„Zelena“ industrija

11.09.2014

Ministar privrede gospodin Željko Sertić održao je sastanak 10. septembra 2014. godine sa predstavnicima Privredne komore Srbije i Privredne komore Zelene Srbije.

Na sastanku je bilo reči o razvoju ekološke svesti kod građana Srbije, modelima uvođenja energetske efikasnosti kod privrednih subjekata, razvoju „zelene“ industrije i uređenju tržišta otpada.

Učesnici sastanka su zaključili da je neophodno uspostaviti bolju saradnju između institucija i ministarstva kako bi se usaglasile aktivnosti uspostavljanja sistema i zakonodavnog okvira za dalji razvoj ove oblasti.

Gospodin Željko Sertić ovom prilikom je istakao da će Ministarstvo privrede podržati projekte Privredne komore Srbije i Privredne komore Zelene Srbije u okviru oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Sandra Jovićević

foto:pks.rs

Održana konferencija o zaštiti životne sredine u Štutgartu

11.09.2014

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa dr Snežana Bogosavljević Bošković zajedno sa državnim sekretarom gospođom mr Stanom Božović prisustvovala je konferenciji o zaštiti životne sredine koja je održana 9. septembra 2014. godine u Štutgartu u Nemačkoj. Ova konferencija nastavak je projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ koji sprovodi nemačko savezno ministarstvo.

Gospođa Snežana Bogosavljević Bošković istakla je da je uspostavljanje partnerstva između Republike Srbije i Nemačke značajno zbog toga što se podstiču novi partnerski projekti iz oblasti održive energije, a istovremeno se obezbeđuja potpuna podrška ovakvim projektima. Ona je dodala i da je na konferenciji dogovoreno dalje jačanje saradnje između nemačkih i srpskih ministarstava, kao i saradnja između kompanija, univerziteta i naučno-istraživačkih organizacija.

Projekat „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ sprovodiće se u naredne tri godine, a nemačko savezno ministarstvo će kroz ovaj projekat uložiti oko 8 miliona evra u Republiku Srbiju.

Inače, partnerstvo između Srbije i Nemačke jedno je od prvih partnerstava ove vrste uspostavljeno između dve zemlje, a uskoro će biti predstavljeno u sedištu predstavništva savezne pokrajine Baden-Virtemberg u Briselu.

Sandra Jovićević

foto:sps.org.rs

Puštena u rad solarna elektrana u Beočinu

11.09.2014

U Tancošu kod Beočina juče je otvorena solarna elektrana investitora „Prima Energy“ d.o.o. čija je snaga 1MW, a koja je u vlasništvu PD „Beočin Energy“ iz Slovenije.

Solarnu elektranu otvorio je ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić. On je ovom prilikom istakao da će se sada u energetski sistem Republike Srbije isporučivati 5,5MW solarne energije.

Vrednost ove solarne elektrane iznosi oko 2 miliona evra, od čega je 1,4 miliona evra obezbeđeno putem kredita Erste banke. Solarna elektrana prostire se na 3 hektara, a sa njenom izgradnjom započelo se u maju 2013. godine.

Projektno-tehničku dokumentaciju i generalni projekat radio je Institut za preventivu Novi Sad. Izvođač radova je češka kompanija „Solartec“, a očekuje se da će se ova investicija isplatiti u roku od 7 godina.

Inače, Erste banka do sada je finansirala različite projekte obnovljivih izvora energije, između ostalog projekte izgradnje 17 malih hidroelektrana, dva biogasna postrojennja, nekoliko solarnih elektrana, vetropark, postrojenja za proizvodnju peleta i drugo.

Sandra Jovićević

foto:rts.rs

Bakterija kao izvor održive energije

10.09.2014

Istraživači sa Imperijal koledža u Londonu našli su način da iz crevne bakterije ešerihije koli generišu gas propan koji bi mogao da posluži kao gorivo za vozila budućnosti.

Pomoću ešerihije koli naučnici su uspeli da prekinu biloški proces koji pretvara masne kiseline u ćelijske membrane uz pomoć nove varijante enzima thioesterase koji posebno cilja masne kiseline i oslobađa ih prirodnog procesa. Zatim su iskoristili enzim CAR koji pretvara buternu kiselinu u butiraldehid, a zatim dodali novootkriveni enzim ADO koji prirodno stvara ugljenovodonik kako bi na kraju nastao propan.

Krajnji cilj naučnika je da ubace ovaj sistem u bakterije koje koriste fotosintezu, kako bi se jednog dana solarna energija konvertovala u hemijsko gorivo.

Gospodin dr Patrik Džons (Patrik Jones) sa Odeljenja za prirodne nauke londonskog koledža Imperijal izjavio je da su do sada proizveli male količine ovog gasa, ali da je moguće odmah ga koristiti kao gorivo. On je istakao da imaju u planu da razviju održivu proizvodnju fosilnih goriva koja bi jednog dana u potpunosti zamenili fosilna goriva.

Sandra Jovićević

foto:yumama.com

Treći Dunavski forum krajem oktobra u Beogradu i Novom Sadu

10.09.2014

Od 27. do 29. oktobra 2014. godine u Beogradu i Novom Sadu biće održan treći po redu „Dunavski Biznis Forum“.

Prvog dana foruma biće organizovan koktel dobrodošlice u Beogradu u hotelu „Crown Plaza“, svečana plenarna sednica „Dunavska strategija – pozitivna iskustva i očekivanja“, a zatim i dodela nagrade „Dunavski cvet“. Takođe će biti održana i dva panela od kojih je jedan posvećen biznisu, a drugi održivom razvoju „Održivi razvoj: energetika, vodni resursi i zelena industrija“.

Drugi dan foruma održaće se u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu. Organizovana je plenarna sednica „Saradnja regiona – imperativ razvoja“, kao i dva panela posvećena Dunavu i ženama u biznisu.

Trećeg dana foruma održaće se plenarna sednica „Razvoj društva znanja“, a zatim i paneli „Nove tehnologije, inovativnost, kreativnost – nova radna mesta“ i „Mladi lideri – osposobljavanje i zapošljavanje“.

Ovaj forum posvećen je sprovođenju Dunavske strategije, a učestvovaće veliki broj stručnjaka, predstavnika regulatornih tela i kompanija.

Dunavska strategija usvojena je 2010. godine, a neki od prioriteta su jačanje zemalja dunavskog sliva, podsticanje održive energije, zaštita životne sredine dunavskog regiona, obnavljanje i održavanje kvaliteta voda itd.

Sandra Jovićević

foto:dunavskastrategija.rs

PREDSTAVLJAMO Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine

09.09.2014

Vlada Republike Srbije 15.aprila 2010. godine usvojila je Strategiju upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine.

Ova strategija jedan je od osnovnih dokumenata koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom, a podržana je implementacionim planovima zaupravljanje posebnim tokovima otpada.

Strategija upravljanja otpadom:
– određuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine i to u saglasnosti sa politikom Evropske unije iz ove oblasti, kao i strateškim opredeljenjima Republike Srbije
– usmerava aktivnosti harmonizacije zakonodavstva u procesu približavanja zakonodavstvu Evropske unije
– identifikuje odgovornosti za otpad i značaj i ulogu vlasničkog usmeravanja kapitala
– postavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoročni i dugoročni period
– utvrđuje mere i aktivnosti za dostizanje postavljenih ciljeva.

Ciljevi

Osnovni ciljevi Strategije upravljanja otpadom su:
– racionalno korišćenje sirovina i energije i upotreba alternativnih goriva iz otpada
– smanjenje opasnosti od nepropisno odloženog otpada za buduće generacije
– osiguranje stabilnih finansijskih resursa i podsticajnih mehanizama za investiranje i sprovođenje aktivnosti
– uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema o otpadu
– povećanje broja stanovnika obuhvaćenih sistemom sakupljanja komunalnog otpada
– uspostavljanje standarda i kapaciteta za tretman otpada
– smanjenje, ponovna upotreba i reciklaža otpada
– razvijanje javne svesti na svim nivoima društva o problematici otpada.

Kratkoročni ciljevi Strategije podrazumevaju usklađivanje zakonodavstva iz ove oblasti sa zakonodavstvom Evropske unije. Pod ovim ciljevima podrazumeva se izgradnja 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom do 2014. godine; uspostavljanje posebnih tokova otpada; saniranje postojećih smetlišta; podsticanje korišćenja otpada kao goriva u cementarama; uspostavljanje Sistema upravljanja opasnim otpadom.

Dugoročni ciljevi odnose se na period od 2015. godine do 2019. godine i podrazumevaju izgradnju 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom, izgradnju spalionice medicinskog i opasnog otpada, uspostavljanje sistema upravljanja građevinskim otpadom, ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada.

Strateški dokumenti

Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine tesno je povezana sa Nacionalnim programom integracije, Nacionalnom strategijom održivog razvoja, Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Strategijom regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine, Strategijom uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji, kao i Odlukom o utvrđivanju Nacionalnog programa zaštite životne sredine.

Kroz ova strateška dokumenta definisani su strateški ciljevi politike zaštite životne sredine, mogućnosti energetskog iskorišćavanja otpada, regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, izgradnja infrastructure za upravljanje otpadom.

Osim toga, 2004. godine donet je set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, a 2009. godine uključeni su i novi zakoni kojima se uređuje upravljanje otpadom. Neki od osnovnih propisa iz ove oblasti su Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Upravljanje otpadom u Republici Srbiji

Prema klasifikaciji otpad može biti komunalni (otpad proizveden udomaćinstvu), komercijalni (otpad nastao u privrednim subjektima, organizacijama, institucijama) i industrijski (otpad iz bilo koje industrije) koji se deli na opasan, neopasan i inertan otpad.

Svaki stanovnik Republike Srbije u proseku stvori 0,87 kg otpada tokom svakog dana, odnosno 318 kg otpada godišnje.

Od ukupno proizvedenog komunalnog otpada na teritoriji Republike Srbije samo 60 odsto se organizovano sakuplja, i to uglavnom u urbanism sredinama, ali ne postoji njegovo organizovano sortiranje i reciklaža.

Opasan otpad razvrstava se u 20 različitih kategorija prema Katalogu otpada, ali za sada ne postoje podaci o njegovom generisanju. Procenjuje se da godišnje nastane oko 100 hiljada tona opasnog otpada, kao i da je istorijsko zagađenje takođe 100 hiljada tona. Trenutno u Republici Srbiji ne postoji ni jedna lokacija za odlaganje opasnog otpada, kao i ni jedan operater koji poseduje dozvolu za tretman opasnog otpada.

Kada je reč o neopasnom industrijskom otpadu, procena je da se godišnje generiše oko 700 hiljada tona ovakvog otpada na teritoriji Republike Srbije. Jedan deo ovakvog otpada se izvozi i to uglavnom otpad od različitih metala. U zavisnosti od potražnje Republika Srbija i uvozi neopasan industrijski otpad.

Infrastruktura

Što se tiče postojeće infrastructure za upravljanje otpadom, procenjeno je da postoje nedostaci u infrastrukturama za upravljanje komunalnim otpadom (nedostatak vozila, nedostatak posuda za sakupljanje otpada, neodgovarajuća učestalost transporta vozila, nedostatak tehničkih uslova na deponijam aitd.). U Republici Srbiji postoji 164 registrovane deponije, ali postoji i veliki broj divljih deponija na koje se odlaže oko 40 odsto ukupno stvorenog otpada.

Na teritoriji Republike Srbije ne postoji infrastruktura za tretman i odlaganje opasnog otpada, ali uprkos tome otpad se skladišti na mestima koja su neodgovarajuća za ovakvu vrstu otpada. Samo 5 odsto opasnog otpada privremeno se skladišti u skladu sa propisima.

Medicinski otpad tretira se u 72 zdravstvena centra u Republici Srbiji. Tretiranje se obavlja sterilizacijom i drobljenjem, spalionica medicinskog otpada ne postoji.

Kompanije za reciklažu otpada uglavnom se bave reciklažom sekundarnih sirovina, dok se jedan mali deo bavi reciklažom životinjskih sirovina.

Ocena

U Republici Srbiji postoji čak 4481 divlja deponija, dok je organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada obuhvaćeno samo oko 60 odsto stanovništva. Ne postoji postrojenje za upravljanje opasnim otpadom, ne postoji spalionica za tretman medicinskog otpada, ali ni građani nemaju dovoljno razvijenu svest o reciklaži otpada.

U narednom periodu pre svega je neophodno smanjiti generisanje otpada, razviti svest građana o značaju reciklaže otpada, ali i izgraditi odgovarajuće infrastructure i postrojenja za odlaganje i tretman opasnog i medicinskog otpada. Takođe, sve lokalne samouprave imaju obavezu da izrade regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom što će doprineti pregledu stanja iz ove oblasti.

Strategijom o upravljanju otpada za period od 2010. do 2019. godine predviđeno je i usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije iz ove oblasti sa zakonodavstvom Evropske unije, kao i izgradnja regionalnih deponija zajedno sa centrom za separaciju reciklabilnog otpada, postrojenjem za kompostiranje ili anaerobnu digestiju i transfer stanicama.

Efikasno upravljanje otpadom doprinelo bi i ekonomiji Republike Srbije, pre svega naplaćivanjem taksi za zagađivanje životne sredine, naplaćivanjem taksi za odlaganje otpada na deponije, naplaćivanjem eko-naknade za specifične proizvode, ali i iskorišćenjem otpada za proizvodnju električne ili toplotne energije.

Sandra Jovićević

U Crnoj Gori do 2020. godine 10 odsto goriva iz OIE

09.09.2014

Na simpozijumu Globalne inicijative za smanjenje potrošnje goriva (Global Fuel Economy Initiative) koji je održan 5. septembra 2014. godine u Parizu učestvovala je i Republika Crna Gora koju je predstavljao generalni direktor Direktorata za energetiku gospodin Miodrag Čanović.

Gospodin Čanović je na ovom simpozijumu izjavio da će Republika Crna Gora ispuniti zadati cilj da do 2020. godine 10 odsto potrošnje goriva u sektoru transporta bude iz obnovljivih izvora energije. On je dodao i da je Strategijom razvoja energetike Crne Gore predviđeno da upotreba biogoriva u transportu 2020. godine bude 285GWh, dok će 2030. biti 252GWh.

Na simpozijumu je istaknuto i da Crna Gora nema fabrike motornih vozila, kao i da uvozi gorivo. Takođe je rečeno da se Crna Gora okreće čistim gorivima, ekološkim vozilima, čistim putevima i eko vožnji, a sve u cilju smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu.

Gospodin Miodrag Čanović izjavio je i da je u toku priprema novog Zakona o energetici koji bi između ostalog trebalo da reguliše i transport, skladištenje i bezbednost goriva, kao i zaštitu potrošača.

Simpozijum je organizovala Globalna inicijativa za smanjenje potrošnje goriva (GFEI) i to kao preliminarni sastanak za samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama koji će se održati 23. septembra u Njujorku.

Sandra Jovićević

foto:a1on.me

Obeleženo 50 godina izgradnje HE „ Đerdap 1“

09.09.2014

Proteklog vikenda u Kladovu obeležena je pedesetogodišnjica izgradnje hidroelektrane „Đerdap 1“ na kojoj su prisustvovali predstavnici državnih organa, predstavnici „Elektroprivrede Srbije“, kao i predstavnici Privrednog društva „Đerdap“.

Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić izjavio je da je hidrosistem „Đerdap“ jedan od najznačajnijih hidroenergetskih sistema u Srbiji. Gospodin Antić je podsetio prisutne da je HE „Đerdap 1“ do sada proizvela više od 243 milijarde kWh električne energije.

Vršilac dužnosti direktora „Elektroprivrede Srbije“ gospodin Aleksandar Obradović rekao je da se radovi na revitalizaciji ove hidroelektrane odvijaju po planu.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potpredsednik Vlade Republike Srbije gospođa Zorana Mihajlović izjavila je da je neophodno izgraditi nova energetska postrojenja kako bi Republika Srbija ponovo postala izvoznik električne energije. Gospođa Mihajlović je dodala i da je u planu izgradnja HE „Đerdap 3“, kao i da su povodom ovog projekta u toku razgovori sa Rumunijom i potencijalnim partnerima.

Predstavnik Privrednog društva „Đerdap“ gospodin Goran Knežević izjavio je da je HE „Đerdap 1“ do sada već četiri puta premašila planiranu proizvodnju električne energije, a dodao je i da će radovi na revitalizaciji ove hidroelektrane biti završeni do kraja 2018. godine.

Direktor HE „Đerdap 1“ gospodin Ljubiša Jokić rekao je da je HE „Đerdap 1“ već premašila planiranu proizvodnju električne energije za 2014. godinu i to za sedam procenata.

Sandra Jovićević

foto:bizlife.rs

Regionalna konferencija o energetici u Budvi od 6. do 7. septembra

08.09.2014

Od 6. do 7. septembra 2014. godine u Budvi održana je Regionalna konferencija o energetici na kojoj su prisustvovali delegati iz osam zemalja Zapadnog Balkana, eksperti iz energetike, predstavnici državne uprave, predstavnici kompanija čija je delatnost energetika.

Regionalnu konferenciju o energetici otvorio je potpredsednik Skupštine Crne Gore gospodin Suljo Mustafić, koji je izjavio da je pre svega neophodno usaglasiti direktive Evropske unije sa domaćim zakonima. Gospodin Mustafić naglasio je i da je potrebno u što većoj meri iskoristiti potencijal obnovljivih izvora energije kako bi se uspostavila energetska stabilnost u regionu i privukle investicije u energetski sektor.

U okviru konferencije održani su i paneli posvećeni Trećem energetskom paketu, Energetskom sporazumu i ulaganju u energetiku.

Regionalnu konferenciju o energetici organizovala je Westminster fondacija za demokratiju u saradnji sa Skupštinom Crne Gore i Mrežom parlamentarnih komisija za ekonomiju, finansije i evropske integracije.

Sandra Jovićević

foto:pobjeda.me

Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda u Vrbasu i Kuli

08.09.2014

Između predstavnika opštine Vrbas i opštine Kula protekle nedelje održan je sastanak o izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda. Na sastanku je bilo reči o formiranju zajedničkog preduzeća dve opštine koje će upravljati Centralnim postrojenjem za preradu otpadnih voda.

Sastanku je prisustvovala i predstavnica MISP tima gospođa Sanja Vemić koja je izjavila da će ovaj projekat trajati godinu dana tokom kojih će biti pripremljena odgovarajuća dokumentacija u saradnji sa opštinama Vrbas i Kula, a biće izrađena i poslovna strategija kao i višegodišnji poslovni plan. Gospođa Vemić je dodala da će biti određena i cenovna politika kako bi se uspostavila održivost sistema.

Član Opštinskog veća zadužen za komunalne delatnosti gospodin Duško Ćutilo izjavio je da je cilj ove dve opštine stvaranje funkcionalnog preduzeća koje će upravljati Centralnim postrojenjem za preradu otpadnih voda kako bi se obezbedila njegova puna učinkovitost.

Podsetimo, ugovor o izgradnji ovog postrojenja potpisan je 2011. godine sa predstavnicima Evropske Unije, a vrednost projekta je više od 15 miliona evra. Krajem prošle godine izgrađen je magistralni kolektor između Kule i Vrbasa, a završetak radova na izgradnji centralnog kolektora očekuje se krajem 2014. godine.

Ovo postrojenje bi trebalo da prikuplja sve sanitarne i industrijske vode kao i otpadne vode iz domaćinstava koji su priključeni na mrežu kanalizacije, a zatim da ih prerađene ispušta u Veliki bački kanal.

MISP predstavlja program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave koji finansira Evropska unija.

Sandra Jovićević

foto:pticica.com

Tunel HE „Dabar“ dobio građevinsku dozvolu

08.09.2014

Dana 4. septembra 2014. godine ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju gospođa Srebrenka Golić predala je građevinsku dozvolu za izgradnju tunela u okviru hidroelektrane „Dabar“ direktoru „Elektroprivrede Republike Srpske“ gospođi Branislavi Milekić.

Gospođa Srebrenka Golić izjavila je da je HE „Dabar“ veoma značajna za Hercegovinu, kao i da će njegovom izgradnjom biti rešeni problemi koji se odnose na energetiku i vodoprivredu.

Direktor „Elektroprivrede Republike Srpske“ gospođa Branislava Milekić istakla je da će u narednom periodu biti raspisan tender za izvođače radova, dok će do kraja godine biti izdate građevinske dozvole za izgradnju drugih objekata u okviru hidroenergetskog sistema „Dabar“.

Izgradnja tunela u okviru hidroelektrane „Dabar“ trebalo bi da počne do kraja ove godine; trajaće nešto više od tri godine, a njegova vrednost će biti preko 62 miliona evra. Radove će izvoditi domaće kompanije.

Inače, 2011. godine Vlada Republike Srpske odobrila je izgradnju HE „Dabar“, a koncesiju je dobilo Privredno društvo „Hidroelektrane Dabar“ čiji su osnivači „Hidroelektrane na Trebišnjici“ i „Elektroprivreda Republike Srpske“. U okviru ovog sistema trebalo bi da bude izgrađeno 7 hidroelektrana i 6 akumulacionih bazena.

Sandra Jovićević

foto:hercegovinapromo.com

Počela reciklaža PET otpada u Vrbasu

08.09.2014

Prošle nedelje u opštini Vrbas započelo je prikupljanje iskorišćene PET ambalaže. Ovu akciju pokrenulo je Javno komunalno preduzeće „Standard“ iz Vrbasa, a planirano je da se iz 16 hiljada domova prikupi ova ambalaža.

U Vrbasu će se otpad prikupljati druge i četvrte subote u mesecu, dok će u selima ove opštine biti organizovano sakupljanje otpada jednom u toku meseca i to prve subote u mesecu.

JKP „Standard“ iz Vrbasa u saradnji sa preduzećem za reciklažu plastike „Greentech“ d.o.o. iz Novog Sada podeliće i 20 hiljada promotivnih flajera u okviru kampanje „Radimo što i čitav svet, umesto da zagađujemo reciklirajmo PET“. U okviru iste kampanje i učenici u opštini Vrbas imaće priliku da se edukuju o značaju reciklaže i zaštiti životne sredine.

Inače, u Republici Srbiji reciklira se tek oko 50 odsto plastične ambalaže, dok se preostali deo odlaže na deponije.

Opština Vrbas jedna je od malobrojnih opština u Srbiji koja je pokrenula program sakupljanja i recikliranja ovakvog otpada, dok je preduzeće „Greentech“ jedan od lidera u reciklažnoj industriji i svojom sakupljačkom mrežom pokriva oko 80 odsto Republike Srbije.

Sandra Jovićević

foto: potrosac-in.org.rs

Pola veka rada HE „Đerdap“

05.09.2014

U subotu, 6. septembra 2014. godine biće održana proslava povodom 50 godina rada hidroelektrane „Đerdap“, na kojoj će prisustvovati i predsednik Republike Srbije gospodin Tomislav Nikolić, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Vlade Republike Srbije i „Elektroprivrede Srbije“.

Hidroelektrana „Đerdap“ predstavlja zajednički projekat Republike Srbije I Rumunije. Sporazum o izgradnji ove elektrane potpisan je 30. novembra 1963. godine između predsednika SFRJ gospodina Josipa Broza Tita i predsednika Narodne Republike Rumunije gospodina Georga Georgija Deža. Ovo je prva hidroelektrana na svetu čiju izgradnju su finansirale dve države. Početkom 1964. godine završen je idejni projekat za izgradnju hidroenergetskog sistema „Đerdap 1“, dok je sa izgradnjom elektrane započeto 7. septembra 2014. godine.

Hidroelektrana „Đerdap 1“ izgrađena je na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more, a projektovana je tako da svakoj strani pripadne isto. I Rumunija i Srbija dobile su po jednu hidroelektranu, po jednu brodsku prevodnicu, po jednu polovinu prelivne brane i po jednu neprelivnu branu sa pratećim objektima.

Dana 6. avgusta 1970. godine pušteni su u rad prvi agregati hidroelektrane „Đerdap 1“ i sa srpske i sa rumunske strane, a vrednost ovog projekta bila je 495 miliona dolara.

Inače, 2009. godine Republika Srbija u saradnji sa Rusijom započela je revitalizaciju HE „Đerdap 1“ kojom će radni vek ove elektrane biti produžen za 40 godina. Planirano je da se revitalizacija ove hidroelektrane završi do kraja aprila 2018. godine.

Hidroelektrana „Đerdap 1“ u oktobru prošle godine premašila je planiranu proizvodnju električne energije za 29 odsto.

Sandra Jovićević

foto:djerdap.rs

Smederevo dobija postrojenje za sakupljanje životinjskog otpada

05.09.2014

U opštini Smederevo započelo se sa realizacijom projekta “Sistem za sakupljanje sporednih proizvoda životinjskog porekla na teritoriji grada Smedereva i opštine Kovin”, a uz donatorsku pomoć Evropske unije, Austrijske razvojne agencije i Nacionalne agencije za regionalni razvoj.

Projektom je predviđeno da se do kraja ove godine na teritoriji opštine Smederevo izgradi objekat za privremeno sakupljanje i odlaganje sporednih proizvoda životinjskog porekla kojim će upravljati JKP “Zelenilo i groblja Smederevo”. Biće nabavljena i dva specijalna kamiona za prevoz ovakve vrste životinjskog otpada, kao i posebni kontejneri, a biće održana i obuka za korisnike.

Radove će izvoditi građevinsko preduzeće “Tončev gradnja” d.o.o. iz Surdulice, a ukupna vrednost ovog projekta iznosi oko 366 hiljada evra, od čega je oko 267 hiljada evra obezbeđeno iz donacija.

Inače, u Republici Srbiji godišnje nastane oko 300 hiljada tona životinjskog otpada, od čega se preradi samo oko 20 odsto.

Sandra Jovićević

foto:smederevo.org.rs

Termoelektrane konkurencija postrojenjima na OIE

05.09.2014

S obzirom da se u Republici Srbiji preko 65 odsto električne energije proizvodi iz uglja, potrebno je adekvatno se pripremiti za primenu Direktive o velikim ložištima koja stupa na snagu od 2027. godine.

Ovom direktivom određena je dozvoljena emisija štetnih gasova u atmosferu iz velikih ložišta, a termoelektrane koje ne budu zadovoljile propisane standarde moraće da budu zatvorene.

I u zemljama regiona najveći procenat električne energije proizvodi se iz uglja, pa je neophodno ulagati u izgradnju novih postrojenja i modernizaciju već postojećih kako bi se održala energetska stabilnost regiona.

U Bosni i Hercegovini u toku je izgradnja termoelektrane “Stanari” snage 300MW, čija je vrednost preko 600 miliona evra. Kada TE “Stanari” bude započela sa radom biće prva termoelektrana koja će raditi u skladu sa svim propisima Evropske unije. U planu je i izgradnja termoelektrane “Banovići” snage oko 300MW, a ugovor bi trebalo da bude potpisan u toku sledeće godine. Osim toga, planirana je i izgradnja bloka 8 termoelektrane “Kakanj” instalisane snage oko 300MWh, izgradnja novog zamenskog bloka termoelektrane “Tuzla”, kao i izgradnja termoelektrane “Ugljevik 3”.

U Crnoj Gori planirana je izgradnja termoelektrane “Pljevlja 2” instalisane snage između 220 i 300MW.

Makedonija ima u planu izgradnju termoelektrane u Mariovu čija bi snaga trebalo da bude oko 300MW.

U Srbiji je u toku revitalizacija termoelektrane “Kostolac”, a od 80-ih godina prošlog veka gradi se termoelektrana “Kolubara B”, koja još uvek nije završena. Pre izvesnog vremena kineske kompanije su izrazile želju da investiraju u ovu termoelektranu, ali još uvek ništa nije zvanično.

Izgradnjom novih postrojenja i revitalizacijom postojećih tako da zadovoljavaju propisane standarde o zaštiti životne sredine Evropske unije, termoelektrane na ugalj bi postale glavni konkurent postrojenjima koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energije.

Sandra Jovićević

foto: kurir-info.rs

1...1.4661.4671.468...1.522 Page 1.467 of 1.522

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM