Evropska komisija je 31. marta 2025. godine pokrenula javnu raspravu o predstojećoj Strategiji za bioekonomiju Evropske unije, čije je usvajanje planirano do kraja godine.

Bioekonomija je ekonomski model zasnovan na korišćenju obnovljivih bioloških resursa – kao što su biljke, drvo, mikroorganizmi, životinjski otpad i biološki otpad iz industrije i domaćinstava – za proizvodnju hrane, energije, materijala i proizvoda.

Strategija ima za cilj da omogući šire korišćenje inovacija u oblasti bioekonomije, kako bi one brže dolazile do tržišta, generisale „zelena“ radna mesta i doprinele privrednom rastu, kako se navodi na sajtu Evropske komisije.

Pročitajte još:

Predložena strategija biće usklađena sa ključnim politikama EU, kao što su Kompas za konkurentnost, Dogovor o čistoj industriji, Strategija za nauke o životu, Pakt za okeane i Zakon o biotehnologiji.

Jedan od ključnih ciljeva nove strategije biće i stvaranje povoljnog okvira za razvoj preduzetništva u bioekonomiji – uključujući startape, mala i srednja preduzeća i nove poslovne modele zasnovane na obnovljivim biološkim resursima.

Javna konsultacija se odvija putem portala Have Your Say, a svi zainteresovani imaju priliku da doprinesu svojim mišljenjima i predlozima do 23. juna 2025. godine. Pored toga, zainteresovani akteri mogu učestvovati i na posebnim tematskim događajima, kao što su Dijalog o cirkularnoj ekonomiji EU (10. april) i EU Zelena nedelja (3–5. jun).

Energetski portal

U bugarsku luku u grad Burgas, isporučeno je prvih 4.000 cevi namenjenih izgradnji budućeg gasovoda u okviru projekta Vertikalnog gasnog koridora. Cevi su fabrički izolovane sa spoljne i unutrašnje strane i imaju predviđen vek trajanja od 60 do 70 godina. Već su otpočele isporuke ka svih sedam lokacija na trasi budućeg gasovoda, a očekuje se da će sve cevi stići na svoje pozicije do Uskrsa. Prva faza gradnje planirana je za maj ove godine, kako je saopšteno na sajtu Ministarstva energetike.

„Realizacija projekta Vertikalnog gasnog koridora garantuje da Bugarska nikada neće ostati bez prirodnog gasa i da će biti dobro snabdevana iz svih pravaca. Projekat donosi dodatne prihode koji će kroz dividende državnih preduzeća ući u državni budžet i na taj način doći do opština i svakog građanina“, izjavio je ministar Stankov.

Pročitajte još:

Izgradnja će započeti na pravcu od Kulate do tačke povezivanja sa postojećim gasovodom kod Kresne. Već u prvoj fazi, kapacitet prenosa gasa biće povećan za 50 odsto – sa 2,3 milijarde na 3,6 milijardi kubnih metara godišnje. Druga deonica, Rupča–Vetrino, čije cevi su takođe već isporučene, omogućavaće tranzit i do 10 milijardi kubika gasa ka Rumuniji, što je dvostruko više u odnosu na trenutni kapacitet. Novi segment biće povezan i sa kompresorskom stanicom u Petriču, koja će moći da šalje gas u oba smera – kako da prima iz Grčke, tako i da pumpa gas ka toj strani.

Vertikalni gasni koridor predstavlja strateški projekat koji obezbeđuje sigurnost snabdevanja prirodnim gasom i pristup diverzifikovanim izvorima za Bugarsku, ali i za ceo region Jugoistočne Evrope. Projekat predviđa povećanje kapaciteta za prenos gasa iz pravca juga ka severu, uključujući i tečni prirodni gas, sa mogućnošću tranzita od Grčke preko Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke, pa sve do Moldavije i Ukrajine.

Energetski portal