Home Blog Page 28

Ministarstvo poziva na učešće u okruglom stolu – izmena Zakona o podsticajima u poljoprivredi

Foto-ilustracija: Freepik ( Oleksandr Ryzhkov)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pozvalo je sve zainteresovane da učestvuju u okruglom stolu koji ovo Ministarstvo organizuje u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Okrugli sto biće održan u Beogradu, dana 20. septembra  2024. godine, sa početkom u 11.00 časova, u Palati Srbija, Bulevar Mihajla Pupina 2, sala 129.

Zbog ograničenog broja mesta neophodna je prijava, koja se može podneti najkasnije do srede 18. septembra 2024. godine na imejl adrese: sofija.stankovic@minpolj.gov.rs i ana.orovic@minpolj.gov.rs.

Pročitajte još:

Prisećanja radi, javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju traje do 24. septembra 2024. godine.

Svi zainteresovani pozvani su da do tog datuma dostavite svoje primedbe, predloge i sugestije na adresu: podsticaji@minpolj.gov.rs ili pisanim putem na adresu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd.

Energetski portal

Vek i po Botaničke bašte „Jevremovac“ – čuvara diverziteta biljnog sveta

Foto: Wikipedia (Andrija12345678)

Već 150 godina u srcu Beograda postoji jedinstvena oaza prirode. Botanička bašta „Jevremovac“ je Spomenik prirode od velikog značaja, a od 2007. je i spomenik kulture.

„Botanička bašta ima prema zahtevima današnjeg vremena dve zadaće da izvrši: s jedne strane da na malom prostoru sastavi flore one zemlje, čija se omladina ima tu botanici da uči, a s druge strane da pribere sve one eksotne biljke, koje su potrebne, da u bašti bude uglavnom predstavljena vegetacija celog sveta“, govorio je Josif Pančić pre 150 godina kada je kao profesor botanike u dvorištu Konaka kneginje Ljubice našao mesto za svoje biljke.

„Nakon toga botanička bašta se seli na Dorćol između Dunava i Grada i naravno poplava se desila jedne godine koja je uništila tada biljni fond. Na svu sreću, Pančić je bio jako dobar prijatelj i saradnik Save Petrovića, koji je bio lični lekar kralja Milana Obrenovića, ali bio je i botaničar istovremeno. I on je ubedio kralja, objasnio mu potrebe nastave obrazovanja i botanike. I kralj Milan Obrenović poklanja ovo nasledstvo od pet hektara Velikoj školi. Tada jedina želja mu je bila da se zove “Jevremovac“, navodi dr Milan Gavrilović, član autorskog tima izložbe „Šira slika“.

Foto: Wikipedia (Andrija12345678)

Od tada do danas Botanička bašta uspešno rešava ne samo ona dva Pančićeva zadatka već i mnoge druge koje je pred nju postavljalo vreme. O svemu tome govori izložba „Šira slika“ čiji su autori profesori i doktori nauka.

„Ovde građani mogu da vide istoriju botaničke bašte, mogu da vide uloge botaničke bašte. Te sve kolekcije biljaka mi imamo na otvorenom prostoru, kolekcije drvenastih, žbunastih biljaka, kolekcije prolećnica, kolekcije paprati, zatim u stakleniku kolekcije mesožderki koje su najinteresantnije i najmlađima, kolekcije ekonomski značajnih biljaka. Dakle, to su sve vrlo interesantne biljke koje mi u nastavi koristimo sa studentima i koje su i građanima zanimljive“, dodaje dr Gavrilović.

Čuvar biodiverziteta

Biljni fond obuhvata više od dve hiljade domaćih i stranih biljnih vrsta, od kojih je u stakleniku oko 1.100. Na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije pre tri decenije Vlada Republike Srbije donela je uredbu kojom je Botanička bašta „Jevremovac“ proglašena za Spomenik prirode od velikog značaja. Od 2007. je i spomenik kulture.

„Podaci ukazuju da postoje hrastovi i lužnjaci negde sa starosti preko 140 godina, što znači da oni skrivaju mnoge tajne, osim onog što ima značaja sa naučnog, kulturnog, istorijskog i onog estetskog. Osim tog staklenika koji predstavlja i deo spomenika kulture, ima i taj estetski momenat na koji ukazuje i Japanski vrt“, ističe dr Nenad Sekulić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

„Nalazi se jedna od najvećih biblioteka botaničkih u okruženju sa izuzetno vrednim istorijskim knjigama. Nalazi se najveći herbar u okruženju sa 250.000 herbarskih primeraka. Nalazi se najveća na svetu kolekcija mahovina u kulturi. I mi smo u stvari neko ko čuva diverzitet, ne samo naše zemlje nego i celoga sveta“, naglašava prof. dr Gordana Subakov Simić, upravnica Botaničke bašte „Jevremovac“.

Godišnje Botaničku baštu „Jevremovac “poseti više od 100 hiljada posetilaca. Ne samo zbog biljnog sveta već i zbog brojnih edukativnih radionica, koncerata i drugih kulturno umetničkih programa.

Izvor: RTS

Šta pokazuje Izveštaj o stanju Energetske unije 2024?

Foto-ilustracija: Unsplash (Maximalfocus)

Evropska komisija, objavila je Izveštaj o stanju Energetske unije za 2024. godini (eng. State of the Energy Union Report 2024), u kojem je prikazano na koji način je Evropska unija odgovorila na bezbednosne i energetske izazove tokom mandata trenutne komisije.

Izdvojeno je nekoliko najvažnijih rezultata koji su ostvareni tokom prethodnih godina. Obnovljivi izvori energije dostigli su nove rekorde kapaciteta, a najnoviji podaci pokazuju da je u prvom polugodištu 2024. godine, polovina proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji bila iz obnovljivih izvora. Istovremeno, energija vetra popela se na drugo mesto među najvećim izvorima električne energije, iza nuklearne.

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

Jedan od ciljeva Evropske unije bio je smanjenje zavisnosti od uvoda ruskog gasa. Pozitivan trend uočava se ukoliko se u obzir uzme da je u 2021. godini uvoz iznosio 45 odsto, a da je u junu 2024. godine smanjen na 18 odsto. Istovremeno, uvoz iz pouzdanih partnera, kao što je Norveška, je povećan. Generalno, potrošnja gasa je smanjena između avgusta 2022. i maja 2024. godine za 138 milijardi kubnih metara. Takođe, rok za dostizanje cilja od 90 odsto zimskog skladišta gasa bio je 1. novembar, a Evropska unija postigla je ovo 19. avgusta.

Kada se osvrnemo na energetsku krizu iz 2022. godine, cene energije su značajno stabilnije i niže u poređenju sa najvišim nivoima iz tog perioda.

Pročitajte još:

Uspeh je postignut i kada je reč o emisijama gasova staklene bašte, koje su od 1990. do 2022. godine smanjene za 32,5 odsto, a ekonomija u Evropskoj uniji porasla je za oko 65 odsto u istom intervalu.

Kroz Fond za inovacije (eng. Innovation Fund), čiji budžet iznosi oko 40 milijardi evra do 2030. godine, Evropska unija obezbediće podršku tehnologijama sa nultim emisijama, uz uspešnu rundu aukcija za projekte obnovljivog vodonika, navodi se u Izveštaju.

Još jedan važan fond jeste Socijalni klimatski fond (eng. Social Climate Fund), koji će mobilisati najmanje 86,7 milijardi evra za period 2026-2032, koji je finansiran iz prihoda Sistema trgovine emisijama (ETS), a delom je sufinansiran od strane zemalja članica. Cilj je podržati energetski efikasne mere, kao što je pristup povoljnim i energetski efikasnim stanovima, čistom hlađenju i grejanju, integraciji OIE, kao i u mobilnost sa nultim i niskim emisijama.

Energetski portal

Udeo električnih automobila u Nemačkoj blizu proseka za EU

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Nemačkoj je prošle godine registrovano nešto više potpuno električnih automobila nego što je to bio prosek u Evropskoj uniji, prema podacima iz novog vladinog izveštaja.

Kako javlja nemačka agencija DPA, u 2023. godini udeo novih registracija električnih vozila u Nemačkoj iznosio je 18,4 odsto, što je iznad proseka EU, koji je bio 14,6 odsto. Ovaj procenat je za 0,6 procentnih poena veći nego 2022. godine.

Međutim, ovaj rast nije nastavljen u 2024. godini. Savezni zavod za motorna vozila je izvestio da je samo 12,7 odsto novih automobila registrovanih od januara do avgusta ove godine imalo potpuno električni pogon.

Pročitajte još:

Podaci iz EU pokazuju značajnu razliku između severnih i južnih zemalja. Na severu, Švedska, Danska i Finska prednjače sa više od trećine novoregistrovanih automobila koji su potpuno električni. Nasuprot tome, u Hrvatskoj je samo 2,6 odsto novih vozila električno, dok je u Slovačkoj taj broj 2,9 odsto.

Norveška, sa 81,2 odsto, i Island, sa 52,8 odsto, i dalje su evropske zemlje s najvećim udelom električnih vozila, iako nisu članice EU.

U Nemačkoj, bez obzira na vrstu motora, 14,8 odsto od oko 49,1 milion automobila mlađe je od dve godine, što je relativno visok procenat. Samo Luksemburg ima viši udeo sa 19 odsto.

S druge strane, u Rumuniji, Finskoj i Estoniji značajan je broj starih automobila, gde je svako treće vozilo starije od dvadeset godina.

Energetski portal

Jesu li veštačke reke budućnost upravljanja vodnim resursima?

Foto-ilustracija: Freepik (Freepik)

Vodene površine prekrivaju oko 70 odsto Zemljine površine, ali koliko cenimo ovaj dragoceni resurs? Poznata je misao da onoga čega ima na pretek, čovek uzima zdravo za gotovo. Zadivljujući podatak da vodni ekosistemi čine ovoliki procenat naše planete, može da navede na pogrešno promišljanje – ne moramo da budemo zabrinuti za njihov opstanak. Negde se izgubilo znanje da se od ove ukupne količine, preko 95 odsto vode nalazi u morima i okeanima, dok preostali mali procenat čine slatkovodni izvori poput reka i jezera. Treba da se prisetimo lekcija iz školskih klupa – prve civilizacije nastajale su uz reke, koje su obezbeđivale pijaću vodu i plodno zemljište.

Izgradnja hidroelektrana, klimatske promene, zagađenje, urbanizacija i drugi uzroci, podstaknuti čovekovim akcijama, ugrozili su zdravlje ovih ekosistema. Alarm za uzbunu već je oglašen, a u našoj zemlji trebalo bi da odjekne još glasnije, zato što ga očito ne čujemo. Biseri naše pijaće vode, preostali zdravi izvori, čine uglavnom krhke reke. Pod ovim mislim da su izvori vode za piće nisu gigantske reke, već rečice, koje su pod pretnjom ljudske ruke.

Projekat Nove Delte

Foto-ilustracija: Freepik (Freepik)

Reka Nil, najduža reka na svetu koja se proteže kroz afričke zemlje, posebno je značajna za Egipat, gde je bila dom za nastanak jedne od najstarijih civilizacija. Kroz ovu zemlju protiče najduža prirodna reka na svetu, a ona sada gradi i najdužu veštačku reku koju je stvorio čovek.

Projekat Nove Delte, predstavlja odgovor Egipta na veliki izazov – voda. Ova veštačka reka biće duga 114 kilometara i nalaziće se u severozapadnom delu zemlje. Vrednost projekta iznosi oko 5,25 milijardi dolara, a on je deo šireg plana za proširenje poljoprivrednih površina i unapređenje upravljanja vodama. Preciznije, gradnja ove veštačke reke ima nekoliko ključnih razloga.

Veći deo teritorije ove zemlje prekriven je pustinjama, zbog čega su sistem navodnjavanja i poljoprivreda ograničeni. Njenom izgradnjom, omogućiće se dovođenje vode u područja gde do sada nije bilo izvora ovog resursa. Na taj način, stvoriće se i nove površine poljoprivrednog zemljišta. Kako je navedeno, projekat će omogućiti navodnjavanje za 2,2 miliona hektara novih poljoprivrednih površina, a otvoriće se i hiljade radnih mesta. Sve to, ujedno će smanjiti i zavisnost od uvoza hrane, kao što je pšenica.

Govoreći o poboljšanju upravljanja vodama, naglašava se da će ova reka koristiti recikliranu vodu iz poljoprivrednih otpadnih voda, a takođe će se efikasnije koristiti i podzemne vode. Ovo je posebno značajno ako se uzmu u obzir klimatske promene i učestaliji sušni periodi. Veštačka reka značajna je za prilagođavanje klimatskim promenama kao siguran izvor vode.

Treba priznati da je ovaj poduhvat zaista hrabar i da zaslužuje pažnju i razmišljanje drugih regiona širom sveta. Iako možda nismo uvek znali da cenimo ovaj dragoceni prirodni resurs, još uvek nije kasno da čovekova ruka stvori nešto pozitivno za očuvanje prirode i sopstvene budućnosti. Možda će upravo ovakvi inovativni projekti postati inspiracija globalnim naporima prema održivom upravljanju vodnim resursima.

Katarina Vuinac

Grinpis: Ulaganje u nuklearne elektrane je skupo

Foto-ilustracija: Unsplash (Frédéric Paulussen)

Aktivisti Grinpisa (eng. Greenpeace International) iz osam zemalja na Međunarodnoj konferenciji Nuklearne energije za novu Evropu – NENE, koja je održana u Portorožu, poručili su ,,Nuklearna bajka, skupa stvarnost!“.

Na referendumu, koji će biti održan u novembru, građani Slovenije izjasniće se o izgradnji NE Krško 2. Jedno od najvažnijih pitanja koje bi trebalo rešiti pre referendumske odluke, vezano je upravo za finansiranje ovog novog nuklearnog reaktora, a Grinpis Slovenija poslednjih meseci glasno upozorava na važnost rešavanja svih nedoumica pre referenduma.

Projekti nuklearnih elektrana, u poređenju sa drugom energetskom infrastrukturom, imaju vrlo specifičan profil investicijskog rizika zbog visokih početnih kapitalnih zahteva i dugotrajne izgradnje.

Prema dosadašnjim objavljenim procenama investicije u NE Krško 2, ukupna cena izgradnje reaktora od 1.000 MW iznosila bi 9,3 milijardi evra, a u slučaju odabira većeg reaktora od 1.650 MW i preko 15 milijardi evra.

Rokovi izgradnje iznose i do 20 godina, a prava cena ostaće još nekoliko godina službena nepoznata jer, prema iskustvima drugih zemalja, ulaganja u nuklearke na kraju uvek ispadnu skuplja i po pravilu kasne.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Pregled trenutnih i predviđenih modela finansiranja nuklearnih reaktora u Evropi, pokazuje da u poslednjim decenijama troškovi nuklearnih elektrana stalno rastu. Jedan od najeklatantnijih primera je Hinkley Point C u Velikoj Britaniji, gde je prvobitna procena projekta iznosila između 18 i 19 milijardi funti, da bi se u međuvremenu popela na neverovatnih 46 milijardi funti.

Slično tome, troškovi projekta nuklearne elektrane Belene u Bugarskoj, prvobitno su procenjeni na četiri milijarde evra, a porasli su na 10-12 milijardi evra, što je dovelo do otkazivanja projekta, navodi Grinpis.

Dok troškovi proizvedene električne energije iz nuklearnih elektrana i dalje rastu, obnovljivi izvori energije beleže stalno smanjenje. Trošak iz solarnih elektrana iznosi 60 dolara po megavatsatu (MWh), a iz vetroelektrana 50 dolara po MWh. Istovremeno, troškovi nuklearne energije popeli su se na 180 dolara po MWh.

Visoka cena nuklearnih projekata nije jedini nedostatak nuklearne energije. Osim što je izgradnja njene infrastrukture preskupa i prespora, nuklearna energija nije obnovljiva, ni održiva, kao ni sigurna. Ona otvara više pitanja i problema nego što ih rešava, zaključili su iz ove ekološke organizacije.

Energetski portal

SMO predviđa 60 odsto šanse za pojavu klimatskog fenomena “La Ninja”

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Svetska meteorološka organizacija (SMO) predviđa 60 odsto šanse za pojavu La Ninje krajem ove godine.

Najnovije prognoze SMO Globalnih centara za proizvodnju dugoročnih prognoza ukazuju na to da postoji 55 odsto verovatnoće da će trenutni neutralni klimatski uslovi preći u La Ninju tokom perioda septembar-novembar 2024. godine, a ta verovatnoća povećava se na 60 odsto od oktobra ove godine do februara 2025. Istovremeno, šanse za razvoj El Ninja u ovom periodu su vrlo male.

La Ninja je klimatski fenomen koji podrazumeva značajno hlađenje površinskih temperatura okeana u centralnom i istočnom ekvatorijalnom delu Tihog okeana, praćeno promenama u atmosferskoj cirkulaciji, uključujući vetrove, pritisak i padavine. Efekti La Ninje mogu varirati zavisno od njenog intenziteta, trajanja, doba godine kada se razvija, kao i interakcije s drugim klimatskim faktorima. Generalno, La Ninja izaziva suprotne klimatske uticaje u odnosu na El Ninjo, posebno u tropskim regionima.

Međutim, iako su La Ninjo i El Ninja prirodni klimatski događaji, oni se dešavaju u širem kontekstu klimatskih promena koje je izazvao čovek. Ove promene povećavaju globalne temperature, pogoršavaju ekstremne vremenske prilike i utiču na sezonske padavine i temperaturne obrasce.

Pročitajte još:

Generalna sekretarka SMO, Selest Saulo, naglasila je da La Ninja može doneti kratkoročno hlađenje, ali to neće promeniti dugoročni trend rasta globalnih temperatura zbog efekata gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi.

Prethodnih devet godina zabeležene su najviše globalne temperature u istoriji, čak i tokom višegodišnjeg uticaja La Ninje od 2020. godine do početka 2023. godine. Poslednji El Ninjo događaj počeo je u junu i dostigao je vrhunac u novembru 2023. godine, svrstavši se među pet najjačih zabeleženih El Ninjo događaja.

„U poslednja tri meseca vladali su neutralni uslovi – ni El Ninjo ni La Ninja. Ali i dalje smo videli široko rasprostranjene ekstremne vremenske uslove, uključujući intenzivnu vrućinu i razorne padavine. Zbog toga inicijativa ranih upozorenja za sve ostaje glavni prioritet SMO. Sezonske prognoze za El Ninjo i La Ninju i povezani uticaji na klimatske obrasce globalno su važan alat za omogućavanje ranih upozorenja i ranih akcija“, rekla je Saulo.

Energetski portal

Proširenjem skladišta Banatski dvor do energetske bezbednosti

Foto-ilustracija: Unsplash (KWON JUNHO)

Radovi na proširenju podzemnog skladišta gasa Banatski dvor teku prema predviđenom planu, poručena je neophodna oprema i dobijena je građevinska dozvola. O ovim radovima, kao i o predsojećoj grejnoj seznoni, tokom posete „Srbijagasu“ razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, Dušan Bajatović, direktor ovog preduzeća i Aleksej Aleksejev, direktor „Gastransa“.  

U vezi sa proširenjem podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor ministarka je istakla je strateški interes Srbije da ima skladišta gasa na svojoj teritoriji.

„Očekujem da imamo kapacitete skladištenja od 1,5 milijardi kubika gasa u Banatskom Dvoru do kraja 2026. godine što će krucijalno doprineti energetskoj bezbednosti i stabilnosti u narednih 25 godina”, rekla je ona, navodi se u saopštenju.

Đedović Handanović je navela da su skladišta gasa dobro zapunjena i u Srbiji i u Mađarskoj, kao i da su dogovorene dodatne isporuke iz Azerbejdžana.

Pročitajte još:

„U novembru ćemo u Banatskom Dvoru imati 750 miliona kubika gasa i 163 miliona u Mađarskoj. Obezbedili smo i dodatne količine iz Azerbejdžana, koje ćemo povlačiti u skladu sa potrebama, a dogovor ćemo uskoro ozvaničiti”, navela je ministarka.

Bajatović ističe da će proširenjem skladišta podzemnog gasa biti ostvareni bezbednosni, tehnički, kao i ciljevi proizvodnje gasa.

Sastanku su prisustvovali Sergej Tregub, direktor PSG Banatski dvor, Dragiša Martinović, finansijski direktor „Gastransa“, Saša Ilić, komercijalni direktor PSG Banatski Dvor i Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije „Srbijagasa“.

Energetski portal

Konferencija ,,ESG, a way of life and doing business’’

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Konferencija ,,ESG, a way of life and doing business’’, pružiće ključna znanja i perspektive od renomiranih ESG profesionalaca, koji će zainteresovanima pomoći da efikasno upravlju ESG procesima i dinamikom konstantnih promena u finansijskom i industrijskom sektoru.

Događaj će se održati 25. septembra 2024. godine sa početkom u 9.30 časova u Privrednoj komori Srbije, ulica Resavska 13-15, Beograd.

Ovaj poslovni skup zamišljen je u formi dinamičnog i interaktivnog dijaloga, a ovom prilikom okupiće predstavnike vodećih domaćih i stranih kompanija, i eksperata iz oblasti održivosti koji će predstaviti najnovije teme u oblasti ESG-a.

Glavne teme konferencije:

  • Fokus uvodnog izlaganja biće na analizi preplitanja održivosti, finansija i poslovne strategije
  • Uslediće zatim detaljna analiza aspekata i implikacija CS3D direktive i njenog uticaja na lance vrednosti i snabdevanja
  • Treća diskusija će se fokusirati na eksteritorijalne posledice Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) kao i na pritisak na ključne izvoznike van EU da smanje emisije povezane sa njihovom proizvodnjom
  • Poslednji panel će istražiti kako promene u radnom okruženju, uključujući biodiverzitet, pristup vodi i ekstremne klimatske promene, utiču na održivost njihovih poslovnih modela i strategija.

Konferencija je namenjena Chief Sustainability Officer, ESG Manager, Sustainability Manager, CSR Manager, Energy Manager, HSE Manager, Purchasing / Supply Chain Manager, COO / Head of Operations, CFO, CDO / Data Officer.

Događaj partnerski organizuju Udruženje italijanskih industrijalaca – Konfindustrija Srbija i Privredna komora Srbije, uz podršku EIT Manufacturing, UniCredit Banke i Generali osiguranja.

Radni jezici konferencije su srpski, italijanski i engleski, uz obezbeđen simultani prevod.

Kompletan program konferencije pogledajte ovde.

Prijava za događaj dostupna je ovde.

Izvor: CONFINDUSTRIA SERBIA

Izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2023. pokazao smanjeno zagađenje

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksic)

Podaci Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2023. godinu, koju je objavila Agencija za zaštitu životne sredine, pokazali su da je kvalitet vazduha značajno unapređen u prošlog godini, u poređenju sa 2022. godinom.

Podaci o sistemskom merenju kvaliteta vazduha, prikupljanju i obradi rezultata merenja, dostavljeni su od strane 42 lokalne samouprave, sa ukupno 275 stanica i mernih mesta državne i lokalnih mreža za kvalitet vazduha što je do sada najveći priliv podataka.

Tokom prošle godine, najbrojnija merenja bila su za suspendovane čestice PM10, zatim merenja azot-dioksida, sumpor dioksida, suspendovanih čestica PM2.5, a najmanje ugljen monoksida i prizemnog ozona. Merenjem je obuhvaćeno deset vrsta supstanci, a suspendovane čestice PM10 su u 2023. godini, kao i tokom prethodnih godina, bile dominantna zagađujuća materija na području Srbije.

Na osnovi obrađenih rezultata merenja, dobijena je ocena stanja kvaliteta vazduha u 2023. godini. U zoni Srbija vazduh je bio čist ili neznatno zagađen, osim u gradovima Kruševac, Šabac, Kragujevac, Pirot, Loznica, Čačak, Paraćin (Popovac), Zaječar, Kraljevo, Novi Pazar i Valjevo. Kada je reč o zoni Vojvodina vazduh je bio čist ili neznatno zagađen, osim u Subotici i Somboru gde je bio prekomerno zagađen.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Blackeye)

U aglomeracijama Novi Sad, Niš, Pančevo, Smederevo, Kosjerić i Užice vazduh je bio prekomerno zagađen usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. Takođe u aglomeraciji Bor vazduh je bio prekomerno zagađen, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10 i granične vrednosti olova. Prekomerno zagađen vazduh bio je i u aglomeraciji Beograd, usled prekoračenja graničnih vrednosti azot-dioksida i suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. Kruševac, Pirot, Novi Pazar i Valjevo bili su prekomerno zagađeni zbog prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. Pored ovih gradova, zbog prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10, vazduh je prekomerno zagađen bio i u  Šapcu, Kragujevcu, Loznici, Čačku, Paraćinu (Popovac), Zaječaru, Kraljevu, Subotici i Somboru.

Kako se navodi u Izveštaju, kvalitet vazduha ni u jednom gradu ni aglomeraciji nije imao kategoriju prekomerno zagađen, a da je posledica samo prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM2.5.

Koncentracije koje su opasne po zdravlje ljudi javile su se u Kostolcu za sumpor-dioksid jedanput, a koncentracije prizemnog ozona o kojima se obaveštava javnost zabeležene su u Beogradu i Novom Sadu.

Kada se govori o monitoringu polena, u 2023. godini, najviša vrednost maksimalnih koncentracija polenovih zrna za brezu registrovana je u Kikindi, za trave u Bečeju, a za ambroziju u Požarevcu. Najveći broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti polenovih zrna za brezu zabeležen je u Novom Sadu, za trave u Bečeju i ambroziju u Subotici.

Pročitajte još:

Poboljšanje kvaliteta vazduha

Poređenjem prošlogodišnjih podataka sa 2022. godinom, pokazano je da je kvalitet vazduha u 2023. godini značajno unapređen. Preciznije, u 2022. godini godišnje prekoračenje granične vrednosti čestica PM10, registrovano je gotovo na svakom trećem mernom mestu, odnosno na 28 odsto mernih mesta, dok je u prošloj godini godišnje prekoračenje registrovano na svakom devetom mernom mestu, odnosno na 11 odsto mernih mesta.

U istom periodu, za 19 odsto smanjen je broj mernih mesta gde je registrovano prekoračenje dozvoljenog broja dana iznad granične vrednosti. Takođe za 19 odsto je porastao i obuhvat merenja, odnosno broj mernih mesta suspendovanih čestica PM10 u 2023. u odnosu na prethodnu godinu.

Kada je govori o suspendovanim česticama PM2.5, broj mernih mesta na kojima se mere ove čestice povećan je prošle godine za 38 odsto u odnosu na 2022. Broj mernih mesta na kojima je prekoračena godišnja granična vrednost PM2.5 je 2023. godine 12 odsto manji nego 2022. godine.

Energetski portal

Emisije metana rastu brže nego ikada, uprkos globalnim obećanjima

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

U cilju ublažavanja klimatske krize, više od 150 zemalja obećalo je da će do kraja decenije smanjiti emisije metana, jednog od najmoćnijih gasova sa efektom staklene bašte, za 30 odsto. Upitno je, međutim, koliko njih će ovaj cilj ostvariti budući da novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Stanford otkriva da su globalne emisije metana u poslednjih pet godina porasle brže nego ikada.

Atmosferske koncentracije ovog gasa danas su skoro trostruko veće nego u predindustrijsko doba, dostigavši najviši nivo u poslednjih 800.000 godina.

Autori članka, objavljenog u časopisu Environmental Research Letters, poručuju da će nekontrolisana emisija metana podići prosečnu globlanu temperaturu za tri stepena Celzijusa do kraja ovog veka, te da se ovaj “trend” mora zaustavutu ako želimo da održimo klimu pogodnom za život.

Dodaju da je metan kratkotrajan, ali izuzetno snažan gas staklene bašte, koji potiče iz prirodnih izvora poput močvara, ali i ljudskih aktivnosti kao što su poljoprivreda, fosilna goriva i deponije. U prvih 20 godina nakon oslobađanja, metan zagreva atmosferu čak 90 puta brže od ugljen-dioksida, što ga čini ključnim za smanjenje globalnog zagrevanja u bliskoj budućnosti.

Međutim, uprkos sve većem fokusu globalnih politika na ovaj gas, emisije metana porasle su za 61 milion tona, što je povećanje od 20 odsto u poslednjih 20 godina. Ovaj rast uglavnom je rezultat povećanih emisija iz rudarenja uglja, proizvodnje i korišćenja nafte i gasa, stočarstva, kao i razgradnje hrane i organskog otpada na deponijama.

Pročitajte još:

U 2020. godini, posljednjoj godini za koju su dostupni potpuni podaci, skoro 400 miliona tona, odnosno 65 odsto globalnih emisija metana poreklom je iz ljudskih aktivnosti. Na prvom mestu su poljoprivreda i otpad koji emituju oko dve tone metana na svaku tonu iz industrije fosilnih goriva.

Naša atmosfera je akumulirala skoro 42 miliona tona metana 2020. godine – dvostruko više od količine dodavane u proseku svake godine tokom 2010-ih, i preko šest puta više od povećanja uočenog tokom prve decenije 2000-ih.

Autori istraživanja poručuju da su samo Evropska unija i Australija smanjile emisije metana iz ljudskih aktivnosti u poslednje dve decenije, dok je najveći regionalni porast koncentracije ovog gasa zabeležen u Kini i jugoistočnoj Aziji.

Oni upozoravaju da su emisije gasova staklene bašte već dovele do povećanja globalne prosečne površinske temperature za 1,5 stepeni Celzijusa, a imajući u vidu da emisije metana nastavljaju da rastu alarmantnom brzinom, sve je izvesnije da će se ostvariti najgori klimatski scenario koji su postavili vodeći svetski stručnjaci.

Milena Maglovski

Avalski toranj – energetski efikasniji simbol grada

Foto: JP Emisiona tehnika i veze

Avalski toranj sigurno je jedan od najprepoznatljivijih zaštitinih znakova Beograda. Sa vidikovca tornja pruža se spektakularan pogled od Šumadije do Vršačke kule, a zahvaljujući telekomunikacijskoj opremi emituje se televizijski i radio signal. Toranj na Avali je naš najvažniji telekomunikacioni objekat sa najvećim maksimalno dozvoljenim snagama predajnika koji emituje tri digitalna televizijska kanala, odnosno paketa TV programa, pet analognih radio programa u FM tehnologiji i jedan digitalni paket radio programa u DAB+ tehnologiji. Ono što retki znaju jeste da je potrošnja električne energije samih predajnika oko 130 kWh kontinuirano, dok ceo kompleks tornja troši oko 200 kWh, odnosno oko 150.000 kWh na mesečnom nivou. Racionalnom upotrebom i nabavkom najsavremenije opreme trude se da ostvare maksimalne uštede električne energije.

Foto: JP Emisiona tehnika i veze

Nabavka predajnika novije generacije koji su znatno efikasniji, prvi je korak u uštedi energije. Primera radi, na Avalskom tornju ranije su korisćeni televizijski predajnici starije generacije, čija je efikasnost bila oko 20 odsto. Pre par godina nabavljeni su tehnološki napredni predajnici sa znatno većom efikasnošću od 42 odsto. Dipl. inž. Sava Savić, direktor Emisione tehnike i veze objašnjava da je na taj način na mesečnom nivou ušteđeno oko 30.000 kWh i postignuto je smanjenje emisije CO2 od 12.000 kg. Isti princip primenjuju i za radijske predajnike, te u skorije vreme planiraju i zamenu starijih FM predajnika i na Avali.

– Racionalnom upotrebom klima uređaja i korišćenjem običnih ventilatora gde za to postoji mogućnost štedimo električnu energiju. Na devet emisionih stanica smo instalirali automatiku koja autonomno odlučuje da li će biti uključen klima uređaj ili ventilator u zavisnosti od spoljnje i unutrašnje temperature. Analizom rada automatike, uočili smo da je svega 15 odsto vremena bio uključen klima uređaj, dok je ventilator radio 85 odsto. Naša procena je da smo na taj način uštedeli oko 9.000 kWh po jednoj emisionoj stanici na kojoj imamo instaliran napredni automatizovani sistem ventilacije i klimatizacije – objašnjava Savić.

Posebno ističe da redukcijom snage predajnika tokom noćnih sati, kada je slušanost i gledanost programa vrlo mala, štedi se puno energije, a servisna zona je vrlo malo smanjena.

U FOKUSU:

Agregati i neprekidno napajanje energijom

Na svakom važnom predajničkom objektu, pa i na Avalskom tornju postoji sistem za obezbeđivanje neprekidnog napajanja objekata električnom energijom. Sistem se sastoji od uređaja za neprekidno napajanje (UPS) i dizel agregata odgovarajuće snage. Pri nestanku napajanja iz električne mreže, napajanje opreme preuzima UPS i to bez prekida u emitovanju. Automatika agregata registruje nestanak električne energije i startuje agregat. Nakon nekih 15 sekundi, agregat postigne stabilne parametre u smislu napona i frekvencije i onda se napajanje preusmerava preko agregata. Kapaciteti UPS-eva se projektuju tako da mogu da drže kompletno opterećenje i napajaju opremu oko 10 minuta, što je i više nego dovoljno jer agregat preuzima napajanje za manje od minute. Snage agregata se projektuju tako da budu opterećeni u opsegu od 40-70  odsto maksimalne snage.

– Na Avali imamo UPS proizvođača Schneider Electric najnovije generacije, odgovarajuće snage i kapaciteta i tri agregata svaki snage 400 kVA. Svi UPS uređaji u dizel električnom agregatu su modernizovani i povezani u sistem monitoringa – dodaje Savić.

Svakako je digitalizacija emitovanja TV i radio programa donela ogromne uštede u potrošnji električne energije i u korišćenju frkvencija kao ograničenog dobra.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Kako solarna energija i skladištenje oblikuju zelenu tranziciju Balkana

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Region Balkana je jedan od najperspektivnijih područja u Evropi kada je reč o rastu solarne energije. Sa odličnim solarnim potencijalom i brzo razvijajućom investicionom klimom, region napreduje u ostvarivanju svojih solarnih ambicija. Ovogodišnji, treći po redu, “Solarplaza Samit Balkan Solar & Storage” ponovo će okupiti lokalne i međunarodne aktere kako bi razgovarali o poslovnim strategijama i istražili glavne izazove i prilike u regionu.

Foto: Promo

Sa trenutnih oko 2 do 3 GW instaliranih PV kapaciteta i ciljem od 30 GW do 2030. godine, jasno je da postoji mnogo neiskorišćenih prilika. Rast solarne energije u regionu podstiču različiti faktori, uključujući težnju za integracijom u EU, napredak u solarnoj tehnologiji i rastuću želju za energetskom nezavisnošću. Da bi postigao svoje ciljeve, region će morati da se osloni ne samo na solarnu energiju, već i da ubrza razvoj tradicionalnog solarnog tržišta kroz integraciju rešenja za skladištenje energije od samog početka.

Naravno, region se ne može potpuno posmatrati kao jedna potpuno homogena prilika. Svaka zemlja na Balkanu je u različitoj fazi svoje solarne priče. Na primer, Bugarska je regionalni lider sa značajnim povećanjem fotonaponskih kapaciteta, dok Hrvatska pravi solidan napredak ka svojim ukupnim ciljevima u oblasti obnovljivih izvora energije. Severna Makedonija brzo napreduje u razvoju solarnih kapaciteta, značajan napredak su ostvarili u poslednje dve godine. Međutim, sve zemlje u regionu suočavaju se sa sličnim preprekama, poput složenih regulativa, nedovoljno razvijenih mrežnih infrastruktura i sporih procesa dobijanja dozvola, koje treba adresirati, a regionalne strategije su ključne za rešavanje ovih problema.

Za one koji su spremni da se suoče sa izazovima, tržišta Balkana nude mnogo mogućnost. Nedavne promene u regulativama počinju da olakšavaju procese, a inovativni projekti, poput agrosolara, pokazuju kako solarna energija može da ide ruku pod ruku sa poljoprivredom, efikasno koristeći zemljište i resurse. Takođe, projekti skladištenja energije mogu značajno poboljšati ekonomsku isplativost i otpornost razvoja solarnih projekata. Neke zemlje na Balkanu već su pokazale veliki entuzijazam za skladištenje energije, to pokazuje investicija Vlade Hrvatske od 500 miliona evra u razvoj baterijskih sistema.

Posmatrajući situaciju deluje da sektor obnovljive energije na Balkanu u uzletu. Očekuje se da će region doživeti značajan rast solarnih kapaciteta, što čini “Solarplaza Samit Balkan Solar & Storage” savršenim mestom za sticanje uvida, uspostavljanje kontakata i učešće u energetskoj tranziciji. Ovaj događaj okuplja sve koji su spremni da unaprede solarni sektor na Balkanu, uključujući lokalne i međunarodne developere projekata, investitore, izvođače, kao i pružaoce usluga i proizvoda, zajedno sa stručnjacima iz tehničkih, pravnih i finansijskih oblasti.

Ako se bavite solarnom energijom i skladištenjem ili planirate da se uključite u ovu oblast, samit u Zagrebu je ključni događaj za vas. To je prilika da se detaljno upoznate sa trenutnim stanjem solarne energije i skladištenjem energije na Balkanu, da shvatite sve izazove i prilike i da doprinesete oblikovanju budućnosti solarne energije u ovom regionu.

Za više inofrmacija o samitu koji će biti održan 24. oktobra u Zagrebu pogledajte ovde.

Izvor: Solarplaza Samit

U Subotici će uskoro nesanitarnu deponiju zameniti zelena oaza

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Suboticu su započeti radovi na sanaciji nesanitarne deponije „Aleksandrovačka bara“, jednoj od najvećih nesanitarnih deponija u Srbiji, na kojoj se decenijama nepravilno odlagao otpad. Deponija se prostire na više od 30 hektara i na njoj se godišnje odlaže više od 50.000 tona otpada, a kako je istakla Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, na njenom mestu će po završetku projekta biti zelena oaza.

Prema rečima ministarke, na problem ove deponije ukazivali sui m građani, jer je u neposrednoj blizini prvih kuća i stanova i na oko 500 metara od jezera Palić.

,,Prednost Subotice je što ima alternativnu sanitarnu lokaciju za odlaganje otpada – Regionalnu deponiju Subotica, gde se otpad odlaže po savremenim standardima’’, rekla je ministarka i dodala da je važno što će se zatvaranjem i sanacijom ‘Aleksandrovačke bare’ uticati i na promenu loših navika pojedinih preduzeća i nesavesnih pojedinaca koji, bez obzira što imaju mogućnost da svoj otpad pravilno odlože na regionalnu deponiju, i dalje ga dovoze na ovu lokaciju.

Pročitajte još:

Ministarka je istakla da je, zahvaljujući Regionalnoj deponiji Subotica, koja je izgrađena kroz IPA projekat i podršku Ministarstva zaštite životne sredine, odlaganje otpada po savremenim standardima obezbeđeno za Suboticu, ali i za opštine Bačka Topola, Mali Iđoš, Senta, Čoka, Kanjiža i Novi Kneževac.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Kako je navela, u Subotici je u toku uvođenje odvajanja otpada u domaćinstvima, a takođese u regionalnom centru radi sekundarna selekcija, odnosno dalje odvajanje otpada koji može da se reciklira i ponovo upotrebi, kao i kompostiranje zelenog otpada i mulja.

Ova praksa je potpuno u skladu sa principima cirkularne ekonomije koja je jedan od važnih stubova Zelene agende.

Podsetila je na to da su u Subotici realizovani i projekti čišćenja sedam divljih deponija i da je zasađeno oko 6.000 novih sadnica.

Energetski portal

Setva uljane repice zavisi od količine kiše koja će pasti

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael Schwarzenberger)

Dugo očekivano osveženje je stiglo, a ratari iz Srednjeg Banata s pažnjom prate najave o padavinama i gledaju u nebo. Da bi uopšte mogli da pripreme zemljište za jesenju setvu potrebno im je, kažu, mnogo kiše. Iako kalendarski optimalni rokovi za setvu uljane repice teku, proizvođači do sada o ovom poslu gotovo da nisu ni razmišljali. U njive sa mašinama za pripremu zemljišta za ovaj veliki posao u prethodnom periodu nisu ni pokušavali da uđu, jer je zemlja suva i tvrda.

Posle gotovo dva meseca u Srednjem Banatu kiša. I dok u pojedinim delovima zemlje ima ili su u najavi obilne padavine, za sada u ovom kraju kiša je pala, što bi rekli stari, tek da pokupi prašinu. Ipak, proizvođači se nadaju da će u narednom periodu biti dovoljno padavina kako bi zemljište moglo da se pripremi za setvu. A prva kultura koja će se naći u zemlji, po pravilu je uljana repica.

Poljoprivrednik Sava Karanjac iz Konaka se proizvodnjom uljane repice bavi poslednjih šest godina. Svake jeseni ovom kulturom zaseje oko 30 hektara, a toliko planira da poseje i ove godine.

Rok za setvu pomeren na kraj septembra

“Kada govorimo o zasnivanju nove proizvodnje repice trenutno najveći problem jeste suša. Zemljište je jako suvo i tvrdo, pa je priprema za setvu u ovim uslovima neizvodljiva. Setvu očekujem tek posle nekoliko kiša, a ne pre kraja septembra”, objašnjava Sava Karanjac, poljoprivrednik iz Konaka.

Foto-ilustracija: Pixabay (Stefan-1983)

Iako je optimalni rok za setvu uljane repice kraj avgusta i početak septembra, ovaj posao se, kaže, već nekoliko godina pomera za kasniji period.

“Poslednjih nekoliko godina se rok setve, zbog sušne jeseni, pomerio do kraja septembra. Prošle godine smo čak ušli i u oktobar, pa su prinosi bili solidni s obzirom na godinu kakvu smo imali. Prednosti uzgajanja ove kulture jesu prvi novac od nje, solidna cena i izbegavanje rizika suše”, dodaje on.

Da proizvođači i dalje razmišljaju da li da seju uljanu repicu ove godine potvrđuju nam i predstavnici semenskih kuća.

“Proizvođači su, s obzirom na vremenske prilike kakve su bile u prethodnom periodu, delimično nabavili seme za setvu uljane repice. Deo proizvođača i dalje ne nabavlja seme zbog bojazni da im ono ne ostane neposejano u slučaju da se ne stvore optimalni uslovi za pripremu zemljišta i setvu ove kulture”, navodi Ivica Živanov, promoter Pionira.

Količine semena koju su proizvođači za sada naručili ili već kupili su, kaže, značajno manje nego prošle godine.

Pročitajte još:

“To ne znači da će biti drastičanog pada površina pod ovom kulturom u ovom delu Banata, jer bi nekoliko litara kiše popravilo situaciju i vratilo zainteresovanost za setvu uljane repice. U svakom slučaju postoje i proizvođači koji su definitivno odustali od ove kulture zbog loših ovogodišnjih prinosa. Deficit zimske vlage, a kasnije i sušan i topao period u aprilu uticali su na prilično slab prinos uljane repice. Mislim da je za očekivati blagi pad zasejanih površina ove jeseni”, dodaje Živanov.

Uljana repica je, kaže, u delu Srednjeg Banata koji obuhvata opštine Žitište, Sečanj i Novu Crnju uglavnom zastupljena na terenima gde postoje parcele četvrte i pete klase i gde druge kulture teže uspevaju.

Proizvođači hoće da vide koliko će kiše pasti

I agronomi se slažu da je o setvi uljane repice rano govoriti, jer optimalni rok za njenu setvu uveliko teče.

“Naši kooperanti su delimično nabavili seme, ali ima i onih koji čekaju da vide da li će setva uopšte moći da se obavi. Najveći problem trenutno je nedostatak vlage u zemljištu. Prva priprema tj. obrada na parcelama gde će se sejati repica se obavila odmah nakon skidanja žitarica. Drugu pripremu koja se obavlja neposredno pred setvu repice nije moguće obaviti u ovim uslovima”, kaže Dejan Sekulić, agronom imanja PD “Graničar” iz Konaka.

Proizvođači sada mogu jedino da nabave seme i čekaju da vide koliko će kiše pasti, jer trenutno na svojim parcelama ne mogu ništa da rade.

“Kako nam sada zemljište izgleda, potrebno je bar 50 litara kiše da bi se obavila kvalitena priprema i setva uljane repice”, navodi ovaj agronom.

Iako smo i ranije imali setvu uljane repice izvan optimalnih rokova, u ovom trenutku, kažu stručnjaci, nemoguće je predvideti kako bi se ovogodišnja kasnija setva mogla odraziti na budući prinos. Sve zavisi kada će “doći” zima i kakva će biti tj. u kom stadijumu razvoja će biljke repice ući u zimski period.

Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme oko 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme, a ne kao finalni proizvod.

U Evropi, uljana repica je glavni izvor biljnog jestivog ulja, a u svetu je druga najvažnija industrijska biljka. Najveći proizvođači su Kina, Indija, Kanada, Poljska, Nemačka, Francuska i Velika Britanija.

Izvor: RTS

Kako energetski sektor utiče na budućnost konkurentnosti EU?

Foto-ilustracija: Pixabay (Thomas)

Evropa nastoji da postigne ekonomski rast, koji uključuje održivu konkurentnost, ekonomsku sigurnost, otvorenu stratešku autonomiju i fer konkurentnost. Cilj jeste stvaranje uslova za uspeh preduzeća, životnu sredinu koja je zaštićena i mogućnost da svako ima jednaku šansu za uspeh. Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke i jedan od najvećih evropskih ekonomista, dobio je zadatak od Evropske komisije da pripremi izveštaj o njegovoj viziji budućnosti evropske konkurentnosti.

U okviru izveštaja pod nazivom Budućnost evropske konkurentnosti (eng The future of European competitiveness), poseban deo posvećen je energetskom sektoru. Energija predstavlja važan aspekt razlike konkurentnosti Evropske unije u odnosu na druge regione sveta. Ipak, energetska kriza i problem u strukturi energetske politike, u poslednje dve godine pogoršali su ovu razliku.

Jedan od velikih izazova u održavanju konkurentnosti Evropske unije na globalnom tržištu energije jeste cena same energije, koja je u zemljama Evropske unije visoka u odnosu na Sjedinjene Države i Kinu. Neki od razloga za to jesu visoki troškovi emisija ugljen-dioksida, veći porezi i drugo. Na cenu električne energije značajno utiče i cena gasa. Iako je njegov udeo u proizvodnji manji, ima značajan uticaj. Primera radi, u 2022. godini, gas je bio ključan faktor u određivanju cene čak u 63 odsto vremena, iako je u energetskom miksu činio svega 20 odsto.

Takođe, postoje i značajne razlike u veleprodajnim cenama energije od države do države. Na takvu razliku utiču različiti energetski miks i nivo razvoja infrastrukture.

Iako PPA ugovori (Power Purchase Agreements) omogućavaju kompanijama da energiju kupuju po unapred dogovorenim cenama i time sebe zaštite od varijacija na tržištu cena, postoje određeni izazovi. Ugovori donose stabilnost i u Evropskoj uniji se povećava broj onih firmi koje ih koriste, međutim tržište i dalje nije razvijeno u dovoljnoj meri. Mnoge kompanije nisu i dalje spreme da ih koriste zbog prepreka kao što su nedostatak odgovarajućih finansijskih garancija, kao i složenost ugovornih uslova.

Pročitajte još:

Kao još jedan od izazova navode se fizička ograničenja u gasnim i elektroenergetskim mrežama, koja otežavaju integrisanje jedinstvenog tržišta Evropske unije. Ujedno, to onemogućava efikasniju razmenu energije među državama članicama, što može da dovede do povećanja cena i drugih troškova. Povećanje troškova ogleda se i u potrebnoj modernizaciji elektroenergetske mreže, kako bi se podržao razvoj i integracija obnovljivih izvora energije.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Govoreći o obnovljivim izvorima energije, problem u se ogleda i u procesu dobijanja dozvola za nove energetske projekte, kao što su solarne i vetroelektrane. Procesi su dugotrajni i zahtevni, te u nekim državama članicama oni mogu da traju i do devet godina. Iako Evropska unija sve više insistira da budu skraćeni i pojednostavljeni, primena na nacionalnom i regionalnom nivou ostaje i dalje izazov.

Kao poslednji primer, mogao bi da se navede izazov vezan za visoke cene poreza, naknade i subvencije. Sve ovo utiče na konačnu cenu energije za potrošače, a uzimajući u obzir da svaka država članica ima različitu politiku u vezi sa ovim, cene se razlikuju širom Evropske unije. Takođe, ni državna pomoć nije ista u svakoj članici, zbog čega zemlje koje imaju više novca mogu i da više pomognu svojim kompanijama, čime se stvaraju nejednaki uslovi konkurencije unutar same Evropske unije.

Brojni su izazovi sa kojima se Evropska unija suočava, kada je reč o energetskom sektoru. Ipak kako bi zadržala konkurentnost na globalnom nivou, odnosno svoju prednost, potrebno je da radi na rešavanju ovakvih prepreka, kroz modernizaciju infrastrukture, smanjenju troškova energije i ubrzanje energetske tranzicije.

Katarina Vuinac