S obzirom da se u Republici Srbiji preko 65 odsto električne energije proizvodi iz uglja, potrebno je adekvatno se pripremiti za primenu Direktive o velikim ložištima koja stupa na snagu od 2027. godine.
Ovom direktivom određena je dozvoljena emisija štetnih gasova u atmosferu iz velikih ložišta, a termoelektrane koje ne budu zadovoljile propisane standarde moraće da budu zatvorene.
I u zemljama regiona najveći procenat električne energije proizvodi se iz uglja, pa je neophodno ulagati u izgradnju novih postrojenja i modernizaciju već postojećih kako bi se održala energetska stabilnost regiona.
U Bosni i Hercegovini u toku je izgradnja termoelektrane “Stanari” snage 300MW, čija je vrednost preko 600 miliona evra. Kada TE “Stanari” bude započela sa radom biće prva termoelektrana koja će raditi u skladu sa svim propisima Evropske unije. U planu je i izgradnja termoelektrane “Banovići” snage oko 300MW, a ugovor bi trebalo da bude potpisan u toku sledeće godine. Osim toga, planirana je i izgradnja bloka 8 termoelektrane “Kakanj” instalisane snage oko 300MWh, izgradnja novog zamenskog bloka termoelektrane “Tuzla”, kao i izgradnja termoelektrane “Ugljevik 3”.
U Crnoj Gori planirana je izgradnja termoelektrane “Pljevlja 2” instalisane snage između 220 i 300MW.
Makedonija ima u planu izgradnju termoelektrane u Mariovu čija bi snaga trebalo da bude oko 300MW.
U Srbiji je u toku revitalizacija termoelektrane “Kostolac”, a od 80-ih godina prošlog veka gradi se termoelektrana “Kolubara B”, koja još uvek nije završena. Pre izvesnog vremena kineske kompanije su izrazile želju da investiraju u ovu termoelektranu, ali još uvek ništa nije zvanično.
Izgradnjom novih postrojenja i revitalizacijom postojećih tako da zadovoljavaju propisane standarde o zaštiti životne sredine Evropske unije, termoelektrane na ugalj bi postale glavni konkurent postrojenjima koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energije.
Sandra Jovićević
foto: kurir-info.rs
