Home Blog Page 25

Emisije metana rekodno porasle za tri godine

Photo-illustration: Unsplash (Martin Sepion)

Globalne emisije metana rastu ubrzano zbog ljudskih aktivnosti, pa su prema Globalnom budžetu za metan za 2024 (eng Global Methane Budget 2024.) njegove emisije porasla za 20 odsto u protekle dve decenije, dok su rekorne količine zabeležene od 2020. godine.

Metan je jedan od tri glavna gasa sa efektom staklene bašte, snažniji je od ugljen-dioksida, a opstaje kraće u poređenju sa ugljen-dioksidom i azotnim oksidom (nekoliko decenija).

Budžet su pripremili međunarodni istraživački partneri, uključujući CSIRO, nacionalna naučna agencija Australije, kao deo Globalnog projekta za ugljenik. On pokriva 17 prirodnih i antropogenih (ljudski izazvanih) izvora i pokazuje da je metan porastao za 61 milion metričkih tona godišnje.

Pep Canadell, izvršni direktor CSIRO-a za Globalni projekat za ugljenik, izjavio je da su koncentracije metana nedavno porasle brže nego ikada od kada su započeta pouzdana merenja 1986. godine.

Pročitajte još:

„Videli smo veće stope rasta metana tokom poslednje tri godine, od 2020-2022, sa rekordom u 2021. godini. Ovaj porast znači da su koncentracije metana u atmosferi 2,6 puta veće nego u predindustrijskom periodu (1750. godine)“ rekao je Canadell.

Izveštaj je pokazao da poljoprivreda doprinosi 40 odsto globalnih emisija metana iz ljudskih aktivnosti, na drugom mestu su fosilna goriva (34 odsto), čvrsti otpad i otpadne vode (19 odsto), i sagorevanje biomase i biogoriva (7 odsto).

Pet najvećih emitera antropogenog metana u 2020. godini bile su Kina (16 odsto), Indija (9 odsto), SAD (7 odsto), Brazil (6 odsto) i Rusija (5 odsto).

Smanjene antropogenih emisija metana ostvarile su EU i Autralija, međutim na globalnom nivou emisije metana se moraju smanjiti za 30 odsto do 2030. godine.

Za put ka neto nultim emisijama, u skladu sa Pariškim sporazumom, koji stabilizuje temperature ispod 2°C u odnosu na predindustrijski nivo, antropogene emisije metana moraju opasti za 45 odsto do 2050. godine u odnosu na nivo iz 2019. godine.

Globalni budžet za metan za 2024. godinu je četvrti takav budžet objavljen u časopisu Earth System Science Data.

Energetski portal

Kina više nije najveći zagađivač plastičnim otpadom, Indija preuzela vodeću poziciju

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Najveći svetski zagađivač plastikom sada je Indija, koja je odgovorna za gotovo petinu globalnih emisija plastike sa 9,3 miliona tona plastičnog otpada godišnje, pokazala je naučna studija, objavljena u časopisu Nature. Procenjeno je da se 52,1 milion tona plastičnog otpada godišnje emituje u životnu sredinu.

Istraživači sa Univerziteta u Lidsu, koristili su napredne tehnike modeliranja za mapiranje emisije plastičnog otpada u 50.702 opštine širom sveta. Ovi podaci visoke rezolucije pružaju neviđene uvide u izvore i raspodelu zagađenja plastikom, što potencijalno može promeniti međunarodne politike, nadaju se naučnici.

Nesakupljeni otpad najveći problem

Studija identifikuje nesakupljeni otpad kao najvećeg uzročnika zagađenja plastikom, koji čini 68 odsto svih emisija plastičnog otpada na globalnom nivou. Ovo otkriće osporava prethodne pretpostavke o glavnim izvorima plastičnog zagađenja i ističe ključnu potrebu za poboljšanjem usluga sakupljanja otpada, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Studija naglašava da bi rešavanje problema nesakupljenog otpada moglo imati najveći uticaj na smanjenje kopnenih izvora makroplastičnog zagađenja.

Otkriven je oštar kontrast između Globalnog Severa i Juga. Dok zemlje sa visokim prihodima doprinose sa samo 0,3 odsto globalnim emisijama plastičnog otpada, zemlje Južne Azije, Podsaharske Afrike i Jugoistočne Azije su najveći emiteri. Indija prednjači, odgovorna je za gotovo petinu globalnih emisija plastike sa 9,3 miliona tona godišnje.

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Iznenađujuće, Kina, koja se često smatra najvećim zagađivačem plastikom prema ranijim modelima, zauzima četvrto mesto u ovoj studiji. Istraživači to pripisuju napretku Kine u usvajanju praksi spaljivanja otpada i kontrolisanih deponija.

Studija takođe ukazuje na značajan problem otvorenog spaljivanja plastičnog otpada, što je često zanemareno u diskusijama o zagađenju plastikom. Prema istraživanju, više plastičnog otpada se spaljuje u otvorenim, nekontrolisanim požarima nego što se emituje kao otpad širom sveta. Ova praksa oslobađa štetne supstance i doprinosi emisijama koje utiču na klimu.

Pročitajte još:

Podaci mogu biti osnova za globalni sporazum o zagađenju plastikom

Ovaj novi inventar dolazi u trenutku kada su pregovori o globalnom sporazumu o zagađenju plastikom u toku. Podaci koje pruža ova studija mogli bi poslužiti kao ključna osnova za zemlje potpisnice sporazuma, omogućavajući im da izračunaju i uporede svoje emisije plastičnog otpada, nadaju se naučnici.

Studija sugeriše da će, kao kod međunarodnih sporazuma o klimatskim promenama, i potpisnici Sporazuma o plastici morati da razviju metode za izračunavanje i poređenje svojih emisija. Ovaj inventar emisija omogućava im da to urade na visokom nivou preciznosti.

Istraživači naglašavaju potrebu za multisektorskim pristupom u smanjenju emisija plastičnog otpada, uključujući rešavanje nedostataka u celokupnom životnom ciklusu proizvoda, redizajn sistema proizvoda, smanjenje izvora i poboljšanje reciklažnih sistema širom sveta.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Svetski dan čišćenja

Foto-ilustracija: Pixabay

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 8. decembra 2023. godine donela rezoluciju 78/122 kojom se 20. septembar proglašava Svetskim danom čišćenja.

Ovom rezolucijom pozivaju se sve države, organizacije Ujedinjenih nacija, međunarodne i regionalne organizacije, kao i civilno društvo, privatni sektor i akademska zajednica da obeležavaju ovaj dan kroz aktivnosti koje podižu svest o važnosti čistoće za održivi razvoj.

Iako mnoge zajednice i vlade širom sveta već sprovode akcije čišćenja i po nekoliko puta godišnje, obeležavanje Svetskog dana čišćenja služi kao podsećanje na zajedničku odgovornost za očuvanje čiste i zdrave okoline, kao i za održivo upravljanje otpadom i resursima.

Prošlogodišnji Svetski dan čišćenja okupio 71 milion volontera u celom svetu, održan je u 197 mesta i sakupljeno je oko 325 hiljada tona otpada, piše EU u Srbiji.

Predviđa se da će globalna proizvodnja čvrstog komunalnog otpada porasti sa 2,1 milijarde tona u 2023. godini na 3,8 milijardi tona do 2050. godine. Ukoliko ne budu preduzete hitne mere za poboljšanje upravljanja otpadom, globalni troškovi za ove procese mogli bi se skoro udvostručiti do 2050. godine, dostigavši 640,3 milijarde dolara. Više od dve milijarde ljudi nema pristup sakupljanju otpada, dok preko tri milijarde nema adekvatne objekte za njegovu kontrolisanu obradu ili odlaganje, poručuju iz Ujedinjenih nacija.

Pročitajte još:

Posebna pažnja posvećena je čišćenju Arktika

Inauguracioni događaj povodom Svetskog dana čišćenja biće održan danas u gradu Tormse u Norveškoj. Događaj na temu „Arktički gradovi i morski otpad” organizovan je u saradnji sa lokalnim vlastima i drugim partnerima kako bi inspirisao globalne zajednice da primene održive prakse za zaštitu Arktika.

Zbog osetljivog arktičkog ekosistema, posebna pažnja posvećena je čišćenju plastike i morskog otpada. Gradovi poput Tromsea suočavaju se s jedinstvenim izazovima zbog ekstremnih vremenskih uslova, izolacije i skupih infrastruktura. Na događaju su predstavljene norveške strategije upravljanja otpadom, koje su prilagođene surovim arktičkim uslovima, uz naglasak na inovacije, angažovanje zajednice i saradnju u cilju stvaranja održivih sistema za upravljanje otpadom.

Energetski portal

Srbija – Aukcije za solar i vetar u novembru

Foto-ilustracija: Unsplash (Bill Griepenstroh)

Drugi krug aukcija za raspodelu kvota za gradnju solarnih elektrana i vetroparkova Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije planira da raspiše u novembru ove godine. Iz Ministarstva poručuju da rade na pripemi regulativnog ovkira za drugi kruga aukcija, kao i da bi kvote trebalo da budu u skladu sa pripremljenim trogodišnjem planom.

Rade Mrdak, savetnik za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike kaže da je raspisivanje aukcija u novembru „naša želja, ali videćemo kako će se razvijati stvari, taj mesec je zacrtan kao cilj“. O ovoj i drugim temama on je govorio na panel diskusiji konferencije “Privreda na putu zelene tranzivije” koju je organizovala Američka privredna komora u Srbiji (AmCham Srbija).

Tokom nastavka diskusije o prvim aukcijama, moderator Petar Mitrović, iz advokatske kancelarije Karanović & Partners, rekao je da će na aukcijama sada biti primenjen i novi kriterijum koji je uveden prošlogodišnjim izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Foto: AmCham Srbija

Ostali učesnici panel diskusije bili su Davor Pupovac, direktor Sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u „Elektroprivredi Srbije“, Nenad Šijaković, savetnik generalne direktorke za međunarodna i regulatorna pitanja u „Elektromreži Srbije“, Dalibor Nikolić, direktor Direkcije za upravljanje DEES u „Elektrodistribuciji Srbije“ i Jovan Šljivić, viši menadžer u konsultantskoj kući KPMG, dok je uz Mitrovića, moderatora bila i Maja Turković, CWP Europe.

Panelisti su učesnicima bliže predstavili izmene Zakona o energetici i novinama, posebno u smislu novouvedenog koncepta „aktivnog kupca“, pretpostavke za uspešnu implementaciju ovog instituta i različite uloge koje će garantovani snebdevač, operatori prenosnog i distributivnog sistema imati u ovom procesu. Na panelu je bilo reči i o izmenama u procedurama priklјučenja na distributivnu i prenosnu mrežu, kao i planovima za dalјa unapređenja kapaciteta sistema. Jedan deo diskusije bio je posvećen i mogućnostima za usklađivanje sa Mehanizmom za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) i mogućim načinima na koje privreda može umanjiti svoje direktne i indirektne emisije CO2.

Pročitajte još:

Stefan Lazarević, predsednik Upravnog odbora AmCham Srbija, tokom uvodnog obraćanja, rekao je da je dosledno sprovođenje Zelene Agende je jedna od sve važnijih reformi koje zahtevaju članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham Srbija). Te da je energetika kao deo Zelene Agende je ključni faktor dalje dekarbonizacije privrede.

“Dekarbonizacija privrede je neophodna kako bi kompanije bile konkurentne na tržištu Evropske unije, koje je između ostalog naše najveće izvozno tržište, ali i da bismo svi mi, građani, disali čist vazduh. Američka privredna komora je zadovoljna dobrom i konstruktivnom saradnjom sa Ministarstvom rudarstva i energetike po mnogim pitanjima, kao i sa napretkom koji je do sada ostvaren u oblasti energetike. U narednom periodu će nam biti važno da ispratimo doslednu primenu novih zakonskih rešenja koja će omogućiti dalja ulaganja kompanija u sopstvene kapacitete za proizvodnju zelene energije, dalji razvoj velikih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i njihovu međusobnu simbiozu, kroz Korporativne ugovore o otkupu električne energije”, kaže Lazarević.

Stefan Srbljanović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike ističe da izmene i dopune Zakona o energetici treba da unaprede funkcionisanje energetskog sistema i omoguće veću energetsku sigurnost kako u neposrednoj, tako i u daljoj budućnosti, u periodu prelaska na čiste izvore energije.

Konferenciju „Privreda na putu zelene tranzicije“ organizovala je Američka privredna komora u Srbiji. 

Energetski portal

Poplavni talas stigao do Srbije – Novi Sad u pripravnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (Nazrin B Va)

Poplavni talas koji je pogodio zemlje širom Evrope i doveo do rasta nivoa reka, stigao je i do Srbije. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), nivo Dunava je u porastu i očekuje se dodatni rast u naredna tri dana.

Kako RTS prenosi, do kraja nedelje očekuje se da će nivo Dunava biti pola metra ispod granice za vanrednu odbranu od poplava. U naselju Baračka, nedaleko od Bezdana, Dunav se već izlio u nebranjenom delu, ugrožavajući desetine vikendica, a postoji opasnost da voda dopre do gornjih spratova objekata.

Gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić, pokrenuo je preventivne mere zbog složene hidrometeorološke situacije u slivu Dunava. Juče je organizovana akcija punjenja džakova peskom, u kojoj su učestvovali zaposleni iz gradskih javno-komunalnih preduzeća i članovi Vatrogasnog saveza Grada Novog Sada. Napunjeni džakovi će, u slučaju potrebe, biti postavljeni na kritičnim tačkama radi sprečavanja potencijalnog izlivanja voda i „urbanih poplava“.

Prema rečima Dejana Šijaka, člana Gradskog veća za komunalne i inspekcijske poslove, Grad Novi Sad zajedno sa JVP „Vode Vojvodine“ realizuje punjenje 5.000 džakova peskom. Iako se prognozira da će nivo Dunava u narednim danima biti u okviru redovne odbrane od poplava, situacija se svakodnevno prati, a nadležne službe su spremne da preduzmu sve potrebne mere.

Pročitajte još:

JVP „Vode Vojvodine“ je proglasilo redovnu odbranu od poplava na teritoriji grada Sombora. Ova odbrana se sprovodi na deonicama nasipa Dunava, od granice sa Mađarskom do Kučke kod Apatina, u dužini od 20 kilometara. Uvedena su dežurstva i sprovedene sve mere predviđene Opštim i operativnim planom za odbranu od poplava.

Na sajtu RHMZ-a navodi se da se danas očekuje dostizanje i prelazak granice redovne odbrane kod Apatina, sutra kod Novog Sada, a kod Bogojeva i Bačke Palanke 22. septembra, uz dalje povećanje vodostaja. Vrh poplavnog talasa kod Bezdana očekuje se 25. septembra, dok će Novi Sad talas dosegnuti 27. i 28. septembra, ali se predviđa da će ostati ispod granica za vanrednu odbranu.

Energetski portal

U Pećincima uskoro rekonstrukcija postrojenja za otpadne vode

Foto-ilustracija: Pixabay

U opštini Pećinci uskoro će početi rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što predstavlja unapređenje ekološke infrastrukture ove opštine. Cilj je modernizacija postrojenja kapaciteta za 10.000 stanovnika, koje će nakon završetka radova ispuštati tehnički ispravnu vodu, čime će se direktno doprineti očuvanju životne sredine i poboljšanju kvaliteta vode, kako se navodi na sajtu Vlade Srbije.

Osim toga, u toku je izgradnja kanalizacione mreže koja nedostaje u pet naselja u opštini Pećinci u dužini od 78 kilometara. To su naselja Ogar, Brestač, Prhovo i Popinci koji će koristiti novoizgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, dok će naselje Deč, gde se takođe gradi kanalizacija, biti povezano sa drugim postrojenjem, objasnila je resorna ministarka.

U proteklom periodu već je ugovorena izgradnja ili rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u drugim gradovima Srbije kao što su Niš, Sečanj, Apatin, Bečej i Bela Palanka, a planirano je da se radovi ove godine započnu i u Valjevu i Priboju, kako bi se takođe modernizovala infrastruktura ovog tipa.

Pročitajte još:

Osim rekonstrukcije postrojenja, širom Srbije se gradi ili je planirana izgradnja više od 340 kilometara kanalizacione mreže, što će značajno unaprediti kvalitet života građana.

Infrastrukturni projekti kao što je kanalizaciona mreža, deo su dugoročnog plana da se u svim delovima zemlje osigura savremena i ekološki održiva infrastruktura za tretman otpadnih voda, čime se direktno utiče na zaštitu životne sredine i zdravlje stanovništva.

Energetski portal

Prodaja EV-ova uspeva da raste uprkos različitim izazovima automobilske industrije

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-spiske)

Proizvođači automobila u Evropi napreduju ka ispunjenju klimatskih ciljeva koje je postavila Evropska unija, zahvaljujući ubrzanju prodaje električnih vozila (EV), iako se suočavaju sa mnogim propratnim izazovima.

Iako neki proizvođači automobila izražavaju zabrinutost zbog sporog prihvatanja električnih vozila i traže odlaganje ciljeva za smanjenje emisije CO2, T&E procenjuje da će EV igrati ključnu ulogu u smanjenju emisija.  Rast prodaje će biti podstaknut uvođenjem sedam novih, pristupačnih modela električnih vozila po ceni ispod 25.000 evra, koji će biti dostupni između 2024. i 2025. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (m)

Kako se navodi, neki proizvođači će se i dalje oslanjati na hibride kako bi popunili preostali jaz u emisijama. Stellantis i Volkswagen Grupa će koristiti hibride za 33 odsto i 30 odsto svojih ciljeva smanjenja emisija, dok će Mercedes-Benz i Renault koristiti hibride za 17 odsto i 15 odsto potrebnog smanjenja. BMW planira osloniti se na plug-in hibride kako bi ostvario 18 odsto smanjenja emisije.

T&E ističe da, ukoliko se proizvođači automobila više okrenu hibridima, udeo električnih vozila na tržištu bi mogao pasti na 20 odsto. Neki proizvođači razmatraju partnerstva sa kompanijama poput Tesle i Volva kako bi lakše postigli svoje ciljeve. 

Pročitajte još:

Pored prodaje električnih vozila, uočene su razlike između privatnog i korporativnog sektora u pogledu prihvatanja EV-a. Dok 13,8 odsto svih novih automobila registrovanih u privatnom sektoru čine EV-ovi, taj procenat je nešto niži u korporativnom sektoru, iznoseći 12,4 odsto. S obzirom na to da kompanije registruju 60 odsto svih novih automobila u EU, ovaj zaostatak ima značajan uticaj.

Najveći izazovi u prihvatanju električnih vozila u korporativnom sektoru primećeni su u najvećim evropskim tržištima kao što su Nemačka, Francuska, Italija i Španija. U ovim zemljama, kompanije su smanjile kupovinu električnih automobila u prvoj polovini 2024. godine, dok je privatni sektor beležio rast, uprkos svim olakšicama i subvencijama koje imaju na raspolaganju kompanije. 

I pored ovoga, Evropska unija ostaje posvećena klimatskim ciljevima, što je potvrđeno isticanjem da će cilj nulte emisije automobila do 2035. godine ostati na snazi. Nemačka vlada je, uprkos pritiscima automobilske industrije, odbila predlog za ublažavanje ciljeva za 2025. godinu, potvrđujući posvećenost EU klimatskim ambicijama, navodi T&E.

Prema najnovijoj analizi Transport & Environment (T&E), očekuje se da će električna vozila činiti između 20 i 24 odsto svih novih automobila do 2025. godine.

Energetski portal

Dodela nagrada pobednicima trećeg konkursa EKOOPŠTINA

Foto: Jovan Gojković

Konkurs « Ekoopština » zamišljen je kao platforma za razmenu znanja i primera dobre prakse između francuskih i srpskih aktera uključenih u programe održivog razvoja gradova i opština u sledeće četiri oblasti : održivo upravljanje otpadom, održivo upravljanje vodama, održiva urbana mobilnost, energetska efikasnost zgrada. Posebnu potkategoriju konkursa čine « Zelene škole”, koja je namenjena osnovnim i srednjim školama u Srbiji.

Ambasada Francuske u Srbiji i njeni partneri: Institut Veolia, Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, Wiener Stadtische, NALED, SKGO i Delegacija Evropske Unije, zajednički su dodelili nagrade pobednicima konkursa „Ekoopština” u četvrtak 19. septembra 2024. u ambasadi Francuske u Beogradu.

Sve informacije o ovom konkursu dostupne su na sajtu www.ekoopstina.rs

Konkurs se odvija kroz sledeće etape :

Foto: Jovan Gojković

Organizovanje tematskih seminara iz navedenih oblasti u periodu april-jun, uz prisustvo francuskih stručnjaka iz navedenih oblasti koji dolaze iz čitave Francuske, i predstavljanje rešenja koja postoje na nivou lokalnih samouprava. Poziv da prisustvuju seminarima upućuje se svim gradovima i opštinama u Srbiji, ukupno 156 jedinica lokalne samouprave (JLS).

Nakon seminara, gradovi i opštine sa sajta www.ekoopstina.rs preuzimaju upitnike u četiri navedene tematske oblasti i popunjavaju podacima vezanim za njihovu JLS. Popunjene upitnike šalju ambasadi, a ambasada prosleđuje stručnim žirijima koje čine stručnjaci i univerzitetski profesori, kao i predstavnici civilnog sektora. Ocenjuje se dostignuti nivo razvoja u primeni savremenih metoda upravljanja održivim gradovima, kao i potencijal za realizovanje budućih planiranih aktivnosti i primenljivost u drugim JLS u Srbiji. Nagrađuje se po jedna opština i po jedan grad u svakoj kategoriji. Nagrada se sastoji od studijskog putovanja za po dva predstavnika svake lokalne samouprave (dva predstavnika opštine i dva predstavnika grada) koji putuju na studijsku posetu u gradove u Francuskoj čiji su stručnjaci bili predavači na tematskim seminarima. Studijske posete se odvijaju od novembra tekuće do marta naredne godine.

Što se tiče škola, one šalju prezentacije na temu aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine i nagrađuju se dve škole – jedna u kojoj se uči francuski jezik i druga u kojoj se ne uči. Nagrada je sportska oprema koju poklanja Decathlon – partner na projektu, kojom se opremaju sportske sale u obe škole pobednice, namenjene svim učenicima.

Ambasador Francuske, Pjer Košar je u uvodnom govoru podsetio je na ulogu „Ekoopštine“ kao temelja francusko-srpske saradnje u oblasti održivog razvoja. U protekle tri godine, konkurs je omogućio da više od 800 državnih službenika iz Srbije razmenjuju iskustva sa francuskim stručnjacima, kako na seminarima, tako i tokom studijskih poseta za laureate. Takođe je istakao entuzijazam učenika iz različitih škola u Srbiji koji su učestvovali na takmičenju u kategoriji „Zelena škola“. Ambasador je čestitao nagrađenim opštinama, gradovima i školama, i izrazio zahvalnost članovima žirija i partnerima, koji su ključni za uspeh ove inicijative.

Šef delegacije Evropske Unije u Srbiji, ambasador Emanuele Žiofre ponovo je potvrdio zajedničku posvećenost jačanju saradnje između lokalnih samouprava, škola, naučne zajednice i institucija kako bi se izgradila održiva budućnost. Obnovljeno partnerstvo između inicijativa „Zelena agenda za Srbiju“ i „Ekoopština“ svedoči o ovoj nameri, dok se u potpunosti uklapa u okvir Zelenog dogovora za Evropu i ambicioznog „Plana rasta“ za Zapadni Balkan, koji ima za cilj podršku regionu u sprovođenju ekoloških i ekonomskih reformi.

Foto: Jovan Gojković

Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Repubike Srbije, naglasila je važnost ovog projekta zbog toga što se zaštita životne sredine odvija i imlementira u lokalnim samoupravama i što će dobitnici nagrada tokom svoje studijske posete Francuskoj moći da vide kako se tamo upravlja otpadom i vodama i da to primene u svojoj lokalnoj samoupravi. Kako je dodala, Ministarstvo zaštite životne sredine pripremilo je četiri zakona koji će se uskoro naći na dnevnom redu jednog od narednih redovnih skupštinskih zasedanja.

Nakon dodele nagrada, obnovljen je Sporazum o saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji koji je omogućio proširenje projekta „Ekoopština” kao deo inicijative „Zelena agenda za Srbiju“.

Rezultati konkursa:

Osnovne škole

kategorija „Zelene škole – Frankofonija”

· Gimnazija iz Zaječara, projekat „Za Čili ”,koju predstavlja direktor Srdjan STANOJEVIC

kategorija „Zelene škole”

· Osnovna Škola „Maršal Tito”, Padina (Kovačica), projekat „Alternativni izvori energije – energija biogasa”, koju predstavlja direktorka Ljudmila TOMAN

Gradovi i opštine

kategorija „Održivo upravljanje otpadom“

· (opština) : OSEČINA, koju predstavlja gradonačelnik Nikola TOMIC

· (grad) : NOVI SAD, koga predstavljaju Andrijana ČAPKO, zamenica direktora gradske uprave za zaštitu životne sredine i Vanja PETKOVIĆ, članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine

kategorija „Energetska efikasnost“

· (opština): SOKOBANJA, koju predstavljaju gradonačelnik Miodrag NIKOLIC i Marija ZIKIC, članica Gradskog veća za Lokalni Ekonomski Razvoj

· (grad): NOVI SAD, koga predstavljaju Andrijana ČAPKO, zamenica direktora gradske uprave za zaštitu životne sredine i Vanja PETKOVIĆ, članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine

kategorija „Održiva urbana mobilnost“

· (opština): BAJINA BAŠTA, koju predstavljaju Dragana IVANOVIC, Šef odeljenja za inspekcijske poslove i komunalne delatnosti i Dragan DIMITRIJEVIC, Član radne grupe za izradu Plana održive urbane mobilnosti

· (grad): BEOGRAD, koga predstavljaju Bojan BOVAN, Sekretar u Sekretarijatu za saobraćaj, Svetlana STEVANOVIC, Šef odeljenja za planiranje saobraćaja, i Ognjen Petar TODOROVIC, Šef odeljenja za unapređenje urbane mobilnosti

kategorija „Održivo upravljanje vodom“

· (opština) : MAJDANPEK, koju predstavlja gradonačelnik Dragan POPOVIĆ

· (grad) : LESKOVAC, koga predstavlja gradonačelnik Goran CVETANOVIĆ

Izvor: Ambasada Francuske

Svetionik na putu energetske tranzicije

Foto-ilustracija: Pixabay (Tom)

Nedavno sam se obrela na porodičnom okupljanju, a jedna znatiželjna tetka nije propustila priliku da me pita čime se bavim. Iako sam počela da nižem sijaset zanimljivih tema koje obrađujem, dobar deo mog recitala ticao se obnovljvih izvora energije.

Tada sam uvidela koliko me zapravo fascinira činjenica što sam svedok globalnog odustajanja od zagađujućih fosilnih goriva i prelaska ka obnovljivim izvorima energije koji čuvaju životnu sredinu i pružaju energetsku sigurnost.

Nažalost, energetska tranzicija u Srbiji i regionu predstavlja veliki izazov koji zahteva angažman na svim nivoima društva jer se suočavamo sa brojnim ekonomskim, administrativnim i tehničkim preprekama koje usporavaju njen tempo. Ipak, jasno je da, uprkos tim izazovima, moramo da intenziviramo napore da ozelenimo energetiku kako bismo očuvali životnu sredinu i uskladili se sa direktivama Evropske unije.

U Srbiji su 2023. godine kapaciteti OIE gotovo udvostručeni u odnosu na 2022. godinu ali, iako ovo predstavlja značajno dostignuće, to nije dovoljno ukoliko želimo da smanjimo zagađenje vazduha i ostvarimo energetsku sigurnost. U susret predstojećoj grejnoj sezoni, kada aerozagađenje postaje dominantan ekološki problem, postaje još jasnije da je ulaganje u obnovljive izvore ne samo ključ za i održivi razvoj zemlje, već i naša moralna obaveza.

Na ovom složenom i neistraženom putu enegetske tranzicije od presudne je važnosti koga imamo za saputnike. Istaknute kompanije iz sektora obnovljivih izvora energije svojim tehničkim znanjem, inovativnim rešenjima i predanošću predstavljaju pouzdane partnere u misiji prelaska na zelenu energiju.

I baš kao što svetionik pomaže brodovima da bezbedno uplove u luku, ove kompanije omogućavaju investitorima da sa jasnim planom i podrškom ostvare svoje ciljeve u sektoru obnovljivih izvora energije.

Foto-ilustracija: Freepik (fabrikasimf)

Istraživala sam vodeće  kompanije na našim prostorima koje se ističu svojom ekspertizom i dosadašnjim rezultatima, a jedno ime posebno mi je privuklo pažnju.

Kompanija MT-KOMEX, koja posluje duže od tri decenije, postala je lider u izgradnji solarnih elektrana u Srbiji i regionu. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu, MT-KOMEX garantovano pronalazi optimalna rešenja koja ne samo da odgovaraju na želje investitora, već i osiguravaju vrhunske performanse solarnih elektrana. Njihova stručnost i posvećenost omogućavaju klijentima da dođu do rešenja koja su prilagođena specifičnim zahtevima projekta, obezbeđujući dugoročnu pouzdanost i efikasnost u korišćenju solarne energije.

Za investitore, sigurnost i poverenje su od ključnog značaja, a imati uz sebe pouzdanog partnera znači smanjenje rizika i optimizaciju rezultata. Stručne kompanije iz ovog sektora donose ne samo tehničku podršku već i viziju, pomažući da se ideje o čistijoj energiji pretoče u uspešno realizovane projekte.

Uigran tim kompanije MT-KOMEX spreman je da u svakom trenutku odgovori na potrebe klijenata i izgradi solarnu elektranu u rekordno brzom roku. Ovaj vredni sastav inženjera, instalatera i drugih sertifikovanih eksperata iza sebe ima preko 200 izgrađenih solarnih elektrana koje uveliko proizvode zelene kilovate, na veliko zadovoljstvo klijenata koji su im ukazali poverenje.

Svakom projektu, bilo da je po sredi izgradnja solarne elektrane na krovu kuće, proizvodnog objekta ili na zemlji, MT-KOMEX pristupa sa velikom pažnjom, pa investitori mogu spokojno dočekati trenutak kada će dobiti “ključ u ruke” za svoju solarnu elektranu.

Jasno je da energetska tranzicija postavlja velike izazove pred našu zemlju, te je svaki zeleni kilovat više u domaćem energetskom miksu od velikog značaja. Srećom, kroz znanje i inovacije istaknutih naučnika i stručnjaka, kao i kroz delovanje kvalifikovanih kompanija, Srbija ima priliku da se uspešno suoči s ovim izazovom i zakorači u održivu budućnost.

 Milena Maglovski

Koliko termoelektrane u Srbiji i BiH krše ekološke propise i obaveze

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Zemlje Zapadnog Balkana, preuzele su obaveze u vezi sa smanjenjem emisija štetnih gasova, kroz različite međunarodne sporazume i direktive za zaštitu životne sredine. Neke od njih jesu Nacionalni planovi za smanjenje emisija (NERP), kroz koje su se zemlje obavezale da se smanjiti emisije iz zagađivača kao što su sumpor-dioksid, azotni oksidi i praškaste materije. Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje (LCP direktiva), propisani su maksimalno dozvoljeni nivoi emisija iz velikih termoelektrana i drugih industrijskih postrojenja koja sagorevanju fosilna goriva. Usvajanjem Direktive, zemljama je postavljen rok za usklađivanje sa postavljenim standardima. Takođe, zemlje su se obavezale na Planove za postepeno ukidanje uglja.

U izveštaju objavljenom od strane CEE Bankwatch Network, pod nazivom ,,Uskladiti ili zatvoriti – šest godina smrtonosnih prekršaja koje prave termoelektrane na Zapadnom Balkanu’’, navodi se da je krajem 2023. godine navršeno šest godina od isteka roka koji su zemlje imale da ispune nove standarde u pogledu zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu. Međutim, nivoi zagađenja, koji potiču uglavnom iz zastarelih termoelektrana na ugalj, gotovo da nisu smanjeni. Štaviše, kako se ističe, u 2023. godini je došlo do povećanja nivoa sumpor-dioksida u odnosu na 2022. godinu, dok su emisije praškastih materija i azotnih oksida ostale visoke.

Termoelektrane na ugalj u Srbiji koje su obuhvaćene NERP-om, u 2023. godini su bile najveći emiteri sumpor-dioksida u apsolutnom iznosu i to sa 296.011 tona, dok se na drugom mestu sa 191.807 tona, našla Bosna i Hecegovina (BiH). U poređenju sa nivoima iz 2022. godine, u Srbiji je došlo do povećanja, dok su u BiH ostale gotovo iste.

Termoelektrana Ugljevik u BiH, u novembru 2021. godine dobila je upotrebnu dozvolu za odsumporavanje, ali je uprkos tome emitovala najveću apsolutnu količinu sumpor-dioksda u 2023. godini i to 97.189 tona. Kao razlog navodi se da postrojenje za odsumporavanje ne radi uglavnom zato što predstavlja finansijsko opterećenje, ali i zbog nedostatka objekata za odlaganje gipsa koji nastaje iz tog procesa.

Pojašnjenja radi, postrojenja za odsumporavanje služe za uklanjanje sumpor-dioksida iz dimnih gasova termoelektrana, ali i drugih postrojenja koja sagorevaju fosilna goriva, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha.

Pročitajte još:

U 2023. godini TE Ugljevik i TE Kakanj 7 u Bosni i Hercegovini, prekoračile su svoje maksimalne vrednosti za emisije sumpor-dioksida za više od 10 puta. Kada je reč o Srbiji, ovakvo prekoračenje zabeleženo je u TE Kostolac A2. Sa druge strane TE Kostolac B u Srbiji, koje je bio jedan od najvećih emitera sumpor-dioksida u period od 2018. do 2020. godine, svoje emisije počela je da smanjuje u 2021. godini tokom testiranja postrojenja za odsumporavanje, ali je do povećanja na skoro 5,8 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti došlo u 2022. i 2023. godini. Iako su ove emisije niže od perioda 2018-2020, više su od dozvoljenih a razlog je što se postrojenje za odsumporavanje ne koristi redovno ili ima slab učinak.

Kada je reč o prekoračenju emisija praškastih materija, najveće relativno prekoračenje zabeleženo je u TE Gacko u BiH, koja je emitovala gotovo 10,7 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti, odnosno 3.241 tonu. U poređenju sa 2022. godinom, ipak je ostvaren blagi pad.

Foto-ilustracija: Freepik (fanjianhua)

TE Nikola Tesla B u Srbiji, imala je najveću apsolutnu emisiju za azotne okside u 2023. godini, od 11.633 tone. Ovde je došlo do povećanja, zato što je u 2022. godini bilo reči o 8.500 tona.

U julu 2023. godine, Sekretarijat Energetske zajednice nastavio je postupak protiv Bosne i Hercegovine, Srbije i još nekih zemalja regiona zbog kršenja NERP-a, zahtevajući odluke Ministarskog saveta, koji je te odluke doneo u decembru 2023. godine. Slučaj protiv Srbije je još otvoren, bez napretka zbog tekućih ulaganja, navodi se u Izveštaju.

Takođe, krajem 2023. istekao je rok za zatvaranje termoelektrana u režimu izuzeća zbog ograničenog veka trajanja. Prema ovome su određene termoelektrane mogle da nastave sa radom određeno vreme, iako ne ispunjavaju sve standard za emisije, jer su već bile u funkciji pre nego što su stupili na snagu stroži standardi. Međutim, Bosna i Hercegovina, Srbija, ali i Crna Gora, još uvek krše ovaj rok, što doprinosi velikom zagađenju u regionu, a podaci o njihovim emisijama čak nisu ni uključeni u NERP izveštaje.

Kako se ističe, verovatno je da je u 2024. godini došlo do još većih kršenja zato što su u NERP-ovima smanjene dozvoljene maksimalne vrednosti za ove zagađujuće materije. Ono što se za Srbiju navodi kao olakšavajući faktor, jeste to da je postrojenje za odsumporavanje u TE Nikola Tesla A, počelo sa radom u aprilu 2024. godine. Međutim, kao što je pokazano na prethodnim primerima, pitanje je koliki će uspeh ostvariti i koliko će se zaista koristiti.

Srbija, Bosna i Hercegovina, kao i još neke zemlje Zapadnog Balkana, kao što su Severna Makedonija ili Crna Gora, nemaju jasan, ažuriran i realan plan za usklađivanje ili zatvaranje termoelektrana na ugalj, navodi se u Izveštaju.

I Srbija i BiH, propustile su rok u 2024. godini za podnošenje konačnih Nacionalno energetskih i klimatskih planova (NECP), koji su obavezi za zemlje članice Evropske unije i zemlje koje su deo Energetske zajednice. Njima se pokazuju strategije i ciljevi zemalja za energiju i klimu.

Katarina Vuinac

Spor ali stabilan napredak u energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu

Foto-ilustracija: Unsplash (rocco-stoppoloni)

Energetska tranzicija na Zapadnom Balkanu odvija se postepeno. Korišćenje obnovljivih izvora energije je u stalnom porastu i vlade ulažu napore u usvajanje propisa. To se može smatrati postignućem za region koja se decenijama oslanjala na ugalj. Međutim, potrebno je napraviti više i bržim tempom, pogotovo kad je reč o napretku u ostvarenju ciljeva iz Zelene agende EU.

Navodi se to u analizi koju je uradio Lionel Rapaille, direktor EIB Global za proširenje i EU susedstvo.

Photo: Pixabay

On je naveo da je prebacivanje sa uglja na obnovljive izvore još odvija prilično sporo jer fosilna goriva i dalje imaju dominantnu ulogu u proizvodnji energije (od 41 odsto do 95 odsto u strukturi izvora električne energije, u zavisnosti od pojedine zemlje).

„Očekuje se da region uvede cene ugljenika, usvoji odgovarajuće propise, modernizuje energetsku infrastrukturu radi povećanja produktivnosti i smanjenja gubitaka, kao i da implementira troškovno efikasno određivanje cena energije i mere energetske efikasnosti. Ovdje se ne radi samo o usklađivanju sa direktivama i klimatskim ciljevima EU-a, nego i o osiguranju stabilne i održive opskrbe energijom u okolnostima globalnih sukoba, klimatskih promena i iscrpljivanja resursa“, navodi se u analizi.

Pročitajte još:

U ovom kontekstu, dodaje se, targetirana podrška međunarodnih partnera, kao što su multilateralne razvojne banke, ostaje ključni odgovor za potrebu povećanja javne potrošnje u energetsku tranziciju.

Dodaje se da je EIB Global, kao deo klimatske banke EU-a koja je u vlasništvu država članica, povećao finansijsku i tehničku podršku kako bi pomogao Zapadnom Balkanu da se suoči sa izazovima zelene tranzicije.

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

„Banka podržava izgradnju nove infrastrukture za čistu energiju, kao što su vetroelektrana na Vlašiću u BiH i solarna elektrana u blizini Prištine, kao i modernizaciju postojećih objekata radi povećanja njihove efikasnosti, pouzdanosti i kapaciteta. To je slučaj i sa revitalizacijom hidroelektrana u Srbiji, kao i uvođenjem pametnih brojila radi optimizacije potrošnje, efikasnijeg nadzora i smanjenja gubitaka električne energije“, dodaje se u analizi.

U konačnici, ističe se, uključenje i privatnog sektora u zelenu tranziciju ostaje ključ  njenog uspeha. Putem namenskih kreditnih linija EIB Global finansira projekte energetske efikasnosti i obnovljive energije za mala i srednja preduzeća u svrhu dekarbonizacije poslovanja.

U analizi se ističe i da se u svetu prema Međunarodnoj energetskoj agenciji danas investira gotovo dvostruko više u čistu energiju (očekuje se da će taj iznos 2024. dostići dva biliona dolara) nego u fosilna goriva (1,2 biliona dolara).

Od toga se u Evropskoj uniji investira prosečno 370 milijardi dolara. Prošle godine su investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u EU-u iznosile skoro 110 milijardi dolara, što je povećanje za više od šest odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Evropska investiciona banka učestvuje na ovogodišnjoj Sarajevskoj sedmici energije i klime koja se održava od 23. do 27. oktobra.

Izvor: Capital.ba

Beogradski metro – Predstavljanje projekta izgradnje

Foto-ilustracija: Unsplash (Samuel-Elias)

Beogradski metro je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji, čiji je cilj da se unapredi javni prevoz i smanje saobraćajne gužve u glavnom gradu. Nakon obilaznice, metro je sledeći važan korak, koji predstavlja ekološki prihvatljiv način prevoza, čime se značajno doprinosi smanjenju zagađenja i unapređenju kvaliteta života građana. Prva linija metroa je trenutno u izgradnji.

Foto: JKP ,,Beogradski metro i voz“

Kako stoji na sajtu preduzeća, prva faza Linije 1 beogradskog metroa biće povezana sa postojećim linijama BG voza na Pančevačkom mostu i imaće veze sa dve buduće linije BG voza. U blizini stanice Železnik planiran je park-and-ride objekat, dok će reorganizacija tramvajskih i autobusnih linija dovesti do formiranja dva autobusna terminala – novog u Železniku i rekonstruisanog terminala na Pančevačkom mostu. Duž trase će biti sedam postojećih tramvajskih stanica, kao i tri nove planirane stanice. Prva faza Linije 1 obuhvata približno 15 kilometara i ima 15 stanica.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine, prisustvovala je prezentaciji kapitalnog projekta izgradnje metroa u Beogradu, naglasivši značaj ovog projekta za grad i državu. Kako je istakla, izgradnja metroa se odvija prema planu i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine. Poseban akcenat je stavljen na radove na prvoj fazi izgradnje prve linije i depou u Makišu, kako je saopšteno na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Resorna ministarka je izrazila zadovoljstvo napretkom radova, dodajući da je važno što će Beograd dobiti modernu infrastrukturu sličnu onoj u evropskim metropolama. Realizacija projekta će, prema njenim rečima, smanjiti saobraćajno zagađenje i unaprediti kvalitet života u gradskim zonama, s obzirom na potencijalnu uštedu vremena i finansija.

Ministarstvo zaštite životne sredine već je dalo saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za prvu fazu projekta, koja sadrži mere zaštite za vode, zemljište, vazduh i biodiverzitet duž trase metroa. Osim toga, izrađena je i šira studija koja uključuje i procenu uticaja na društvo, kako bi se osigurali najbolji uslovi za građane.

Preduzeće „Beogradski metro i voz“ planira realizaciju metro mreže i unapređenje BG voza do 2033. godine, kako se navodi na njihovom sajtu. Cilj je povezivanje ključnih gradskih delova i prigradskih opština Lazarevca, Mladenovca i Obrenovca. Pored četiri gradske linije BG voza, metro će biti integrisan sa autobuskim, tramvajskim i drugim vidovima prevoza, prateći moderne trendove poput biciklističkih servisa.

Energetski portal

Ciklon “Boris“ stigao do Mađarske, kakvo vreme donosi u Srbiju

Foto: Wikipedija (Mihailo Jovanović)

Ciklon „Boris“ izazvao je velike padavine i poplave širom Evrope, a kako prenose svetski mediji, one su sada stigle i do Mađarske. U glavnom gradu ove zemlje, Dunav se izlio na kej duž reke, a pik poplavnog talasa očekuje se u nedelju. U Budimpešti je na snazi upozorenje o zaštiti od poplava trećeg nivoa, a zbog vodostaja Dunava koji raste svakog dana, uvedene su i promene u saobraćaju.

U ovom trenutku, sa poplavama se suočava i Poljska, a nivoi reka naglo su porasli u južnom i jugoistočnom delu ove zemlje. Kako prenose poljski mediji, na određenim hidrološkim stanicama zabeleženi su i rekordni nivoi vodostaja od početka merenja.

Ciklon ‘’Boris’’, koji se postepeno gasi iznad Tirenskog mora, rubom će uticati i na vreme u Srbiji, prenosi RTS.

Prema informacijama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u zapadnim, centralnim u južnim delovima Srbije, danas i sutra se očekuje promenljivo oblačno vreme, mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom uz prosečnu količinu padavina od pet do 20 milimetara.

Pročitajte još:

U ostalim krajevima biće uglavnom suvo sa sunčanim intervalima, ali uz pojačan istočni vetar u Podunavlju i Pomoravlju, sa maksimalnom temperaturom od 19 do 25 oC.

Veći deo Vojvodine danas će, kako prenosi RTS, biti pod uticajem visokog vazdušnog pritiska sa severa Evrope i tamo će biti sunčano. U Beogradu će biti umereno oblačno, po podne sa slabom kišom i najvišom temperaturom do 22 stepena.

Biometeorološka prognoza

Očekivane biometeorološke prilike povoljno će uticati na većinu hroničnih bolesnika. Oprez se savetuje astmatičarima u prepodnevnim satima, kao i osobama sa srčanim i psihičkim tegobama tokom celog dana. Kod meteoropata su mogući umor i neraspoloženje. Preporučuje se pridržavanje saveta lekara i uzimanje redovne terapije, prenosi RTS.

Energetski portal

Prvi put električni automobili pretekli broj benzinaca na putevima Norveške

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-spiske)

Norveška je potvrdila da predvodi globalni prelazak na električna vozila, što je potvrđeno nedavnim statistikama. Po prvi put u istoriji, broj električnih automobila nadmašio je broj benzinskih automobila na norveškim putevima, dok je u avgustu, o čemu smo pisali, zabeležen novi rekord u prodaji električnih vozila, sa čak 94 odsto svih novoregistrovanih automobila na električni pogon.

Ipak, vest da je broj benzinaca pao u odnosu na električna vozila veliki je uspeh u svetu e-mobilnosti. Od ukupno 2,8 miliona registrovanih putničkih vozila, 754.303 su bila električna, dok je 753.905 koristilo čist benzin, prema podacima Saveta za informacije o drumskom saobraćaju (OFV). Ova statistika Norvešku održava na čelu uvođenja održivog transporta u svakodnevicu. Nije nemoguće da će biti prva zemlja na svetu koja će postići najveći broj električnih automobila na ulicama. 

Međutim, iako je broj benzinskih automobila pao ispod električnih, dizel automobili još uvek čine značajan deo voznog parka, sa milion registrovanih vozila i drže prvo mesto, nakon čega idu električni automobili, potom benzinci, nakon čega sledi više verzija hibrida. Prognoze pokazuju da bi električni automobili mogli nadmašiti broj dizel automobila do 2026. godine.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-spiske)

Drugi rekord koji smo naveli, da podsetimo, odnosi se na prodaju novih automobila u avgustu 2024. godine, kada je čak 94 odsto svih novih registracija putničkih vozila bilo na električni pogon, nadmašujući prethodni rekord iz januara iste godine, kada su električna vozila činila 92 odsto novih registracija. U avgustu je registrovano ukupno 11.114 novih automobila, od čega je 10.480 bilo na električni pogon, što predstavlja rast od 13 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što takođe navodi OFV. 

U poslednjih 20 godina, preko milion benzinskih automobila nestalo je iz norveškog voznog parka, uglavnom u korist električnih vozila, a sličan trend se očekuje i za dizel vozila, s obzirom da je od 2017. godine i njihov pad zabeležen za preko 280.000 vozila. Iako će ovaj proces biti sporiji zbog velikog broja registrovanih dizel automobila, Norveška je već postavila temelje za dominaciju električnih automobila na svojim putevima.

Energetski portal

Naftovod sa Mađarskom: Studija izvodljivosti planirana do kraja 2024, realizacija do 2027.

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

Do kraja godine očekuje se završetak studije izvodljivosti za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske, sa planiranim završetkom projekta do 2027. godine, najavili su Adrijana Mesarović, srpska ministarka privrede i Peter Sijarto, mađarski ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine. Na konferenciji u Budimpešti, kada je u pitanju saradnja dve zemlje, pored naftovoda, planirana je i izgradnja novog dalekovoda koji bi trebalo da bude završen do 2028. godine.

Foto-ilustracija: Pixabay

Sama studija izvodljivosti generalno podrazumeva vršenje analize tehničkih aspekata, finansijsku analizu – isplativost, procenu rizika – šta može ometati projekat i slično.

Spoljnotrgovinska razmena između dve zemlje je u 2023. godini iznosila 3,1 milijardu evra, dok je do sada u ovoj godini dostigla 1,8 milijardi evra. Ministarka je takođe najavila održavanje zajedničkog privrednog foruma početkom oktobra, na kojem će se raditi na jačanju saradnje između srpskih i mađarskih privrednika, kako se navodi na sajtu Vlade Srbije.

Pročitajte još:

Ocenjeno je da su odnosi između Srbije i Mađarske na istorijskom nivou, i izražena je zahvalnost Mađarskoj, zemlji koja trenutno predsedava Evropskom unijom, na podršci Srbiji u procesu pridruživanja Uniji. Mesarović je istakla da će Srbija, ako bude potrebno, pomoći Mađarskoj u borbi protiv mogućih poplava.

Pored toga, radiće se na smanjenju vremena zadržavanja na graničnim prelazima za logističke i špediterske kompanije, kako bi se olakšala privredna razmena.

Projekat je inače planiran listom prioritetnih investicija kao jedan od najvažnijih u oblasti snabdevanja naftom, s obzirom da se Srbija snabdeva uvoznom sirovom naftom samo iz jednog pravca. Kako je ranije ministarka energetike govorila, kapacitet ovog naftovoda iznosiće prema procenama oko pet miliona tona nafte godišnje.

Energetski portal

Rešenja zasnovanih na prirodi kao uspešan odgovor na jačanje otpornosti na klimatske promene u regionu

Foto-ilustracija: Unsplash (Ilse)
Foto: IUCN

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), Regionalna kancelarija za istočnu Evropu i centralnu Aziju (ECARO) danas je bila domaćin konferencije „ADAPT: Rešenja zasnovana na prirodi za klimu na Zapadnom Balkanu“. Konferencija je bila posvećena izuzetno važnoj ulozi Rešenja zasnovanih na prirodi (RZP) u unapređenju procesa prilagođavanja klimatskim promenama i smanjenja rizika od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Konferencija je takođe uspešno zaključila četvorogodišnju inicijativu „ADAPT“: Rešenja zasnovana na prirodi za otpornija društva na Zapadnom Balkanu, koja je imala za cilj promociju i sprovođenja Rešenja zasnovana na prirodi radi jačanja otpornosti ekosistema i zajednica na klimatske promene i prirodne katastrofe u Srbiji i regionu.

Konferencija je okupila predstavnike državnih institucija iz zemalja Zapadnog Blakana, brojne stručnjake za zaštitu prirode, kao i predstavnike međunarodnih i nevladinih organizacija, praktičere i teoretičare u oblasti klime.

„Današnja konferencija predstavlja ključni trenutak u afirmisanju Rešenja zasnovanih na prirodi kao ključne strategije za odgovor na adekvatnije prilagođavane na izmenjene klimatske uslove u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Napredak koji smo ostvarili kroz projekat „ADAPT“ u ove četiri godine, u saradnji sa našim ključnim partnerima u regionu, pokazuje transformativni potencijal Rešenja zasnovanih na prirodi koja nude svebuhvatnu dobrobit za prirodu i čovečanstvo” istakao je Oliver Avramoski, direktor IUCN ECARO.

,,Integrisanje Rešenja zasnovanih na prirodi u regionalne politike i njihova praktična primena na terenu izuzetno su važni za afirmisanje održivog razvoja, reagovanje na izazove u vezi sa klimatskim promenama i izgradnju otpornije i održivije budućnosti,” dodao je on.

Rešenja zasnovana na prirodi (RZP) podrazumevaju održivo upravljanje, zaštitu i obnovu prirodnih ekosistema u cilju rešavanja društvenih izazova, kao što su klimatske promene i gubitak biodiverziteta, i smanjenja rizika od katastrofa. Ova rešenja, koja podjednako donose koristi ljudima i prirodi, uključujući poboljšanje ljudskog blagostanja, unapređenje biodiverziteta i veću otpornost na klimatske promene, sve više se usvajaju i sprovode širom sveta. Na osnovu Pariskog sporazuma, preko 130 zemalja je Rešenja zasnovana na prirodi — kao što su pošumljavanje, razvoj zelene infrastrukture u gradovima, održiva poljoprivreda i zaštita priobalnih područja — već ugradilo u svoje nacionalne planove prilagođavanja klimatskim promenama.

Pročitajte još:

Rešenja zasnovana na prirodi imaju poseban značaj na Zapadnom Balkanu, s obzirom da se Srbija i region suočavaju sa sve većim pretnjama koje donose klimatske promene, poput ekstremnih vremenskih nepogoda, poplava, suša i gubitka biodiverziteta. Primenom Rešenja zasnovanih na prirodi region može da unapredi proces prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima, zaštiti ekosisteme i podstakne održivu, zelenu ekonomiju.

Foto: IUCN

,,Veoma smo ponosni što podržavamo inicijativu „ADAPT“, koja je značajno afirmisala ulogu Rešenja zasnovanih na prirodi u jačanju otpornosti na klimatske promene na Zapadnom Balkanu. Usklađivanje sa sprovođenjem Zelene agendom za Zapadni Balkan naglašava našu zajedničku posvećenost podsticanju održivog razvoja i delotvornom rešavanju ovih izazova”, izjavila je Titta Lassila, specijalista na Programu za životnu sredinu i klimu Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).

Uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), inicijativa „ADAPT“ primenila je Rešenja zasnovana na prirodi kao ključni alat za rešavanje pitanja klimatskih promena u regionu. Projekat je ostvario izuzetne rezultate, od izrade edukativnih materijala i smernica za javnu politiku do realizacije inicijativa usmerenih na obuke i jačanje kapaciteta, koje doprinose osnaživanju lokalnih zajednica, stručnih lica i donosilaca odluka u oblasti zaštite prirode. Neka od glavnih postignuća projekta „ADAPT“ obuhvataju šest studija na temu Rešenja zasnovanih na prirodi, koje pružaju sveobuhvatne uvide u primenu RZP u cilju prilagođavanja klimatskim promenama i smanjenja rizika od katastrofa u Srbiji i drugim ekonomijama u regionu. Pored toga, u publikaciji “Rešenja zasnovana na prirodi za klimu: Zbirka najboljih praksi na Zapadnom Balkanu“ istaknuti su različiti primeri primene RZP i njihovih efekata širom regiona. U sklopu projekta „ADAPT“, obuku je prošlo preko 120 učesnika iz regiona i 48 donosilaca odluka na temu RZP i klimatski pametnog planiranja, a takođe je izrađena uporedna analiza javnih politika u regionu u vezi sa integrisanjem RZP u politike prilagođavanja klimatskim promenama i smanjenja rizika od katastrofa, što je na regionalnom nivou značajno unapredilo znanje, kapacitete i integraciju politika otpornosti na klimatske promene.

Sprovedena su dva značajna pilot projekta posvećena Rešenjima zasnovanim na prirodi u Kraljevu, u Srbiji, i Elbasanu, u Albaniji. Ove intervencije na terenu predstavljaju primere koji pokazuju kako RZP mogu efikasno da se primene u cilju unapređenja otpornosti lokalnih zajednica i smanjenja rizika od katastrofa, kao i da doprinesu ublažavanju uticaja klimatskih. Pilot projekat za RZP u Srbiji ima za cilj obnovu 180 hektara šume prirodnim obnavljanjem, sadnjom i bioinženjerskim intervencijama, poput bujičnih brana za ublažavanje erozije tla i zaštitu od bujičnih poplava u Gledićkim planinama. Ne samo što će ove mere smanjiti rizik od katastrofa za lokalne zajednice, već će pružiti i društveno-ekonomske koristi kroz postavljanje ograda i obezbeđivanje pouzdanog izvora vode za napajanje stoke. Uz to, obnova sastava, strukture i funkcije šuma podjednako će unaprediti ekološku otpornost i ekonomsku vrednost predela.

Učesnici konferencije takođe su istakli značaj Zelene agende za Zapadni Balkan, naglašavajući da  uspešno sprovođenje Zelene agende ima presudni značaj za obezbeđivanje dugoročne održivosti životne sredine i izgradnju otpornih zajednica. Projekat „ADAPT“ nastaviće da podiže nivo primene Rešenja zasnovanih na prirodi i u drugoj fazi projekta koja počinje u oktobru, sa novim aktivnostima vezanim za sprovođenje RZP na terenu, uključujući sliv Zapadne Morave.

Za više informacija o projektu „ADAPT“ i njegovim ishodima, posetite veb stranicu IUCN ADAPT.

Video snimak posvećen pilot lokaciji Gledić, u Srbiji, možete pogledati ovde.

1...242526...1.558Page 25 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs