Da li biste umesto pesticida u svrhu zaštite biljaka od korova radije "koristili" divlje patke? Ukoliko niste razmišljali o tome, trebalo bi da počnete. U određenim delovima sveta nekada je to bio sasvim...

Posetioci Nišvil festivala pokazali su izuzetno interesovanje za akcije Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koje su organizovane u okviru festivalske GREEN zone u niškoj tvrđavi u periodu od 8. do 11. avgusta.U...

Prema uvreženoj metafori, za optimističan pogled neophodne su ružičaste naočare. Ipak, usred današnje sveopšte degradacije prirode, dobro je gledati i kroz zeleno obojena stakla. Kada vam neko kaže da je oduvek želeo...

Vertikalne bašte i zeleni krovovi na zgradama nisu epohalan izum. Legendarni Semiramidini viseći vrtovi su bili podignuti još u 7. veku pre nove ere, a odnedavno se u zeleno oblače i klupe.U savremenom...

Još jednom, Kinezi su napravili istorijski iskorak - na prašnjavoj, sivoj Mesečevoj površini, njihovim zaslugama i "baštovanskim veštinama", iznikao je pamuk! Ovo je prvi biološki eksperiment čovečanstva na Mesecu.Iako se povrće i...

Eksploatacija fosilnih goriva, nošenje krznenih proizvoda, neprestano i bahato razbacivanje resursima, zatrpavanje prirode otpacima... Čovečanstvo je kroz istoriju počinilo mnogo nedela prema životnoj sredini. Ipak, shvativši da smo nadomak toga da doteramo cara do duvara, počeli smo da preduzimamo korake kako bismo se iskupili i smanjili negativni uticaj svojih postupaka iz prošlosti. Izdvojili smo nekoliko primera našeg "Izvini, Zemljo, trebaš nam!".

Baštovanstvo je oduvek podrazumevalo posedovanje zemlje, a zasađene kulture davale su plod kao rezultat vremena, truda i znanja koje je čovek uložio. Da bi čovek koji živi u gradu mogao da gaji...

Da li ste znali da najviše drvo u srpskoj prestonici raste na Zelenom vencu? Nije u pitanju Sequoia sempervirens, Eucalyptus regnans ili Picea sitchensis, već Stattwerk Biotop – umetnička svetlosna instalacija nemačke...

Udruženje "Sačuvajmo pčele" izradilo manifest u šest tačaka sa zahtevima koji je upućen nadležnima  sa željom da se što pre reši problem masovnog trovanja pčela. Iz Udruženja navode da Srbija ima jedan od...

Patuljasta efedra slučajno je otkrivena na svom prirodnom staništu, u maloj populaciji, na obroncima Stare planine u blizini Knjaževca. Efedru je, sasvim slučajno, za vreme prošlogodišnje florističke ekskurzije, pronašao dr Marjan Niketić, muzejski...

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto "Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?". Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje "rane zore" baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time - koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.

Ljudi kroz duži vremenski period proučavaju i koriste žive organizme za stvaranje određenih proizvoda. Tradicionalna biotehnologija obuhvata, recimo, proizvodnju alkoholnih pića ili proizvoda od mleka pomoću bakterija i gljivica. Nikome ne smeta da uživa uz čašu vina grickajući sir, čak i kada mu se skrene pažnja da su u nastajanju toga što pije ili jede učestvovali mikroorganizmi. S druge strane, proizvodi dobijeni posredstvom genetički modifikovanih organizama izazivaju burne polemike.

Tim ornitologa Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokreće istraživanje brojnosti vrabaca u Beogradu tokom kojeg će popisati brojnost vrabaca pokućara i poljskih vrabaca na teritoriji opštine Stari grad. Osim procene brojnosti...

Ukoliko redovno postavljate svoje fotografije na Instagram ili tvitujete kako ste se iznervirali u prevozu, onda vam fenomen hashtaga nije nepoznanica i slobodno možete da skočite na četvrti pasus ovog članka. Ukoliko, pak, to...

U cilju povećanja pošumljenosti Velikog ratnog ostrva, zaštićenog prirodnog dobra grada Beograda, radnici JKP „Zelenilo-Beograd” su zajedno sa studentima i profesorima Šumarskog fakulteta posadili hiljadu sadnica hrasta lužnjaka starosti tri godine. Sadnice...

JP „Vojvodinašume“ – turistička agencija „Vojvodinašume-turist“ i šumsko gazdinstvo Sombor kao upravljač SRP „Gornje Podunavlje“, učestvovali su u programu trinaestog po redu festivala „BODROG FEST 2017 “ u Bačkom Monoštoru. Mnogobrojni posetioci...