Home Blog Page 1540

MHE na reci Spreči dobila ekološku dozvolu

mhe2Ministarstvo prostornog uređenja i zaštite okoline Tuzlanskog kantona izdalo je ekološku dozvolu firmi „EEH-Hidroenergija“ za izgradnju mini hidroelektrane na reci Spreči koja deli Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu.

Kada bude završena projektna dokumentacija, u opštinama Petrovo (Republika Srpska) i Gračanica (Federacija Bosne i Hercegovine) biće organizovana javna rasprava gde će meštani i predstavnici vlasti moći da iznesu svoje mišljenje, predloge i sugestije u vezi ove mini hidroelektrane.

Podsetimo, firma „EEH-Hidroenergija“ uložiće više od 2 miliona evra u izgradnju ove hidroelektrane, a o svom trošku će i očistiti preko 700 metara korita reke Spreče.

Opštine Petrovo i Gračanica nemaju ništa protiv izgradnje ovog objekta, a ugovorom sa investitorom predviđeno je da dobiju i koncesionu naknadu. Takođe bi trebalo i da se popravi oštećeni most koji se nalazi na putu Petrovac-Orahovo.

S.J.

Uspešna saradnja Slovačke i Srbije u oblasti OIE

Uspešna saradnja Slovačke i SrbijeMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođa Zorana Mihajlović sastala se 29. januara sa ministrom privrede Republike Slovačke gospodinom Tomašom Malatinskim. Na sastanku koji se održao u prostorijama Privredne Komore Srbije, a kome je prisustvovao i ambasador Slovačke u Srbiji gospodin Jan Varšo, između ostalog govorilo se i o dosadašnjoj saradnji ove dve zemlje u oblasti energetike, kao i o realizaciji projekata u oblasti obnovljivih izvora energije.

Slovački investitori do sada su pokrenuli realizaciju nekoliko projekata u ovoj oblasti.

Slovačka kompanija „Prima Energy“ uložila je oko 1,8 miliona evra u izgradnju prvog solarnog parka u Vojvodini. Ovaj solarni park čija će snaga biti 1MW nalazi se u Beočinu, a završetak njegove izgradnje planiran je za maj ove godine.

U oktobru prošle godine počela je izgradnja 4 biogasne stanice u vojvođanskom mestu Bač, a investitor je slovačka kompanija „Agro-Energy“. Projekat je vredan oko 15 miliona evra, a njegovo puštanje u rad očekuje se sredinom ove godine.

Slovačka kompanija „Imao“ ima u planu da uloži oko 5 miliona evra u Industrijsku zonu opštine Ada i to u reciklažu otpada i biogas. U toku su pregovori između predstavnika ove opštine i investitora.

Takođe, investitori iz Slovačke započeli su izgradnju fabrike peleta „Biopel“ u Bačkom Petrovcu, kao i izgradnju fabrike „Anti-terming“ u Kuli koja će se baviti proizvodnjom kotlova na čvrsta goriva i biomasu.

Da je interesovanje ove zemlje za obnovljive izvore u Srbiji veliko pokazuju i slovačke kompanije koje su konkurisale na Javnom pozivu za dodelu lokacija za MHE iz februara prošle godine. Tako je slovačka kompanija „Credo Invest“ odabrani potencijalni investitor za MHE u Prokuplju (MHE „Bejašnica“), Kosjeriću (MHE „Godečevo“) i Rašci (MHE „Pavlica“); kompanija „Lubocons Chemicals“ drugi je odabrani potencijalni investitor za MHE „Vučja Rupa“, odnosno treći za MHE „Jašice“ koje se nalaze u Kruševcu, dok je kompanija „Euroframe“ odabrani potencijalni investitor za MHE „Plana“ u Tutinu, kao i drugi odabrani potencijalni investitor za MHE „Orlujak“, MHE „Drenovo“ i MHE „Krona“ koje se takođe nalaze u opštini Tutin.

Na sastanku je zaključeno i da je saradnja između Republike Slovačke i Republike Srbije do sada bila vrlo uspešna, a izražene su i želje za dalje unapređenje ove saradnje.

S.J.
Foto: merz

Regionalna sanitarna deponija „Srem-Mačva“ dobila probnu dozvolu za rad

Sanitarna-deponija-Srem-Macva Jarak1Regionalna sanitarna deponija „Srem-Mačva“ dobila je 30. januara ove godine dozvolu za probni rad. Ovu dozvolu izdao je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a tim povodom je održana i konferencija za medije u Vladi Vojvodine. Konferenciji su prisustvovali i pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine gospodin dr Slobodan Puzović, gradonačelnik opštine Šabac gospodin Miloš Milošević, zamenik gradonačelnika opštine Sremska Mitrovica gospodin Zoran Miščević i direktor Regionalne deponije „Srem-Mačva“ gospodin Srđan Klićković.

Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine gospodin dr Slobodan Puzović na ovoj konferenciji izjavio je da će ova deponija obezbediti ekološko odlaganje otpada za više od 200 hiljada građana i to po standardima Evropske unije. Prema njegovim rečima, izgradnjom ove regionalne deponije sprečava se zagađenje vazduha, vode i zemljišta, a pruža i mogućnost korišćenja sekundarnih sirovina, razvoja „zelene“ ekonomije, kao i otvaranja novih radnih mesta. Takođe je dodao da će Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine podržati i drugu fazu projekta u kojoj će biti izgrađeno postrojenje za separaciju.

U novembru 2006. godine opštine Sremska Mitrovica i Šabac zaključile su Sporazum o saradnji na formiranju Regiona za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, a u martu 2011. godine potpisan je Sporazum o izgradnji, upravljanju i korišćenju regionalnog sistema za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom na teritorijama ovih opština. Projektom je predviđeno da u prvoj fazi bude izgrađena sanitarna deponija „Jarak“ sa pratećom infrastrukturom i transfer stanicom, dok će u drugoj fazi biti izgrađeno postrojenje za separaciju otpada.

Vrednost investicije u prvoj fazi je oko 6,3 miliona evra, a najveći deo sredstava (oko 5 miliona evra) obezbeđen je kroz Program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave Evropske unije (MISP). Opštine Sremska Mitrovica i Šabac učestvovale su sa milion evra, dok je 300 hiljada evra obezbeđeno iz nekadašnjeg Fonda za zaštitu životne sredine.

Posle isteka jednogodišnje probne dozvole za rad, ova regionalna sanitarna deponija trebalo bi da dobije integrisanu dozvolu za trajni rad.

Inače, u toku su radovi na još nekoliko regionalnih deponija u Vojvodini. Lokalna vlast u Subotici je sa nekoliko okolnih opština potpisala ugovor o izgradnji regionalne sanitarne deponije koja će se nalaziti na Bikovačkom putu. Krajem prošle godine objavljen je tender za izgradnju ove deponije po evropskim standardima koji je otvoren do 4. februara 2014. godine. Usvojeni su i planovi za izgradnju deponija u Somboru i Zrenjaninu, a u Pančevu su potrebne dorade na postojećoj deponiji kako bi stekla status regionalne.

S.J.
foto: srem-macva.rs

Projekat uvođenja geotermalnog grejanja u bugarskom gradu Zlatogradu

geotermalna energijaGradonačelnik Zlatograda (Bugarska) potpisao je ugovor početkom januara ove godine sa kompanijom „Geops-Minstroy“ o izgradnji geotermalnog grejanja u ovom gradu. Ova kompanija će biti zadužena za prvu fazu radova u kojoj će se geotermalno grejanje uvesti u osam javnih ustanova. Kompanija će izvesti bušenje i postavljanje konstrukcije za geotermalno grejanje, a rok za završetak radova je sedam meseci.

Ovo je jedinstven projekat jer će se bušenje izvesti na dužini od 860 metara u prečniku od 4 kilometra, a konstrukcija će moći da podnese visoke temperature vode, blizu 100 stepeni Celzijusa.

Sredstva u iznosu od 1,3 miliona evra obezbeđena su iz Fonda za zaštitu životne sredine.

Inače, ovo je drugi pokušaj uvođenja geotermalnog grejanja u Zlatograd. Prvi ovakav projekat započet je još 2009. godine, ali je zbog nedostatka sredstava stopiran.

S.J.

Solarni krov za niški „Čair“

cair nis stadionGradonačelnik Niša, gospodin Zoran Pešić, povodom rekonstrukcije stadiona „Čair“ najavio je da će raspisati tender za postavljanje krova na ovom stadionu, a uslov za dobijanje tendera će biti postavljanje solarne elektrane koja bi trebalo da ima snagu od 1MW.

Za završetak rekonstrukcije niškog stadiona „Čair“ biće podignut kredit od 450 miliona dinara.

U okolnim zemljama još uvek ne postoji ni jedan stadion koji poseduje solarni krov, mada bi situacija u Hrvatskoj uskoro mogla da se promeni.

Nemačka firma „Global Solar“ nedavno je objavila da je zainteresovana za postavljanje solarnog krova na hrvatskom stadionu „Velika Gorica“. Dobit bi bila obostrana; ovaj stadion bi dobio krov nad obe tribine dok bi nemačka firma dobila koncesiju koja bi joj omogućila da prodaje električnu energiju.

Inače, najveći stadion na svetu koji proizvodi električnu energiju nalazi se na Tajvanu i ima 55 hiljada mesta. Ovo je i prvi solarni stadion, a izgrađen je 2009. godine.

U Evropi je 2010. godine otvoren prvi solarni stadion u Nemačkoj u Frajburgu, a nazvan je „Mage Solar Stadium“.

U Brazilu će ove godine biti otvoren prvi solarni stadion, a izgrađen je povodom predstojećeg FIFA Svetskog kupa.

S.J.

Austrijska kompanija zainteresovana za ulaganje u OIE u Negotinu

opstina negotinPredsednik opštine Negotin, gospodin Milan Uruković, 28. januara 2014. godine sastao se sa predstavnikom firme „Energic GmbH“ gospodinom Krešimirom Feletarom u vezi ulaganja ove kompanije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u ovoj opštini.

Naime, kompanija „Energic GmbH“ iz Beča zainteresovana je za ulaganje u izgradnju vetroparka, toplana na biomasu i korišćenje komunalnog otpada za proizvodnju električne i toplotne energije u Negotinu.

Na sastanku je postignut dogovor da predstavnici opštine Negotin i JKP „Badnjevo“ u narednom periodu dostave potrebne podatke ovoj kompaniji kako bi se omogućila dalja saradnja.

Saradnja između opštine Negotin i kompanije „Energic GmbH“ započela je u novembru 2013. godine, kada je u Beču, u Ambasadi Republike Srbije, predstavljena prezentacija Regionalne organizacije za razvoj istočne Srbije (RARIS) „Na istoku nešto novo“ čiji je cilj bio da privuče investitore u osam opština zaječarskog i borskog okruga. Tom prilikom je gospodin Miloš Uruković istakao da postoji čak 51 lokacija za ulaganje u ovom delu Srbije.

Kompanija „Energic GmbH“ iz Beča bavi se investiranjem u obnovljive izvore energije, u vetroparkove, solarne elektrane i hidroelektrane. Od 2000. godine izgradili su projekte u oblasti OIE čija je instalisana snaga veća od 400MW.

S.J.
Foto: negotin.rs

Održana završna konferencija tvining projekta „Izgradnja kapaciteta Agencije za energetiku Republike Srbije“

Izgradnja kapaciteta Agencije za energetiku Republike SrbijeU prostorijama Privredne Komore Srbije 29. januara 2014. godine održana je završna konferencija tvining projekta „Izgradnja kapaciteta Agencije za energetiku Republike Srbije“. Ovaj tvining projekat trajao je 20 meseci, a finansirala ga je Evropska unija sa 1,5 miliona evra. Realizovan je pomoću Regulatorne kancelarije za mrežne industrije Slovačke, a cilj projekta bio je da se ojača Agencija za energetiku kako bi bila adekvatno pripremljena za predstojeće pregovore sa Evropskom unijom iz oblasti energetike.

Ovoj konferenciji su, osim ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođe Zorane Mihajlović, prisustvovali i šef delegacije Evropske Unije u Srbiji gospodin Majkl Devenport, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije gospodin Ljubo Maćić, kao i Ministar privrede Slovačke gospodin Tomaš Maltinski.

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, gospođa Zorana Mihajlović, izjavila je da je bilo neophodno jačanje ove agencije kako bi se adekvatno pripremila za pregovore sa Evropskom unijom, pogotovo za Pregovaračko poglavlje 15 koje je posvećeno pitanjima iz oblasti energetike. Takođe je dodala da će izmenama Zakona o energetici Agencija za energetiku dobiti veća ovlašćenja i postati nezavisnija od države.

Ministar privrede Slovačke gospodin Tomaš Maltinski, istakao je da su predstavnici Regulatorne kancelarije za mrežne industrije Slovačke pomogli predstavnicima Agencije za energetiku Republike Srbije tako što su ih upoznali sa zakonima Evropske unije u oblasti energetike, ali su im i preneli svoja iskustva iz ove oblasti.

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije gospodin Ljubo Maćić, izjavio je da će realizacija ovog projekta doprineti kvalitetnijem radu Agencija za energetiku, pogotovo u poslovima koji su vezani za nacionalno tržište električne energije.

Šef delegacije Evropske unije Majkl Devenport, rekao je da će ispunjavanjem obaveza koje su definisane Ugovorom o Energetskoj zajednici, ali i usklađivanjem zakonodavstva sa energetskom regulativom Republika Srbija napredovati u pregovorima sa Evropskom unijom.

Agencija za energetiku osnavana je Zakonom o energetici 2005. godine, a njen zadatak je da obezbedi stabilni regulatorni okvir za razvoj energetskog sektora zemlje.

S.J.
Foto: merz

Slovenska kompanija „Bisol“ završila izgradnju solarne elektrane u Kazahstanu

solarPredstavnici slovenske kompanije „Bisol“ 29. januara 2014. godine izjavili su da su završili sa izgradnjom solarne elektrane u Kazahstanu čija je snaga 2MW.

Solarna elektrana u Kazahstanu ima dva dela; jedan deo ove elektrane snage 1,4MW je izgrađen na zemlji, dok drugi deo čija je snaga 600kW ima mehanizam za praćenje kretanja sunca.

Očekuje se da će ova solarna elektrana proizvoditi oko 2,67GWh električne energije godišnje što je dovoljno za snabdevanje 667 porodica.

Projekat ove solarne elektrane je urađen kao pilot projekat promovisanja korišćenja solarne energije u Kazahstanu, a investitor je firma „Samruk-Energo“ koja se bavi proizvodnjom, distribucijom i prodajom električne i toplotne energije.

Inače, regija Kazahstana u kojoj je izgrađena ova solarna elektrana ima i preko 300 sunčanih dana godišnje, a Kazahstan planira da do 2050. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije dostigne 30 odsto.

S.J.

Projekat unapređenja životne sredine u rudarskom basenu „Kolubara“

kolubaraJavno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) razvija projekat unapređenja životne sredine u rudarskom basenu „Kolubara“. Ovim projektom biće obezbeđen ujednačen kvalitet lignita koji se otkopava u „Kolubari“, čije će korišćenje omogućiti povećanje efikasnosti rada termoelektrana „Elektroprivrede Srbije“.

Projekat je vredan 182 miliona evra, od čega je 80 miliona evra kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), 74 miliona evra kredit od Nemačke razvojne banke (KfW), dok će preostalih 28 miliona evra finansirati sam EPS. Ova sredstva će biti iskorišćena za nabavku opreme kojom će se poboljšati efikasnost eksploatacije uglja i značajno unaprediti ujednačenost kvaliteta lignita koji se isporučuje termoelektranama.

Sve ovo će dovesti do smanjenja zagađenja životne sredine, konkretno smanjenja emisije ugljen dioksida iz termoelektrana za oko 400 hiljada tona godišnje, što će znatno doprineti dostizanju nacionalnih ciljnih vrednosti emisije ugljen dioksida.

S.J.

Održana promocija knjige „Pametna energija“ u Beogradu

knjiga-pametna-energijaDanas je održana promocija knjige „Pametna energija“ u Maloj sali Dečjeg kulturnog centra u Beogradu sa početkom u 13 časova. Autor ove knjige je mr Gordana Brun, koja je sarađivala sa pesnikom za decu Ljubivojem Ršumovićem koji je autor stihova.

Knjiga „Pametna energija“ nastala je u okviru projekta „Eko škola: održivost, obnovljivost i efikasnost“ koji su finansirali Udruženje „Škola za opstanak“ i Fondacija Fridrih Ebert.

U okviru ove knjige na zanimljiv način su predstavljeni pojmovi kao što su obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, energetski pasoš, globalno zagrevanje, pametna kuća… Osim toga, knjiga sadrži i citate Nikole Tesle.

Na promociji su, pored autorke, učestvovali i Ljubivoje Ršumović kao i Raša Popov, a stihove iz ove knjige su recitovali članovi Dramskog studija DKC Beograd.

S.J.

U Japanu za 16 meseci instalirana postrojenja OIE snage oko 6GW

japanOd uvođenja fid-in (feed-in) tarifa u Japanu za 16 meseci su instalirana postrojenja snage 5852MW koja proizvode energiju iz obnovljivih izvora, rekli su iz Ministarstva ekonomije, trgovine i industrije ove zemlje.

Najviše je postrojenja na solarnu energiju (3123 MW), a zatim slede postrojenja na biomasu (82 MW) i postrojenja na vetar (7MW), dok je najmanje malih i srednjih hidroelektrana (3MW).

Ova zemlja se okrenula proizvodnji energije iz obnovljivih izvora nakon niza nesreća u nuklearnoj elektrani „Fukušima“ koje su izazvane zemljotresom iz 2011. godine.

Vlada Japana je 2010. godine usvojila energetsku politiku prema kojoj bi udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije do 2030. godine iznosio samo jedan odsto, ali posle nuklearne katastrofe usvojena je nova energetska politika koja predviđa da ova zemlja do 2020. godine ostvari 20 odsto udela iz OIE u ukupnoj potrošnji energije.

S.J.

Ciljevi Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine za 2014. godinu

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovineU prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, juče je održana konferencija na kojoj se govorilo o ciljevima Sekretarijata za 2014. godinu.

Kao jedan od primarnih ciljeva istaknuto je smanjenje energetske zavisnosti AP Vojvodine. To će se postići većim korišćenjem energije iz obnovljivih izvora, odnosno zamenom fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije. Takođe, neophodno je obezbediti da budžetske ustanove izvrše zamenu kotlova na fosilna goriva kotlovima na agropelet, ali i da se motivišu privredna društva i građani za korišćenje toplotne energije dobijene iz ovog domaćeg resursa, izjavila je gospođa Nataša Pavićević Bajić.

Očekuje se i izvoz ove sirovine; do 5. marta bi Republika Srbija trebalo da dobije izvozni broj za agropelet što će doprineti jačanju domaćeg tržišta.

Na konferenciji je istaknuto i da je oko četrdeset kompanija iz Štajerske zainteresovano da investira u domaću privredu, nakon protokola koji je potpisan u oktobru prošle godine sa Štajerskom i posete ovoj austrijskoj pokrajini.

Govorilo se i o izgradnji javnih skladišta za biomasu, bušenju novih geotermalnih bušotina, ali i ciljevima Evropske unije o smanjenju emisije ugljen dioksida do 2030. godine za 40 odsto u odnosu na 1990. godinu.

S.J.

Leskovac ostaje bez centra za preradu medicinskog otpada

medicinski otpadLeskovački Zavod za javno zdravlje obustaviće preradu medicinskog otpada s obzirom da više nema finansijskih sredstava za ovakvu reciklažu.

Ovaj Zavod je jedina ustanova koja poseduje licencu za upravljanje otpadom u Jablaničkom okrugu.

Do sada je poslovao zahvaljujući trogodišnjim donatorskim ciklusima Evropske unije, ali pošto su oni završeni, godišnje račune od 2,5 miliona dinara neće imati ko da finansira.

Predstavnici ove ustanove istakli su da su tražili pomoć od drugih institucija, čak i od zdravstvenih ustanova čiji otpad prerađuju, ali niko nije hteo da potpiše ugovor o plaćanju troškova reciklaže. Takođe su izjavili da Republički fond za zdravstveno osiguranje plaća samo troškove energenata zbog smanjenja budžeta, a ako uskoro ne bude doneta odluka da ovaj fond pokriva sve troškove, reciklaža medicinskog otpada u Leskovcu će morati da se obustavi.

Zavod za javno zdravlje Leskovac godišnje prerađuje između 15 i 17 tona medicinskog otpada. Na teritoriji Jablaničkog okruga ne postoji ni jedna sanitarna deponija za odlaganje medicinskog otpada, tako da se lako može desiti da ovaj otpad završi na nekoj običnoj deponiji, ili još gore, u centru grada kao što je to bio slučaj sa Kragujevcom, Jagodinom, Novim Sadom.

U Srbiji ne postoji ni jedna spalionica medicinskog otpada. Na celoj teritoriji Srbije postoji samo 7 sanitarnih deponija, a u 2012. godini je samo 6 ustanova dobilo dozvolu za upravljanje medicinskim otpadom.

S.J.

Izgradnja vetroparka „Možure“ u Crnoj Gori počinje u maju

vetrenjaceKompanija „Fersa Energies Renovables“ je 15. januara ove godine podnela zahtev za dobijanje građevinske dozvole za vetropark „Možure“ u Crnoj Gori. Očekuje se da će u roku od dva meseca od podnošenja ovog zahteva građevinska dozvola biti odobrena, dok bi izgradnja počela u maju ove godine.

Ovaj vetropark se nalazi na teritoriji opština Ulcinj i Bar.

Ugovor o njegovoj izgradnji potpisan je još u julu 2010. godine između Crne Gore i španskog konzorcijuma „Fersa Energias Renovables“.

Ovaj konzorcijum će u projekat izgradnje vetroparka „Možure“ uložiti oko 75 miliona evra. Planirano je da se izgradi 23 vetrogeneratora ukupne instalisane snage do 46MW, koji će biti visoki između 90 i 100 metara, sa rasponom turbina od 95 metara. Električna energija iz ovog vetroparka trebalo bi da pokrije potrebe za električnom energijom oko 15 hiljada domaćinstava.

Kompanija „Fersa Energias Renovables“ bavi se razvojem čiste energije. Do sada je izgradila više vetroparkova u Indiji, Francuskoj, Španiji čija je ukupna snaga veća od 230MW.

S.J.

Međunarodno nadmetanje za izgradnju BE-TO „Sisak“ i BE-TO „Osijek“ u Hrvatskoj

Hrvatska elektroprivredaHrvatska Elektroprivreda raspisala je u ponedeljak, 27. januara, međunarodno nadmetanje za izgradnju dva kogeneracijska postrojenja na biomasu BE-TO „Sisak“ čija bi snaga trebalo da bude 2MW, kao i BE-TO „Osijek“ planirane snage 1,5MW.

Nadmetanje će se vršiti na engleskom jeziku, a sprovodiće se prema postupku Nemačke banke za obnovu i razvoj (KfW). Potrebno je dostaviti i bankarsku garanciju u iznosu do 500 hiljada evra za BE-TO „Osijek“, odnosno 750 hiljada evra za BE-TO „Sisak“. Izgradnja ovih postrojenja će se vršiti po EPC modelu (sistem „ključ u ruke“).

Ponude će moći da se dostave do 26. februara 2014. godine, a posle javnog otvaranja u roku od 120 dana biće izabrana ekonomski najpovoljnija ponuda od kvalifikovanog ponuđača.

S.J.

PREDSTAVLJAMO Štedljivu i efikasnu javnu rasvetu u Srbiji

led javna rasveta solarRazvoj štedljive javne rasvete u Srbiji

Opština Bor nedavno je najavila uvođenje LED javne rasvete koja će biti kontrolisana daljinski, što je Energetski Portal navelo na istraživanje koje sve opštine u Srbiji poseduju štedljivu i pametnu javnu rasvetu.

Prva ekološka štedljiva sijalica postavljena je u Beogradu 2010. godine u Studentskom parku, zahvaljujući donaciji A.D. „RAPID“, a Beograd je i prvi grad u Srbiji koji je postavio LED javno osvetljenje u Bulevaru kralja Aleksandra 2011. godine, gde je kompanija „Filips“ postavila 266 svetiljki na dužini od 2,5 kilometara, što je bio pilot projekat LED javne rasvete po uzoru na svetske gradove. Sledeće godine nastavljeno je sa procesom postavljanja LED javne rasvete u Beogradu, pa su tako ove sijalice postavljene na nekoliko raskrsnica u blizini osnovnih škola, radi bolje osvetljenosti.

I u Novom Sadu je 2011. godine započeto sa pilot projektom postavljanja LED javne rasvete u Mičurinovoj ulici. Gospodin Radovan Jačanin, predstavnik Zavoda za izgradnju grada, u razgovoru za Energetski Portal rekao je da je u planu postavljanje LED javnog osvetljenja u Bulevaru Evrope, kao i u Rumenačkoj ulici, a projekte finansira sam Zavod za izgradnju grada. Prema njegovim rečima, ovakva LED javna rasveta postavljena je i ispred gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“. Jačanin je dodao i da su metalhalogene sijalice postavljene u Dunavskom parku u Novom Sadu i da, osim toga, Zavod za izgradnju grada ima ugovor sa „Energotehnikom“ Južna Bačka o zameni postojećih sijalica natrijumovim sijalicama ili metalhalogenim sijalicama, a ovaj projekat bi uskoro trebalo da bude realizovan.

Novi Bečej je 2010. godine zamenio sve živine sijalice natrijumskim sijalicama.

U opštini Svilajnac, na dan grada 29. juna 2012. godine otvoreno je nekoliko ulica sa LED javnom rasvetom. Ova opština je dobar primer korišćenja štedljive ulične rasvete, s obzirom na to da osim na teritoriji grada LED javna rasveta postoji i u okolnim selima.

U Priboju, u novom delu grada, početkom 2013. godine, postavljeno je 27 LED svetiljki u glavnoj ulici, kao i dve RGB LED svetiljke za crkvu.

U martu 2013. godine, u Leskovcu je postavljeno 10 LED svetiljki na Bulevaru oslobođenja, a krajem prošle godine isto toliko i u Užicu. Inače, hidroelektrana „Đetinja“ kod Užica proizvodi dovoljnu količinu električne energije kojom bi se mogla napajati celokupna javna rasveta u ovom gradu, ali nažalost grad nije primenio takav sistem napajanja javne rasvete strujom iz ovog obnovljivog izvora.

Dekorativna LED rasveta

Dekorativna LED rasveta u Srbiji počela je da se postavlja od 2010. godine, kada je u Beogradu postavljena na više objekata: Konak kneginje Ljubice, Hram Svetog Save, Skupštinu grada, crkvu Svetog Antuna kod Crvenog krsta, zgradu Glavne pošte, Narodno pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište, Kolarčevu zadužbinu, Biblioteku grada, Pionirski park i mnoge druge. Krajem 2011. godine, i u Subotici, na Gradskoj biblioteci postavljena je ovakva rasveta. Više gradova u Srbiji je i za praznično osvetljenje izabralo LED svetla, između ostalog i Beograd, Novi Sad i Šabac.

Svetao primer obnovljive javne rasvete

vetrosolarna javna rasvetaNajsvetliji primer iz Srbije, što se tiče javne rasvete, svakako je opština Crvenka. U izletištu Potok pored Crvenke, početkom 2013. godine postavljena je vetrosolarna javna rasveta. Ova opština postala je prva opština u Srbiji sa ovakvim sistemom javne rasvete. Postavljena su četiri stuba čija je visina 9 metara; svaki od njih sadrži 2 LED svetiljke, vetrogenerator i solarni panel. Takođe postoji i baterija koja omogućava čuvanje ovako proizvedene električne energije do 5 dana, tako da javna rasveta može raditi nesmetano. Opština Crvenka je za ovakvu vetrosolarnu javnu rasvetu izdvojila 24 hiljade evra, a planirano je postavljanje još 6 ovakvih svetiljki na ovom izletištu.

Jedna od desetak firmi na teritoriji Republike Srbije koja se, između ostalog, bavi postavljanjem vetrosolarne javne rasvete je i „RD Solar Sistems“ iz Kragujevca. Iako jedan ovakav stub košta do 2 hiljade evra, a uštede idu čak do 50%, predstavnica ove firme gospođa Jelena Pelević za Energetski Portal izjavila je da još uvek nema velikog interesovanja za ovaj proizvod. Svetiljka RD „Solar Light“ koja se nalazi u njihovoj ponudi predstavlja kombinaciju vetrogeneratora čija je snaga 300kW i 2 solarna panela koji mogu imati snagu do 240W. LED svetiljka garantuje malu potrošnju energije, a dve baterije omogućavaju napajanje u svim vremenskim uslovima.

Ulična svetla sveta

Inače, sličan model javne rasvete prisutan je i u Kini. Naime, 2012. godine, u kineskom okrugu PingKuan postavljeno je 120 stubova sa LED svetljkama koji se napajaju pomoću obnovljivih izvora energije. Svaki stub sadrži vetroturbinu koja se nalazi na vrhu, kao i dva solarna panela ukupne snage 280kW. U bateriji koju ovaj stub poseduje ovako proizvedena energija može se čuvati od 3 do 5 dana.

U Sjedinjenim Američkim Državama javna rasveta otišla je u drugom pravcu-postala je „pametna“ . U Detroitu, Čikagu i Pitsburgu  2012. godine postavljena je LED javna rasveta koja poseduje mikroprocesor sa aplikacijama pomoću kojih može da izdaje naređenja prolaznicima, da snima njihove razgovore, fotografiše ih, prebroji… Ovakva javna rasveta osim što štedi energiju, doprinosi i sigurnosti zemlje. Takođe, poseduje i LED ekrane na kojima se mogu prikazivati oglasi. Cena jednog ovakvog stuba je oko 3 hiljade dolara.

Vrste šteljive rasvete

LED osvetljenjeLED (light-emitting diode) osvetljenje je energetski efikasno osvetljenje sa kojim se može postići ušteda do 80% u odnosu na običnu sijalicu. LED svetiljka emituje malu količinu energije tako da se smanjuje zagađenje okoline, a njena svetlost je najsličnija dnevnoj. Vek trajanja joj je između 10 i 20 godina, odnosno između 25 i 100 hiljada sati. Takođe, proizvode se u različitim veličinama i bojama, a mogu služiti za osvetljenje objekata, dekorativno osvetljenje, javnu rasvetu…

Eko štedljiva sijalicaEko štedljiva (kompaktna fluorescentna) sijalica troši između jedne trećine do jedne petine električne energije u odnosu na običnu sijalicu. Njen vek trajanja je od 10 do 15 puta duži od obične sijalice. Ova sijalica proizvodi drugačiju vrstu svetlosti u odnosu na običnu sijalicu (hladno bela svetlost), a sadrži i živu.

Natrijumska sijalicaNatrijumska sijalica može biti visokonaponska ili niskonaponska. Visokonaponske natrijumske sijalice daju visokokvalitetnu jasnu belu svetlost, dok niskonaponske natrijumske sijalice daju žutu svetlost. Ova sijalica troši oko 50% manje energije u odnosu na obične sijalice, a umesto žive sadrži natrijum. Ovakve sijalice manje zagađuju okolinu u odnosu na metalhalogene sijalice.

Metalhalogena sijalicaMetalhalogena sijalica daje jaku belu svetlost. Njen životni vek je između 6 i 15 hiljada sati, a troše dva puta manje energije od živinih sijalica.

Vetrosolarna javna rasvetaVetrosolarna javna rasveta predstavlja kombinaciju vetrogeneratora i solarnih panela pomoću kojih se proizvodi energija koja napaja svetiljku. Za ovaj model javne rasvete koristi se LED svetiljka zato što troši najmanje energije. Osim ovih komponenata, prisutna je i baterija koja omogućava čuvanje ovako dobijene energije nekoliko dana, u zavisnosti od kapaciteta. Ovakva javna rasveta omogućava najveću uštedu energije, a jedan ovakav stub košta od 2 do 6 hiljada evra.

S.J.

1...1.5391.5401.541...1.558Page 1.540 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs