Home Blog Page 1551

Nemačko selo koristi energente iz biomase – primer održive energetike

bioenergija-nNemačko selo Jinde je jedno od prvih u svetu koje koristi bioenergiju umesto fosilnih goriva za snabdevanje električnom i toplotnom energijom.

Stanovnici sela su 2006. godine završili ovaj projekat u koji su uložili više od 30 hiljada radnih sati, dok su finansijsku pomoć u iznosu od 1,3 miliona evra dobili od nemačkog Saveznog ministarstva za hranu, agrikulture i zaštitu potrošača.

Za proizvodnju električne i toplotne energije koristi se agrarna biomasa, a instaliran je i dodatni kotao na drvni pelet kako bi se 145 kuća koje čine selo dodatno zagrejale tokom zime.

Ukupna proizvodnja toplotne energije je oko 6500MWh godišnje i oko 5000MWh električne energije. Oko 800 stanovnika ovog nemačkog sela je zadovoljno ovim zajedničkim projektom, iako su neki od njih na početku bili skeptični.

Gradonačelnik sela, August Brandenburg, rekao je da je njihovo selo primer dobre organizacije, ali i dokaz da biomasa može da snabdeva stanovnike jednog mesta potrebnom energijom.

Povećanje poreza na vetrenjače u Rumuniji – rast troškova u sektoru OIE

vetroparkNova taksa na posebne građevine mogla bi iznuditi, kompanijama koje proizvode energiju iz vetra, dodatni trošak od 40,000 evra godišnje po izgrađenoj vetrenjači.

Prema procenama rumunske Asocijacije za vetro energiju to bi značilo 30 miliona evra dodatnih troškova u ukupnom sektoru obnovljih izvora energije Rumunije.

Taksa od 1,5% vrednosti izgrađenog objekta bi se primenjivala na sve investicije vetro projekata čija se vrednost procenjuje na 2,5 milijardi dolara.

Međutim, nov porez neće zaobići ni hidroelektrane, konstrukcije za transport struje i naftne bušotine.

Ovim merama ni građani neće biti zaobiđeni s obzirom da se pretpostavlja da će se porezi odraziti i na konačnu cenu proizvedene struje.

Fabrika peleta uskoro i u Merošini

Foto: Pixabay

peletIz opštine Merošina najavili su otvaranje fabrike peleta.

Investitor ovog projekta je firma „Super Pellets“ iz Kine čiji je vlasnik Suguo Lan.

Trenutno se vrše testovi u ovoj fabrici, a uskoro se očekuje i njeno puštanje u rad.

Pelet koji će se ovde proizvoditi će biti drvnog porekla, a trebalo bi da se izvozi u Italiju i Grčku.

Opština Merošina koja se nalazi u niškom kraju ima veliki prirodni potencijal što se tiče šuma, a u planu je i pošumljavanje određenih lokacija. Sve ovo će biti od koristi ovoj fabrici koja će preradom otpadaka od drveta doprineti razvoju ovog kraja i otvaranju novih radnih mesta.

Prema rečima Jovice Markovića, pomoćnika predsednika opštine, u ovoj fabrici će biti zaposleno oko 20 osoba.

Finska termocentrala na ugalj postala najveća termocentrala na biogas

termocentrala-na-biogas-fU martu ove godine u Finskoj je puštena u rad termocentrala koja koristi biogas kao gorivo. Ova termocentrala je do skoro koristila samo ugalj, a tokom prošle godine je adaptirana da koristi i biogas od drvne biomase. Postrojenje se nalazi u gradu Vasi, a ima snagu od 140MW, što ga i čini najvećim ovakvim postrojenjem na svetu. Iz kompanije „Vaskiluodon Voima“ koja je i nadležna za ovu centralu izjavili su da je uvođenjem pogona na biogas potrošnja uglja smanjena za oko 30 do 40%.

Ono što je zanimljivo je da se u Finskoj plaća taksa na ispuštanje štetnih gasova po atmosferu, a s obzirom da je ova kompanija to izbegla uvođenjem biogasa, imaće dobitak od oko 15 miliona evra godišnje. U ovoj termocentrali, koja proizvodi električnu i toplotnu energiju za ceo grad Vasi, do sada je zaposleno oko 100 ljudi, a u planu je i otvaranje novih radnih mesta usled proširenja obima posla.

Nevesinje uskoro dobija vetropark

vetroparkU Republici Srpskoj, kod Nevesinja, u toku su radovi koji će omogućiti izgradnju vetroparka na ovoj lokaciji.

Nosilac projekta je firma „Eol prvi“, koju je osnovala beogradska kompanija „Omega plus“, a udeo ima i opština Nevesinje.

Ovaj vetropark bi trebalo da ima 17 turbina ukupne snage 51MW što će omogućiti snabdevanje strujom oko 27 hiljada domaćinstava.

Radovi na ispitivanju zemljišta koje obavlja firma iz Zvornika „IRM Bor“ su već počeli, a započeta je i izgradnja puta u dužini od 4 kilometra. Ovaj put je neophodan kako bi posebna specijalna vozila mogla da obavljaju planirana geotermička i geomehanička istraživanja.

Sve potrebne dozvole i saglasnosti za izgradnju ovog vetroparka na planini Trusini dala je Vlada Republike Srpske. Od ove institucije je prošle godine dobijena i koncesija u trajanju od 30 godina za izgradnju ovog vetroparka.

Prema proračunima se očekuje da vetropark godišnje proizvede 160 hiljada MWh električne energije, a završetak radova je planiran do kraja oktobra 2014. godine.

Vrednost investicije je oko 80 miliona evra.

Briketi iz Žablja se izvoze u inostranstvo

briketiProizvodnja briketa od agrarne biomase u Žablju je počela krajem prošle godine.

Kompanija „TMD” proizvodi oko 27 hiljada tona briketa u toku godine, a veći deo izvozi u inostranstvo, pretežno u Italiju. U planu im je i proširenje proizvodnje kako bi se više ovog proizvoda našlo u Srbiji.

Prema rečima direktora ove kompanije, gospodina Duška Trninića, u narednom periodu bi proizvodnja briketa trebalo da dostigne oko 88 hiljada tona. Vrednost fabrike je oko 2 miliona evra, a za proizvodnju ovog energenta se primenjuje najnovija tehnologija iz Danske. Ovo je prva fabrika ovakve vrste u Žablju, a do sada je zaposlila više od 50 radnika.

Briketi iz ove kompanije se proizvode od pšenične, ječmene i sojine slame. Inače, briketi imaju veliku kalorijsku vrednost, pa 1 tona ovog energenta može zameniti oko 5 metara drva. I pored toga, u našoj zemlji se retko koristi briket, a kada se potrošači i odluče na grejanje iz biomase, to je obično pelet; tako da i postojeći mali broj fabrika briketa u Srbiji ovaj energent obično izvoze u inostranstvo.

Iniciranje strategija za korišćenje OIE i EE u lokalnim samoupravama

Zakon o energetskoj efikasnosti koji je počeo da se primenjuje ove godine određuje okvire delovanja, a mi moramo promeniti svoju svest o obnovljivim izvorima energije (OIE), izjavila je pokrajinski sekretar Nataša Pavićević Bajić u intervju za list „Danas“. Ona smatra da je važno da opštine i gradovi naprave presek energetskog stanja (energetske potrošnje i sprovođenja mera energetske efikasnosti (EE)) i, s tim u vezi, izrade programme i strategije za korišćenje OIE i EE, u čemu će im pomoći radna grupa koju je osnovao Pokrajinski sekretarijat.

Podsetimo, Pokrajinski sekretarijat je nedavno potpisao Protokol o saradnji za izradu strateških dokumenata za korišćenje bioenergije na teritoriji AP Vojvodine sa Svetskom asocijacijom za bioenergiju. Ovaj protokol bi trebalo da omogući prelazak na planiranu i sistematsku podršku projektima iz obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, čime bi se povećala proizvodnja energenata iz biomase.

Strateški dokumenti, čije je donošenje u planu, treba da budu verifikovani od strane strukovnih, svetskih i finansijskih organizacija.

Pokrajinski sekretar, gospođa Pavićević Bajić, smatra i da je biomasa jedan od najvećih prirodnih resursa Vojvodine, zbog čega treba učiniti sve da se poveća iskorišćenje ovog resursa.

Albanija ne poštuje obaveze iz direktive Energetske zajednice

Energy Community SecretariatSekretarijat Energetske zajednice EU je otvorenim pismom obavestio širu javnost da Albanija još uvek nije implementirala obaveze iz Direktive 2006/32/EC. Rok za izmenu ove direktive, čija je svrha da učini energiju ekonomičnijom istekao je još 2011. godine.

Pored toga ova direktiva uspostavlja uslove za podsticanje proizvodnje energije, uključuje institucionalne, finansijske i pravne okvire, nastoji da eliminiše barijere u trgovini i učini energiju efikasnijom, a samim tim nastoji da stvori uslove za razvoj i promociju tržišta u ovoj oblasti.

U svom izveštaju Sekretarijat EZ konstantno ponavlja da Albanija mora da napravi suštinske korake ka implementaciji ove direktive i poziva na primenu preliminarne procedure u skladu sa članom 12 Zakona o proceduri za rešavanje sporova. Albaniji je data mogućnost do 25. januara 2014. godine da postupi u skladu sa zahtevima sporazuma ili da opravda svoju poziciju.

Prema članovima 6 i 16 Zakona o proceduri za rešavanje sporova, Albanija će imati pristup dokumentima i mogućnost da pisano iznese svoje viđenje slučaja Sekretarijatu EZ, u roku od jednog meseca počevši od 25. novembra 2013. godine.

„Djuk Enerdži” razvio sistem radara za zaštitu leteće faune

vetrenjace pticeU SAD-u je procenjeno da su vetrenjače odgovorne za smrt gotovo 85 orlova u periodu od 1997. godine do danas, dok u svetu približno 600.000 ptica godišnje izgubi život na vetroturbinama.

Zlatni orlovi su zaštićena vrsta u SAD-u još od 1962. godine i međunarodno zaštićena leteća fauna, zbog čijeg stradanja će kompanija „Djuk Enerdži” (Duke Energy) morati da plati kaznu od milion dolara jer je proglašena krivom za stradanje velikog broja ptica na njihovom vetroparku u Vajomingu. Prema rečima suda, 160 ptica, od čega 14 zlatnih orlova, izgubilo je život od strane 176 vetrenjača u Vajomingu u periodu od 2009 do 2013. godine.

Inače „Djuk Energi” je jedna od najvećih kompanija sveta u oblasti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, koja se pored vetroparkova orijentiše i na izgradnju solarnih postrojenja, i snabdeva strujom gotovo 7,2 miliona američkih domaćinstava.

Ovaj slučaj stradanja ptica od strane vetrenjača je prvi koji se završio presudom za kršenje zakona o bespravnom oduzimanju života ptica selica, koji je donet još davne 1918. godine i ima za cilj zaštitu preko 1000 vrsta ptica.

S ciljem smanjenja rizika od pomora prica propisane su regulacije za izgradnju vetrenjača, a kompanija „Djuk Enerdži” je već započela da čini korenite promene u tom pravcu. U cilju bolje zaštite ptica, ova kompanija razvila je sistem radara koji mogu da uoče orlove u blizini elektrana, i zaposlila je biologe koji nadgledaju ptice i koji imaju pravo da, ukoliko je neophodno, privremeno ugase turbine.

Ove mere zaštite ptica koštaju „Djuk Enerdži” 600.000 dolara godišnje. Takođe, planirano je da novac od plaćene kazne bude uplaćen fondaciji za zaštitu flore i faune.

Japanske „pametne mreže“ za bolju energetsku efikasnost Bugarske

Japanske „pametne mreže“ za bolju energetsku efikasnost BugarskeFumitoši Emura, predsednik projekta „Pametni gradovi i socijalne inovacije” kompanije „Hitači” (Hitachi), gostovao je ovih dana u Sofiji kako bi predstavio viziju te kompanije nazvanu „Pametna zajednica 2020”.
Prema njegovim rečima, projekat „pametnih zajednica” pruža mogućnost optimizovanog snabdevanja energijom iz obnovljivih izvora kroz „pametne mreže” za proizvodnju i iskorišćavanje struje iz OIE i efikasnije korišćenje struje, kao i mogućnost kontrolisanja potrošnje energije u domaćinstvima, korišćenjem „pametnih senzora”. Kao primere ove vizije Emura je predstavio projekte na Havajima, u Španiji i Engleskoj, kao i projekte u nekoliko japanskih gradova.
U poslednjih par godina Bugarska je napravila krupne korake ka razvoju elektronskog administrativnog servisa za građane i poslovne ljude, što je pored inernet bankarstva, prema rečima Emure, još jedan primer „pametnih zajednica”. Međutim Bugarska mora da sprovede debatu o obnovljim energijama unutar same države kako bi se odredio najbolji model za ulaganje, nakon čega bi japanske kompanije mogle da se uključe, istakao je Emura.

Kao primer podsticanja razvoja „zelene“ energije, još u julu prošle godine Vlada Japana je uvela povlašćene tarife za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, omogućavajući proizvođačima da tu energiju prodaju po podsticajnim cenama u određenom vremenskom periodu, dok potrošači ove „zelene“ energije plaćaju ekstra porez.

Nešto slično uvela je i Bugarska, a na predlog Bugarske Energetske Kompanije (BEH), da proizvođači solarne i vetro energije plaćaju porez na dobit od 15%. Predložene mere su poslednji pokušaji Bugarske da pronađe fondove, dozvoljavajući nižu cenu struje, a istovremeno trudeći se da poboljša energetsku efikasnost zemlje.

Foto: novinite.com

Proširuje se vetropark u Turskoj

vetrenjaceDanska kompanija „Vestas“ potpisala je ugovor sa turskom kompanijom „Tefirom grup“ (Tefirom Group) za snabdevanje vetrenjačama proširenog dela vetroparka „Bakras“ u Turskoj. Inače kompanija „Vestas“, sa predstavništvom u Istanbulu, predstavlja se kao jedina na svetu posvećena samo energiji vetra, njenoj proizvodnji, prodaji i održavanju; dok je osnovna delatost kompanije „Tefirom grup“ transport, logistika i proizvodnja energije.

Kapacitet vetroturbina je 23MW, odnosno biće ugrađeno 7 pojedinačne snage 3,3MW kako bi ukupna snaga vetroparka bila 65MW.

Kompanija „Vestas“, kao jedini snabdevač turske kompanije „Tefirom“ vetrenjačama, dostaviće vetroturbine početkom 2014. godine i pobrinuće se za njihovo održavanje u narednih 5 godina.

Javni konkurs za sufinansiranje projekata efektivnijeg korišćenja hidrotermalnih resursa u Vojvodini

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovinePokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine raspisao je Javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata efektivnijeg korišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa.

Ova sredstva moći će da koriste zemljoradničke zadruge, registrovana poljoprivredna gazdinstva, privredna društva i preduzetnici sa sedištem na teritoriji Vojvodine u svrhu izrade projektno-tehničke dokumentacije i izrade novih bušotina.

Pored toga, ova bespovratna podsticajna sredstva mogu se koristiti za sufinansiranje realizacije projekata efektivnijeg korišćenja ovog resursa u poljoprivredi, turizmu, ali i u medicinske i sportsko-rekreativne svrhe i to za potrebe lečenja i rekreacije, za potrebe grejanja i tople vode, za proizvodnju električne energije, za potrebe poljoprivrede i za potrebe industrije.

Kao cilj nameće se smanjenje potrošnje struje, stvaranje uslova za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, poboljšanje energetske efikasnosti u proizvodnji, povećanje konkurentnosti proizvoda i stvaranje uslova za investiranje u energetiku.

Rok za podnošenje prijave na konkurs je 16. decembar 2013. godine.

Konkursna dokumentacija

Srbija na putu primene EU direktiva u oblasti zaštite životne sredine

Srbija na putu primene EU direktiva u oblasti životne sredineU roku od dve godine Srbija će u pregovorima sa Evropskom Unijom otvoriti poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama, zbog čega će već naredne godine pripremati planove za primenu evropskih direktiva u ovoj oblasti.

Troškovi usklađivanja se sada procenjuju na 10 milijardi evra, što znači oko 1400 evra po glavi stanovnika, i odnose se na ulaganja u infrastrukturu, održavanje postrojenja i administrativne troškove, izjavio je juče zvaničnik Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Miroslav Tadić, na skupu o usklađivanju sa EU u oblasti životne sredine.

Prema njegovim rečima, sledeće godine će biti formirana posebna budžetska linija za životnu sredinu, a takođe će biti pripremljeni i planovi usklađivanja direktiva koje se odnose na dekontaminaciju, komunalni otpad, upravljanje otpadom i vodama. Uz to je naglasio da bi izdvajanja za oblast životne sredine trebalo povećati na 3% bruto domaćeg proizvoda.

Izvori finansiranja u oblasti zaštite životne sredine su pretpristupne fondovi EU IPA, koji izdvajaju oko 70 miliona evra za životnu sredinu, bilateralne donatore i kreditne linije.

Napomenuvši da je eksplanatorni skrining za poglavlje 27 planiran za septembar naredne godine, a bilateralni za novembar, Tadić je dodao da je u pregovaračku grupu uključeno i preko 20 srpskih institucija. Podsećanja radi, zakonodavstvo EU u oblasti životne sredine se sastoji od 600 pravnih akata, što je jedna trećina svih pravnih regulativa Evropske Unije, dok Srbija u ovom trenutku ima 105 akata u toj oblasti.

Otvorena plutajuća solarna elektrana u Japanu

Otvorena plutajuća solarna elektrana u JapanuProšle nedelje je otvorena najveća solarna elektrana u Japanu, snage 70MW, koja može da snabdeva strujom oko 22.000 domaćinstava. Ova solarna elektrana smeštena je pored ostrva Kjušu, i to na površini okeana, pa je to čini i najvećom plutajućom solarnom elektranom na svetu.

Njenu izgradnju je finansirala firma „Kyocera“ čija je glavna delatnost proizvodnja električnih uređaja. Površina ove elektrane iznosi oko 1,27 miliona kvadratnih metara, a sastoji se od oko 290.000 fotonaponskih ćelija.

Posetioci, zainteresovani za način rada ove elektrane, ali i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, mogu se informisati o tome u posebno izgrađenom centru za posetioce. Izgradnja ove elektrane je počela 2012. godine kada je, posle prirodnih katastrofa koje su ga zadesile, Japan odlučio da poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, ali i podigne svest o očuvanju životne sredine.

Prvi vetropark na Bliskom Istoku uskoro u Jordanu

vetrenjaceRadi dostizanja propisanog cilja da do 2015. godine proizvodnja ukupne energije Jordana bude 7% iz obnovljivih izvora, kompanija „Džordan vind prodžekt“ (Jordan Wind Project Company) je spremna da započne izgradnju vetroparka „Tafila“ kapaciteta 117MW.

Cena izgradnje ovog postrojenja biće 290 miliona dolara, i to će biti prvo potrojenje ovakvog tipa na Bliskom Istoku.

Zahvaljujući izgradnji ovog vetroparka energetski kapacitet Jordana će se uvećati za 3%, a u izgradnji će učestvovati još tri firme „Inframed“ (InfraMed), „Masdar“ (Masdar) i „EP Global energi“ (EP Global Energy).

Finansiranje ovog projekta omogućile su mnoge kreditne linije banaka, ali i razne međunarodne finansijske institucije poput Evropske investicione banke i Međunarodne finansijske korporacije.

Solarna elektrana u Banatskom Karlovcu

solarni paneliNa teritoriji južnog Banata, tačnije u Banatskom Karlovcu, početkom decembra ove godine počeće sa radom solarna elektrana kapaciteta 28.9 kWh.

Priprema industrijskog krova za izgradnju ove solarne elektrane počela je 1. oktobra ove godine, a izgradnju objekta koji će se sastojati od 126 solarnih panela realizuje upravo kompanija „Petaže Vind“ (Petaže Wind) koja se na tržistu reklamira pod sloganom „pare na sunce“, a proizvodi kućne i industrijske samostalne ili mrežno povezane PV fotonaponske sisteme.

Glavni investitori ovog projekta su građani Republike Srbije sa ulaganjem većim od 40.000 evra, što je prvi projekat ovakvog tipa u južnom Banatu.

1...1.5501.5511.552...1.556Page 1.551 of 1.556

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs