Home Blog Page 27

Koje novine donosi Nacrt zakona o energetici Crne Gore

Foto-ilustracija: Unsplash (Casey Horner)

Ministarstvo energetike Crne Gore, ovog leta raspisalo je javni poziv organima, organizacijama, udruženjima i zainteresovanoj javnosti, da se uključe u javnu raspravu i daju svoj doprinos unapređenju kvaliteta teksta Nacrta zakona o energetici. Rok za dostavljanje primedbi, predloga i sugestija završava se danas.

Najvažnije novine koje uključuje ovaj Zakon, odnose se na proširenje nadležnosti regulatornih tela, energetsku zajednicu građana, zatim pravilo o operateru tržišta, ugovor sa dinamičnim određivanjem cena električne energije i druge.

Kao što je navedeno, novi zakon proširuje nadležnost regulatornih tela u sektorima elektrodistribucije, na način da se omogućava saradnja sa državama članicama Evropske unije i Energetske zajednice. Pored toga, definisani su glavni pojmovi, poput energetskog siromaštva i aktivnog kupca.

Ove pomenute promene imaju za cilj da integrišu crnogorsko tržište sa tržištem Evropske unije, kao i osiguranje stabilnog snabdevanja energijom kroz uspostavljanje pravednog i konkurentnog tržišta, objasnio je Zvjezdan Vujović, ministar energetike Crne Gore na sednici Odbora udruženja energetike i rudarstva u Privrednog komori Crne Gore.

Pročitajte još:

Osnivanje Regionalnog koordinacionog centra, još je jedna važna novina. Kao telo koje je zaduženo za koordinaciju aktivnosti operatera prenosnih sistema u određenom evropskom regionu, ono ima za cilj da unapredi sigurnost i koordinacije rada prenosnih sistema.

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Na kraju, treba istaći i uspostavljanje pametnog sistema merenja, gde je operator distributivnog sistema dužan da definiše tehničke zahteve za uvođenje ovog sistema. Pored toga, kako je naveo ministar operator treba da sprovede i ekonomsku procenu svih dugoročnih troškova i koristi za tržište i pojedinačnog kupca, ili da definiše koji oblik pametnog sistema merenja jeste ekonomski opravdan i isplativ, ali i u kom vremenskom okviru je izvodljiva njegova distribucija.

Tokom sednice Odbora, ostali učesnici izneli su svoja zapažanja teksta Nacrta. Kako se navodi na sajtu Privredne komore CG, mišljenja su išla u pravcu da obrazloženje zakona nije dovoljno detaljno, zatim da terminologija koja se koristila nije precizno definisana, kao i to da nije jasno zbog čega potrošači plaćaju povrat za investicije koje neće biti u funkciji u narednih nekoliko godina.

Iznosile su se i druge nedoumice i predlozi, zbog čega pojedina pitanja treba dodatno da se razmotre.

Energetski portal

Srednju Evropu pogodilo snažno nevreme

Foto-ilustracija: Pixabay

Snažno nevreme pogodilo je više zemalja Centralne Evrope, izazvavši velike poplave i gubitak života. Pored poplava, na višim nadmorskim visinama već je pao prvi sneg, javlja RTS.

Nadležne službe u Češkoj, Poljskoj, Austriji, Nemačkoj, Slovačkoj i Mađarskoj izdale su upozorenja na mogućnost poplava tokom vikenda.

Zvaničnici u Mađarskoj upozoravaju da bi vodostaj Dunava mogao porasti na preko 8,5 metara, što je blizu rekordnog nivoa iz 2013. godine. Gradonačelnik Budimpešte je izjavio da je grad spreman za poplavu, koja bi mogla biti jedna od najgorih u poslednjih nekoliko godina.

U Austriji, vatrogasac je poginuo tokom borbe s poplavama, dok je Donja Austrija proglašena područjem katastrofe. Više od 1.100 kuća je evakuisano, a 1.160 vatrogasnih brigada i 20.000 vatrogasaca angažovano je na terenu.

U Češkoj je zbog ciklona „Boris“ četvrtina miliona domova ostala bez struje, a vatrogasci su evakuisali 1.900 ljudi. Poplave su zahvatile i jugozapadnu Poljsku, gde je 1.600 ljudi evakuisano, a grad Klocko je delimično pod vodom.

Na višim nadmorskim visinama u Austriji i na Alpima pao je sneg, sa visinom od preko metar u nekim oblastima. Slične vremenske nepogode zahvatile su i Rumuniju, gde je pet osoba stradalo.

Pročitajte još:

U Srbiji počeo sa radom sistem za prenos hitnih informacija

Sistem za prenos hitnih informacija građanima zvanično je počeo sa radom u Srbiji 15. septembra 2024. godine. Ova Elektronska platforma omogućava brzo obaveštavanje stanovništva u slučaju opasnosti od elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća. Putem SMS poruka, medijskih objava i tekstualnih panela na auto-putevima, građani će biti obavešteni o mogućim opasnostima na tačno određenim teritorijama, navodi se u saopštenju Vlade.

Projekat je rezultat saradnje Ministarstva informisanja i telekomunikacija sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. U planu je dalja nadogradnja sistema, uključujući uvođenje CBS (Cell Broadcast System) poruka do kraja 2025. godine, što će omogućiti još efikasnije upozoravanje građana. Srbija će se time svrstati u grupu retkih zemalja u Evropi koje koriste oba sistema upozoravanja (SMS i CBS).

Energetski portal

Stovarišta ogreva puna, cene niže od 20 do 25 odsto

Foto-ilustracija: Pixabay (moses)

Cene ogreva od aprila su u padu. U odnosu na isti period lane, drva su jeftinija i do 20 posto a peleta oko 25 odsto. Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je za RTS da su stovarišta puna, ali da se u narednom periodu može očekivati i blagi rast cena. Zbog protekle dve blage zime proizvođači peleta bili su u problemu, intevenisala je i država zabranom uvoza.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je da je snabdevenost tržišta ogrevnim drvetom odlična.

,,Ogreva ima na svim stovarištima. Potražnja je manja u poređenju na pre dve, tri godine, a razlog je neutrošen ogrev od prošle godine. Građani sada samo dokupljuju ogrev“, naveo je Glavonjić.

Istakao je da poslednjih 20 meseci imamo pad cena ogreva, one su niže od 1.000 do 2.000 dinara po prostornom metru, odnosno 17 odsto.

Prema njegovim rečima, najjeftiniji ogrev je na jugu Srbije – 5.400 dinara po metru kvadratnom, dok je cena kod privatnih preduzeća od 5.800, do 6.400 dinara. U regionu Beograda cena ogrevnog drveta je od 8.000 do 9.000 dinara.

Pročitajte još:

Najjeftinija cena je kod Srbijašuma. Glavonjić ističe da je cena u Vojvodini oko Pančeva i Kovina 7.500 dinara po metru kvadratnom.

Profesor je rekao da je cena peleta niža 20 do 25 odsto u poređenju sa septembrom prošle godine, odnosno 7.000 do 8.000 dinara po toni, a da je razlog niskih cena niska potražnja.

,,Nema ekonomske logike da dođe do daljeg pojeftinjenja ogreva, jer je najjeftiniji u poslednje tri godina. Može se očekivati blagi rast cena“, kaže profesor Glavonjić.

Savetuje građane uoči zimske sezone da kupe dovoljne količine ogreva i da očiste dimnjake.

,,Jedan proizvođač peleta je najbolje opisao tešku situaciju i rekao – čekamo zimu sa velikim količinama zaliha, a malo sirovina“, naveo je Glavonjić i dodao da mnoge fabrike imaju skladišta do nedelju dana.

Kada je reč o evropskom tržištu, profesor je rekao da je ono slično kao u Srbiji. U Austriji cena peleta je 30 odsto niža nego u avgustu prošle godine, napomenuo je.

Izvor: RTS

Inovativna „živa plastika“ razgrađuje se za samo nedelju dana

Foto-ilustracija: Pixabay

Borba protiv zagađenja plastikom je ključna za zaštitu prirodnih resursa i ublažavanje klimatske krize. Razvijanje ekološki prihvatljivih rešenja i smanjenje upotrebe plastike u svakodnevnom životu su neophodni koraci ka očuvanju planete, a doprinos ovim naporima dali su i naučnici sa Kineske akademije nauka.

Oni su osmislili takozvanu „živu plastiku“ koja se samouništava kada počne da erodira. Inovatini materijal se u kompostu raspada za mesec dana, u poređenju sa 55 dana koliko je potrebno tradicionalnoj plastici.

Tehnologija je inspirisana enzimima koje proizvode bakterije otkrivene 2016. godine u Japanu, a koje prirodno razgrađuju plastiku, piše Science Alert.

Pročitajte još:

Istraživači su uspeli da ubace bakterijske spore u strukturu polikaprolaktonske (PCL) plastike. Kako plastika erodira, spore počinju da oslobađaju enzime koji gotovo potpuno razgrađuju molekule plastike.

Kombinovanjem sa lipazom proizvedenom od kvasca Candida antarctica, proces razgradnje plastike je ubrzan na samo nedelju dana. Testiranja su pokazala da spore preživljavaju visoke temperature i pritiske potrebne za stvaranje različitih vrsta plastike, uključujući PET plastiku.

Studija kineskih naučnika objavljena je u časopisu Nature Chemical Biology, a njihovo otkriće daje nadu za buduće održive materijale koji će smanjti problem zagađenja plastikom.

Iako je upotreba biorazgradive plastike i bioplastike danas u porastu, one i dalje čine zanemarljiv deo ukupne svetske proizvodnje plastike. Na primer, bioplastika, koja se proizvodi od obnovljivih resursa poput kukuruza, šećerne trske ili celuloze, trenutno čini samo oko jedan odsto od ukupnih 367 miliona tona plastike proizvedene svake godine širom sveta, prema podacima organizacije European Bioplastics.

Energetski portal

MOL Grupa – Vodeći igrač u stvaranju zelenog i samoodrživog regiona

Foto: MOl Grupa

Sredinom marta ove godine MOL Grupa je ažurirala svoju dugoročnu strategiju SHAPE TOMORROW, prema kojoj kompanija ima za cilj da učini region zelenijim, samoodrživijim i konkurentnijim. MOL Grupa obezbeđuje pametnu tranziciju sa definisanim rešenjima i to ulaganjem u dalje jačanje bezbednosti snabdevanja u regionu, stvaranjem vrednosti iz otpada i oblikovanjem budućnosti mobilnosti inovativnim tehnologijama. Ažurirana strategija stavlja veći naglasak na obnovljiva goriva, zeleni vodonik, biometan i geotermalnu energiju. U narednim godinama kompanija će uložiti više od četiri milijarde dolara na zelene investicije i ima za cilj da do 2050. postigne neutralnost ugljenika.

Verujemo da će MOL Grupa svoje ciljeve i ispuniti, jer je u prethodnih mesec dana kompanija otvorila čak dve fabrike koje ispunjavaju ciljeve strategije. Sredinom aprila otvorena je fabrika zelenog vodonika u Sasalombati u kojoj će se proizvoditi čak 1.600 tona zelenog vodonika godišnje, koristeći električnu energiju iz obnovljivih izvora. To je faktički najveća elektrana zelenog vodonika u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kapaciteta 10  megavata.

Investicija od 22 miliona evra učiniće proizvodnju goriva održivijom, a fabrika će smanjiti emisiju ugljen-dioksida iz rafinerije Dunav za 25.000 tona godišnje. Nova tehnologija će postepeno zameniti proizvodni proces zasnovan na prirodnom gasu, koji trenutno čini jednu šestinu ukupnih emisija ugljen-dioksida MOL Grupe i prvenstveno će koristiti zeleni vodonik u sopstvenoj mreži tokom proizvodnje goriva.

U FOKUSU:

„MOL Grupa je dostigla još jednu prekretnicu: od sada možemo da proizvodimo zeleni vodonik bez emitovanja gasova staklene bašte. Ovom tehnologijom postižemo smanjenje emisija koje je ekvivalentno izbacivanju oko 5.500 vozila sa puta odjednom. Danas, naša nova fabrika zelenog vodonika čini MOL-ove industrijske operacije zelenijim, ali sutra će ponuditi rešenja za celu industriju i mobilnost vodonika. Nakon Sasalombate, prenećemo tehnologiju u druge dve proizvodne jedinice u Rijeci i Bratislavi, kako bismo proces proizvodnje goriva učinili održivijim u svim rafinerijama MOL Grupe“, rekao je Jožef Molnar, izvršni direktor MOL Grupe na ceremoniji otvaranja nove fabrike zelenog vodonika.

Druga fabrika, tačnije kompleks poliola je otvoren sredinom maja u Tisaujvarošu i vrednost ove investicije je čak 1,3 milijarde evra, a kompleks ima kapacitet od oko 200.000 tona poliola godišnje. Otvaranjem fabrike poliola, MOL Grupa je postala jedini entitet u Mađarskoj i u Centralnoj i Istočnoj Evropi koji pokriva ceo lanac vrednosti, od prerade nafte do proizvodnje poliola (plastične sirovine koja ima veoma široku primenu). Poliol je jedna od najtraženijih plastičnih sirovina, koja se koristi u širokom spektru industrija od proizvodnje automobila do odeće i izolacije. Poliuretan je napravljen od poliola i osnovni je materijal za mnoge trajne robe široke potrošnje sa kojima se svako susreće u svom svakodnevnom životu.

Foto: MOL Grupa

Fabrika u Tisaujvarošu će proizvoditi poliol koristeći jednu od najefikasnijih i ekološki prihvatljivih metoda koje su danas dostupne. Prema proračunima MOL-a, fabrika će godišnje doprinositi sa skoro 150 miliona evra finansijskim rezultatima MOL Grupe i obezbediće dugoročno zaposlenje za skoro 300 ljudi. MOL Grupa stvara vrednost od otpada, pokreće cirkularnu ekonomiju i dodatno ojačava sigurnost snabdevanja. Nema sumnje da se energetska tranzicija mora sprovesti i da se moraju postići veoma ambiciozni ciljevi koje je postavila Evropska unija. To je u interesu svih aktera na tržištu, a MOL Grupa, kao vodeća kompanija u srednjoevropskoj industriji, čini sve što može da ispuni ove ciljeve i transformiše kompaniju.

Mol Grupa

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Zrenjanin unapređuje merenje kvaliteta vazduha

Foto-ilustracija: Freepik (zirconicusso)

Prema sistematskim merenjima kvaliteta vazduha u državnoj mreži koje je tokom 2023. godine vršila Agencija za zaštitu životne sredine, pokazano je da je kvalitet vazduha u Zrenjaninu iz treće svrstan u prvu kategoriju kvaliteta vazduha.

Povodom sto godina postojanja Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin, Simo Salapura, gradonačelnik Zrenjanina, posetio je ovu ustanovu i najavio investicije.

Foto: Wikipedia/Alexzr88

Ukupna suma novca za opremu koja je delom već dopremljena, ili će biti dopremljena najduže u narednih šest meseci, je blizu 60 miliona dinara što će dodatno unaprediti rad ove ustanove. Reč je o tri aparata, to je automatski hromatograf, Grad Zrenjanin je donirao stanice za automatski monitoring kvaliteta vazduha i ono što najavljujemo, kao najveću investiciju, to je u rezultat prekograničnog projekta „Skaj blu“ između Srbije i Rumunije, a u pitanju je pokretna stanica za merenje kvaliteta vazduha’’, rekao je gradonačelnik.

Govoreći o vazduhu, istakao je da se kvalitet vazduha prati na devet mesta, od toga sedam kontroliše Zavod za javno zdravlje, a dve merne stanice su pokrajinske. Kroz novi projekat, rezultati će biti u realnijem vremenu, a postojaće i brži pokazatelji koje će moći da vidi šira javnost.

Istakao je da Grad Zrenjanin čini napore da preko svojih inspekcijskih službi i svega što sprovodi maksimalno unapredi mere i aktivnosti za unapređenje kvaliteta vazduha, ali je poručio i to da svi investitori i sve fabrike moraju poštovati naše ekološke standarde.

Pročitajte još:

Kako je naveo, rezultati ocene kvaliteta vazduha su delom i posledica mera koje Grad Zrenjanin, zajedno sa pokrajinskim i republičkim organima sprovodi. Dodao je da je Zrenjanin među malim brojem gradova koji ima formiran Zeleni savet u koji su uključeni eminentni stručnjaci ali i nevladine organizacije koji zajedno formiraju programe za unapređenje mera zaštite životne sredine, počev od konkursa i subvencionisanja građana za energetsku efikasnost, zamenu kotlova, konkursa za kupovinu bicikala kao ekološki prihvatljivog prevoznog sredstva i u prethodne tri godine zasađenih više od 35 hiljada sadnica na teritoriji grada i drugih mera.

Osvrnuvši se na rezultate merenja Agencije za zaštitu životne sredine, ukazao je da su ona pokazala da su individualna ložišta i saobraćaj najveći zagađivači vazduha.

Predrag Rudan, direktor Zavoda za javno zdravlje, rekao je da će se sada sa poluautomatskih metoda preći na automatsku metodu, što znači da se na rezultate više neće čekati po petnaest dana već da će rezultate imati u realnom vremenu, tačnije odmah kada se izvrši uzorkovanje.

Toj ustanovi sada predstoji akreditacija metoda bez čega nema ni validnih rezultata, a nakon toga biće puštena u rad automatska stanica.

Energetski portal

Mala škola klimatskim promena u Beogradu

Foto-ilustracija: Pixabay

Centar za razvoj neformalnog obrazovanja, u okviru projekta Klimatski forum, pokrenuo je jedinstvenu aktivnost pod nazivom „Mala škola klimatskih promena“. Ovaj projekat je deo šireg programa EKO SISTEM, koji sprovode Mladi istraživači Srbije uz podršku Švedske. Cilj inicijative je podizanje svesti o klimatskim promenama i njihovim posledicama na životnu sredinu i društvo, posebno među mladima.

„Mala škola klimatskih promena“ je zamišljena kao edukativna radionica koje pružaju učesnicima znanje o uzrocima i posledicama klimatskih promena. Nastava je interaktivna, kombinovana sa zanimljivim eksperimentima, kvizovima i radom na maketama, što omogućava vizuelizaciju složenih pojmova i pomaže u lakšem pamćenju naučenog.

Škola je namenjena đacima osnovnih škola uzrasta između devet i 13 godina. Učesnicima je obezbeđeno osveženje, a po završenoj radionici i diploma za stečena znanja.

Pročitajte još:

Učešće je besplatno, a broj mesta je ograničen. Prijave su otvorene do 20. septembra, putem elektronske pošte irena.blagajac@gmail.com.

Prilikom prijave je potrebno dostaviti sledeće informacije: Ime i prezime učenika, naziv škole i uzrast, termin radionice za koju se prijavljuje, kontakt telefon osobe (roditelja, nastavnika…) koji će dovesti učenika na radionicu.

Radionice će voditi Msc Irena Blagajac (Centar za razvoj neformalnog obrazovanja građana), predavač sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom i student doktorskih studija na Univerzitetu u Beogradu – Geografskom fakultetu.

Energetski portal

ISO 59004 – novi standardi za tranziciju prema cirkularnoj ekonomiji

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U maju ove godine, Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), objavila je novu porodicu ISO 59000 standarda, koja se odnosi na tranziciju sa linearne prema cirkularnoj ekonomiji. Donošenje novih standarda ima za cilj da pomogne kompanijama da prepoznaju i implementiraju prakse za smanjenje njihovog ekološkog otiska, da maksimiziraju efikasnost korišćenja resursa, a ujedno i da smanje proizvodnju otpada.

ISO 59004, sastavni je deo ove porodice standarda, sa fokusom na praktičnu implementaciju cirkularnih principa kompanija u njihovom poslovanju. Ovi standardi postavljaju šest osnovnih principa koji organizacijama pomažu da unaprede svoje poslovanje na održiv način.

Prvi, sistemsko razmišljanje, podrazumeva razmatranje međusobnih uticaja ekonomskih, socijalnih i ekoloških sistema. Drugi, perspektiva životnog ciklusa, usmerava kompanije da promišljaju o celokupnom životnom ciklusu proizvoda i usluga. Zatim treći, stvaranje vrednosti, treba da usmeri kompanije na optimizaciju resursa i inovacije koje će doneti dodatnu vrednost. Četvrti, deljenje vrednosti, podstiče saradnju kao i pravednu distribuciju vrednosti duž vrednosnih lanaca. Peti, otpornost ekosistema, usmeren je na promovisanje odgovornog upravljanja resursa sa ciljem očuvanja otpornosti ekosistema. Na kraju, praćenje resursa, obezbeđuje da celokupan lanac snabdevanja i upotrebe resursa bude transparentan.

Primenom principa, kompanije mogu da smanje svoj ekološki otisak, kao i negativan uticaj na životnu sredinu. Pored toga, mogu da povećaju otpornost na nedostatak resursa, kroz cirkularnost. Takođe, odnosi sa zainteresovanim stranama mogu biti unapređeni kroz održive prakse. Treba istaći da se na ovaj način usklađuje poslovanje sa ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDGs), posebno sa onim koji se odnose na klimatske promene i održivu potrošnju.

Pročitajte još:

ISO standardi

Uopšteno govoreći o ISO standardima, oni predstavljaju međunarodno priznate smernice koje postavlja Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO). Veoma široko obuhvataju i definišu kriterijume, zahteve i prakse koje proizvodi, usluge i sam proces poslovanje treba da ispunjavaju kako bi se obezbedio njihov kvalitet, ali i bezbednost i efikasnost.

Još jedna važna porodica jesu ISO 14001 standardi, koji se bave definisanjem kriterijuma za sistem upravljanja zaštitom životne sredine. Slično kao i ISO 59004, ovi standardi se odnose na smanjenje ekološkog otiska organizacija i povećanje konkurentnosti kroz primenu ISO 14001 principa jer se prednost daje ekološki odgovornim kompanijama. Takođe, tu je i efikasnije korišćenje resursa i usklađenost sa zakonodavstvom, čime se smanjuje rizik poslovanja od mogućih kazni i prekršaja.

Katarina Vuinac

OxyRePair – iskorak ka efikasnijoj hidrometalurgiji i skladištenju zelene energije

Foto-ilustracija: Unsplash (M)
Foto: OxyRePair

Inovativna tehnološka procedura za potpunu obradu i reparaciju otpadnih titanskih elektroda iz hidrometalurgije predmet je istraživanja projekta OxyRePair koji u periodu od 2023. do 2025. finansira Fond za nauku Republike Srbije. Projekat je finansiran u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede, a nosilac projekta je Nacionalni institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu koji realizuje istraživanje u saradnji sa još četiri naučne i visokoškolske ustanove iz Srbije.

Rezultati istraživanja ponudiće domaćem i regionalnom industrijskom okruženju tehnologiju za obnovu otpadnog elektrodnog resursa sa sporednom reakcijom oksidacije vode uz utrošak električne energije. U ovom trenutku, obrada i obnova elektroda zahtevaju znatne troškove. Postupak proizvodnje elektroda će po prvi put biti operaciono optimizovan kako bi se predvideli parametri proizvodnje bilo kog oblika elektrode koji zahtevaju specifični procesi. Istraživanjima će se postaviti dva ključna koraka proizvodnje: mehanička reparacija titana i formulacija aktiviranja za efikasnu oksidaciju vode. Postavka će biti usko povezana sa glavnim ciljem operacionih istraživanja: predviđanje uslova svakog pojedinačnog koraka kako bi se dostigao prihvatljiv radni vek obnovljenog elektrodnog resursa za ekonomski prihvatljiv postupak proizvodnje.

Rezultati projekta odnose se najviše na specifične industrijske subjekte koji se bave elektrohemijskom proizvodnjom metala. Kompanije koje proizvode prah plemenitih metala i metalnu ambalažu za hranu, ne praktikuju obnovu procesnih elektroda kao korak za održivi zatvoreni ekonomski krug, već biraju između kupovine novih i reparacije deaktiviranih anoda, u zavisnosti od isplativosti. Deaktivirane elektrode se akumuliraju kao procesni otpad i zauzimaju proizvodni prostor. Rezultati projekta će omogućiti kompanijama da zatvore krug upotrebe elektroda optimizovanom tehnologijom na licu mesta. Pored toga, projektne aktivnosti će predložiti specifične procedure za dato proizvodno okruženje kako bi se produžio radni vek elektrode, a samim tim i smanjila učestalost povremenih prekida procesa proizvodnje.

U FOKUSU:

Specifična tehnologija na licu mesta će na taj način značajno smanjiti troškove proizvodnje i poboljšati upravljanje industrijskim otpadom. Deaktivirani elektrodni resurs, koji se odlaže kao procesni otpad, obnavljaće sami korisnici prema predloženoj tehnologiji što trenutno nije moguće, a što čini važan ekološki aspekt projekta. Ovo će značajno smanjiti troškove kompanija vezane za odlaganje i brigu o otpadnim resursima i nabavku nove elektrodne opreme.

Na domaćem i regionalnom privrednom nivou projekat će ponuditi tehnološku proceduru koja je značajna za veći broj važnih i savremenih industrijskih grana, ali ne postoji kao tehnološko rešenje. Proceduralno rešenje sadrži i aspekt inovativnosti u odnosu na ekvivalentne tradicionalne ponude u svetu u zemljama poput Italije, Nemačke, Kine i Indije. Na globalnom nivou, očekuje se i doprinos rezultata projekta poboljšanju energetske efikasnosti u okviru koncepta angažovanja obnovljivih izvora energije.

Osnovna vrednost inovativne tehnologije projekta jeste njena široka primena: za procese katodne zaštite čeličnih konstrukcija od korozije, tretman industrijskih otpadnih voda i elektroliza vode za skladištenje „zelenog“ vodoničnog goriva iz obnovljivih izvora energije.

Projektni tim OxyRePair

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Da li su toplane spremne za grejnu sezonu?

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Početak grejne sezone, koji zvanično počinje 15. oktobra, se približava, a širom naše zemlje u toku je ispitivanje da li je sve spremno za puštanje grejanja u rad. Kako navodi RTS, toplane će biti spremne za isporuku toplotne energije i pre naznačenog datuma ukoliko prosečene dnevne temperature budu ispod 12 oC. Tokom ove godine, toplane širom Srbije sprovodile su radove kako bi se unapredio njihov rad.

Subotička toplana, koja snabdeva 10.000 potrošača, završila je letnji remont.

,,Jedan zahvat se odnosio na sanaciju vodećeg vrelovodnog kotla, a drugi sanacioni zahvat na glavnom cirkularnom postrojenju. U periodu od 16. septembra do 1. oktobra sprovodiće se hladne probe i nakon toga slede tople probe po sticanju meteoroloških uslova“, navodi za RTS Davor Andrašić, izvršni direktor energetskog sistema Subotičke toplane.

Kako je navode iz gradske Toplane u Nišu, letnji dani iskorišćeni su da se uradi rekonstrukcija toplovodnog sistema u gradu, a da se istovremeno završi i rekonstrukcija pogona toplane Krivi Vir. Ovo je pogon na koji je priključen najveći broj korisnika usluga u Nišu.

,,Imamo dve lokacije na kojima još uvek izvodimo radove. To će sve biti gotovo do 20. septembra. Nakon toga i zvanično predajemo izveštaj nadležnoj upravi o pripremljenosti Gradske toplane za grejnu sezonu”, kaže za RTS Darko Pejčić, tehnički direktor JKP Gradska toplana Niš.

Iz ove Toplane istakli su da će grejnu sezonu dočekati spremni, te da se ne očekuju veći problem u isporuci toplotne energije.

Pročitajte još:

Beogradske elektrane – nove cene

Beogradske elektrane, uputile su ranije Sekretarijatu za energetiku zahtev za odobravanje cena toplotne energije za nastupajuću grejnu sezonu 2024/2025, sa predlogom novih cena.

Predlog uključuje sledeće:

  • Kod naplate po utrošku povećati cenu varijabilnog dela (energije) I to za stambeni prostor sa 7,33 na 7,75 din/KWh (bez PDV-a), a kod poslovnog prostora sa 8,94 na 9,46 din/KWh (bez PDV-a). Takođe, predlog je da se kod naplate po utrošku cena fiksnog dela (za snagu) kako za stambene tako i za poslovne prostore, poveća sa 4.862,72 na 5.456,72 din/KW godišnje.
  • Osim toga, iznet je predlog da se kod naplate prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi poveća cena za stambeni prostor sa 1.449,32 din/m2 godišnje na 1.578,67 din/m2 godišnje (bez PDV-a). Takođe da se cena za poslovni prostor poveća sa 14.978,29 din/KW godišnje na 16.315,43 din/KW godišnje.

Kako se ističe, zbog svega navedenog, Nadzorni odbor doneo je Odluku o izmenama i dopunama Odluke o cenama toplotne energije, koja stupa na snagu po dobijanju saglasnosti Osnivača, nakon čega se objavljuje u ,,Službenom listu grada Beograda’’ i stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se od 1. oktobra 2024. godine.

Energetski portal

SEE ENERGY 2024 – Izazovi, rešenja i budući trendovi za održivu budućnost

Foto: Promo

Regionalna energetska konferencija sa radionicama SEE ENERGY, sedma po redu, okupiće vodeće stručnjake, investitore i predstavnike kompanije iz oblasti energetike. Dvodnevni događaj, koji će se održati 23. i 24. oktobra 2024. godine u Master Centru u Novom Sadu, predstavlja priliku za razmenu znanja, uvid u najnovije inovacije, kao i za poslovno umrežavanje sa ključnim akterima u industriji.

Ključne teme o kojima će se razgovarati na konferenciji su: 

  • Potencijal energetske stabilnosti Srbije kroz korišćenje biomase i cirkularne ekonomije – Istraživanje ekonomskih i ekoloških benefita kroz održivo upravljanje otpadom (komunalni i komercijalni otpad)
  • Cirkularna ekonomija u zgradarstvu – Istraživanje održivih građevinskih praksi kroz ponovnu upotrebu materijala i efikasno upravljanje građevinskim otpadom, s ciljem smanjenja ekološkog otiska i povećanja energetske efikasnosti.
  • ESCO finansiranje: Inovativno rešenje za unapređenje energetske efikasnosti – Modeli finansiranja koji omogućavaju uštede i modernizaciju
  • Održivo poslovanje kroz dekarbonizaciju privrede: Investiranje, implementacija i izazovi CBAM-a – Strategije investiranja i izazovi u smanjenju ugljeničnog otiska, sertifikacija.
  • Radionica: Merenje CO2 – Izrada izveštaja za CBAM i sertifikacija – Praktične veštine za usklađivanje sa novim regulativama
  • Koja tehnologija, koja sirovina za povećanje konkurentnosti privrede? – Diskusija o odabiru pravih tehnologija i sirovina za rast i održivost
  • Energy storage tehnologije budućnosti – Rešenja za skladištenje energije i njihova primena
  • Zelena energija u infrastrukturi – Kako obnovljivi izvori energije mogu oblikovati infrastrukturu budućnosti
  • ESG principi u energetskoj tranziciji: Inovacije, izazovi i prilike – Analiza i praktični primeri ESG principa u ostvarivanju održivih energetskih ciljeva

Konferencija nudi interaktivne panele, radionice i prezentacije projekata, kao i mogućnosti za B2B sastanke i umrežavanje sa ključnim liderima industrije.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Smanjena proizvodnja hidroenergije uticala na rast cena struje i povećanje CO2

Foto-ilustracija: Unsplash (tahamie-farooqui)

Od aprila ove godine pa tokom celog leta cene električne u Evropskoj uniji su stalno rasle, a do naglih skokova došlo je zbog povećane potražnje, rasta cena gasa i smanjenog prekograničnog protoka (razmene električne energije).

Povećana potrošnja zbog velike upotrebe rashladnih uređaja i smanjena proizvodnja hidroenergije zbog visokih temperatura dovele su do pada u proizvodnji obnovljive energije i porasta upotrebe gasa. To najbolje pokazuje primer Italije sa rastom udela gasa sa 28 odsto na 43 odsto između juna i avgusta.

Pad prekograničnih tokova iz Francuske, koja je najveći izvoznik električne energije u Evropi, delimično objašnjava razlike u cenama. Francuska je smanjila izvoz električne energije nakon što je francuski operator sistema (TSO) najavio da će ograničiti prekogranične razmene zbog problema sa mrežom i tranzitnim tokovima, navode iz Eurelectric organizacije koja predstavlja zajedničke interese po pitanju električne energije u EU.

Dodaju da događaji poput ovog naglašavaju važnost unutrašnjeg tržišta električne energije u EU. Zemlje članice moraju biti bolje međusobno povezane i obezbediti integraciju energetskog tržišta unutar unije.

Pročitajte još:

Intenzitet CO2 u energetskom sektoru porastao je u avgustu u poređenju sa julom. Međutim, trend nije bio ujednačen u svim zemljama članicama. U devet zemalja emisije su opale, pri čemu je Bugarska zabeležila najveće smanjenje zahvaljujući većoj nuklearnoj proizvodnji. S druge strane, Slovenija i Italija su zabeležile najveće povećanje emisija zbog smanjene hidroenergije i veće proizvodnje energije iz gasa. Ipak, ukupni miks proizvodnje električne energije u avgustu ostao je čistiji nego u 2023. godini, sa procenjenim intenzitetom CO2 od 163 gCO2/kWh, što je najniži zabeleženi nivo.

Prema podacima Eurelectric, tokom leta nordijske zemlje su imale prosečne cene ispod 20 evra po MWh, Centralna i Zapadna Evropa između 60-80 evra po MWh i Južna i Istočna Evropa iznad 100 evra po MWh.

Da cene električne energije rastu i u septembru, podaci su analize AleaSoft Energy. Kako navode u nedelji od 2. septembra, cene su porasle na većini evropskih tržišta električne energije.

U prvoj nedelji septembra, proseci su bili iznad 80 evra po MWh na većini analiziranih evropskih tržišta električne energije. Izuzetak je bilo nordijsko tržište, sa prosekom od 21,27 evra po MWh. S druge strane, italijansko tržište registrovalo je najviši nedeljni prosek, 139,74 evra po MWh. Na ostalim analiziranim tržištima, cene su se kretale od 82,34 evra po MWh na francuskom tržištu do 101,95 evra po MWh na britanskom tržištu.

Jasna Dragojević

SECW 2024: Razmatranje ključnih pitanja u energetskoj i klimatskoj politici BiH

Foto: EP
Foto: Ljubaznošću Mirsada Jasarspahića

Sarajevska sedmica energije i klime (SECW), konferencija međunarodnog karaktera, osmišljena kao pet klimatskih oblasti za pet dana konferencije, održaće se od 23. do 27. septembra 2024. godine. Prvi dan konferencije posvećen je karbonskoj neutralnosti, drugi pravednoj tranziciji i kritičnim mineralnim sirovinama, treći oblikovanju budućnosti električne energije, zatim je ceo jedan dan posvećen Emeriku Blumu, poslednjeg dana razovaraće se o oblikovanju energetske sigurnosti i nezavisnoti.

S obzirom na trenutne izazove i prilike, SECW 2024 predstavlja važnu platformu za raspravu o budućnosti energetike i klimatskih politika u Bosni i Hercegovini i regionu Zapadnog Balkana. Učesnici će imati priliku da razmene iskustva i ideje koje mogu doprineti održivom razvoju i smanjenju emisija ugljenika u regionu te pomoći donosiocima odluka.

Uoči druge Sarajevske sedmice energije i klime 2024, razgovarali smo s Mirsadom Jasarspahićem, predsednikom Privredne komore FBiH o ključnim panelima na SECW 2024.

Kako vidite ulogu EU ETS u kontekstu Bosne i Hercegovine i njenog pristupa prema klimatskim promenama?

– Evropska unija je još 2005. godine kao mehanizam za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte uvela sistem trgovanja emisijama (ETS) definisan Direktivom EU o sistemu trgovanja emisijama ugljen-dioksida. Pri tome se odredi ukupni nivo za emisije gasova sa efektom staklene bašte u državi i unutar te mere se omogući trgovanje emisijama putem emisionih dozvola. To predstavlja okvir koji omogućava trgovanje emisijama ugljenika unutar EU. Za BiH, koja deli sudbinu ovog dela Evrope bez uspostavljenog sistema trgovanja, uspostavljanje EU ETS mogla bi biti ključna za integraciju u evropske energetske i klimatske politike i izbegavanje negativnih efekata primene CBAM mehanizma. Da bi se izjednačili tržišni uslovi za sve kompanije i izbeglo premeštanje energetski intenzivne industrije van unije, EU uvodi CBAM (Cross Border Adjustment Mechanism) tj. karbonsku naknadu za proizvode koje se uvoze u EU iz zemalja koje nemaju uveden sistem plaćanja naknada za emisije ugljen-dioksida. BiH je kroz Nacionalni energetski i klimatski plan (NECP) planirala uvođenje EU ETS do 2026. godine i jedina smo država u regionu koja je to planirala u NECP-u. Sredstva prikupljena kroz EU ETS bi se usmerila na projekte tranzicije, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i time bi se sredstva zadržala u našoj zemlji i kroz finansiranje projekata mogla pomoći kompanijama da zadrže svoje pozicije u globalnim lancima snabdevanja. To ne samo da bi podstaklo smanjenje emisija, već bi i otvorilo vrata za investicije u obnovljive izvore energije i održive tehnologije.

Kakvu opasnost CBAM donosi za zemlje koje se bore s emisijama ugljenika, uključujući BiH?

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

– CBAM je u stvari podskup EU ETS sistema koji je osmišljen da praveći balans između konkurentnosti i klimatskih ciljeva ujedno zaštiti evropske proizvođače od konkurencije izvan EU iz regiona koji svoje proizvođače nisu opteretili tim naknadama. Za BiH, i za njenu izvozno orjentisanu prerađivačku industriju to je veliki izazov zbog korišćenja energije koja prvenstveno dolazi iz termopostrojenja, ali je ujedno i šansa da se preusmere investicije i modernizuju industrije, investira u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost u proizvodnim pogonima jačajući time svoju konkurentnost na tržištu. Ako se pravilno odgovori od strane BiH vlasti, CBAM može podstaći naše proizvođače da smanje emisije, što bi dugoročno dovelo do održivog razvoja i omogućilo nove investicije u OIE. Panel diskusija u okviru Sarajevske energetske i klimatske sedmice je prilika da vidimo razmišljanja EU, te regionalnih aktera kako se nositi sa CBAM, obzirom da isti, verovatno, neće uspeti izbeći ni jedna od država iz regiona. BiH, kao neto izvoznik električne energije će biti posebno pogođena kroz CBAM, tako da je ovo prilika da se pošalje poruka donosiocina odluka o važnosti rešavanja ovog problema u BiH i državama regiona koje su u sličnom položaju kao i BiH.

Na SECW je panel i vezan za tržište električne energije. Što je potrebno za uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije u BiH?

– U EU se tržište električne energije bazira na uspostavljenoj konkurenciji u segmentu proizvodnje i snabdevanja i u slobodnom pristupu elektroenergeskim mrežama. Uspostavljanje takvog organizovanog tržišta električne energije definiše jasne regulative i obaveze Bosne i Hercegovine iz Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice definišu usklađivanje našeg zakonodavstva sa III energetskim paketom. Obaveza je osigurati potpunu transparentnost a neophodna je i politička volja kako bi se konačno usvojio Zakon na državnom nivou koji bi omogućio uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije u Bosni i Hercegovini a samim tim i osnivanje berze električne energije. Tako regulisan sistem bi bio povoljan okvir koji će privući investitore i omogućiti konkurenciju. Takođe, jasno razdvajanje proizvodnje, distribucije i trgovine električnom energijom je ključno za efikasnost tržišta električne energije.

Kako komentarišete činjenicu da je BiH jedina država u Evropi koja još nema berzu električne energije?

– Pre svega želim istaći da realno gledajući, s obzirom na broj i veličinu već postojećih proizvodnih kapaciteta BiH jedina u našem regionu ima  preduslove i potrebu za postojanje berze električne energije, a situacija je suprotna – jedina u regionu nema berzu. To je zabrinjavajuće i predstavlja očit primer politizacije nečega što treba da bude energetsko i možemo reći i sigurnosno pitanje. Time je veliki izazov za našu energetsku politiku. Berza električne energije nije samo ekonomskog karaktera; ona je i simbol napretka ka integraciji u evropski energetski sistem. Uspostavljanje berze bi omogućilo bolju alokaciju resursa, podstaklo konkurenciju i povećalo poverenje investitora. Uslov je usvajanje zakona na državnom nivou da bi osnovali berzu električne energije. Ista bi, nakon podnošenja zahteva postala Market operator i omogućila spajanje tržišta električne energije BiH sa susednim tržištima. Ovo je takođe jedan od uslova za oslobađanje plaćanja takse na CBAM za električnu energiju do 2030. godine.

Koji su ključni koraci koje BiH treba da preduzme kako bi se uspešno integrisala u evropski energetski sistem?

– Ispunjenje svih obaveza preuzetih kroz Ugovor o uspostavljanju Energetske zajednice, Pariski sporazum i Sofijsku deklaraciju, zatim unapređenje regulative i zakonodavstva kako bi se stvorio energetski i klimatski okvir za implementaciju preuzetih obaveza da bi se time i omogućilo i uspostavljanje berze električne energije sto je veoma važno, kako zbog transparentnosti procesa te povećanja volumena trgovine iz obnovljivih izvora energije. Paralelno raditi na jačanju infrastrukturnih kapaciteta i aktivno učestvovati  u regionalnim i evropskim inicijativama što je od suštinskog značaja za našu integraciju u šire energetske mreže.

Energetski portal

Javni uvid u Nacrt uredbe o proglašenju i studiji zaštite Parka prirode „Veliki Jastrebac“

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine poziva zainteresovane da se uključe u javni uvid u Nacrt uredbe o proglašenju i studiji zaštite Parka prirode „Veliki Jastrebac“ koji će trajati do 30. septembra.

Nacrt uredbe o proglašenju Parka prirode „Veliki Jastrebacˮ i Studija zaštite sa kartografskom dokumentacijom biće dostupni javnosti radnim danima od 10 do 13 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kao i na veb portalima Ministarstva i Zavoda.

Javna rasprava će biti održana 19. septembra 2024. u 10.00 sati u Kruševcu, u zgradi Skupštine Grada Kruševca, a u 13.00 časova u Blacu, u sali Kulturnog centra „Drainac”.

Sledećeg dana, 20. septembra javna rasprava biće održana u 09.00 sati u Prokuplju, u zgradi Gradske uprave grada Prokuplje, dok će u 12.30 sati biti održana u Aleksincu, u zgradi Skupštine opštine Aleksinac.

Pročitajte još:

Park prirode „Veliki Jastrebac”, nalazi se u centralnog Srbiji na teritoriji gradova Kruševac i Prokuplje i opština Blace i Aleksinac, a prostire se na području od 39,1 hektara, od čega je 70,1 odsto u državnoj svojini, 26,5 odsto u prviatnoj i 3,3 odsto u drugim oblicima svojine.

Planina Veliki Jastrebac predstavlja jednu od najstarijih šuma u Srbiji, a istovremeno i najšumovitiju planinu. Kao veoma značajan izdvaja se pojas bukovih šuma, a tu su i biljke poput planinskog javora, graba i zelenike. Štaviše, planinski javor je endemska vrsta Balkanskog poluostrva, zbog čega se podvodi i pod strogo zaštićenu vrstu.

Pored šumskih predela, ovo područje ispunjeno je obradivim zemljištem, te se mogu videti uređeni voćnjaci i rasadnici, a tu su i livade i pašnjaci.

Osim što je bogata biodiverzitetom, njen značaj nalazi se i u tome što ima interesantne geološke i geomorfološke oblike reljefa.

Energetski portal

Hrvatska: Objavljen priručnik za energetsku obnovu javnih zgrada

Foto-ilustracija: Unsplash (Kristaps Grundsteins)

Savetodavno-edukativno-informativni servis za vlasnike i suvlasnike nekretnina u Hrvatskoj – ZGRADOnačelnik.hr je, u saradnji sa Udruženjem gradova, REGEA-om i brojnim stručnim partnerima, izradio poseban priručnik za zaposlene u javnim upravama „Kako energetski obnoviti zgradu u vlasništvu javnog sektora“.

Nakon što je ZGRADOnačelnik.hr prošle godine objavio priručnik „(O)Sunčani krovovi hrvatskih gradova“, navode da se ove godine ukazala velika potreba za priručnikom na temu energetske obnove zgrada javnog sektora.

„Energetska obnova zgrada i kuća jedna je od ključnih poluga dekarbonizacije Evrope. Cilj je da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Da bi se to postiglo, zgrade moraju biti energetski obnovljene, jer će 85 odsto zgrada koje danas postoje, postojati i tada“, navodi se u priručniku.

Pročitajte još:

Budući da zgrade troše 40 odsto ukupne energije i doprinose sa 36 odsto emisija CO2, jasno je zašto je fokus stavljen na njih. Javne zgrade, kao što su bolnice, škole, vrtići, pozorišta, biblioteke i zgrade javne uprave su prioritet za obnovu zbog svoje veličine, činjenice da je vlasnik obično jedan i zbog velike količine energije koju koriste.

Ovaj priručnik ima za cilj da pojednostavi i objasni modele i načine energetske obnove zgrada koje su u vlasništvu javnog sektora. Takođe se bavi temama kao što su pregled ključnih direktiva koje oblikuju postupke energetske obnove, ključni koraci u planiranju energetske obnove, potrebna dokumentacija i šta je sve potrebno za kvalitetan projekat, izvori i mogućnosti (su)finansiranja i druge.

Predstavljanje priručnika i okrugli sto će se održati u utorak, 24. septembra 2024. godine, sa početkom u 10 sati, uživo u konferencijskoj dvorani Kuće Evrope, ulica Augusta Cesarca 4-6, Zagreb.

Energetski portal

Novi uspeh energije vetra u EU – da li je dovoljno za dostizanje 425 GW do 2030.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ryan Duffy)

Evropa beleži dobre rezultate kada je reč o kapacitetima energije iz vetra, što potvrđuje podatak da je u prvoj polocini 2024. godine dodato 6,4 GW novih kapaciteta. Od tog broja 5,3 GW nalazi se na kopnu, a 1,1 GW na moru. Posmatrajući pojedinačno države, Nemačka je ostvarila najbolji rezultat sa 1,7 GW, a za njom se nalaze Francuska sa 1,2 GW i Španija sa 876 MW.

Ukupno, Evropa u ovom trenutku ima 278 GW kapaciteta energije vetra, od čega je 242 GW na kopnu i 35 GW na moru. Pod Evropom se smatraju i one države koje nisu u Evropskoj uniji. Ipak, kada je reč o zemljama članicama EU, ukupan kapacitet iznosi 225 GW i to 205 GW na kopnu i 20 GW na moru.

Prema podacima WindEurope, porudžbine vetrogeneratora u Evropi u prvoj polovini 2024. godine porasle su za 11 odsto u odnosu na isti period 2023. godine. Na nivou Evropske unije, ovaj porast iznosi 33 odsto, a takođe su u prvoj polovini 2024. godine i aukcije bile velike.

Naime, vlade EU dodelile su 19,7 GW novih kapaciteta energije vetra, što je duplo više nego u istom periodu prošle godine. I broj dozvola za rad ima dobar trend, a posebno Nemačka koja je u prvoj polovini ove godine dodelila dozvole za 5 GW na kopnu.

Pročitajte još:

Ipak, ono što treba istaći da je cilj Evropske unije da kapaciteti vetroenergije do 2030. godine dostignu 425 GW, ali ono što je trenutno realnije jeste da se dostigne 350 GW. Razlog za to ostaje spor napredak u izgradnji i povezivanju mreža, kao i visoki troškovi i kamatne stope.

I pored dobrih rezultata, za ostvarenje ambicioznog cilja potrebno je hitno sprovođenje pravila o dozvolama, bolji poslovni okvir za investitore, kao i podrška za elektrifikaciju industrije, transporta i grejanja.

Evropska unija prepoznaje ovaj problem, pružajući podršku sektoru vetroenergije. Usvojen je i Wind Power Package koji sadrži 15 mera za jačanje lanca vrednosti vetroenergije. Pored toga, Evropska investiciona banka (EIB) uspostavila je i počela da koristi fond od pet milijardi evra koji su namenjeni kao garancija za pokrivanje potencijalnih rizika investicija u ovu energiju, kako bi se ohrabrili investitori.

Energetski portal

1...262728...1.558Page 27 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs