Home Blog Page 1497

Energetski pasoš objekata na snazi u Hrvatskoj

energetski pasosiNovi Zakon o prostornom uređenju i gradnji koji je stupio na snagu krajem 2013. godine u Hrvatskoj, doneo je i obavezu da svi objekti veći od 50 metara kvadratnih koji se prodaju ili izdaju moraju imati energetski pasoš. Zakonom su predviđene visoke kazne za agencije i privatna lica koji nude objekte bez ovog sertifikata, što je dovelo do drastičnog smanjenja ponude.

Energetski pasoš predstavlja elaborat energetske efikasnosti za sve objekte koji se oglašavaju na tržištu nekretnina. U Srbiji je ovaj sertifikat obavezan od 30. septembra 2012. godine za sve objekte koji se grade, ali i za one na kojima se vrši više od 25% rekonstrukcije. U njemu su sadržani svi podaci o objektu, kao i energetski razred objekta koji se određuje na osnovu godišnje potrošnje energije za grejanje. Tako postoji 7 kategorija, od A+ koja predstavlja visoko energetski efikasan objekat, pa do G koji predstavlja objekat sa najmanjom uštedom energije. Energetski pasoš sadrži 5 strana, a svaki ovakav dokument mora biti overen od strane inženjera koji poseduje licencu 381. Overeni dokument ima period važenja od 10 godina.

Postoje i objekti koji ne moraju imati energetski pasoš, a neki od njih su radionice, hale, zgrade koje se ne greju ili se greju samo do 12 stepeni Celzijusovih, industrijske zgrade i zgrade privremenog karaktera.

S.J.

PREDSTAVLJAMO Nacrt novog Zakona o energetici

grb srbijeNacrt novog Zakona o energetici sačinjen je na osnovu iskustva u primeni postojećeg zakona s namerom da se otklone ograničenja i nedostaci, a u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.

Dejan TrifunovicPomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, gospodin Dejan Trifunović istakao je da novi Zakon o energetici donosi reforme i sistemske promene u svim segmentima energetike, a kojima se otklanjaju barijere u mnogim mehanizmima kao što su obnovljivi izvori energije, ali i barijere u tržišnim mehanizmima. Prema rečima Trifunovića, Republika Srbija kao članica Energetske zajednice jugoistočne Evrope primenjuje model sistema uz koji vidi održivu energetiku, a to je paket mera i direktiva EU koje su implementirane u ovaj zakon, s ciljem da se omogući jedno brzo i efikasno, nadasve tržišno funkcionisanje energetike.

Ciljevi Zakona o energetici

Ciljevi ovog zakona su: implementacija Trećeg energetskog paketa direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o jedinstvenim pravilima internog evropskog tržišta električne energije (2009/72); stvaranje zakonskog osnova za primenu uredbi o uslovima za pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije (714/2009) i o uslovima za pristup transportnim mrežama prirodnog gasa (715/2009); implementacija Direktive o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora energije (2009/28); pospešivanje razvoja tržišne ekonomije u energetici; unapređenje transparentnosti na tržištu električne energije i prirodnog gasa; otklanjanje uočenih nedostataka i ograničenja u toku primene Zakona o energetici u cilju efikasnijeg funkcionisanja tržišta električne energije i prirodnog gasa; stvaranje povoljnije klime i pojednostavljivanje procedura za ulaganje u energetiku.

Novine u radu Agencije za energetiku

Pored nove sistematike u zakonu, klasifikacije oblasti i zajedničkih odredbi, energetske delatnosti i energetske dozvole koja se više ne pribavlja za izgradnju objekata za prenos i distribuciju električne energije napona 110 kV i više, uvedene su i novine u radu Agencije za energetiku koja postaje potpuno samostalna i nezavisna od državne vlasti i drugih državnih organa i, između ostalog, sprovodi postupke sertifikacije i daje saglasnost na procedure za priključenje korisnika na prenosni sistem.

Novine u sektoru OIE (obnovljivi izvori energije)

U skladu sa nacionalnim ciljevima, podsticajnim merama i planom korišćenja obnovljivih izvora energije definisani su noviteti u funkcionisanju ovog sektora:

-Mehanizmi saradnje,
-Prvenstvo proizvođača električne energije iz OIE pri preuzimanju ukupno proizvedene električne energije u prenosni ili distributivni sistem, osim u slučaju kada je ugrožena sigurnost rada tih sistema;
-Posebno su definisani uslovi za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije za elektrane koje proizvode električnu energiju i elektrane koje proizvode električnu i toplotnu energiju;
-Odvojeno su definisani uslovi za svaku vrstu elektrana;
-Definisan je privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije za sve proizvođače električne energije iz OIE, za razliku od dosadašnjeg koji je bio namenjen samo za vetar i solar, što znači da sada sve tehnologije mogu da rezervišu unapred podsticajne mere i time planiraju poslovanje i proizvodnju;
-Rok važenja privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije sada iznosi tri godine, osim za solarne elektrane kod kojih taj rok iznosi jednu godinu i može se produžiti za još jednu godinu;
-Bankarska garancija u visini od 2% od ukupne predračunske vrednosti investicije potrebna je samo za postrojenja instalisane snage 100 kW i više, u postupku sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije;
-Privremeni status, odnosno status povlašćenog proizvođača električne energije postaju prenosivi;
-Ukinut je predugovor između javnog snabdevača i privremenog povlašćenog proizvođača, a najavljeno da će postojati Ugovor o otkupu energenata;
-Definisano je pravo proizvođača električne i proizvođača kombinovane električne i toplotne energije da bira podsticajne mere, ako u propisanom roku stekne status povlašćenog proizvođača električne energije, tj. ima pravo na izbor između skupa podsticajnih mera koje su važile na dan pravnosnažnosti rešenja o sticanju privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije i skupa podsticajnih mera koje važe na dan podnošenja zahteva za zaključenje ugovora o otkupu električne energije.

Ciljevi energetske politike

U Nacrtu novog Zakona o energetici utvrđeni su, između ostalog, ciljevi energetske politike, uslovi kvalitetne isporuke energije i energenata i sigurnog snabdevanja kupaca, kao i uslovi za izgradnju novih energetskih objekata i obavljanja energetskih delatnosti, zatim funkcionisanje tržišta, zaštita kupaca, podsticaji za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, i druga pitanja rada državnih organa i Agencije za energetiku, kao i pitanja od uticaja na deo energetskog bilansa u vezi sa proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom.

Dugoročni ciljevi energetske politike Republike Srbije usmereni su na pouzdanost, sigurnost, kvalitet, bezbednost, održivi razvoj, konkurentnost, transparentnost, unapređenje, razvoj.

Važni ciljevi energetske politike, između ostalih, su: obezbeđivanje uslova za unapređenje energetske efikasnosti u obavljanju energetskih delatnosti i potrošnji energije, stvaranje ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije i kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, unapređenje zaštite životne sredine u svim oblastima energetskih delatnosti.

Ljubomir AksentijevićNakon završenih javnih rasprava u Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu, resornom ministarstvu se dostavljaju sugestije na Nacrt Zakona o energetici do kraja januara. Nakon toga očekuje se da usaglašeni tekst Zakona o energetici, sa amandmanima i izmena, po hitnom postupku uđe u skupštinsku proceduru, što je najavio specijalni savetnik za finansije Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, gospodin Ljubomir Aksentijević, i istakao važnost ovog zakona za realizaciju krupnih investicija. Nove odredbe zakona, koje se odnose na obnovljive izvore energije, omogućiće investitorima koji su spremni da grade velike proizvodne kapacitete, poput vetroparkova, da realizuju investicije, rekao je Aksentijević i dodao da će novim Zakonom o energetici biti eliminisano 85 odsto nedostataka u postojećoj regulativi i otklonjene neusaglašenosti u sistemskom zakonodavstvu.

B.R.
Foto: merz

Nacrt novog Zakona o energetici

Počele sa radom kineske solarne elektrane snage 840MW širom Kine

solarna elektranaKineska kompanija „SFPV“ (Shunfeng Photovoltaic International Ltd), saopštila je 2. januara ove godine da je povezala na mrežu solarne elektrane ukupne snage 840MW. Iz kompanije kažu da su priključili 31 solarnu elektranu, od kojih se 24 nalaze u autonomnoj pokrajini na severozapadu Kine (Xinjiang Uygur), a njihova ukupna snaga je 540MW. Na mrežu su priključene 4 elektrane u provinciji na severu zemlje (Gansu) čiji je ukupna snaga 200MW, kao i 1 elektrana u provinciji na severozapadu (Shaanxi) snage 50MW. U autonomnim pokrajinama na severozapadu (Qinghai) i (Ningxia Hui) povezane su na mrežu 2 solarne elektrane snage 20MW i 30MW.

Inače, kompanija „SFPV“ bavi se proizvodnjom solarnih ćelija, monokristalnih i polikristalnih solarnih panela, kao i podloga poluprovodnika (solar wafer) koji se koriste za proizvodnju solarnih ćelija. Poseduje značajne kineske i svetske sertifikate u oblasti solarne tehnologije.

S.J.

Završetak vetroparka „Čibuk 1“ do kraja godine

ep vetroparkKompanija „Kontinental Vind Partners“ (Continental Wind Partners) najavila je da će ove godine u Kovinu početi izgradnja vetroparka „Čibuk 1“ snage 145MW. Ova kompanija uložiće oko 300 miliona evra u ovaj projekat.

Inače, predstavnici opštine Kovin su u decembru 2013. godine potpisali ugovor sa predstavnicima kompanije „Kontinental Vind Partners“ o izgradnji 15 kilometara seoskih puteva, i o rekonstrukciji 35 kilometara puta, a koji su im neophodni radi izgradnje vetroparka. U projekat izgradnje puteva kompanija „Kontinental Vind Partners“ će investirati oko 3,5 miliona evra.

Vetropark „Čibuk“ će biti izgrađen u dve faze. U prvoj fazi, „Čibuk 1“ biće izgrađeno 57 vetrogeneratora od kojih će svaki imati snagu od 2,5MW, a planirano je da ova faza bude završena do kraja 2014. godine, dok se završetak druge faze očekuje do kraja 2015. godine.

Ugovorom o saradnji koji je potpisan 2008. godine između opštine Kovin i firme „Kontinental Vind Partners“ predviđeno je da oko 70% zaposlenih koji će učestvovati u izgradnji vetroparka „Čibuk“ bude iz Kovina, kao i da 2% godišnjeg neto profita ove elektrane ide u budžet opštine Kovin.

S.J.

Solarna elektrana na Palama u BiH počela sa radom

solarSolarna elektrana koja se nalazi na krovovima skladišta nekadašnje fabrike „FAMOS-Koram“ na Palama priključena je na mrežu 30. decembra.

Ova solarna elektrana sastavljena je od 414 polikristalnih silicijumovih panela kanadske firme (Canadian Solar), od kojih je svaki snage 24kW.

Elektrana poseduje i 6 trofaznih invertera bez transformatora (SMA Sunny Tripower), ali i modul koji omogućava direktan prenos podataka iz invertera do „Sani portala“ (Sunny Portal).

Izgradnja ove solarne elektrane je počela 13. novembra 2013. godine, a investitor je „Santing d.o.o.“, preduzeće za projektovanje, građenje i inženjering iz Pala. Radovi su bili povereni firmama „Santing d.o.o.“ i „Otus d.o.o.“.

Investicija je vredna više od 120 hiljada evra, a očekuje se da se isplati u roku od 7 godina. Fotonaponska solarna elektrana na Palama godišnje bi trebalo da proizvede 114MWh električne energije.

S.J.

Tanka solarna ćelija od perovskajta jeftinija, ali toksična

solarni panelIstraživači sa Univerziteta u Valensiji u Španiji (University of Valencia, Spain), koje je predvodio profesor dr Hendrik Bolink (Hendrik Bolink) u saradnji sa istraživačima iz Politehničke Federalne Škole iz Lozane u Švajcarskoj (École Polytechnique Fédérale de Lausanne, Switzerland), koje je predvodio profesor dr Majkl Gracel (Michael Grätzel), objavili su svoje istraživanje u naučnom časopisu (Nature Photonics) u vezi sa korišćenjem materijala perovskajt (perovskite) umesto silicijumskih panela.

Solarna ćelija koju su dobili sastoji se od tankog sloja perovskajta koji se nalazi između 2 veoma tanka organska provodnika. Debljina ovakve solarne ćelije iznosi između jednog i pola mikrometra, dok je klasična silicijumska solarna ćelija debljine 180 mikrometara.

Majkl Gracel, inovator u svetu solarnih ćelija, napravio je najefikasnije solarne ćelije od ovog materijala koje pretvaraju oko 15% solarne energije u električnu, a istraživači predviđaju da bi mogla da se postigne efikasnost i od oko 25%.

Materijal perovskajt, koji je pronađen još u 19. veku, ima svojstvo visoke apsorbcije svetlosti. Ovaj materijal je veoma jeftin, što mu daje prednost u odnosu na silicijumske solarne ćelije, a to je i jedan od glavnih razloga zašto je privukao istraživače. Njegovim korišćenjem značajno bi se smanjila cena solarnih ćelija od oko 80% za istu proizvodnje električne energije.

Međutim, jedan od glavnih problema u vezi sa perovskajtom je toksičnost tog materijala jer takve solarne ćelije sadrže olovo koje je veoma toksično za okolinu. Ironija je veća jer je reč o proizvodnji solarne energije kojom se značajno doprinosi zaštiti životne sredine. Očigledno je da ovaj problem treba otkloniti, ukoliko je moguće, pre masovne proizvodnje ovakvih solarnih ćelija.

S.J.

Solarna elektrana u Blacu

solarna elektranaU selu Vrbovac, kod Blaca, u radu je solarna elektrana snage 10,5kW. Elektrana je napravljena za 8 meseci, njena vrednost je 30 hiljada evra, a u vlasništvu je TV mehaničara Dragoljuba Petrovića.

Na ideju da izgradi solarnu elektranu, Petrović je došao proučavajući svetske tokove nakon čega je odlučio da svoju ušteđevinu uloži u izgradnju solarne elektrane. Prednost je što je zemljište na kojem je elektrana u vlasništvu njegove porodice, a on upoznat sa elektronikom, kontrolom i oržavanjem sistema, rečeno je Energetskom Portalu u razgovoru sa vlasnikom.

Izvođač radova je beogradska firma „Net invest“, licencirano preduzeće za ove poslove u Srbiji, a korišćeni su solarni paneli slovenačke firme „Bisol“.

Postojeća elektrana na zemlji proizvodi planiranih 14 000 kWh godišnje.

U planu je proširenje kapaciteta do 30kW koje bi trebalo da bude završeno do jeseni sledeće godine u obližnjem selu.

Vlasnik elektrane zadovoljan je saradnjom sa „Elektroprivredom Srbije“ jer je zaključen ugovor o otkupu proizvedene električne energije na period od 12 godina, dok je mesečna dobit oko 400 evra.

S.J.

„Fordov“ hibridni automobil na solarno napajanje

Sledeće nedelje na Međunarodnom sajmu potrošačke elektronike (International Consumer Electronics Show – CES) koji se održava u Las Vegasu biće predstavljen prototip hibridnog automobila na napajanje solarnom energijom. Proizvođač ovog hibridnog vozila (C-MAX Solar Energy) je američka kompanija „Ford“.

Automobil je nastao u saradnji kompanija (Ford) i (Sun Power), kao i prestižnog Tehnološkog instituta (Georgia Institute of Technology) iz Džordžije.

Na krovu automobila nalaze se solarni paneli koji prikupljaju sunčevu energiju koja se koristi za napajanje baterije automobila. Ovi solarni paneli projektovani su tako da prate kretanje sunca, pa povećavaju količinu ovako dobijene energije za 8 puta.

Bateriju automobila je moguće puniti i strujom, za šta je potrebno oko 4 sata, dok je za solarno punjenje baterije potrebno da auto bude na suncu čitav dan. Uz pomoć napunjenih baterija moguće je preći oko 34 kilometra, kao i kod standardnih hibridnih vozila.

Posle predstavljanja prototipa u Las Vegasu biće izvršena testiranja kako bi se utvrdilo da li je moguće serijski proizvoditi ovaj automobil. Serijska proizvodnja bi omogućila smanjenje emisije štetnih gasova za oko 4 tone po automobilu godišnje.

Inače, ovo nije prvi automobil koji ima solarne panele na svom krovu. Kompanija „Tojota“ (Toyota) postavila je solarne panele na svoj model (Prius III) još 2009. godine, gde se akumulirana solarna energija sa krova koristi za klimatizaciju ovog automobila.

S.J.

Vlada Srbije usvojila predlog Strategije razvoja energetike

Vlada SrbijeNa jučerašnjoj sednici Vlade Republike Srbije usvojen je predlog Strategije razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine.

U Nacrtu ove strategije procenjeno je da Srbija ima velike potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i da treba više da se oslanja na takozvanu „zelenu” energiju. Korišćenjem energije iz obnovljivih izvora značajno će se smanjiti zagađenost zemljišta, vode i vazduha, kao i emisija štetnih gasova.

Prema Nacrtu Strategije Razvoja Energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine strateški razvoj energetike zasnovan je na uspostavljaju balansa između proizvodnje energije iz dostupnih izvora, potrošnje energije sa tržišnim i socijalno održivim karakterom, i efikasnije proizvodnje i korišćenja što „čistije“ energije iz obnovljivih izvora. Drugim rečima, efikasnijom proizvodnjom energije iz dostupnih i obnovljivih izvora, sa planiranim i isplativim plasmanom, moguće je uspostaviti održivi energetski sistem i smanjiti energetsku zavisnost Srbije. S druge strane, strateški pristup energetici je put smanjenja ekoloških pretnji i ekonomskih troškova.

U cilju razvoja energetskog sistema planirana je izgradnja elektroenergetskih sistema, izgradnja sistema daljinskog grejanja, učešće energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije od 27%, otvaranje novih površinskih kopova za proizvodnju uglja, ublažavanje uvozne zavisnosti od nafte, izgradnja gasovodne infrastrukture za proizvodnju prirodnog gasa, uz efikasnije korišćenje energije širokog spektra primene.

Predlog strategije razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine u narednom periodu razmatraće i Narodna Skupština Republike Srbije.

Energetski Portal
Foto: Tanjug

Vetropark u Šibeniku izgrađen tri meseca pre roka

Photo: EP

vetroparkU decembru 2013. godine završena je izgradnja vetroparka „Danilo“ koji se nalazi u Hrvatskoj, i to tri meseca ranije nego što je bilo predviđeno. Ovaj vetropark izgradila je kompanija „RP Global Danilo d.o.o.“, koja je član „RP Global Holding“-a iz Beča. Vetropark se nalazi u Šibensko-kninskoj županiji i jedan je od najvećih u Dalmaciji.

Vetropark „Danilo“ finansiran je sredstvima Svetske banke i UniCredit banke, a njegova vrednost je preko 64 miliona evra. Sa izgradnjom ovog vetroparka započelo se u proleće 2013. godine, a očekuje se da godišnje proizvede oko 100GWh električne energije.

Građevinske i elektronske radove izvršila je firma „Komgrod“ iz Zagreba, dok su turbine isporučene od strane nemačke firme „Enercon“. Instalirano je 19 vetrogeneratora, od kojih svaki ima snagu 2,3MW pa će snaga ovog vetroparka u prvoj fazi biti nešto više od 43MW, dok je predviđena snaga nakon završetka druge faze 90MW. U toku je izdavanje elektroenergetske saglasnosti kako bi se moglo početi sa testiranjem pogona, dok bi posle tehničkog pregleda ovog meseca i nakon izdavanja upotrebne dozvole, vetropark mogao da počne sa radom u prvom kvartalu ove godine.

S.J.

Statistika „zelene“ energetike u Španiji – vetar u leđa OIE

vetrenjaceU Španiji se proizvodi više energije iz vetra nego iz nuklearnih elektrana. Udeo energije vetra u 2013. godini iznosi 21,1 odsto, dok su nuklearne elektrane proizvele 21 odsto; hidroenergija čini 14,4 odsto, a solarna energija 3,1 odsto ukupne proizvedene električne energije; proizvodnja električne energije u termoelektranama čini tek 1,8 odsto ukupne proizvodnje.

Stoga ne čudi da je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u Španiji 2013. godine dostigla 42,4 odsto, što je za oko 10 odsto više nego 2012. godine. U 2006. godini je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u Španiji iznosila 19 odsto, da bi 2010. godine dostigla 35 odsto.

Inače, u aprilu prošle godine je proizvodnja takozvane „zelene“ energije dostigla čak 54 odsto ukupne proizvodnje električne energije.

Do 2020. godine očekuje se da proizvodnja električne energije iz vetra u Španiji bude čak 40 odsto, a planira se i povećanje proizvodnje energije iz solarnih elektrana.

S.J.

Fond za zaštitu životne sredine uskoro počinje sa radom

zastita zivotne sredineMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, prof. dr Zorana Mihajlović, najavila je početak rada Fonda za zaštitu životne sredine u prva tri meseca 2014. godine, nakon izmena Zakona o zaštiti životne sredine.

U budžet ovog fonda će se uplaćivati novac od ekoloških taksi, a očekuje se da taj iznos bude više od 2,5 milijardi dinara. Za početak će se Fond za zaštitu životne sredine finansirati od dugovanja javnih preduzeća za ekološke takse. Samo EPS duguje 2,5 milijardi dinara za ekološke takse, dok se ukupna dugovanja za ekološke takse u Srbiji procenjuju na više od 3,5 milijardi dinara, rekla je ministar za Betu.

Novac iz ovog fonda će biti upotrebljavan za finansiranje ekoloških projekata, i to prema unapred utvrđenim kriterijumima, gde će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisivati javne konkurse i dodeljivati sredstva, čime će se prekinuti praksa prethodnog fonda iz kojeg su bili finansirani CD-ovi i knjige, umesto stvarne zaštite životne sredine

Inače, iz prethodnog Fonda za zaštitu životne sredine država je nasledila dug u iznosu od oko 5,8 milijardi dinara od kojih će jedan deo biti u obveznicama, a drugi deo će biti pokriven iz budžeta Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Početkom 2014. godine će doći i do usklađivanja ekoloških zakona sa direktivama Evropske Unije, između ostalog zakona o zaštiti životne sredine, zakona o upravljanju otpadom, zakona o hemikalijama, zakona o zaštiti prirode. Ove godine posvetiće se pažnja i reciklažnoj industriji u kojoj bi moglo da se zaposli više od 10 hiljada ljudi. Samo 15 firmi koje se bave reciklažom, od postojećih 100, zakonom zadovoljava propisane uslove, izjavila je ministar Zorana Mihajlović Beti i najavila osnivanje malih firmi za reciklažu koje će se baviti ovom delatnošću po principu reciklažnih dvorišta.

S.J.

Lukovska banja se greje vodom iz geotermalnog izvora

Lukovska banja

Lukovska banja, koja se nalazi na padinama Kopaonika, koristi geotermalnu vodu za grejanje hotela, sanitarne vode, kao i za dogrevanje bazena. Goran Stevanović, upravnik Lukovske banje, za emisiju „Energija na pametan način“ rekao je da se voda čija je toplota 58 stepeni Celzijusa pumpom dovodi do izmenjivača toplote koji zatim greje površinu od oko 3000 metara kvadratnih i sanitarnu vodu. On je dodao i da je jedino potrebno povremeno očistiti bazene i izmenjivače toplote, zbog toga što je termalna voda bogata gvožđem i kalcijum-karbonatom. Ušteda u grejanju je velika, ali s obzirom da je ovakav sistem grejanja u Lukovskoj banji prisutan od samog početka, tačna cifra nije poznata.

Ova banja je bogata i pregrejanom vodenom parom koja je još uvek neiskorišćena iako postoje elaborati o mogućnostima njenog iskorišćenja.

S.J.

Revitalizacija hidroelektrane „Đerdap 1“ teče po planu

U sklopu hidroelektrane „Đerdap 1“ čija je revitalizacija u toku, uspešno je završena demontaža agregata broj pet. Ovo je treća demontaža ovog agregata koja je izvršena u hidroelektrani „Đerdap 1“, a koja je imala za cilj da se demontira i izvadi radno kolo turbine. Pre toga je izvršena demontaža bloka turbinskog ventila vratila, kao i demontaža gornjeg prstena usmernog aparata.

Demontaža donjeg prstena se očekuje početkom 2014. godine, kada budu izvršena sva potrebna merenja. Trećom fazom revitalizacije ove hidroelektrane trebalo bi da bude revitalizovan agregat broj 5, dok su u prethodne dve faze revitalizovani agregati broj 4 i broj 6. Planirano je da treća faza tokom koje bi se potpuno obnovio ovaj agregat traje 13,5 meseci, dok bi demontaža samog agregata trajala 45 dana.

Neki delovi agregata će se obnavljati u Rusiji u fabrici „Silovije mašini“, dok će se ostatak prerađivati u Srbiji. Ruska fabrika „Silovije mašini“ je sa „EPS“-om 2003. godine potpisala ugovor o revitalizaciji ove hidroelektrane koja bi trebalo da bude završena 2018. godine, a radovi su počeli 1. septembra 2009. godine.

Ovaj projekat se finansira na račun starog klirinškog duga Sovjetskog Saveza prema Jugoslaviji, tj. Rusije prema Srbiji, ali i na račun sopstvenih sredstava Srbije, dok je njegova vrednost procenjena na 168 miliona evra.

Revitalizacijom hidroelektrane „Đerdap 1“ očekuje se da će radni vek postrojenja biti produžen za 40 godina, ali će i njena snaga biti povećana za 66MW. Podsetimo, gospodin Ljubomir Aksentijević, posebni savetnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, izjavio je da Srbija ima u planu da uputi predlog Rumuniji za zajedničku izgradnju sedmog agregata na hidroelektrani Đerdap 1“ čija bi snaga trebalo da bude 200MW, a vrednost investicije oko 70 miliona evra.

Inače, hidroelektrana „Đerdap 1“ ostvarila je godišnji plan proizvodnje za 2013. godinu 18 dana pre roka odnosno premašila plan proizvodnje električne energije za 29 odsto u novembru kada je i hidroelektrana „Đerdap 2“ proizvela za 39 odsto više električne energije nego što je bilo predviđeno.

S.J.

Hrvatska odustala od gradnje mini hidroelektrana na donjem toku reke Cetine

rekaPlanirani projekti izgradnje mini hidroelektrana na donjem toku reke Cetine u Hrvatskoj izostavljeni su iz prostornog plana splitsko-dalmatinske regije kako bi se očuvao prirodni biodiverzitet ove reke, kao i njene prirodne lepote.

Na gornjem toku reke Cetine, kao i na rekama Jadro, Ruda, Ovrlje, Rumin i jezeru Ričice biće izgrađeno oko desetak mini hidroelektrana.

U ovom kraju će doći i do modernizacije dalekovoda i trafostanica, ali i do izgradnje novih radi boljeg povezivanja sa Bosnom i Hercegovinom i jugom Hrvatske.

S.J.

Fabrika „Prolom vode“ koristi geotermalnu energiju za grejanje

prolom vodaKuršumlijska fabrika koja flašira „Prolom vodu“ tu istu vodu upotrebljava i za grejanje.

Tačnije, ova fabrika iskoristila je temperaturu vode koja na izvoru, na istočnim padinama planine Radan, iznosi 29ºC i postavila toplotnu pumpu s namerom da zagreva prostorije i proizvodni pogon fabrike. Sistem toplotne pumpe koji zagreva prostorije u hladnim danima leti se koristi za njihovo hlađenje.

Postavljanje toplotne pumpe traži velika ulaganja, ali se vrlo brzo isplati s obzirom da se od jednog kW električne energije može dobiti od 3 do 4 kWh toplotne energije.

Ušteda energije je velika u odnosu na grejanje fosilnim gorivima, a u ovoj fabrici je još veća s obzirom na to da za grejanje koriste i takozvanu otpadnu energiju, odnosno energiju koja se dobija radom velikih kompresora. Ta energija bi se inače gubila, ali se na ovaj način preko vazdušnih kanala komore šalje u proizvodni pogon čime se vrši grejanje samog pogona i na taj način ostvaruje veća ušteda.

S.J.

1...1.4961.4971.498...1.510Page 1.497 of 1.510

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs