Kada čovek zapostavi brigu o svom zdravlju, udaljava se od prirode. Isto tako, zanemarivanje prirode neminovno ugrožava i njegovo zdravlje. U svetu gde svest o ovoj neraskidivoj vezi bledi, postoje pojedinci koji svojim znanjem i strašću ne dopuštaju da ona padne u zaborav. U trenucima pandemije i izolacije, kada smo se činili najdaljim od prirode, Marko Ćirić, profesor sporta, osmislio je način kako da nas ponovo poveže sa njom. Ideju koja donosi višestruke dobrobiti, Marko je sveobuhvatno opisao jednom rečenicom – To je projekat cirkularne ekonomije gde kroz volonterske akcije čistimo reke, prikupljamo drveni otpad i dajemo mu novi život kroz društveno korisnu Eko teretanu.

Kao profesor sporta i vlasnik splava na reci Savi preko 40 godina, često je organizovao akcije čišćenja reke, ali nije znao šta može da učini sa prikupljenim drvenim otpadom. Od odvojenog otpada stvarali su dekoraciju za obalu, ali bez jasne slike kako zapravo sve mogu da ga iskoriste. Kako objašnjava, vreme tokom izolacije usmerio je na istraživanje, koje mu je pomoglo da pronađe vezu između njegovog primarnog zanimanja i ljubavi prema reci. Sklapanjem početne ideje, okupio je petočlani tim u koji je verovao da zajedno mogu da je sprovedu u delo.

– Nismo imali predstavu koliko će izazova biti pred nama. U avgustu 2023. godine, ušli smo u projekat UNDP-a EU za Zelenu agendu u Srbiji, preko kojeg je raspisan javni poziv Izazov za inovativna rešenja u oblasti cirkularne ekonomije i uz njihovu pomoć, a posebno Ane Mitić i Tatjane Jovančević, počeli smo da razvijamo projekat – kaže naš sagovornik.

Neki od izazova koji su se našli pred njima bili su tehnički crteži i statika svih sprava, nabavka potrebne dokumentacije, osmišljavanje mehanizma za one koje imaju opciju dodavanja opterećenja, dok su posebnu pažnju posvetili aspektu bezbednosti kroz ateste koje su radili na IMS institutu, patentiranju i autorskim pravima, promociji i ostalom.

U FOKUSU:

• Ubrzan trend rasta solarnih kapaciteta
• OIE Srbija 2024 mesto susreta uspešnog zelenog biznisa
• Organela – Harmonija čiste energije i organske poljoprivrede

Ceo proces stvaranja Eko teretane, sastoji se iz nekoliko faza. U zavisnosti od izabrane lokacije u njenom okruženju pronalaze reku i organizuju akciju čišćenja najmanje jednom mesečno. Prikupljeni otpad se razvrstava, tako da se većina odnosi na reciklažu, grane i stabla prenose se u sušaru i radionicu. PET ambalažu, koju takođe sakupljaju, sortiraju i odnose u reciklažne centre, a prikupljene čepove sa flaša transportuju u organizaciju Čepom do osmeha u Novi Sad. Za izradu samih sprava koristi se oko 10 odsto otpadnog drveta koje se zaštiti premazom, dok se ostatak melje i od toga se proizvodi podloga za teretanu. Na ovaj način zatvara se ceo proces cirkularnosti gde nema ostataka otpada, već svaki deo ima svoju namenu. Nakon što se izrade svi segmenti, prevoze se do odabrane lokacije i sklapaju se u Eko teretanu, koju na kraju čini 13 sprava. One pružaju mogućnost da se izvode vežbe za celo telo, dizajnirane tako da na jednoj spravi može da se radi više mišićnih grupa, a imaju mogućnost dodavanja opterećenja. Ova teretana namenjena je za širok spektar korisnika, od srednjoškolaca do penzionera.Neke od dostupnih sprava jesu eko čučanj, eko mrtvodizanje, eko benč, eko propadanje, eko istezanje i druge.

Do sada su „napravljene i postavljene“ tri Eko teretane. U saradnji sa UNDP-om, prva teretana ovakvog tipa na svetu otvorena je u Vršcu u junu 2023. godine. Teretanu je otvorio Antoan Avinjon ispred Evropske unije, a prisustvovali su i delegacija ambasade kraljevine Švedske, delegacija UNDP-a i predstavnici grada Vršca. Druge dve teretane nalaze se na Zlatiboru i u Sokobanji.

Priredila: Katarina Vuinac