Greta Tunberg je šesnaestogodišnja tinejdžerka iz Švedske koja je postala poznata prošlog leta zahtevajući ispred nacionalnog parlamenta ozbiljniju političku akciju usmerenu na klimatske promene. Na ovaj poduhvat podstakla ju je zabrinutost zbog...

Srbija je na dobrom putu da Poglavlje 27, okarakterisano kao jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pregovorima sa EU, uskoro bude na agendi evropskih zvaničnika.Ministarstvo zaštite životne sredine treba da do...

Odluku o „znatnom smanjenju" upotrebe plastike do 2030. godine donelo je 170 zemalja posle pet dana razgovora na skupu UN za životnu sredinu u Najrobiju.Na skupu je doneta neobavezujuća rezolucija o potrošnim...

Ministarstvo zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije saopštilo je da je drugog dana zasedanja Skupštine UN za zaštitu životne sredine u Najrobiju poručeno da će se regionalnim povezivanjem i zajedničkim odgovorom na...

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić učestvovao je u radu Foruma novih investicionih mogućnosti za tehnološka rešenja čvrstog otpada i otpadnih voda koji je organizovala Ambasada Slovačke Republike u Republici...

Veoma je važno da serviseri u našoj zemlji steknu znanje o tome kako da pravilno postupaju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte koji utiču na...

Dva odsto ukupne proizvodnje gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou se pripisuje avijaciji. Letelice ispuštaju čak 12 odsto štetnih materija u sektoru saobraćaja. Avio-kompanije bi iz ovog razloga trebalo da...

Od rečenice "Žene poput mene nisu bile predodređene da se kandiduju za Kongres" koju je izgovorila u svom izbornom spotu do pozicije najmlađe kongresmenke u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, dvadesetosmogodišnju Aleksandriju Okasio-Kortez delilo je tek nekoliko meseci. U tom periodu od pitanja "Šta želite da popijete?" namenjenog gostu za šankom njujorškog restorana njen glas je postao pobunjenički govor manjinskih grupa u Americi upućen čitavoj naciji za političkom govornicom.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan pozvao je juče domaće i strane privrednike da ulažu u oblast zaštite životne sredine, i na taj način doprinesu razvojnom zamahu Srbije i boljem kvalitetu životne...

Održivi razvoj je cilj kome teži austrijska vlada, a  u  pojedinim  oblastima  on  je  gotovo  sasvim  dosegnut. Austrija je dobila sertifikat PEFC za održivo  šumarstvo  za  više  od  90  odsto  svojih  šuma,...

Danas se obeležava Svetski dan energetske efikasnosti širom sveta. Klimatske promene i zagađenje vazduha svakodnevno utiču na naše zdravlje i život. U skladu sa međunarodnim naporima u borbi protiv klimatskih promena i...

U cilju promocije lekovitog bilja sa prostora Parka, NP Lovćen organizovao je nedavno čajanku za najmlađe posetioce, ispred Centra za posetioce, na Ivanovim koritima.Oko 130 učenika iz OŠ „Dašo Pavičić“ iz Herceg...

Srbija će do 2025. godine investirati značajna dodatna sredstva, 700-900 miliona evra, kako bi elektroenergetski sistem funkcionisao po standardima Evropske unije, najavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.Zajedno sa njim, prezentaciji...

Manje od sedam odsto teritorije AP Vojvodina pokriveno je šumom, odnosno 140.000 hektara zauzimaju šume. Ovo su zvanični podaci koji se mogu naći na sajtu JP "Vojvodinašume". Kako bi pošumljenost bila u skladu...

Dobitnik ovogodišnje nagrade za najbolji projekat na polju energetskih usluga od strane Evropske komisije je kompanija Resalta, zajedno sa Petrolom i gradom Ljubljana. Projekat energetske rekonstrukcije grada Ljubljana, koji je najambiciozniji projekat...

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.