutim šta kada sneg više ne pada kao ranije? Promene u njihovoj veličini i brzini topljenja pomažu naučnicima da razumeju promene u klimi.

Nemački glečeri suočavaju se s neizvesnom budućnosti dok klimatske promene nastavljaju da utiču na njihovo postojanje. Iako su neki od poslednja četiri glečera u Nemačkoj, locirani na Cugšpiceu i u regionu Vacman, uspeli da prežive prošlo leto bolje od očekivanog, stručnjaci upozoravaju da je njihov status glečera i sudbina neizvesna.

Glečeri Vacman i Blauajs kod Berhtesgadena, blizu austrijske granice, izgubili su relativno malo leda prošlog leta, što je pozitivan znak. Međutim, ovo se desilo zbog vremenskih uslova koji su usporili njihovo topljenje.

Pročitajte još:

S druge strane, situacija na Cugšpiceu je znatno ozbiljnija, govore istraživači Bavarske akademije nauka i humanističkih nauka (BAdW). Ovo je najviši vrh sa skoro 3.000m nadmorske visine, nalazi se na jugu Nemačke.

Na bočnim stranama planine Cugšpice su tri glečera, uključujući dva u Nemačkoj najveća: Aeverni Šneferner i Hoentalferner. Treći je zapravo do nedavno imao status glečera – Južni Šneferner. Sa površinom od oko hektar i po, ovaj glečer se smanjio za polovinu u samo četiri godine i nije bio pokretan, što je ključni uslov za očuvanje statusa glečera. Ovi glečeri su značajni jer predstavljaju neke od poslednjih preostalih glečera u Nemačkoj, a njihovo smanjivanje i nestajanje su indikatori klimatskih promena i globalnog zagrevanja, prenosi agencija DPA.

Posebno je ugrožen Severni Šneferner zbog veće izloženosti suncu.

Ukupno gledano, iako su neki glečeri privremeno uspeli da se odupru brzim promenama, dugoročno gledano, predviđanja su sumorna. U narednih petnaest godina, prema naučnicima, glečeri koji su nekada bili simboli „večnog“ leda mogu potpuno nestati.

Energetski portal

Balkans Go Circular 2023: Regionalna konferencija o cirkularnoj ekonomiji

21.11.2023

cirkularna ekonomija — Foto-ilustracija: Pexels (Lisa fotios)

Centar za cirkularnu ekonomiju CirEkon treći put organizuje regionalnu stručnu konferenciju Balkans Go Circular, koja će se održati 22-23. novembra na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Tokom konferencije brojni eksperti iz oblasti cirkularne ekonomije, predstavnici institucija, fondova, banaka i kompanija razmeniće svoja znanja, iskustva i najnovije informacije vezane za ovu oblast. Program Balkans Go Circular 2023 posvećen je pokretačima cirkularnosti i tržišnim promenama na Balkanu.

Renomirani govornici i podrška malim i srednjim preduzećima obeležavaju prvi dan zvaničnog programa

Tokom uvodnih predavanja o ekonomskim trendovima na Balkanu i u svetu, posetioci će biti u prilici da čuju Janeza Potočnika, kopredsedavajućeg UNEP-ovog (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu) međunarodnog panela za resurse, Vilijama Nealea, savetnika za cirkularnu ekonomiju u Evropskoj komisiji, kao i istaknutog aktivistu Haralda Fredla.

Dalji program koncipiran je kroz tri panel sesije, čiji će govornici analizirati: aktuelne i dolazeće regulative i direktive koje će uticati na evropsko tržište, modele finansiranja cirkularnog poslovanja i neophodne cirkularne promene, usluge i proizvode na tržistu regiona.

U toku konferencije, Milan Veselinov, jedan od vodećih eksperata za cirkularnu ekonomiju u Srbiji, održaće masterklas na temu “Cirkularna ekonomija u 2024”, na kome će biti reči o praktičnim alatima i potrebama za implementacijom cirkularne ekonomije vidljivim već početkom naredne godine.

Edukacija novih generacija i predstavnika malih i srednjih preduzeća ključna je u uspostavljanju cirkularne ekonomije kao standarda. Balkans Go Circular 2023 priprema poseban deo progama posvećen podršci malim i srednjim preduzećima prilikom transformacije na cirkularno poslovanje. Predstavnici malih i srednjih preduzeća biće u prilici da tokom konferencije realizuju kraće konsultacije sa predstavnicima fondova i banaka, te sa poslovnim i tehničkim ekspertima, i na taj način dobiju direktne informacije o modelima saradnje i finansiranja, koji odgovaraju njihovom poslovanju.

Studenti kao kreatori rešenja na Balkans Go Circular 2023

Drugog dana konferencije održaće se takmičenje studenata u kreiranju cirkularnih rešenja za aktuelne tržišne izazove sa kojima se kompanije susreću.

Cirkularni izazov i mesto održavanja konferencije su važan podsetnik da, kroz plasiranje cirkularne ekonomije kao predmeta/kursa ili smera/modula na osnovnim i master akademskim studijama, možemo na suštinski način implementirati ovu oblast u balkanski region.

Učešće na konferenciji je besplatno i otvoreno za sve koje oblast cirkularne ekonomije zanima, bilo da su preduzetnici, inovatori, studenti, zaposleni u različitim institucijama ili zainteresovani građani. Sesije su koncipirane tako da publika može aktivno učestvotati u diskusijama i nakon završetka konferencije steći detaljniji uvid u ovu veoma važnu oblast odgovornog poslovanja.

Konferencija Balksan Go Cicular 2023 organizuje se i realizuje uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Banca Intesa Beograd.

Izvor: CirEkon

1...848586...1.512 Page 85 of 1.512

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM