Iz tanjira na deponiju – tako bi se ukratko mogao opisati put ostataka od hrane u srpskim restoranima. Svake godine u ugostiteljskim objektima u Srbiji nastaje 40.000 tona otpada od hrane. Najveći...

U saopštenju NALED-a navodi se da će 18.000 poljoprivrednika iz Sombora, Vrbasa, Inđije, Bačke Topole i Subotice od sad putem najsavremenijih meteo-stanica moći da se informiše o vremenskim nepogodama, kao i pojavi...

Zagađenje vazduha u Srbiji je i 20 puta veće nego u zemljama Evropske unije,  a prihodi od eko taksa i naknada nedovoljno se ulažu u rešavanje problema. Kako bi se podstakla preduzeća...

Tri stotine kontejnera za reciklažu staklene ambalaže stiže u Niš, zahvaljujući regionalnom projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ koji u saradnji sa lokalnom samoupravom sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ),...

I dok se ljudi širom sveta, ispraćajući za mnoge turobnu 2020. i puni nade dočekujući 2021, zagrevaju za provod pomoću C2H5OH, mi ćemo trezveno da sumiramo šta je CO2 učinio našoj planeti kako bismo u godini od koje mnogo očekujemo bili iole bolje osobe. Zemlja se menja brže nego ikada u istoriji, a sve to zbog uticaja globalnog zagrevanja koje je svojim razornim aktivnostima izazvalo čovečanstvo kao takvo. Početkom 19. veka ljudi su počeli da zagrevaju svoje domove sagorevanjem uglja. Širenjem Industrijske remolucije širila su se i polja primene ovog fosilnog goriva: od transporta, preko proizvodnje dobara, do snabdevanja strujom uz pomoć ovog energenta u 20. veku. Pored uglja, i upotreba nafte i gasa škodi atmosferi i čini da svet bude sve topliji.

Pomoćnik ministarke zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Filip Abramović najavio je danas da bi naredne godine trebalo da počne izgradnja između 20 i 30 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čime...

Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Dok je cilj članica EU da recikliraju 70 odsto stakla godišnje, u Srbiji ta količina...

Kako piše Nova ekonomija, na Zlatiboru se privodi kraju izgradnja postrojenje za preradu otpadnih voda. Radovi su počeli krajem 2018. godine, a planom je predviđeno da budu završeni do kraja tekuće godine. Postrojenje...

U Srbiji samo 13 odsto objekata u kojima se priprema i služi hrana koristi usluge operatera za prikupljanje otpada koji od hrane nastaje, zbog čega NALED sa državnim institucijama počeo da radi...

Savez za zaštitu životne sredine NALED-a započeo je izradu dve studije koje će pokazati kako unaprediti postojeći sistem upravljanja ambalažom i da li je potrebno uvesti i depozitni kao odgovor na izazov sakupljanja...

Sijalice i baterije su opasan otpad što znači da ne bi trebalo da ih bacamo u kontejner sa komunalnim otpadom. Međutim, problem je to što organizovano sakupljanje baterija i sijalica ne postoji...

Prelazak na cirkularnu ekonomiju danas više nije samo pitanje čistije životne sredine, test odgovornosti za države, kompanije i građane, već i pitanje održivosti svakog biznisa i novih mogućnosti koje se na taj...

Niš i Sombor biće prvi gradovi koji će dobiti oko 600 kontejnera za prikupljanje staklene ambalaže, kao donaciju NALED-a i Nemačke razvojne pomoći, radi unapređenja primarne selekcije otpada na lokalu. Reciklaža jedne...

U Srbiji se godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane ili 35 kilograma po stanovniku, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Istraživanje o poznavanju procedura za odgovorno upravljanje otpadom od...

Cirkularana ekonomija, podrazumeva vraćanje otpada kao sirovine ponovo u proizvodnju – novi je koncept privrednog razvoja koji daje odlične rezultate u Evropskoj uniji. Velika je šansa i za našu zemlju, Srbija bi...

Prekogranični projekat „Razvijanje održivih prekograničnih klastera“ predstavljen je u Somboru prošle nedelje. Cilj ovog projekta je stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za rast kapaciteta i potencijala za zapošljavanje malih i srednjih preduzeća kroz...