Home Blog Page 24

IEA: Ciljevi COP28 mogu ubrzati globalni prelaz na čistu energiju

Foto-ilustracija: Pixabay (ELG21)

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) objavila je izveštaj pod nazivom „Od sagledavanja do preduzimanja akcije: Kako implementirati energetske ciljeve COP28“ koji naglašava značaj ispunjenja ciljeva dogovorenih na prošlogodišnjoj konferenciji strana (COP28) održanoj u Dubaiju.

Skoro 200 zemalja je na COP28 potpisalo Konsenzus iz UAE, čime su se obavezale da će postići neto nulte emisije do 2050. godine i pojačati primenu tehnologija sa niskim emisijama. Uspešna implementacija ovih ciljeva mogla bi da smanji emisije gasova staklene bašte za 10 milijardi tona do 2030. godine i pruži svetu realnu šansu da zaustavi klimatske promene i dostigne ciljeve iz Pariskog sporazuma, navodi se u izveštaju.

Dodaje se i da puna implementacija ovih ciljeva zahteva ubrzani prelazak ka održivim energetskim sistemima koji uključuju utrostručenje kapaciteta obnovljivih izvora energije i udvostručenje energetske efikasnosti do 2030. godine.

„Kao što pokazuje novi izveštaj IEA, energetski ciljevi COP28 bi trebalo da postave osnovu za nove klimatske ciljeve zemalja prema Pariskom sporazumu – oni su zvezda vodilja za ono što energetski sektor treba da uradi. Dalja međunarodna saradnja je od vitalnog značaja za izgradnju svrsishodne energetske mreže, dovoljno kapaciteta za skladištenje energije i bržu elektrifikaciju, koji su sastavni deo brzog i sigurnog prelaska na čistu energiju”, rekao je izvršni direktor IEA, Fatih Birol.

Pročitajte još:

Kako bi navedeni ciljevi bili postignuti, zemlje će morati da ubrzaju izgradnju i modernizaciju elektroenergetskih mreža, uz neophodnih 1.500 gigavata kapaciteta za skladištenje energije do 2030. godine. Potrebno je i da vlade širom sveta učine energetsku efikasnost mnogo većim političkim prioritetom, fokusirajući se na ključne akcije.

Za napredne ekonomije, to znači da će morati da se usredsrede na elektrifikaciju, imajući u vidu da udvostručenje energetske efikasnosti zahteva povećanje udela električne energije u globalnoj potrošnji energije na 30 odsto do 2030. godine.

Sa druge strane, za ekonomije u razvoju su veći standardi efikasnosti – posebno za opremu za hlađenje kao što su klima uređaji – od vitalnog značaja za brži napredak. Najzad, za zemlje koje nemaju potpuni pristup modernim oblicima energije, postizanje cilja održivog razvoja odnosi se na univerzalni pristup čistim gorivima za kuvanje čime se značajno poboljšava kvalitet života i životne sredine.

IEA je objavila ovaj izveštaj tokom zasedanja Generalne skupštine UN i Klimatske nedelje u Njujorku, gde globalni lideri razgovaraju o daljim koracima u energetskim i klimatskim politikama.

Energetski portal

Ekstremne padavine u Evropi – uzroci i predviđanja

Foto-ilustracija: Pixabay (anvel)

Nakon rekordno visokih temperatura tokom leta, u septembru su mnoge zemlje Evrope pogodile obilne padavine i prouzrokovale poplave. Poljska, Češka, Austrija, Rumunija, Mađarska, Nemačka, Slovačka pretrpele su snažno nevreme, a obilne padavine zahvatile su i Englesku (više nego dvostruko od prosečne količine padavina za septembar). Razlog povećanog broja poplava naučnici vide u zagrevanju kontinenta, odnosno klimatskim promenama.

Grupa „World Weather Attribution“ (WWA), koja proučava povezanost između ekstremnih vremenskih događaja i klimatskih promena, upoređuje te događaje sa modelima koji prikazuju kako bi izgledali u svetu bez sagorevanja fosilnih goriva. Ovaj put bavili su se poplavama koje su u periodu od 12. do 15. septembra zahvatile Stari kontinent.

„Svi modeli pokazuju povećanje intenziteta i vjerovatnoće padavine, što je i očekivano na osnovu fizičkih procesa u zagrevanju klime. Kombinovana promena, koja se može pripisati klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem, iznosi otprilike dvostruko povećanje verovatnoće i sedam odsto povećanje intenziteta“, navodi WWA.

Padavine koje je donela oluja Boris u sadašnjim klimatskim uslovima, veoma je retka pojava koja se očekuje približno jednom u 100 do 300 godina. Međutim, sa porastom klimatskog zagrevanja ova učestalost se menja.

Pročitajte još:

U scenariju budućeg zagrevanja u kojem je globalna temperatura viša za 2°C u odnosu na predindustrijske nivoe, klimatski modeli predviđaju još obilnije četvorodnevne padavine, uz dalje očekivano povećanje intenziteta padavina za oko pet odsto i povećanje verovatnoće za 50 odsto u poređenju sa sadašnjim stanjem. Ipak, ovi brojevi su verovatno niži od stvarnih vrednosti, jer dostupni klimatski modeli potcenjuju učestalost veoma obilnih padavina.

Nedima Sladić, poznati meterolog iz Sarajeva, kaže da se za svaki 1°C koji dodajemo u Zemljin energetski sistem, ravnoteža postiže sa sedam odsto više vodene pare u atmosferi.

„Više vodene pare u kombinaciji sa više toplote dovodi do većeg isparavanja, dok Zemlja sa druge strane nastoji da postigne ravnotežu. Veće isparavanje dovodi do veće količine dostupne oborive vode, što dovodi do povećanja intenziteta padavina i količine padavina koje sve češće premašuju gornji rang klimatologije, odnosno najviše zabeležene količine padavina u relativno kratkom vremenskom intervalu“, navodi Sladić.

Jasna Dragojević

Energetska sigurnost kroz razvoj tržišta prozjumera

Foto-ilustracija: Unsplash (Dina Lydia)
Foto: ljubaznošću Lazara Ivanovića

O pitanju prozjumera (kupaca-proizvođača) električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji se poslednjih godina dosta govori, ali se i dalje malo zna. Prozjumeri su značajni jer se u isto vreme promovišu energetska stabilnost i nezavisnost, tako što se građani i preduzeća osposobljavaju da proizvode energiju za sopstvene potrebe, i uglavnom je reč o solarnoj energiji, sto doprinosi smanjenju zagađenja i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Lazar Ivanović, ekonomista u CEVES-u, nezavisnoj istraživačko-razvojnoj organizaciji koautor je studije pod nazivom ,,Pospešivanje energetske sigurnosti kroz razvoj tržišta prozjumera“. Studija je urađena jer se smatralo da je neophodan jedan sveobuhvatan pregled stanja na tržištu prozjumera u Srbiji. Uz detaljan pregled stanja u zemljama Zapadnog Balkana (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija), Srbija je korišćena kao studija slučaja i fokusirana je na sektor domaćinstava, za koje je najveći broj građana u principu i zainteresovan.

Naš sagovornik kaže da je razvoj tržišta prozjumera u Srbiji veoma spor, ne samo u poređenju sa bogatijim i tehnološki snabdevenijim zemljama Evropske unije, već i u poređenju sa susedima sličnog nivoa razvoja. Od 2021, kada je stupio na snagu novi Zakon o obnovljivim izvorima energije, do kraja maja ove godine, prema podacima Elektrodistribucije Srbije, broj registrovanih prozjumera je 2.300 domaćinstava i svega tri stambene zajednice, sa ukupnom instaliranom snagom od manje od 19 MW, što je oko 0,5 odsto planiranih kapaciteta za 2023. godinu.

– Kada se na to doda i privreda, dobijamo ukupno oko 3.000 prozjumera koji poseduju manje od 52 MW kapaciteta za proizvodnju električne energije. S druge strane, značajno manje privrede poput Albanije i Severne Makedonije su već u prvoj polovini 2023. imale ukupne prozjumerske kapacitete koji su prevazilazili 119 MW, odnosno 129 MW. Čak i Crna Gora, sa 10 puta manje stanovnika od Srbije je do polovine maja 2024. uspela da postigne čak 4.000 prozjumera ukupne instalirane snage 43,5 MW – kaže Ivanović.

U FOKUSU:

Potrošnja energije po glavi stanovnika

Prema podacima Eurostata za 2022. godinu, domaćinstva u Srbiji per capita mesečno troše 165 KWh struje, odnosno oko 15 odsto više od proseka Zapadnog Balkana i 24 odsto više od proseka EU. Najviše troše domaćinstva u Crnoj Gori – 185 KWh, a najmanje u Albaniji – 100 KWh.

Foto-ilustracija: Unsplash (jason mavrommatis)

Kada je reč o energetskoj efikasnosti odnosno intenzivnosti, privredama Zapadnog Balkana je u proseku potrebno oko 56 odsto više energije da proizvedu istu količinu BDP-a kao EU. Ivanović kaže da iako je energetska intenzivnost ovih privreda merena kao ukupna raspoloživa energija podeljena sa BDP-om od 2017. opala za 20 odsto, EU je uspela da je smanji još više (za 25 odsto), pa se energetska efikasnost regiona čak relativno i pogoršala u odnosu na zemlje članice. Glavni razlog više energetske intenzivnosti u zemljama Zapadnog Balkana jeste kombinacija niskih cena struje i više decenija nedovoljnih investicija u energetsku efikasnost.

Prema analizama ove studije zemlje Zapadnog Balkana su u 2022.  godini imale malo veći udeo OIE u proizvodnji električne energije (37,3  odsto neto) u odnosu na EU (34,5 odsto). Međutim, dok je Evropska unija u periodu od 2016. do 2022. uvećala udeo OIE za osam odsto, on se u istom periodu u zemljama Zapadnog Balkana smanjio za oko 1,5 odsto.

– Kada je reč o solarnoj energiji, ona u 2022. čini svega oko 0,6 odsto ukupne neto proizvodnje električne energije u zemljama Zapadnog Balkana (oko 7,7 odsto u EU), ali se njen udeo uvećao šest puta u odnosu na 2016. (u EU dva puta). Treba reći i da situacija varira u zavisnosti od zemlje do zemlje i nije nimalo povoljna po Srbiju – objašnjava Ivanović.

Rezultati studije pokazuju da ne samo da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju veći udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u odnosu na Srbiju, već Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija i u apsolutnim iznosima proizvode više energije iz solara (92, 114, 161 GWh godišnje neto), u odnosu na značajno veću Srbiju (16 GWh).

Priredila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

OIE Srbija 2024 – solarna energija u usponu

Foto: EP

Tokom drugog dana konferencije OIE Srbija 2024 bilo je nekoliko interesantnih panela, dok je jedan od njih bio posvećen solarima. Panel diskusija „Izazovi i perspektive razvoja i izgradnje solarnih elektrana“ okupila je veliki broj učesnika konferencije. Moderator ovog panela bio je dr Radivoje Petrikić, CMS Beograd, a učesnici: Džonatan Bonadio, SolarPower Europe Janis Romeliotis, Sungrow, Nina Hojnik, direktorka Slovenačkog fotonaponskog udruženja, Miloš Kostić, generalni direktor, MT KOMEX i Dunja Grujić – direktorka Sektora za podršku tržištu, „Elektrodistribucija Srbije“.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Tom prilikom, Džonatan Bonadio iz organizacije SolarPower Europe na početku panel diskusije izrazio je optimizam u vezi sa rastom solarnog sektora u Evropi, navodeći kako su solarne instalacije porasle sa 44 GW na 60,9 GW između 2022. i 2023. godine, što je povećanje od 50 odsto u samo godinu dana, sa posebnim naglaskom na Nemačku kao lidera u ovoj oblasti. Takođe je istakao cilj EU da do 2030. godine instalira 750 gigavata solarnih kapaciteta, što zahteva regulatornu stabilnost i poboljšanu integraciju solarnih sistema širom kontinenta. Bonadio je ukazao na potrebu za većim udelom komunalnih instalacija, koje trenutno čine manji deo ukupnih kapaciteta, kao i na značaj elektrifikacije energetskih sistema, očekujući da će udeo električne energije u finalnoj potrošnji porasti do 50 odsto do 2040. godine.

Pročitajte još:

Miloš Kostić, vlasnik kompanije MT-KOMEX i pionir u razvoju solarnih projekata u Srbiji, podelio je svoja rana iskustva iz 2009. godine kada su regulatorne prepreke i ograničena državna podrška umanjile početno uzbuđenje za solarnom energijom. Početna faza je bila ispunjena čak i nezadovoljstvom jer su solarni kapaciteti bili ograničeni na samo 5 MW, dok su druge vrste obnovljive energije, poput hidro i biogasa, imale prednost, što je rezultiralo sporim rastom solarnih instalacija. Međutim, shvatio je da koliko god ova odluka u početku izgledala kao velika prepreka, iskustva stečena u ranim danima razvoja solarne industrije pokazala su da bi nastavak neke druge politike zapravo bio štetan, ne samo za državni budžet već i za sam sektor. Osvrćući se na ove lekcije, Miloš je izrazio i izvesnu dozu zadovoljstva jer su ovakve ranije odluke omogućile da se sektor postepeno razvija u skladu sa realnim kapacitetima i potrebama tržišta.

Kostić je iskoristio priliku da kao osnivač kompanije Charge&GO, opiše izazove uspostavljanja mreže za punjenje električnih vozila. Od osnivanja 2016. godine do danas, Charge&GO je znatno napredovao, fokusirajući se na tri glavna stuba: prodaju i distribuciju punjača za EV, razvoj infrastrukture – koja trenutno broji 65 punjača raspoređenih na 55 lokacija u Srbiji sa ukupnim povezanim kapacitetom od 8 MW, te razvoj softvera za upravljanje procesom punjenja i poboljšanje korisničkog iskustva.

Foto: Charge&GO

U skladu sa regulativom EU, Charge&GO je spreman da pređe na naplatu po kWh čim to zakon dozvoli, umesto naplate vremena, sa ciljem pružanja jednostavnijeg i pravednijeg cenovnog modela svojim korisnicima.

Dunja Grujić je na panelu iznela detalje o integraciji solarnih elektrana u distributivni sistem Srbije, navodeći da mreža trenutno broji 402 proizvođača sa ukupnom instalisanom snagom od 320 MW, uključujući 171 solarnu elektranu sa kombinovanim kapacitetom od oko 60 MW. Dodala je da je mreži pridodato i oko 3.600 prozjumera, uključujući domaćinstva i preduzeća, što dodatno doprinosi sa 78 MW, od čega 2.600 predstavljaju domaćinstva. Takođe, govorila je o tekućim naporima za pojednostavljenje procesa priključenja, uključujući ažuriranje internih procedura i predstojeće regulatorne promene koje bi olakšale priključenje novih proizvođača na mrežu, ističući nove regulative koje balansiraju odgovornosti proizvođača i prozjumera.

Nina Hojnik iz Slovenije detaljno je izložila transformaciju svoje zemlje u sektoru obnovljivih izvora energije, fokusirajući se prvenstveno na solarne projekte. Prenela je kako su ranije subvencije uvedene 2011. godine ključno doprinele rastu solarnih kapaciteta, što je rezultiralo instalacijom oko 120 MW do ukidanja subvencija. Odlučan preokret dogodio se 2016. godine uvođenjem sistema neto merenja, što je omogućilo efikasniju integraciju solarne energije u nacionalnu mrežu i dodatno podstaklo rast, pri čemu je kapacitet porastao do nekoliko stotina megavata do 2023. godine. Hojnik je naglasila kako je kontinuirana podrška kroz adekvatne politike ključna za kontinuirani razvoj solarnih resursa.

Energetski portal

Rešenje za fotonaponske sisteme na otvorenom: Lako za montažu zahvaljujući aluminijumu i univerzalnom sidrenju

Foto: K2 Systems
Foto: K2 Systems

Fotovoltažni sistemi na otvorenom nude ključnu prednost: često postižu veću snagu po površini u poređenju sa krovnim sistemima. Nije ni čudo što ova PV rešenja sve više dolaze u fokus. Tako je nedavno u Senti, blizu srpsko-mađarske granice, u maju započeta izgradnja najveće solarne elektrane u Srbiji. Ali kako se postiže brza i efikasna montaža takvih sistema? Nemački proizvođač K2 Systems ima inovativno rešenje sa svojim novim K2 N-Rack sistemom.

K2 N-Rack je jednostavan, modularni sistem za otvorene prostore, koji je pogodan za male i srednje fotonaponske sisteme. Sistem se može montirati na betonske ili temelje sa šipovima, pružajući PV profesionalcima veću fleksibilnost. Zahvaljujući aluminijumskim komponentama, tokom montaže se može brzo i jednostavno reagovati na neravnine, omogućavajući instalaciju prilagođenu zahtevima spoljašnjeg okruženja uz manji napor. Lagani materijal takođe olakšava ergonomičan rad. K2 N-Rack se može fleksibilno prilagoditi novim veličinama modula i montirati pod uglom od 15° ili 20°.

Pročitajte još:

Na osnovu temelja sa šipovima, kod nagiba od 15° mogu se postaviti tri reda modula u portret orijentaciji po stolu, dok kod nagiba od 20° mogu biti dva reda modula. U slučaju betonskih temelja, nagib od 20° omogućava postavljanje dva reda modula u portret orijentaciji po stolu. Sve komponente su naravno statički optimalno usklađene.

“Sistem je jednostavan za montažu, ekonomski atraktivan i omogućava realizaciju većih projekata na otvorenom prostoru sa proverenim K2 kvalitetom”, kažu produkt menadžeri u K2 Systems.

Izvor: K2 Systems

Jeftinije avio-karte na samo jedan klik od vas

Foto: Promo

Ako ste oduvek želeli da posetite neku daleku ili egzotičnu destinaciju, ali su planirani troškovi putovanja premašivali vaš putni budžet, onda znate da su avio-karte velika stavka ovog budžeta. Zato holandska avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines savetuje svoje putnike da putovanja planiraju na vreme, odnosno nekoliko meseci unapred, kupuju avio-karte kada su na promociji i da tako uštede dobar deo novca.

Kada znate da avio-karta može biti jeftinija, ostaje vam da isplanirate destinaciju i putovanje je na samo jedan klik od vas. Jesen na Severnoj hemisferi je odlična za putovanja – visoke temperature i velike gužve su iza nas, a sledi prijatnije vreme, brojni festivali i vansezonska sniženja smeštaja. Sa druge strane, na Južnoj hemisferi počinje proleće, pa su evropska jesen i zima sjajno vreme za posetu Centralnoj i Južnoj Americi ili nekim karipskim destinacijama na kojima vlada večito proleće.

Foto: KLM

A zašto da izaberete baš KLM, najstariju avio-kompaniju na svetu koja i dalje leti pod svojim originalnim imenom? Zato što vazduhoplovstvo mora da postane održivije, a KLM prepoznaje svoj uticaj na klimu i životnu sredinu i akcenat stavlja upravo na smanjenje tog uticaja. Avio-kompanija ulaže milijarde evra u obnovu flote, kupovinu održivog avio-goriva (SAF – Sustainable Aviation Fuel) i istraživanje novih tehnologija, kao što su pogon na vodonik i e-goriva.

KLM koristi jedan odsto održivog avio-goriva na svim letovima koji polaze iz Amsterdama. To je početak, ali uz vašu pomoć kao putnika, može učiniti i više. Naime, prilikom rezervacije vašeg leta, imate opciju dodatne kupovine održivog goriva. Iznos vašeg doprinosa se izračunava na osnovu nekoliko faktora koji utiču na količinu emisije ugljen-dioksida vašeg leta, kao što su tip aviona, udaljenost i faktor opterećenja. Dobrovoljnom i dodatnom kupovinom održivog avio-goriva, vi zapravo pomažete da se smanji zavisnost vazdušnog saobraćaja od fosilnih goriva.

KLM u svojoj „Klik” promotivnoj kampanji putnicima iz Beograda nudi snižene cene avio-karata u ekonomskoj klasi do preko 60 destinacija širom sveta, pa tako za manje para možete otputovati do Kanade, Floride ili Arube.

KLM „Klik” promotivna kampanja traje do 30. septembra 2024. godine. Karte se mogu iskoristiti od 18. septembra 2024. do 30. juna 2025. godine, dok period putovanja za Severnu Ameriku traje od 24. septembra 2024. do 31. marta 2025. Avio-karte kupljene u ovoj promociji se uglavnom ne mogu iskoristiti u zimskom prazničnom periodu od polovine decembra 2024. do polovine januara 2025. KLM poziva putnike da na kompanijskom sajtu provere datume putovanja.

Ponuda važi za povratne karte, a u cenu su uključene sve takse.

Više informacija i detalja o aktuelnoj promociji možete pronaći OVDE.

Da biste rezervisali karte ili se dodatno informisali, posetite kompanijski sajt serbia.klm.com, ili ovlašćene turističke agencije.

Izvor: TOP ONE

Akcija ‘Eko-patrola’ na Novom Beogradu završena prikupljanjem 3.000 litara otpada

Foto-ilustracija: Unsplash (Jas Min)

Prva akcija ekološke inicijative „Eko-patrola” održana je na Novom Beogradu, gde su đaci Osnovne škole „Ratko Mitrović” zajedno sa roditeljima učestvovali u radionicama i čišćenju okoline škole. Tokom ovog događaja, sakupljeno je čak 3.000 litara otpada, a akcija je organizovana uz podršku Opštine Novi Beograd i udruženja „Ploging Srbija”.

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Cilj je bio da se podigne svest među mladima o značaju pravilnog odlaganja otpada i očuvanja životne sredine. Kroz interaktivne radionice, deca su učila o razlikama između reciklaže plastike i važnosti smanjenja korišćenja jednokratnih materijala.

Tokom akcije upotrebljeno je više od 180 rukavica, i sakupljeno je, kako smo naveli, oko 3.000 litara otpada, za čije selektovanje su bili zaduženi đaci.

Pročitajte još:

Akcija se odvijala na više lokacija u blizini škole, a učešće su uzeli i predsednica Opštine Novi Beograd Ivana Nikolić, zajedno sa svojim saradnicima. Istaknuto je da ovakve akcije predstavljaju važan korak u edukaciji najmlađih o značaju ekološke odgovornosti. Kako je Nikolićeva izjavila, planirano je da se slične aktivnosti sprovedu i u drugim školama, uz proširenje saradnje sa predškolskim ustanovama, kako bi se deca od malih nogu učila važnosti očuvanja životne sredine, navodi se na sajtu Grada Beograda.

Organizatori su istakli da su akcije poput ove ključne za podizanje svesti kod dece i odraslih o potrebi za očuvanjem čistog i zdravog okruženja, te su pozvali sve sugrađane da se priključe budućim akcijama „Eko-patrole”.

Energetski portal

TE „Kostolac“ B3 – jedan od najznačajnijih energetskih projekata

Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

Termoelektrana „Kostolac“ B3 jedan je od najznačajnijih energetskih projekata Srbije i od strateške je važnosti za energetsku sigurnost zemlje, a biće prva elektrana u sistemu ,,Elektroprivrede Srbije“ izgrađena posle 40 godina.

Radovi na izgradnji su završeni, a kako je istakla Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, to će biti najsavremeniji termokapacitet, kako u smislu performansi, tako i u smislu poštovanja ekoloških standarda.

Ministarka je razgovarala sa Fangom Janšuijem, predsednikom kompanije ,,China Machinery Engineering Corporation’’ (CMEC), koja realizuje projekat izgradnje ove elektrane. Janšuij je govorio o trenutnom statusu projekta kao i narednim koracima.

Tom prilikom ministarka je rekla da očekuje od izvođača da uloži maksimalan napor da efikasno sprovede preostale probe i neophodna ispitivanja, u skladu sa preporukama nezavisnog inženjera i zakonodavstvom Srbije, kako bi novi blok u što kraćem roku mogao da bude predat „Elektroprivredi Srbije“.

Pročitajte još:

Novoizgrađeni blok snage 350 megavata, na godišnjem nivou očekuje se da će proizvoditi 2.000 gigavat-sati. Kako je ranije istaknuto, to će biti pouzdana energija koja će svojom efikasnošću zameniti blokove koji imaju nižu efikasnost, čime će se ujedno smanjiti emisije i uticaj na životnu sredinu.

Prisećanja radi, kada je reč o Blokovima B1 i B2 termoelektrane „Kostolac B”, od 15. avgusta imaju integrisanu dozvolu (IPPC). Iz ,,Elektroprivrede Srbije“, istakli su da TE „Kostolac B“ ima sistem za odsumporavanje dimnih gasova, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a uređene su i deponije za odlaganje pepela i šljake, kao i deponije gipsa.

Energetski portal

Autokompanije u SAD dobijaće pomoć za prelazak na električna vozila

Foto-ilustracija: Pixabay

Sjedinjene Američke Države se pripremaju da pomognu svoje dobavljače automobila kako bi se prilagodili prelasku sa vozila na benzin na električna vozila. S tim ciljem Bela kuća je najavila osnivanje fonda u vrednosti do milijardu dolara koji će malim i srednjim dobavljačima autodelova olakšati pristup lakšem finansiranju za potrebe refinansiranja i širenja poslovanja.

U tu svrhu izabrana je investicijska kompanija Monroe Capital, koja će pokrenuti Fond “Drive Forward Fund LP”, čija je uloga da pruži finansijsku podršku preduzećima koja snabdevaju ključnim delovima, kao što su pogonski sklop, karoserija, prenos, šasija, enterijeri i električnih komponenti, kao i komplementarnim provajderima softvera kao usluge (“SaaS”) i drugim auto tehnologijama i poslovnim uslugama koje se bave ovom industrijom, navedeno je u saopštenju.

Fond će takođe proceniti mogućnosti rasta za investiranje u inovativne kompanije koje se bave proizvodnjom komponenti i podkomponenti baterija i reciklažom materijala.

Ministarstvo finansija SAD je objavilo grant u iznosu od 9,1 miliona dolara za pokretanje Programa prelaska dobavljača automobila u Mičigenu, koji je osmišljen da pomogne manjim preduzećima u sticanju finansiranja za proizvodnju komponenti za električna vozila.

Pročitajte još:

Džon Bozela, predsednik i izvršni direktor Saveza za automobilske inovacije rekao je da transformacija ka elektrifikaciji automobilske industrije u Sjedinjenim Američkim Državama zahtjeva savremeni lanac snabdijevanja automobilima koji drži zemlju konkurentnom i osigurava ekonomsku i nacionalnu sigurnost.

„Proizvođači automobila ulažu milijarde u ovu tranziciju i proizvode elektrifikovana vozila svih marki i modela, ali treba imati na umu da se lanac snabdevanja automobilima sastoji od stotina kompanija – mnogih malih i srednjih preduzeća“, rekao je Bozel.

U julu, Ministarstvo energetike je najavilo da planira da dodeli GM i Stellantis gotovo 1,1 milijardu dolara u grantovima za konverziju postojećih fabrika za proizvodnju električnih vozila i komponenti, dok je prošle nedelje najavljeno tri milijarde dolara za grantove u sektoru proizvodnje baterija.

Energertski portal

Koliko smo prekoračili Planetarne Granice?

Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

Hiljade godine unazad tokom kojih je vladao period klimatske stabilnosti i otpornosti Zemljinog sistema, omogućile su čovečanstvu da napreduju u razvoju tehnologiije i kulture. Izveštaj koji su objavili naučnici sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime (PIK), koji se bavi zdravljem planete Zemlje, pokazao je da smo zakoračili u novu eru. Ovaj period prožet je sve većim simptomima prekoračenja Planetarnih Granica, koji uključuju učestalije ekstremne vremenske događaje, požare, smanjenu produktivnost biljaka i nestašicu vode. Ovi problemi dodatno su pogoršani usled porasta globalne populacije.

Planetarne Granice predstavljaju naučni okvir koji postavlja sigurne granice unutar kojih ljudske aktivnosti mogu da se odvijaju bez značajnih posledica po stabilnost Zemljinog sistema. Ukoliko se one prekorače, dolazi do stvaranja mogućnosti za destabilizaciju ekosistema i svih životnih uslova. Postoji devet Planetarnih Granica i one uključuju klimatske promene, promenu integriteta biosfere, promenu u zemljišnom sistemu, promene u slatkovodnim sistemima, modifikaciju biogehemijskih tokova, uvođenje novih entiteta, zakiseljavanje okeana, atmosfersko opterećenje aerosolima i degradaciju stratosferskog ozonskog omotača.

Izveštaj pokazuje da je šest od devet procesa Planetarnih Granica prešlo bezbedne nivoe. Ovi procesi obuhvataju klimatske promene, integritet biosfere, promene u zemljišnom sistemu, promene u slatkovodnim sistemima, biogehemijske tokove i uvođenje novih entiteta. Kako se navodi, ovi nivoi beleže alarmantne trendove.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Govoreći o klimatskim promenama, nivoi CO2 u atmosferi nalaze se na najvišim nivoima u poslednjih 15 miliona godina, dok je prosečna globalna temperatura viša nego ikad pre u istoriji čovečanstva, sa ubrzanim trendom zagrevanja od kraja 20. veka. Ozbiljno je narušen i integritet biosfere, sa ubrzanim gubitkom genetske raznolikosti i funkcionalnog integriteta ekosistema. Gubitak biosfere ugrožava otpornost planete na druge ekološke pritiske, uključujući klimatske promene i degradaciju zemljišta, navodi se u Izveštaju. U okviru promena u zemljišnom sistemu, treba istaći da se beleži kontinuirani pad šumskih površina, dok su mnogi regioni već daleko izvan sigurnosnih nivoa. Promene u slatkovodnim sistemima, kao što su reke i jezera dovele do povećane nestabilnosti u količini vode koja teče kroz te sisteme i u vlažnosti zemljišta. Upravljanje vodnim resursima postaje sve teže zbog rastuće nesigurnosti u dostupnosti vode. Biogehemijski tokovi, posebno upotreba fosfora i azota u poljoprivredi, izazivaju ozbiljne ekološke probleme, uključujući zagađenje voda i pojavu takozvanih mrtvih zona u morima i jezerima. Kada je reč o uvođenju novih entiteta, kao što su sintetičke hemikalije i plastika, još uvek nema dovoljno istraženosti. Međutim, smatra se da mnoge od ovih supstanci izazivaju trajne štetne promene u životnoj sredini, uključujući kontaminaciju zemljišta i vodnih sistema.

Preostala tri procesa i dalje se nalaze unutar bezbednosne operativne granice. Ipak, zakiseljavanje okeana je blizu kritičnog praga, dok atmosfersko opterećenje aerosolima pokazuje napredak prema bezbednijim nivoima. Degradacija ozonskog omotača je usporila, ali, kako se navodi u Izveštaju, i dalje postoji zabrinutost zbog stalnih izazova u obnovi ozona, posebno iznad Antarktika.

Energetski portal

OIE Srbija 2024 – Zeleni kilovati za energetski mix

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Prvog dana učesnici konferencije OIE Srbija 2024 razgovarali su o izazovima integracije obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem, finansiranju vetroparkova, aukcijama i obrazovanju.

O izazovima integracije OIE u elektroenergetski sistem Srbije i regiona razgovarali su Dušan Živković, generalni direktor “Elektroprivrede Srbije”, Ivan Asanović, izvršni direktor “Crnogorskog elektroprenosnog sistema”, Eleni Karpantidou, članica upravnog odbora ENTSO-E, Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj “Elektromreža Srbije”, dok je moderator bila Danijela Isailović, menadžerka OIE Srbija.

Učesnici ovog panela govorili su o izazovima priključenja novih kapaciteta obnovljivih izvora na mreže, na koji način to pokušavaju da prevaziđu, kao i o planovima koji ih očekuju u narednom periodima. 

Živković je rekao da će do kraja 2026. godine 80 odsto naših hidroelektrana biti obnovljeno što će doprineti elektroenergetskom sistemu. On je naveo da će u nekoliko narednih godina kroz strateško partnerstvo EPS u portfoliju imati 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana, sa 200 MW baterijskog sistema za skladištenje električne energije. 

“Osim izgradnje prvog vetroparka “Kostolac” i solarne elektrane “Petka”, analiziramo lokacije za nove OIE projekte pre svega na zemljištu EPS i gde nije potrebna eksproprijacija, a to su uglavnom pepelišta naših termoelektrana”, rekao je on i dodao da projekat za izgradnju reverzbilne hidroelektrane “Bistrica” ide planiranim tokom, a uskoro će biti završena studija o uticaju na zaštitu životne sredine. 

Pročitajte još:

Vučinić je govorio o zahtevima za priključenje, kao i da je nova Uredba postavila temelje za novi proces. Dodaje da u drugom krugu podnošenja zahteva za studije priključena, koji je počeo početkom septembra, apliciralo je 14 objekata iz OIE – 1.300 megavata i da je rok za rešavanje ovih zahteva 31.12.2024. godine.

Učesnici su se osvrnuli i na kolaps sistema koji se dogodio u junu kada pola regiona nije imalo električnu energiju. Istakli su da je ta situacija pokazala koliko je važna regionalna saradnja. 

Nove aukcije

Panel “Aukcije u Srbiji: Izazovi realizacije projekata pobednika aukcija? Da li smo spremni za druge aukcija? A šta ako nećemo ili ne možemo na aukcije?” moderirao je Miloš Laković, dok su učesnici bili Rade Mrdak, posebni savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike, Ivan Bulatović, izvršni direktor “Elektroprivrede Crne Gore”, Kai Rintala, generalni direktor Taaleri Energia i Frančesko Korbo, EBRD.

Mrdak je rekao da nas čeka drugi krug aukcija, govorio je o izmenama Zakona, podzakonskim aktima. Istakao je da žele dobro da se pripreme za drugi krug aukcija, kao i da je fokus na analizi tržišta i da li ima dovoljno projekata da se kvote popune. Nakon detaljne analize tržišta biće formulisana maksimalna cena. Kako je rekao na aukcijama biće 300 megavat za vetar, 100 megavata za solar uvećanih za 25 megavata iz prošlih aukcija. 

Foto: EP

Mrdak je naveo da veliku pomoć pruža stručna podrška EBRD-a dok je Korbo istakao da će oni nastaviti da pomažu regionu u procesu energetske tranzicije. On je dodao da aukcije pomažu u ispunjavanju ciljeva Zelene agende. Kaže da su prve aukcije u Srbiji bile zadovoljavajuće, ali da uvek nešto treba poboljšati i da su oni tu da pomognu u svim segmentima. 

Bulatović je govorio o novom Zakonu, kao i da još nisu organizovane aukcije u Crnoj Gori, ali da će biti naredne godine i to u prvom kvartalu. Kako je rekao ulaganja u OIE su značajna za EPCG, jer je ugalj i dalje dominantan u proizvodnji električne energije. On je istakao da ulaganja u OIE treba da omoguće mirnu tranziciju ka zelenoj energiji.

Učesnici ovogodišnje konferencije pažljivo su ispratili panel koji je bio posvećen obrazovanju kao ključnom faktoru energetske tranzicije. Moderator ovog panela bio je dr Nenad Jovanović, Mott MacDonald, dok su učesnici bili prof. dr Ranko Goić, Elektrotehnički fakultet, mašinstvo i brodoarhitektura Univerzitet u Splitu, kompanija Fractal, prof. dr Željko Đurišić, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, doc. dr Nenad Fric, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu i prof. dr Boris Dumnić, Fakultet tehničkih nauka Univerzitet u Novom Sadu.

Kako je na početku rečeno, kadar i radna snaga su najveći problem energetske tranzicije. Učesnici panela su se složili da je potrebno osnivanje predmeta iz oblasti obnovljivih izvora, ali da su i stručne prakse neophodne za dalji razvoj i napredak.

Konfrencija OIE Srbija 2024 održava se u etno kompleksu Vrdnička kula u Vrdniku. Prvog dana konferencije razgovaralo se o izazovima integracije OIE u elektroenergetski sistem, finansiranju vetroparkova, aukcijama i obrazovanju, dok će drugog dana u fokusu panel diskusija biti solarna energija.

Energetski portal je medijski pokrovitelj OIE Srbija 2024.

Energetski portal

Beč uskoro dobija najduži pešački i biciklistički most u gradu

Foto: ZOOMVP

Beč uskoro kreće sa izgradnjom najdužeg pešačkog i biciklističkog mosta u gradu, koji će premostiti barijere i olakšati život stanovnicima opštine Donauštat. Most, koji će biti dug 700 metara i širok 4,5 metra, postaviće se uz već postojeći most tramvajske linije 26 i značajno će skratiti puteve koje trenutno koriste pešaci i biciklisti.

Opština Donauštat je područje koje se brzo razvija, ali postojeći železnički koloseci i autoput S2 trenutno predstavljaju velike prepreke za pešake i bicikliste, koji moraju praviti velike zaobilaznice duže od jednog kilometra kako bi stigli do svakodnevnih odredišta poput prodavnica, parkova i mesta za rekreaciju.

Stanovnici ovog kraja imaju tramvajsku liniju 26 na raspolaganju, ali pristup za one koji preferiraju bicikl ili pešačenje nije adekvatan.

Uli Zima, članica gradskog veća zadužena za planiranje i mobilnost, istakla je da će ovaj projekat značajno smanjiti vreme koje stanovnici trenutno troše na prelazak između različitih delova Donauštata.

„To ćemo sada promeniti. Izgradićemo jedan od najdužih pešačkih i biciklističkih mostova u Beču i time stanovnicima Donauštata skratiti dosadašnje puteve“, izjavila je Zima.

Pročitajte još:

Planiranje ovog ambicioznog projekta već je u toku, a početak radova se očekuje sredinom 2026. godine. Most će biti ključna veza u okviru šireg plana poboljšanja biciklističke infrastrukture u Beču. U protekle dve godine, u opštini Donauštat izgrađeno je 14 kilometara novih biciklističkih staza, dok grad Beč svake godine realizuje oko 50 projekata usmerenih na izgradnju novih biciklističkih ruta.

Na godišnjem nivou, austrijska prestonica ulaže približno 20 miliona evra u razvoj biciklističke mreže, čime grad nastoji da promoviše održive oblike prevoza i smanji saobraćajne gužve.

U Beču postoji preko 1.600  kilometara uređenih biciklističkih staza, što značajno podstiče građane da koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Biciklizam u Beču ima važnu ulogu, ne samo u rekreativne svrhe, već i kao praktičan način svakodnevnog transporta.

Za one koji posećuju grad ili nemaju sopstveni bicikl, na raspolaganju su stanice VienMobil, kojih ima preko 200 širom grada. Na ovim stanicama bicikli se mogu iznajmiti i vratiti, što dodatno olakšava korišćenje bicikla kao ekološki prihvatljivog prevoznog sredstva.

Energetski portal

VE “Pupin” od petka povezan na prenosni sistem

Foto-ilustracija: Pixabay (EdWhitelmages)

Vetropark “Pupin” od petka je povezan na prenosni sistem, a u narednim danima očekuju se i prvi kilovati na mreži, rečeno je prvog dana konferencije OIE Srbija 2024.

VE “Pupin” predstavlja drugu fazu, odnosno proširenje VE “Kovačica” koja je izgrađena 2019. godine i sastoji se od 16 vetrogeneratora ukupne snage 94,4 MW.

Na ceremoniji koja je održana na marginama konferencije potpisan je i ugovor o finansiranju vetroparka “Čibuk 2”. Abu Dabi Future Energy Company PJSC – Masdar, lider čiste energije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, objavio je finansijsko zatvaranje vetroparka “Čibuk 2” od 154 MW u Srbiji.

Prema planu izgradnja ovog vetroparka trebalo bi da počne u trećem kvartalu ove godine i on bi trebalo da bude u funkciji početkom 2026. godine. Kako je predviđeno, “Čibuk 2” će proizvoditi dovoljno zelene energije za napajanje oko 62.000 domaćinstava.

Pročitajte još:

Za izgradnju vetroparka “Čibuk 2” biće upotrebljene 22 Nordex turbine od 7MW. On je deliti priključak na mrežu sa operativnim vetroparkom “Čibuk 1”.

Podsetimo, konfrencija OIE Srbija 2024 održava se u etno kompleksu Vrdnička kula u Vrdniku. Prvog dana konferencije razgovaralo se o izazovima integracije OIE u elektroenergetski sistem, finansiranju vetroparkova, aukcijama i obrazovanju, dok će drugog dana u fokusu panel diskusija biti solarna energija.

Energetski portal

Pojedinačna ložišta najveći zagađivači jer se loži sve i svašta – kako daljinski sistem „približiti“ građanima

Foto-ilustracija: Pixabay (Nowaja)

Ulica despota Stefana u podne. Topao, sunčan dan, duva severoistočni vetar. Zato je, u inače najzagađenijoj ulici u Beogradu, vazduh odličnog kvaliteta.

Uređaji pokazuju da su povećane samo vrednosti oksida azota i ugljen monoksida koje ispuštaju vozila.

Kad počne grejna sezona, suspendovane čestice PM 2,5 i PM 10 višestruko će se povećati.

Najveći krivci su, kažu stručnjaci, individualna ložišta, ali svoj doprinos daju i neki drugi zagađivači.

„Prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine koji je nedavno izašao, pre desetak dana, udeo malih ložišta u emisijama suspendovanih čestica PM 2,5 i PM 10 je iznad 75 procenata. Procene govore, kada je vazduh crven – to je u toku zime kada imamo industrijske emisije suspendovanih čestica, veoma mali doprinos primarnih emisija iz termoenergetskog sektora, do 10 posto doprinosa iz saobraćaja i onda na sve to dođe emisija zagađujućih materija, pre svega, suspendovanih čestica iz malih i srednjih ložišta“, ukazuje Dejan Lekić, član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije.

Koliko zagađenje varira u različitim delovima grada

Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da zimi situacija može da bude takva da u prigradskim opštinama, gde dominiraju individualna ložišta, kvalitet vazduha bude lošiji nego u centralnim gradskim opštinama.

,,Ali, ukupno gledano, i na različitim opštinama ima različitih tipova izvora emisija, tako da grubo gledano veoma je slična“, navodi Šoštarić.

Prema poslednjem popisu, oko 185.000 domaćinstava greje se na peći ili neke druge uređaje. Najviše ih je na Paliluli i u Zemunu, a najmanje na Savskom vencu i u Starom gradu.

Prošle zime najzagađeniji vazduh bio je 1. februara. Jedva čekamo toplo vreme kad nema grejanja na drva, ugalj ili mazut, da prodišemo, ali sve češće vazduh je jako zagađen i leti, kao što je to bilo 6. jula.

Šta tokom leta uzrokuje porast nivoa zagađenja

Photo-illustration: Unsplash (Musa Haef)

Andrej Šoštarić kaže da je to najčešće zbog troposferskog ozona, to je tzv. letnja zagađujuća materija i on nastaje u fotohemijskim rekacijama između oksida, azota i lako isparljivih organskih jedinjenja koja potiču iz saobraćaja.

,,Imali smo nekoliko epizoda kada su bile povećane koncentracije čestica zbog transporta peska iz Sahare, to se dogodilo ove godine pet, šest ili sedam puta gde imamo povećanje, i aplikacije i merači pokazuju povišene koncentracije PM čestica – a to je vrlo sitna prašina“, napominje Dejan Lekić.

Najbolje bi bilo kada bi se što više domaćinstava i institucija priključilo na daljinski sistem Beogradskih elektrana ili uvelo gas.

Na tu odluku jedino utiču cena priključka i račun za grejanje, kao i plan Grada o isključenju kotlarnica na mazut.

Kako je moguće da tako dugo ne možemo da promenimo način grejanja u Beogradu, da imamo još uvek tako mnogo individualnih ložišta?

Pročitajte još:

Dušan Rakić: Individualna ložišta najveći zagađivači

Dušan Rakić, gradski sekretar za energetiku rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici,  da je veliki broj velikih kotlarnica u javnim objektima ugašen i prešlo se na sistem daljinskog grejanja.

,,Više od 1.500 tih velikih kotlarnica do sada je ugašeno. Grad Beograd, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, ima plan da iz srestava iz EBRD-a te poslednje velike kotlarnice stavi u program i da se one ugase“, napominje Rakić.

Prema njegovim rečima, najveća povika je bila zbog velikih kotlarnica, jer one su najuočljivije.

Ukazuje da privatne kuće „lože svašta“, kad nemaju drva, onda lože i plastiku i gumu i da su individualna ložišta u stvari najveći zagađivači.

,,Apelujemo na građane da iskoriste priliku koju je Ministarstvo energetike sada pružilo, zajedno sa opštinama u Srbiji, 137 opština u Srbiji trenutno ima potpisane ugovore sa Ministarstvom energetike, od kojih 12 u Beogradu“, kaže Rakić.

Sve opštine imaju detaljne informacije kako građani da se prijavi i da konkurišu za gašenje svojih kotlarnica, pored zamene stolarije, ima dosta građana koji već počinju da razmišljuje o ugrađivanju toplotnih pumpi, tako da taj proces ide, dodaje Rakić.

Međutim, napominje da su to pojedinci, pa je potrebna veća animacija, kao što su televizijske emisije, da ljudi krenu značajnije da menjaju energente koje koriste.

Da li se ljudi greju na ono što im je najeftinije 

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

,,Prema statističkim podacima, od poslednjeg popisa imamo prilično veliki broj ljudi koji se i dalje greju na struju. Međutim, država će u svakom slučaju morati da gleda da određenim posticajnim merama utiče na  ljude da prestanu da se greju na struju i da struju koriste za neke druge stvari“, podvukao je Rakić.

Bilo je domaćinstava koji su u jednom trenutku prešli na gas. Međutim, ispostavilo se da im to nije bilo baš najeftinije rešenje, odnosno da je gas dosta skup.

,,Mi smo svedoci gasnog šoka usled krize u Evropi sa snabdevanjem gasa, tako da je to bio jedan pik. Cene gasa će doći u normalu, tako da gas jeste jedan od prihvatljivih energenata“, ukazuje gradski sekretar za energetiku.

Najbolje rešenje za grad Beograd

Odgovarajući na pitanje kakao da smanjimo broj individualnih ložišta, Rakić ističe da ono što je politika grada Beograda i ono što će biti sigurno u svim strategijama, jeste povezivanje na daljinski sistem, na Beogradske elektrane.

,,Mi ćemo videti da način povezivanja i troškovi povezivanja zgrada na daljinski sistem grejanja budu prihvatljivi, a ljude ćemo da postičemo da se priključuju na daljinski sistem grejanja“, zaključio je Rakić.

Izvor: RTS

EIB finansira izgradnju 17 solarnih elektrana u južnoj Evropi

Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Evropska investiciona banka (EIB) i nezavisni proizvođač energije BNZ postigli su dogovor o zajmu vrednom 166 miliona evra za izgradnju 17 solarnih elektrana u Španiji, Italiji i Portugalu.

Ovaj projekat je deo šireg plana koji predviđa dodavanje 1,7 gigavata solarne energije u južnoj Evropi do 2026. godine, uz ukupno finansiranje od 500 miliona evra koje je EIB odobrila BNZ-u koji razvija, gradi i upravlja solarnim projektima u Italiji, Portugalu i Španiji.

Pored toga, projekat je deo programa InvestEU, ključne inicijative za mobilizaciju privatnih i javnih investicija u vrednosti od preko 372 milijarde evra, u periodu od 2021. do 2027. godine.

Ova investicija je u skladu sa EIB-ovim ciljevima za klimatsku akciju i jačanjem energetske bezbednosti Evrope smanjenjem oslanjanja na fosilna goriva, navodi se u saopštenju EIB-a.

Pročitajte još:

Nova postrojenja će obezbediti dovoljno zelene energije za više od 390.000 domaćinstava, a većina će biti smeštena u regijama sa nižim prihodima u EU, čime će se doprineti regionalnom ekonomskom rastu i socijalnoj koheziji.

Projekat podržava ciljeve dekarbonizacije Evropskog zelenog dogovora, kao i plan REPoverEU koji teži smanjenju zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.

EIB grupa je već 2023. godine uložila više od 21 milijardu evra u projekte energetske bezbednosti širom Evrope, uključujući obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i infrastrukturu skladištenja energije.

Generalni direktor BNZ-a, Luis Selva, izjavio je ova nova faza otvara mogućnosti za istraživanje tehnološke i geografske raznolikosti, povećanje obima poslovanja i broja zaposlenih, sa ciljem da BNZ postane jedan od vodećih nezavisnih proizvođača električne energije na tržištu.

„Želimo da nastavimo da gradimo čistiju i održiviju budućnost, a podrška tako značajnih finansijskih institucija kao što je EIB pokazuje zajedničku dugoročnu viziju za postizanje boljeg sveta“, rekao je Selva.

Energetski portal

Evropa: dečji proizvodi ispuštaju toksične hemikalije

Foto-ilustracija: Pixabay (jerrymarx32)

Širom Evrope, deca su svakodnevno izložena toksičnim hemikalijama koje se nalaze u različitim proizvodima, od plastičnih flašica, do igračaka i odeće. Veliki problem predstavljaju zabranjene supstance kao što su ftalati i PFAS, koje ugrožavaju njihov razvoj i zdravlje.

Ftalati čine grupu hemijskih jedinjenja koji se koriste u plastičnim proizvodima kako bi ih učinili fleksibilnijim i trajnijim. PFAS su grupa hemikalija koje su poznate i kao večni zagađivači, zato što su veoma otporni. Oni se dodaju kako bi se proizvod učinio otpornim na vodu, masti i toplotu.

Nedavno sprovedene studije pokazale su ovakve hemikalije neretko dospeju u organizam deteta, što je potvrđeno njihovim pronalaskom. Zbog toga nevladine organizacije pozivaju Evropsku uniju da što hitnije unapredi regulative, sa ciljem da se ovako opasne hemikalije zabrane, a posebno u proizvodima koji su namenjeni deci.

Fondacija Tegengif iz Holandije, sprovela je istraživanje u saradnji sa pet evropskih nevladinih organizacija. Rezultati su, kako piše Evropski biro za životnu sredinu (EEB), pokazali da plastične flaše za piće koje su namenjene deci, ispuštaju Diizobutil ftalat – DIBP. Ovo hemijsko jedinjenje može da utiče na remećenje hormona i da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što je reproduktivni poremećaj. Iako su pronađene količine ispod dozvoljenog nivoa, sama prisutnost ove supstance je zabrinjavajuća.

Pročitajte još:

Pored toga, studija je otkrila da samo mali broj hemikalija koje se oslobađaju iz plastičnih flašica za decu, može da bude tačno identifikovan. To znači da brojne hemikalije koje se nalaze u plastici, i dalje ne mogu da se prepoznaju niti analiziraju.

Još jedno sprovedeno istraživanje, pokazalo je da više od polovine dečjih jakni, ali i druge odeće, sadrži PFAS. Ipak, ukazano je i na to da na tržištu postoje proizvodi koji ne sadrže PFAS, odnosno da kompanije mogu da proizvode odeću bez ovih hemikalija.

Svi rezultati istraživanja navode na hitnu potrebu reakcije Evropske unije, zato što mogućnosti postoje, ali su regulative zastarele. Ovako opasne supstance trebalo bi da u potpunosti budu zabranjene u proizvodima namenjenim deci.

Energetski portal