Home Blog Page 26

Zagreb na putu klimatske neutralnosti

Foto-ilustracija: Pixabay (Goran Horvat)

Pažljivo planiranje očuvanja postojećih zelenih površina i ozelenjavanje novih, veoma je značajno, posebno za gradska područja. Zelenilo doprinosi smanjenju zagađenja vazduha, ublažava posledice tropskih vrućina, ali i povećava otpornost kod poplava i ekstremnih vremenskih nepogoda. Uspešnu posvećenost ovakvim projektima, upravo je grad Zagreb pokazao tokom prethodne sezone sadnje, kada je postao bogatiji za 8.000 stabala.

Usvajanjem Strategije zelene urbane obnove Grada Zagreba jasno su definisani planovi za razvoj zelene infrastrukture, postizanje ciljeva energetske efikasnosti, prilagođavanje klimatskim promenama i jačanje otpornosti na rizike. Posvećenost Zagreba ogleda se i u ulasku u Misiju Evropske unije 100 klimatski neutralnih i pametnih gradova, čime se obavezao na kreiranje i implementaciju ugovora o klimatskim gradovima (Climate City Contract) Ovaj dokument predstavlja političko opredeljenje i viziju dekarbonizacije u ključnim sektorima kojima upravlja grad, a prvenstveno se odnosi na dekarbonizaciju izgrađenog okruženja (zgrada), saobraćaja, (centralizovanih) sistema grejanja i hlađenja i pratećih aktivnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kristina Kutlesa)

„U toku je potpuna transformacija procesa planiranja i sprovođenja mera dekarbonizacije i prilagođavanja klimatskim promenama. Naš cilj je da elemente dekarbonizacije i adaptacije uključimo u sve gradske procese i ključne dokumente. Postupak smo započeli uvođenjem viših standarda energetske efikasnosti, korišćenjem obnovljivih izvora energije i ugradnjom elemenata adaptacije u prostorne planove“, objašnjava Ana Pavičić Kaselj, iz gradske kancelarije za privredu, ekološku održivost i strateško planiranje.

Kada je reč o upravljanju otpadom, izgradnjom novog Centra u Resniku biće omogućena prerada mešovitog komunalnog otpada, biootpada, papira, plastike i metala po savremenim standarima. Naša sagovornica ističe da je reč o jedinstvenom postrojenju za mehaničko-biološki tretman otpada (MBO) nove generacije, potpuno zatvorenom bez neprijatnih mirisa i štetnih emisija u životnu sredinu, koje koristi trenutno najbolje dostupne tehnologije u EU i obuhvata postrojenje za preradu mešanog otpada i postrojenje za sortiranje i kompostiranje.

U FOKUSU:

Energetska efikasnost i dekarbonizacija saobraćaja

Energetska sanacija javnih zgrada u Zagrebu radi se prema jasno utvrđenom planu i sve to u cilju ostvarivanja uštede energije i smanjenja emisije CO2 za više od 50 odsto u svakoj zgradi. Tokom obnove zgrada primenjuju se ekonomski orpavdane, energetski učinkovite tehnologije uz implementaciju obnovljivih izvora energije i ekološki prihvatljivih goriva.

„Planom projekta energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije javne namene za period od 2024. do 2026. godine, koji je Skupština grada usvojila u decembru 2023. godine, definisani su objekti za koje je planirana energetska obnova, izgradnja i dogradnja zgrada javne namene. Za ove projekte, tokom ove godine i u naredne dve, planiran je budžet od oko 133.000.000 evra“, dodaje Pavičić Kaselj.

Kada je reč o dekarbonizaciji saobraćaja, prioritet im je da javni gradski prevoz učine bržim, pouzdanijim i efikasnijim što će doprineti da sve više građana radije koristi ovaj vid transporta u odnosu na sopstvena vozila. Iako samo podsticanje javnog gradskog prevoza neće u potpunosti i odmah rešiti problem izduvnih gasova motornih vozila, poboljšanje kvaliteta i brzine usluga javnog gradskog prevoza putnika je siguran i proveren način da se smanji nivo zagađenja vazduha i smanji broj vozila na gradskim putevima.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Stanje na vodotokovima u Srbiji – ima li upozorenja od poplava?

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Centralna i istočna Evropa pogođena je snažnim poplavama, a posebno teška situacija zadesila je Rumuniju, kao i Poljsku, Mađarsku i Austriju. Poplave su uzrokovale stradanja ljudi, a mnogi građani su evakuisani. Samo u Poljskog je naređena evakuacija svih stanovnika grada Nise, oko 44.000 ljudi. Vremenske nepogode uništile su na hiljade kuća, kao i neke od važnih međunarodnih puteva, a ukupna materijalna šteta tek će biti iznačunata.

Usled situacije u Evropi, iz Javnog vodoprivrednog preduzeća ,,Srbijavode’’, poručuju da su nadležna vodoprivredna preduzeća i stručne službe VPC ,,Sava-Dunav’’ u stalnom komunikaciji i da sprovode sve mere i aktivnosti u skladu sa Opštim i operativnim planom odbrane od poplava. To uključuje obilazak deonica, sagledavanje stanja odbrambenih linija sa praćenjem stanja mostova i propusta, kao i praćenja porasta/stanja vodostaja. Sva neophodna oprema, raspoloživa sredstva i ljudstvo biće u dvadesetčetvoročasovnom stanju pripravnosti do potpune stabilizacije hidrološke situacije na svim slivovima.

Podaci JVP ,,Srbijavode’’ pokazuju da imajući u vidu hidrološku situaciju u gornjem delu sliva, vodostaj Dunava na našoj teritoriji je u porastu, ali još uvek značajno ispod kriterijuma za sprovođenje mera odbrane od poplava. Kao primer daje se Dunav – Zemun, koji je približno tri metra ispod kriterijuma za sprovođenje redovne odbrane. Ipak, može da se očekuje značajan rast vodostaja, prvenstveno dotokom voda sa gornjinh delova sliva što će usloviti uvođenje, a samim tim i sprovođenje mera odbrane od poplava.

Foto-ilusztracija: Unsplash (Danijel Durković)

Isto stanje se očekuje i na vodotoku Sava, gde je na mernoj stanici Šabac, 17. septembra u šest časova, očitan vodostaj približno +3 centimetra (četiri metra ispod kriterijuma za uvođenje redovne odbrane od poplava).

Na manjim vodotocima kao što su Kolubara, Jadar, Tamnava, Ub, Ljig, Mlava, Pek, Timok, u narednim danima se očekuje porast vodostaja. Posebna pažnja usmerena je na bujične vodotoke i njihov uticaj na recipijente, imajući u vidu njihov karakter koji se ispoljava u periodu intenzivnih kiša u kratkom vremenskom periodu, odnosno brzu propagaciju poplavnih talasa na istim.

Vodostaj na Zapadnoj Moravi, Velikoj Moravi i Južnoj Moravi je u blagom porastu, uz izuzetke na pojedinim mestima gde je zabeleženo blago opadanje.

Pročitajte još:

Republički hidrometeorološki zavod, objavio je da se na Dunavu narednih dana očekuje veći porast vodostaja. Dostizanje i prevazilaženje granica redovne odbrane od poplava se očekuje kod Bezdana 19. septembra, kod Apatina 19. i 20. septembra, a kod Bogojeva, Bačka Palanke i Novog Sada 20. i 21. septembra sa tendencijom daljeg porasta.

Srđan Kružević, direktor JVP ,,Vode Vojvodine’’, osvrnuo se na najave većeg porasta vodostaja.

,,Na Tisi i Savi ne očekujemo porast vodostaja, ali vanredna odbrana može da se očekuje u Apatiku i Bezdanu, dok su prognoze za Novi Sad i Slankamen da će vodostaj biti u zoni redovne odbrane od poplava’’, rekao je Kružević i dodao da su ekipe već sada na terenu i da preduzimaju potrebne mere.

On je istakao i da smo, bez obzira na slike iz evropskih zemalja, u ovoj fazi bezbedni.

,,Bez obzira na slike iz evropskih zemalja, mi smo u ovoj fazi bezbedni. Poslednji visok vodostaj bio je 2013. godine koji je i tada stigao iz Mađarske, a sada je vodostaj pola metra niži nego tada. Te 2013. godine vodostaj kod Novog Sada je bio oko 700 centimetara. Redovna odbrana od poplava je na 500 centimetara sa strane grada, sa sremske strane na 450 centimetara, a vanredna kreće na 600 centimetara, dok je visina krune zaštitnog nasipa preko 900 centimetara, pa i ako se ponovi scenario iz 2013. imamo prostora za još dva metra vode i da ne budemo ugroženi. Ukoliko ekstremno visoke temperature ne doprinesu topljenju snega koji je pao u Austriji, nema opasnosti od velikih poplava’’, rekao je Kružević.

Energetski portal

Otvorena prva EKO benzinska stanica u Jagodini uz akciju dobrovoljnog davanja krvi

Foto: EKO Serbia

Kompanija EKO Serbia otvorila je svoju prvu benzinsku stanicu u Jagodini, a otvaranje iste je obeleženo humanitarnom akcijom dobrovoljnog davanja krvi pod nazivom „Ispružite ruku za život“. Akciju su organizovali Udruženje obolelih od multiplog mijeloma Srbije i Crveni krst Jagodine, uz finansijsku podršku kompanije EKO Serbia.

Foto: EKO Serbia

Benzinska stanica EKO Jagodina je prva stanica ove kompanije u Jagodini, a nivou naše zemlje 59. po redu. Najaviši ekološki standardi primenjeni su na ovoj kao i na ostalim pumpama kompanije. Radi 24 sata dnevno i nudi širok asortiman goriva, uključujući premium opcije kao što su Diesel Double Filtered i EKO Racing 100. Takođe, kupci mogu uživati u modernizovanom Kalypso minimarketu, vrhunskoj kafi iz coffee corner-a i pažljivo odabranom asortimanu proizvoda za održavanje automobila, potrošnih dobara i EKO motornih ulja.

Aris Karousos, generalni direktor EKO Serbia, istakao je značaj ove akcije davanja krvi: „Otvaranjem naše prve benzinske stanice u Jagodini, ne samo da pokazujemo posvećenost pružanju vrhunskih usluga, već i angažmanu u lokalnoj zajednici. Kroz ovu akciju želimo da istaknemo našu predanost društveno odgovornom poslovanju i omogućimo zajednici da se uključi u pozitivne inicijative,“ izjavio je Karousos.

Sanela Jovanović, članica savetodavnog odbora Udruženja obolelih od multiplog mijeloma Srbije za Šumadiju i istočnu Srbiju, zahvalila je EKO Serbia na velikodušnoj podršci ovoj akciji. Istakla je da je inicijativa od ključnog značaja za pacijente kojima je potrebna pomoć, jer će donirana krv omogućiti neophodne tretmane i poboljšati kvalitet života onih koji se suočavaju sa zdravstvenim izazovima. „Udruženje visoko ceni posvećenost kompanije EKO Serbia ovom važnom cilju i njihov trud da ostvare pozitivan uticaj u zajednici,“ rekla je Jovanović.

EKO Serbia

Javni uvid u prvi dokument za izradu studije za projekat „Jadarˮ

Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat „Jadar“ izazvao je veliku pažnju javnosti zbog potencijalnog uticaja na životnu sredinu, a protesti i diskusije svakodnevno su prisutne u zemlji. Kako bi se transparentnije donošenje odluka, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije otvorilo je proces javnog uvida u rane faze izrade studije o proceni uticaja ovog rudarskog projekta.

To je prvi dokument u proceduri izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu rudarskog dela projekta „Jadar”, a građani i stručna javnost imaće mogućnost da u narednih 15 dana prouče „Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije”, koji predstavlja osnovni dokument za dalju procenu ekoloških posledica ovog rudarskog projekta, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Ministarka zaštite životne sredine istakla je da je ovaj zahtev objavljen nakon što je kompanija „Rio Sava Explorationˮ d.o.o. Beograd dopunila dokumentaciju na zahtev Ministarstva. Ova dopuna omogućava građanima pristup detaljnijim informacijama o projektu već u ovoj ranoj fazi.

Pročitajte još:

„Ministarstvo je zahtevalo dodatne podatke kako bi se obezbedio što bolji uvid u planove projekta. Pozivamo građane i stručnu javnost da se upoznaju sa dokumentom i daju svoje komentare, jer je naš cilj da kroz ovaj transparentan proces dođemo do najboljih rešenja za sve”, izjavila je Vujović.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Konačna odluka biće doneta nakon što se celokupna dokumentacija, koja se odnosi na svaki deo projekta, u svakoj fazi, objavi pred građane, kako bi mogli da učestvuju i komentarišu, gde bi nakon sveobuhvatne diskusije, trebalo doći do zaključka kako i šta dalje.

Ista procedura će biti primenjena i na preostala dva segmenta projekta – procesni deo i deo koji se odnosi na upravljanje otpadom.

Građani mogu izvršiti uvid u dokumentaciju svakog radnog dana od 11 do 14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, Skupštini grada Loznice, i Skupštini opštine Krupanj.

Uvid je omogućen i na veb-sajtovima:

https://www.ekologija.gov.rs/obavestenja/procena-uticaja-na-zivotnu-sredinu/zahtevi/zahtevi-za-odredjivanje-obima-i-sadrzaja

https://loznica.rs/dokumenti/javni-uvid-i-rani-javni-uvid/javni-uvid/

http://www.krupanj.org.rs/index.php?id=58&items=15386

Energetski portal

U Nišu otvoren Energetski info-centar

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

U Nišu je otvoren Energetski info-centar u kome će građani moći da se informišu o merama koje mogu da preduzmu u cilju smanjenja potrošnje energije i subvencijama koje država nudi za povećanje energetske efikasnosti u porodičnim kućama i stanovima.

Ovaj info-centar otvoren je od strane projekta Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) „Bolja energija“ i Grada Niša, uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike.

Prema rečima Stefana Srbljanovića, državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike, Ovo je drugi Energetski info-centar koji se otvara posle Kule, a sledeće nedelje otvoriće se još jedan u Priboju.

,, Sve veći broj gradova i opština prepoznaje značaj ulaganja u energetsku efikasnost i daje podršku građanima da dođu do subvencija kako bi energetski unapredili svoja domaćinstva”, rekao je državni sekretar.

Kako je navela Lena Bratić, direktora projekta „Bolja energija’’, građani i lokalne samouprave su najvažniji za energetsku tranziciju, a Energetski info-cenat biće na usluzi građanima da im pruže informacije o subvencijama, a zatim da im kroz digitalne alate pruže informacije o povratu investicija i smanjenju troškova, što će im olakšati proces donošenja odluka u investiranje u energetsku efikasnost.

Pročitajte još:

Dragoslav Pavlović, gradonačelnik Niša, rekao je da bez energije i čiste životne sredine nema kvalitetnog života.

„Razmislite o sledećem podatku, za 15 minuta Sunce nam pošalje energiju koja je čovečanstvu dovoljna za celu godinu. Ako bi se mudro koristila ova energija, mnoge energetske probleme bismo rešili. Zato danas u Nišu otvaramo info-centar o energetskoj efikasnosti. Od danas naše Nišlije mogu da se informišu o tome kako treba racionalno koristiti energiju i kako u većoj meri koristiti obnovljive izvore energije. Svaki pojedinac je bitan u štednji energije”, rekao je on.

Energetski info kutak nalazi se u Jedinstvenom upravnom mestu (JUM) u prizemlju zgrade Gradske uprave u ulici Nikole Pašića br. 24. Radno vreme je od 7.30 do 15.30 svakog radnog dana.

Energetski portal

Dablin uvodi zabranu odlaganja smeća u plastičnim kesama

Foto-ilustracija: Unsplash (Gregory Dalleau)

Dablin se suočava sa sve većim problemom otpada na gradskim ulicama koji nastaje kada životinje, poput galebova, pokidaju plastične kese sa smećem.

Područja u irskoj prestonici u kojima je do sada bilo dozvoljeno prikupljanje otpada u kesama obuhvataju oko 1.000 ulica. Objekti u ovim ulicama donedavno su bili izuzeti od obaveze korišćenja kanti za smeće, te im je bilo dozvoljeno da svoj otpad odlažu u plastičnim kesama i ostavljaju ih ispred lokala.

Kao odgovor na to, gradske vlasti odlučile su da sprovedu mere u cilju unapređenja čistoće grada, a jedna od mera je i zabrana korišćenja plastičnih kesa u 90 ulica Centralnog komercijalnog okruga.

Odredba koja sprečava da komercijalne prostorije ostavljaju svoj otpad u plastičnim kesama delimično je stupila na snagu 16. septembra ove godine, a potpuna usklađenost sa njom očekuje se do 1. januara 2025. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jas Min)

„Dablin nije ‘stari prljavi grad’, ali je predugo komercijalnim prostorijama bilo dozvoljeno da svoje smeće izlažu u plastičnim kesama”, rekao je gradonačelnik Džejm Gejgen i dodao da će kompanije za odnošenje smeća obezbediti fleksibilnija rešenja za restorane i prodavnice koji više neće smeti da iznose kese sa otpadom na ulicu. Tako će domaćinstvima i lokalima u Centralnom komercijalnom okrugu biti omogućeno da otpad predaju sedam dana u nedelji od pet popodne do 10 ujutru narednog dana.

Gradske vlasti nameravaju da sprovedu i kampanju podizanja svesti o otpadu kako bi doveli do promene u kulturi i javnom ponašanju, dok će kao deo šire kampanje istražiti sve mogućnosti za sprečavanje bacanja smeća. Jedan od načina za postizanje tog cilja je smanjenje upotrebe plastičnih kesa za odlaganje otpada, a u planu je i ispitivanje efikasnosti zajedničkih skladišnih prostora za otpad u stambenim naseljima, dodaje se u saopštenju grada.

Pročitajte još:

Više zaposlenih u gradskoj čistoći

Dodatna mera za čistiji grad je zapošljavanje još 100 operativaca u uslugama čišćenja i odvoženja smeća.

Ova pojačanja će povećati broj osoblja u svakoj od tri ekipe koje rade u centru što će omogućiti da ukupno 150 zaposlenih pokriva smene od šest ujutru do 21 sat, svih sedam dana u nedelji. Nakon što novo osoblje bude u potpunosti obučeno i upoznato sa zahtevima usluge, odnošenje smeća u centru grada biće omogućeno tokom 24 časa.

Pored povećanja ljudskih resursa, grad investira 8,5 miliona evra u unapređenje i nadogradnju voznog parka za upravljanje otpadom. Nova vozila, između ostalog, uključuju i 30 električnih bočnih utovarivača, a grad će nabaviti i specijalizovane mašine za čišćenje biciklističkih staza. Sve ove mere predstavljaju važan korak u unapređenju usluga čišćenja i održavanja grada, kažu iz gradske uprave.

Milena Maglovski

UN principi i preporuke za pravedno korišćenje ključnih minerala u energetskoj tranziciji

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Klimatska kriza već je donela globalne, veoma ozbiljne, posledice, a ostvarenje cilja ograničavanja porasta globalne temperature na 1,5oC dovedeno je u pitanje, zbog čega su potrebne hitne i odlučne akcije. Kako bi se povećanje šanse za ostvarenje pomenutog cilja, na prethodnoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), postignut je dogovor da se do 2030. godine utrostruče kapaciteti za obnovljive izvore energije, kao i udvostruči energetska efikasnost.

Ovaj tranzicioni proces zahteva značajno povećanje potražnje za kritičkim mineralima, koji su ključni za izgradnju, proizvodnju, distribuciju i skladištenje obnovljive energije. Tako su bakar, kobalt, nikl, litijum, grafit, retke zemlje i aluminijum potrebni za električna vozila i skladištenje baterije, dok solarni paneli uključuj silicijum, kadmijum, telur i selen. Takođe, vetroturbine zahtevaju bakar, a hidroelektrane bakar, grom, cink i aluminijum.

Ove resurse uglavnom poseduju zemlje u razvoju, kao što su Afrika, Azija i Latinska Amerika, što je ujedno i dobra prilika da unapređenje njihovih ekonomija. Međutim, ono što je neophodne, jeste da se vodi računa o ljudskim pravima, a posebno autohtonih naroda.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dion Beetson)

Zbog toga je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, 2024. godine osnovao Panel o kritičnim mineralima za energetsku tranziciju, kako bi se osiguralo da ova tranzicija bude pravedna, održiva i korisna svim narodima. U najnovijem izveštaju Panela predstavljeni su principi i konkretne preporuke za vlade, institucije i druge zainteresovane strane o ključnim mineralima u kritičnom trenutku. Reč je o sedam vodećih principa i pet preporuka koji treba da se primene da uvođenje pravičnosti i pravde u, kako je navedeno, trci ka neto nultim emisijama.

  • Ljudska prava moraju biti u središtu svih lanaca vrednosti minerala. Eksploatacija prirodnih resursa ne sme dolaziti po cenu ljudskih prava.
  • Integritet planete, životne sredine i biodiverziteta mora biti zaštićen. Ekološki standardi i regulacije su ključni za minimiziranje štetnog uticaja na okolinu.
  • Pravda i jednakost moraju biti temelj lanaca vrednosti minerala, obezbeđujući da sve zajednice i države imaju koristi od bogatstva resursa, a ne da budu eksploatisane.
  • Razvoj mora biti podstaknut kroz pravednu raspodelu koristi, dodatu vrednost i ekonomsku diversifikaciju. Zemlje bogate resursima treba da koriste ove minerale za jačanje domaćih ekonomija, a ne samo da ih izvoze kao sirovine.
  • Odgovorne i pravedne investicije, finansije i trgovina su neophodne kako bi se osigurala održiva ekonomska tranzicija i sprečile nepravde u lancima vrednosti.
  • Transparentnost, odgovornost i borba protiv korupcije su ključne za osiguranje dobre uprave i izgradnju poverenja u sektor.
  • Multilateralna i međunarodna saradnja moraju biti temelj globalne akcije, jer samo zajednički napori mogu da reše složene izazove energetske tranzicije, pri čemu se promovišu mir i sigurnost.

Pročitajte još:

Kako bi ovi principi bili primenjeni u praksi, Panel je izneo pet konkretnih preporuka.

  • Osnivanje visokog saveta stručnjaka koji bi ubrzao veći deo saradnje i koristi u lancima vrednosti, omogućavajući pravednu trgovinu i investicije u kritične minerale.
  • Uspostavljanje globalnog okvira za praćenje, transparentnost i odgovornost duž celog lanca vrednosti minerala, od iskopavanja do reciklaže, kako bi se olakšala korporativna odgovornost i promovisalo poštovanje ljudskih prava.
  • Kreiranje Globalnog fonda za rudarsko nasleđe kako bi se rešili problemi napuštenih rudnika, sa posebnim naglaskom na rehabilitaciju životne sredine i sanaciju zagađenih područja.
  • Podrška malim i zanatskim rudarima, kako bi oni postali agenti promene, podstičući održivi razvoj i zaštitu životne sredine.
  • Postavljanje ciljeva za efikasnost materijala i cirkularnost duž celog životnog ciklusa kritičnih minerala, čime bi se promovisali reciklaža i održiva upotreba resursa.

Iako ovi resursi mogu da donesu veoma važne koristi, povećanja potražnja za njima donosi rizike, ukoliko se njima ne upravlja da odgovarajući način. Rizici mogu da se ispolje u vidu zavisnosti od sirovina, pojačavanje geopolitičkih tenzija, a takođe mogu negativno da utiču na životnu sredinu, prava, sigurnost i zdravlje ljudi. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, zatražio je da se preporuke panela predstave državama članicama i relevantnim stranama pre narednog COP29 zbog ubrzanja prelaska na obnovljive izvore energije.

Katarina Vuinac

Srbija i SAD uskoro potpisuju sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Srbija i Sjedinjene Države uskoro će potpisati sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike, što predstavlja važan korak u jačanju bilateralnih odnosa i sve značajnije saradnje u ovom sektoru. O ovom sporazumu razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Kristofer Hil, američki ambasador.

Ministarka je izrazila uverenje da će ovaj sporazum otvoriti vrata za nova ulaganja u oblasti energetike, što će doprineti većoj energetskoj sigurnosti i održivoj tranziciji ka čistim izvorima energije.

Ona je istakla da je Srbija ostvarila značajan napredak u prethodne dve godine u pogledu privlačenja investicija kroz unapređenje zakonodavnog okvira i uspešno sprovođenje aukcija za tržišne premije za obnovljive izvore energije.

Prema njenim rečima, strateški cilj je da do 2030. godine svaki drugi megavat-sat bude iz OIE, kroz investicije javnog i privatnog sektora.

Pročitajte još:

Jedan od projekata koji će povećati „zeleneˮ kapacitete EPS-a jeste izgradnja jednog gigavata solarnih elektrana, zajedno sa baterijskim skladištima, koji će biti realizovan sa strateškim partnerom – konzorcijumom koji predvodi južnokorejska kompanija „Hyundai Engineeringˮ, navela je ministarka.

Ministarka je dodala da je završena Prethodna studija opravdanosti za RHE Đerdap 3, te da će tehničke i ekonomske analize pokazati koji su optimalni kapaciteti buduće hidroelektrane.

,,RHE Đerdap 3 biće jedan od stubova energetskog sistema u budućnosti, što će nam omogućiti da balansiramo energiju dobijenu iz novih elektrana na sunce i vetar, uz očuvanje sigurnosti i stabilnosti snabdevanja’’, objasnila je ministarka.

Ambasador SAD rekao je da je veoma zadovoljan razvojem projekata u energetici u kojima učestvuju i američke kompanije, kao i da će sporazum koji se potpisuje u Vašingtonu dodatno ojačati saradnju.

Energetski portal

Rusija će razmotriti ograničenja pri izvozu određenih sirovina

Foto-ilustracija: Unsplash (Christopher Burns)

Rusija razmatra uvođenje ograničenja na izvoz određenih sirovina poput uranijuma, titanijuma i nikla kao odgovor na geopolitičku situaciju i sankcije. Odluka bi mogla značajno da utiče na energetiku ali i mnoge grane industrije i globalne cene sirovina. Nikl se koristi za proizvodnju legura, poput nerđajućeg čelika, kao i za baterije, inače ključne za tehnologiju i sve popularniju elektromobilnost. Uranijum služi kao gorivo u nuklearnim reaktorima, dok titanijum, zahvaljujući svojoj čvrstoći i maloj težini, nalazi primenu u aeroindustriji, medicini, automobilskoj industriji, energetici, hemijskoj industriji, kao i u vojnim i sportskim proizvodima.

U zvaničnom izveštavanju, istaknuto je da zemlja poseduje značajni udeo globalnih rezervi vrednih resursa kao što su prirodni gas – oko 22 odsto, zlato – oko 23 odsto i dijamanti – oko 55 odsto. Tom prilikom je predsednik Rusije predložio da tamošnja Vlada ispita mogućnost ograničavanja izvoza ovih sirovina na strana tržišta, posebno ako to ne bi ekonomski naštetilo Rusiji, kako prenosi World Nuclear News.

Pročitajte još:

Kako govore podaci WNA, u 2020. godini, Rusija je imala oko 45 odsto globalnih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma, što znači da gotovo polovina svetske industrije za obogaćivanje uranijuma, ključnog procesa u pripremi goriva za nuklearne reaktore, dolazi iz Rusije. Obogaćivanje uranijuma je proces kojim se povećava koncentracija izotopa uranijuma-235, koji je potreban za nuklearne reaktore.

Foto-ilustracija: Unsplash (laurel-and-michael-evans)

Nije nepoznato da je Sibir jedan od najvažnijih svetskih regiona po pitanju sirovina, iako mnogi njegovi potencijali još nisu u potpunosti istraženi.  Zapadni Sibir je naročito važan za energetsku industriju, sa ključnim nalazištima nafte i gasa, uz obilovanje vrednim metalima poput nikla, bakra, platine i paladijuma u regionu, koji su od presudnog značaja za globalnu industriju. Pored mineralnog bogatstva, prostor je prekriven nepreglednim šumama koje obezbeđuju drvnu građu, kao i velikim rezervama pitke vode. Iako je već poznat po svojim resursima, veliki delovi Sibira ostaju nedovoljno istraženi, što znači da ovaj region krije još veći potencijal za buduće generacije.

Na istom sastanku, tamošnji Ministar prirodnih resursa i životne sredine, istakao je upravo to da je Rusija istražila samo mali deo svojih ogromnih teritorija i napomenuo je da Rusija, zajedno sa zemljama poput Južne Afrike i Kine, kontroliše značajne delove svetske proizvodnje minerala poput platine, paladijuma, uglja i vanadijuma, kako se takođe navodi na World Nuclear News.

Energetski portal

Evropska nedelja mobilnosti usmerena na „Zajednički javni prostor“

Foto-ilustracija: Unsplash (Heybike)

Evropska sedmica mobilnosti koja se održava do kraja ove nedelje ima za cilj podizanje svesti o održivoj urbanoj mobilnosti. Kampanja se završava popularnim Danom bez automobila u gradovima i opštinama koje su se prijavile za učešće.

Sve lokalne zajednice mogu učestvovati na razne načine, a nedelju mogu da iskoriste za isprobavanje inovativnih mera planiranja, promociju nove infrastrukture i tehnologija, merenja kvaliteta vazduha i prikupljanje povratnih informacija od javnosti.

Svake godine kampanja ima različitu temu, a ove godine tema je „Zajednički javni prostor“ i koristi koje donosi društvu.

„Više od 70 odsto građana EU-a živi u urbanim područjima, stvarajući 23 odsto svih emisija gasova staklene bašte iz saobraćaja. Kroz kampanju,  Evropska komisija (EK) nastoji podstaći promene u ponašanju u korist aktivne mobilnosti, javnog prevoza i drugih čistih, inteligentnih rešenja za prevoz“, naveli su iz EK.

Na nivou EU, Okvir za urbanu mobilnost teži poboljšanju kvaliteta života gradskog stanovništva rešavanjem izazova urbane mobilnosti i povećanjem učešća održivih oblika prevoza.

U Srbiji i BiH koje su deo ove globalne kampanje tokom cele nedelje biće organizovani brojni događaji.

Foto-ilustracija: Unsplash (gemma-evans)

U Srbiji su se u Evorpsku nedelju mobilnosti uključile 32 opštine, a samo neki od događaju su:  Novi Sad – 20. septembra na SPENS-u uključuje vožnja bicikala „Critical Mass“ i „Tour de Fruška“ ; Beograd – 21. septembra, Evropska kuća organizuje simulaciju biciklističke vožnje kroz evropske pejzaže; biciklistička tura „Vožnja kroz Niš“ i brojne druge aktivnosti.

Što se tiče BiH već je održana trka Giro di Sarajevo kako bi promovisali biciklizam kao sport i oblik održivog transporta, u Banja Luci će 22. septembra biti održana tradicionalna biciklijada „Dva su točka dovoljna“, u Bijeljini će takođe biti biklijada, te fitnes na otvorenom i drugo. Aktivnosti će biti održane i u Mostaru, Gradišci, Ugljeviku, Zavidovićima.

Evropska nedelja mobilnosti pokrenuta je 2022. godine i pomogla je hiljadama gradova širom Evrope da podignu svest o održivoj mobilnosti i podstaknu promjene u ponašanju u korist pešačenja, vožnje bicikla i korišćenja javnog prevoza. Koliki je globalni značaj ove kampanje pokazuje podatak da je prošle godine učestvovao 3.351 grad i opština iz 45 zemalja, dok je Dan bez automobila bio ogranizovan u 1.182.

Energetski portal

Hoće li EPS spremno dočekati zimu?

Foto-ilustracija: Pixabay

,,Elektroprivreda Srbije’’, objavila je da završava pripreme za početak grejne sezone i zimu. Kako su istakli, u termoelektrani „Kostolac B“ završen je remont bloka B2 i blok snage 350 megavata je na elektroenergetskoj mreži.

Plan je da posle urađenog kapitalnog remonta, u drugoj polovini septembra na mreži bude i blok B1, što će označiti kraj remontne sezone u Kostolcu. U maju je počeo prvi kapitalni remont na bloku B1 od završetka revitalizacije 2014. godine i predstavlja jedan od najvažnijih poduhvata na obezbeđivanju sigurnog rada u narednim godinama postrojenja snage 350 MW. Na taj način, poboljšaće se pouzdanost, energetska efikasnost blokova, kao i ekološke performanse.

Ranije su završene opravke i osvežavanje blokova A1 i A2 u TE „Kostolac A“.

Prema rečima Dušana Živkovića, generalniog direktora EPS AD, remonti i revitalizacije teku po planu i sve će biti spremno za zimsku sezonu i stabilno snabdevanje električnom energijom.

Pročitajte još:

,,Svi remonti u potpunosti su prilagođeni najvažnijoj investiciji, revitalizaciji naše jedine reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“, koja je započeta posle 42 godine rada. Ove godine završićemo prvi agregat, a drugi naredne, čime ćemo imati potpuno obnovljenih više od 600 megavata koji našem sistemu daju značajnu energetsku sigurnost’’, rekao je Živković.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu ,,Elektroprivrede Srbije’’, uprkos suši, sistem EPS je i tokom ekstremnih temperatura stabilno snabdevao privredu i građane električnom energijom. Tokom leta potrošnja je bila veća za oko 15 odsto u odnosu na ranije godine, dok je proizvodnja iz hidro sektora za oko 30 odsto manja u odnosu na 2023, a hidrološke prilike su, takođe, veoma nepovoljne jer je najveći broj vodotokova na ivici biološkog minimuma.

Energetski portal

Ciklon „Boris“ – Najteže u Rumuniji, evakuacije u Poljskoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Gallagher)

U ciklonu „Boris“ koji je zahvatio centralnu i istočnu Evropu prema poslednjim podacima nastradalo je šesnaestoro ljudi, najviše u Rumuniji sedmoro, i u toj zemlji je uništeno na hiljade kuća. Naređena je evakuacije stanovništva u Poljskoj, dok se u Mađarskoj zatvaraju putevi pored Dunava. U Austriji je proglašeno vanredno stanje.

U Poljskoj su vlasti naredile evakuaciju svih stanovnika grada Nise, oko 44.000 ljudi, zbog poplava koje su pogodile taj grad. Zatraženo je od građana da se izmeste na viša područja pošto postoji opasnost da se izlije voda iz obližnjeg jezera, pa bi ceo grad mogao biti poplavljen. 

Premijer Tusk je obećao da će gotovo 200 miliona evra biti poslato kao pomoć žrtvama poplava i da će njegova zemlja zatražiti sredstva iz EU fondova. Vlada u Varšavi je proglasila stanje prirodne katastrofe.

„Razgovaraću sa premijerima Slovačke, Češke, Austrije i s predsednikom Rumunije o tome kako da na najbolji način iskoristimo evropske fondove za naknadu štete od poplava. Zajedno možemo da osiguramo mnogo novca namenjenog za prirodne katastrofe“, rekao je premijer Poljske Donald Tusk.

I u Češkoj je teška situacija, evakuisano je više od 12.000, ljudi a četvrtina domaćinstava je ostala bez struje. U toj zemlji je jedna osoba nastradla usled nevremena. Predsednik Pavel je obišao postradala područja, kaže da je prema onome što je video na nekim mestima stanje gore nego za vreme katastrofalnih poplava 1997. i 2002. godine.

“Video sam da je naš sistem za reagovanje u vanrednim situacijama spreman i da efikasnije reaguje nego ranije. Zahvaljujem na radu svima kojim su uključeni u saniranje poplava“, rekao je Petr Pavel, predsednik Češke.

Pročitajte još:

Gradske vlasti u Budimpešti su potpuno spremne za porast vodostaja Dunava i njegovih pritoka, a 12.000 vojnika je u pripravnosti za pružanje pomoći.

“Mesto gde sada stojim biće nedostupno za nekoliko dana, nivo Dunava će za nekoliko dana biti viši za dva metra. Zvaničnici koji se bave upravljanjem vodotoka uvereni su da nivo vode neće prevazići do sada rekordni. Sve dok Mađarska ne prođe kroz najgore neću napuštati zemlju, a ministar unutrašnjih poslova Pinter će rukovoditi odbranom od poplava. Svi će ostati na raspolaganju ovde i na drugim mestima“, rekao je Viktor Orban, premijer Mađarske.

U susednoj Austriji su nivoi reka opali, ali su zvaničnici najavili drugi talas kiša i poplava. Posebno je teško u regionu severno od Beča. U 42 opštine pokrajine Donja Austrija proglašeno je vanredno stanje.

“Imamo dosta iskustva iz poplava od 2002. godine, pa nam je to pomoglo da bolje organizujemo odbranu. Mnoga mesta u Donjoj Austriji koja su veoma pogođena, tu je i glavni grad Sankt Polten. Dosta je posla za službe za reagovanje u vanrednim situacijama. U ovim trenucima impresivno je videti solidarnost između pokrajina, sada svi pomažu Donjoj Austriji koja je najugroženija“, istakao je kancelar Austrije Karl Nehemer.

Rekordne padavine u istočnoj i centralnoj Evropi je izazvalo je više faktora, u prvom planu klimatske promene. Sve to je stvorilo Savršenu oluju u kojoj su se pomešali hladan vazduh sa Arktika i topla struja sa Mediterana, objašnjavaju stručnjaci.

Izvor: RTS

Klizište izazvano klimatskim promena dovelo do vibriranja Zemlje

Foto-ilustracija: Pixabay (Schäferle)

Masivno klizište izazvano klimatskim promenama u udaljenom delu Grenlanda stvorilo je megacunami zbog kojeg je Zemlja vibrirala devet dana u septembru prošle godine, pokazalo je tek sada istraživanje naučnika.

Neobične i dugotrajne vibracije imale su potpuno drugačiji obrazac od podrhtavanja uzrokovanog zemljotresima. Kako bi otkrili uzrok, naučnici su koristili terensko snimanje, satelitske slike i matematičko modeliranje.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science, a tim je zaključio da je klizište pokrenuto topljenjem glečera, koji se u poslednjih nekoliko godina istanjio kao rezultat klimatskih promena.

U udaljenom Dikson fjordu, došlo je do pljuska vode u visini od 200 metara i talasa visokog do 110 metara. Ovaj talas, koji se prostirao na 10 kilometara fjorda, smanjio se na sedam metara u nekoliko minuta, prema procenama istraživača, i potom se smanjivao na nekoliko centimetara tokom narednih dana.

Ovo je prvi put da je pljuskanje vode izazvalo merljive vibracije kroz Zemljinu koru, koje su putovale svetom i trajale nekoliko dana.

Pročitajte još:

„Kada sam prvi put video seizmički signal, bio sam potpuno zbunjen. Iako znamo da seizmometri mogu snimati različite izvore sa Zemljine površine, nikada pre nije zabeležen tako dugotrajan, globalno putujući seizmički talas koji sadrži samo jednu frekvenciju oscilacije. Ovo me je inspirisalo da budem suvoditelj velikog tima naučnika koji je pokušao da reši ovu zagonetku“, rekao je Stiven Hiks iz UCL Earth Sciences.

Misteriozni seizmički signal – koji je dolazio iz vibracija kroz Zemljinu koru – detektovan je seizmometrima širom sveta, od Arktika do Antarktika. Izgledao je potpuno drugačije od bogatih frekvencija „prskanja“ i „zvučnih signala“ sa snimaka zemljotresa, jer je sadržao samo jednu frekvenciju vibracije, poput monotonog humanja.

Tim od 68 naučnika, 40 institucija u 15 zemalja procenio da je 25 miliona kubnih metara stena i leda palo u fjord (dovoljno da ispuni 10.000 olimpijskih bazena).

Fjord se inače nalazi na ruti koju često koriste turistički kruzeri koji posećuju grenlandske fjordove. Na sreću, nijedan kruzer nije bio blizu Dikson fjorda na dan klizišta i cunamija.

Studija je zaključila da će ubrzanjem klimatskih promena postati sve važnije karakterisati i pratiti regione koji su prethodno smatrani stabilnim i pružiti rano upozorenje na ovakve masivne događaje klizišta i cunamija.

Energetski portal

Da li je EU spremna za grejnu sezonu?

Foto-ilustracija: Unsplash (WeSideTrip)

Tokom svake zime, potražnja za energijom poraste, naročito zbog potreba  grejanja, što pokreće temu skladištenja gasa kao jednog od najvažnijih izvora energije. Mnoge evropske zemlje koriste gas za grejanje domaćinstava, poslovnih prostora i industrijskih objekata. Skladištenje je najaktuelnije tokom letnjih meseci, kako bi se zemlje spremile za zimu.

Što se tiče Evropske unije, ona je postigla ciljeve u pripremama za zimsku sezonu, uspešno popunivši skladišta gasa do 90 odsto kapaciteta više od dva meseca pre roka. Zahvaljujući EU Uredbi o skladištenju gasa (EU/2022/1032) iz 2022. godine, zemlje članice obavezane su da skladišta budu najmanje 90 odsto puna svake godine do 1. novembra, kako se navodi na sajtu Evropske komisije.

Podaci pokazuju da je do 19. avgusta nivoi skladištenja gasa, u EU dostigli 1.025 teravat-sati, što je ekvivalentno skoro 92 milijarde kubnih metara prirodnog gasa.

Jedan od najznačajnijih pomaka bio je ka tečnom prirodnom gasu (LNG), pri čemu su Sjedinjene Države postale primarni snabdevač EU. Pored toga, Norveška se sada vodi kao najveći snabdevač EU gasom iz gasovoda.

Pročitajte još:

Francuska je primer zemlje koja je rano popunila svoje skladišta gasa do 90 odsto, već do 10. septembra 2024. godine, osiguravši stabilnost na domaćem tržištu uoči zime. Zahvaljujući povoljnim uslovima za uvoz LNG-a, kao i stabilnoj potrošnji gasa, Francuska je uspela da izbegne potencijalne nestašice i da industrijama i potrošačima pruži sigurnost u planiranju energetskih potreba.

Foto-ilustracija: Pixabay

Sličan uspeh postignut je i u Nemačkoj, koja je popunila svoja skladišta do 85 odsto kapaciteta čak 11 nedelja pre planiranog roka 1. oktobra. Time je zemlja postavila cilj da skladišta budu popunjena do 95 odsto do 1. novembra, a zatim da ostanu najmanje 30 odsto puna do 1. februara naredne godine. Tokom prethodne zime, Nemačka je takođe rano dostigla ciljeve, što je osiguralo stabilno snabdevanje tokom hladnih meseci.

Inače, Nemačka je jedan od većih evropskih potrošača gasa. Pre geopolitičkih promena, zemlja se oslanjala na ruski gas, ali sada nabavlja LNG i gas iz Norveške. Italija, koja takođe ima veliku potrošnju gasa za grejanje i proizvodnju struje, zbog čega diversifikuje izvore, uključujući gas iz Severne Afrike. Iako Francuska uglavnom koristi nuklearnu energiju za struju, po čemu je poznata, gas je ipak bitna komponenta energetskog miksa naročito za grejanje. 

Energetski portal

Praćenje porasta vodostaja reka u narednim danima

Foto-ilustracija: Unsplash (nemanja-stevic)

Srbiju očekuje porast vodostaja reka u narednim danima usled promene vremena, posebno na najvećim rekama Dunavu i Savi, ali prema rečima nadležnih, nema mesta za paniku. Nakon sednice Republičkog štaba za vanredne situacije, održane u Palati Srbija, najavljeno je da će vrhunac vodostaja dostići vrhunac između 24. i 26. septembra, ali se ne očekuju dramatične posledice.

Procene stručnih službi „Srbijavoda” i „Vojvodinavoda”, pomenuti porast vodostaja će trajati sedam dana. Tom prilikom, podsećalo se na situaciju iz 2013. godine, kada je vodostaj Dunava bio još viši i trajao 14 dana.  Ipak, izazovniji uslovi predviđeni su na severnom toku Dunava, od Bezdana do Slankamena, dok se nizvodno, prema Beogradu i Đerdapu, ne očekuju veći problemi, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Pročitajte još:

Pozitivna stvar je da će povećani dotok vode pomoći da se napune akumulacije hidroelektrana, koje su se ispraznile tokom dva i po meseca sušnog perioda. Akcenat se stavlja na praćenje situacije na ulasku Dunava u Srbiju i moguće izazove na Savi kod Šapca.

Poručeno je da trenutni tok događaja ne bi trebalo da ugrozi svakodnevni život, uz naglasak da će nadležne službe nastaviti sa praćenjem situacije kako bi se pravovremeno reagovalo na eventualne promene.

Energetski portal

Svetski dan zaštite ozonskog omotača

Photo-illustration: Pixabay

Danas, 16. septembra, svet obeležava Svetski dan zaštite ozonskog omotača u znak sećanja na potpisivanje Montrealskog protokola koji predstavlja ključni korak u globalnim naporima za zaštitu ozonskog omotača i borbu protiv klimatskih promena.

Ozonski omotač je delikatan gasni sloj koji je od suštinskog značaja za očuvanje života na Zemlji jer blokira štetne ultraljubičaste zrake. Utvrđeno je da su mnoge hemikalije koje često koristimo izuzetno štetne za ozonski omotač pri čemu su halougljenici, poput fluora, hlora, broma ili joda, posebno opasni.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели WWF-India (@wwfindia)

Naučna potvrda o oštećenju ozonskog omotača podstakla je međunarodnu zajednicu na akciju, što je rezultiralo Bečkom konvencijom za zaštitu ozonskog omotača koju je 22. marta 1985. potpisalo 28 zemalja.

To je dovelo i do izrade Montrealskog protokola u septembru 1987. godine čiji je osnovni cilj kontrola globalne proizvodnje i potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Kajnji cilj je potpuno ukidanje ovih supstanci zahvaljujući napretku u nauci i tehnologiji.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1994. godine proglasila 16. septembar Međunarodnim danom očuvanja ozonskog omotača, u znak sećanja na datum potpisivanja Montrealskog protokola.

Dosadašnja primena Montraelskog protokola ne samo što je doprinela očuvanju ozonskog omotača za sadašnje i buduće generacije, već je značajno podržala globalne napore u borbi protiv klimatskih promena. Ove mere su takođe doprinele zaštiti ljudskog zdravlja i ekosistema, smanjujući izloženost štetnom UV zračenju.

Pročitajte još:

Stoga danas slavimo postignuća, ali i gledamo u budućnost sa ciljem još bržeg delovanja, ne samo za ozonski omotač, već za zdravlje ljudi, klimu i našu planetu, navode iz Ujedinjenih nacija.

“Na ovaj Svetski dan ozona, hajde da se posvetimo sklapanju mira sa našom planetom. Hajde da se posvetimo izgradnji uspeha Montrealskog protokola kako bismo pokazali šta međunarodna saradnja u svom najboljem izdanju može da postigne”, poručio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Guteraš.

Brojne organizacije za zaštitu životne sredine pridružile su se obeležavanju Svetskog dana ozonskog omotača. Iz Svetske fondacije za prirodu (WWF) upozoravaju da rupe u ozonskom omotaču dovode do ozbiljnih zdravstvenih kriza kod ljudi, utiču na čitave ekosisteme i potencijalno menjaju klimatske obrasce.

Energetski portal

1...252627...1.558Page 26 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs