Home Blog Page 1461

Solarna elektrana u Beočinu počinje sa radom u septembru

solarni paneli

U septembru 2014. godine ministar energetike i rudarstva gospodin Aleksandar Antić svečano će pustiti u rad prvu solarnu elektranu u Vojvodini izjavio je predsednik opštine Beočin gospodin mr Bogdan Cvejić u intervjuu za beočinsku televiziju.

Solarna elektrana snage 1MW nalazi se u Tancošu kod Beočina, a prostire se na 3 hektara. Sa njenom izgradnjom započelo se u maju 2013. godine, a kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju, kao i generalni projekat radio je Institut za preventivu Novi Sad.

Izvođač radova je češka kompanija „Solartec“, a investitor kompanija „Prima Energy d.o.o.“ iz Novog Sada. Vrednost ove solarne elektrane iznosi blizu 2 miliona evra, a očekuje se da će se investicija isplatiti u naredenih 7 godina.

Sandra Jovićević

Testiranje vetroparka “Bogdanci” u Makedoniji

vetropark

Faza testiranja celokupne opreme i performansi turbina vetroparka “Bogdanci” počela je u aprilu. Od tada ovaj vetropark proizvodi 31 miliona kWh, što je skoro jedna trećina od planirane godišnje proizvodnje električne energije, odnosno 100 miliona kWh koliko bi trebalo da isporučuje ovaj kapacitet u zavisnosti od vremenskih uslova.

Planirana godišnja proizvodnja električne energije vetroparka “Bogdanci” dovoljna je za godišnje snabdevanje grada od oko 60.000 stanovnika.

Postrojenje ima 16 vetrenjača visine 80 metara, prečnika elisa od 93 metara. Instalisana snaga kapaciteta je 36,8 MW. Sistem isporučuje električnu energiju koja se plasira domaćem elektroenergetskom sistemu za potrebe makedonskih potrošača.

D.V

Danas potpisivanje ugovora za „Zeleni ekonomski razvoj“ u Sarajevu

UNDP

Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) i Fond za zaštitu okoline Federacije Bosne i Hercegovine danas će u Sarajevu u zgradi Ujedinjenih Nacija zvanično potpisati ugovor o sufinansiranju projekta „Zeleni ekonomski razvoj – Green Economic Development (GED)“. Investicija za ovaj projekat iznosi oko dva miliona evra.

Ugovor se bazira na daljem razvoju aktivnosti iz oblasti energetske efikasnosti u cilju njenog povećanja, racionalizacije upravljanja energijom zbog smanjanja emisije ugljen-dioksida kao i uvođenja EMIS-a, informacijskog sistema za upravljanje energijom u javnim objektima.

Informacijski sistem za praćenje potrošnje energije, EMIS, već se koristi u više od 550 javnih objekata u Bosni i Hercegovini a potpisivanjem ovog ugovora će se omogućiti njegovo uvođenje u dodatnih 550, kao i sprovođenje detaljnog energetskog pregleda u 30 identifikovanih objekata.

Implementacijom mera energetske efikasnosti u javnim objektima dobiće se rezultati detaljnih energetskih pregleda i evaluacije ušteda na osnovu kojih će se izvršiti implementacija infrastrukturnih mera povećanja energetske efikasnosti na pet javnih objekata.

Fond će izdvojiti i dodatna sredstva za ulaganje u mere energetske efikasnosti u devet javnih objekata u poplavljenim područjima Federacije.

D.V
slika: czzs.org

“KfW” dva miliona evra za četiri škole u Nikšiću

nemacka_razvojna_banka

Nemačka Razvojna banka “KfW” obezbedila je Ministarstvu ekonomije Crne Gore dva miliona evra za projekat energetske efikasnosti u četiri osnovne škole u Nikšiću.

Gospodin Veselin Grbović, predsednik opštine Nikšić rekao je da će se u okviru ovog projekta na svim školama promeniti krovovi, prozori i vrata, uraditi nove fasade i okrečiti zgrade.

Osnovne škole koje učestvuju u projektu su: “Jagoš Kontić”, “Milija Nikčević”, “Mileva Lajević – Lalatović” i “Braća Ribar.”

“Reč je o izuzetno značajnoj investiciji, jer će se završetkom započetih radova praktično dobiti novi školski objekti, čime će se omogućiti deci da školsku godinu počnu u mnogo boljim uslovima”, rekao je gospodin Grbović. Najavio je takođe da će se naredni period iskoristiti za konkurisanje za dodelu sredstava projekata energetske efikasnosti koji bi rešili probleme troškova grejanja u još nekim školama.

Gospodin Obren Papović, direktor osnovne škole “Jagoš Kontić” koja učestvuje u ovom projektu sa investicijom od oko 500 hiljada evra kaže da će uz ostale radove u toj školi biti promenjeni dotrajali radijatori i zamenjena rasveta.

D.V
slika: agronews

Kompanija „Ford“ gradi solarnu garažu

ford_technologytell

Američka kompanija „Ford“ koja se bavi proizvodnjom automobila nedavno je objavila da će započeti sa izgradnjom druge po redu najveće solarne garaže na srednjem zapadu.

Solarna garaža će imati 360 parking mesta, a moći će da proizvede dovoljno energije za snabdevanje električnom energijom čak 158 domova.

Izvođač radova je kompanija „DTE Energy“ koja ima obavezu i da u narednih 20 godina servisira i održava ovu solarnu garažu. Sa izgradnjom bi trebalo da se započne u septembru 2014. godine, a planirani završetak radova je početak 2015. godine.

Inače, kompanija „Ford“ je početkom ove godine na Međunarodnom sajmu potrošačke elektronike (International Consumer Electronics Show – CES) koji je bio održan u Las Vegasu predstavila i svoj hibridni solarni automobil „C-MAX Solar Energy“ koji je bio veoma zapažen.

Sandra Jovićević

ilustracija:technologytell

U septembru počinje sa radom fabrika vode „Makiš 2“

bg-makis vodovod

Iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ najavljeno je da će početkom septembra u pogon biti puštena fabrika vode „Makiš 2“ u Beogradu. Sa izgradnjom ove fabrike započelo se još pre devet godina, a sada su preostali samo sitni završni radovi kako bi sve bilo spremno da se pusti u pogon.

Početkom septembra fabrika će početi sa probnim radom koji će trajati tri meseca, a tokom kojeg će se ispitivati rad fabrike i otklanjati nedostaci ako ih bude bilo, kako bi snabdevanje vodom bilo sigurno i kvalitetno.

Kapacitet ovog postrojenja je dve hiljade litara pijaće vode u sekundi, a upotrebljena je savremena tehnologija prečišćavanja vode uz pomoć UV reaktora i ugljen dioksida. Puštanjem u rad ovog postrojenja u Beogradu će se povećati kapaciteti pijaće vode za 20 odsto što će otkloniti problem sa snabdevanjem vode u narednih 20 godina. Istovremeno, steći će se uslovi da se fabrika vode „Makiš 1“ u toku 2015. godine rekonstruiše i modernizuje.

Radove na izgradnji ove fabrike izvodila je izraelska kompanija „Tahal Group“ u saradnji sa slovenačkom kompanijom „Primorje“, a projekat je vredan oko 40 miliona evra.

Sandra Jovićević

 

Previše struje iz obnovljive energije

evropska unija

Zemlje članice Evropske unije se usled nedostatka zajedničke energetske politike suočavaju sa pogoršavanjem trenutne elektroenergetske situacije a prema prognozama vodećih energetskih agencija takav trend će se nastaviti.

Različiti političko-ekonomski pogledi zemalja na izbore korišćenja nekonvencionalnih i konvencionalnih izvora energije, nuklearki ili ruskog gasa deluju prilično haotično u sektoru koji zahteva jasnu i preciznu politiku.

Gospodin Fatih Birol, šef ekonomskog sektora Međunarodne agencije za energetiku (IAE) izjavio je nedavno da “Evropa ima mnogo struje iz obnovljive energije, ali premalo pouzdanih elektrana. Postoji velika opasnost da će svetla da se gase.” Gospodin Birol upozorava da bi zatvaranjem konvencionalnih elektrana ukupnog kapaciteta 150.000 MW u narednih deset godina Evropska unija izgubila četvrtinu proizvodnje električne energije.

Na evropskom tržištu električne energije veleprodajna cena električne energije je značajno pala usled velike ponude “čiste struje”. Niske veleprodajne cene obustavile su investicije u nova konvencionalna postrojenja.

Pad za više od 40 odsto veleprodajnih cena električne energije u Nemačkoj od proleća 2011 i predviđanje rejting agencije “Mudis” (Moody`s) da će do 2022. godine ostati između 30 i 34 evra po MWh jasno ukazuje na pravac uticaja porasta proizvodnje iz obnovljivih izvora i niske potrošnje. U Italiji se predviđa pad cena sa sadašnjih 52 do 54 evra na 47 do 52 evra po MWh do 2020. godine. Velika Britanija će imati nešto višu cenu koja je trenutno oko 85 evra po MWh, a Francuska će takođe ispratiti trend niskih cena. Prema procenama agencije “Mudis” jedino će Španija imati blagi porast veleprodajnih cena električne energije sa sadašnjih 47 do 50 evra na 49 do 52 evra za MWh. Prognoze vezane za nordijske zemlje podrazumevaju najniže cene u Evropi, od 26 do 31 evra po MWh.

Instalisani kapaciteti obnovljivih izvora energije u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji i nordijskim zemljama na kraju 2013. godine iznosili su 290.000 MW u odnosu na 205.000 MW iz 2009.

obnovljivi izvori energije

Novi koncept evropskog energetskog tržišta sa fokusom na jačanju dalekovoda između država koji će omogućiti razmenu struje kao i transport energije iz vetro i solarnih elektrana predložio je u svom nedavno iznetom mišljenju gospodin Fatih Birol.

Udruženje sektora evropskih elektroenergetskih mrežnih operatera “Entso” saopštilo je u julu, u okviru nacrta Razvojnog plana evropske mreže, da će članovi ovog sektora morati do 2030. godine da investiraju 150 milijardi evra u visokonaponske dalekovode. Ova investicija bi omogućila podmirivanje 60 odsto potreba Evropske unije za električnom energijom iz obnovljivih izvora, odnosno 120 značajnih projekata bi donelo 100 milijardi KWh godišnje na tržište.

Poslednjih nekoliko meseci, intezitet evropske inicijative za korišćenjem obnovljivih izvora mogao bi da dovede do prezagušenosti mreže elektroenergetskih sistema. “Entso” pedviđa da će mrežni operateri morati da isključuju solarne i vetro elektrane u periodima slabe potrošnje.

Na skupu udruženja elektroenergetske privrede Evrope (Eurelektrik) održanom 2. juna, izvršni direktor nemačke kompanije “E.ON”, Johanes Tejsen rekao je da je u poslednjih deset godina proizvodnja iz obnovljivih izvora u Evropi porasla pet puta što je oborilo cene električne energije i istovremeno smanjilo tržišnu vrednost energetskih kompanija za 400 milijardi dolara.

Da bi se integrisala tolika količina proizvedene električne energije neophodna je funkcionalna infrastruktura. “Entso” predviđa da će čak 8 zemalja Evropske unije, ukoliko ne budu izvozile električnu energiju, morati da u periodima niske potrošnje isključuju svoje proizvodne kapacitete. Elektroenergetske mreže u Bugarskoj, Španiji i Rusiji biće pod najvećim rizikom jer njihovi prenosni kapaciteti ka susednim zemljama ne zadovoljavaju potrebni nivo.

Nemačko udruženje energetike i privrede (BDEW) izjavilo je da je u toj zemlji u prva tri meseca 2014. godine proizvodnja iz solarnih elektrana povećana za 83%, iz vetro elektrana za 21% na kopnu i 34% na moru.

Na konferenciji “Eurelektrika”, čelnik “EdF” Henri Proglio izjavio je da Evropska unija mora da “stavi pod kontrolu proizvodnju iz obnovljivih izvora”. Vlade zemalja članica Evropske unije su, prema podacima “IEA”, u 2012. godini subvencionisale zelenu energiju sa 57 milijardi dolara.

Međunarodna agencija za energiju objavila je Pregled energetskih investicija u svetu (World Energy Investment Outlook) prema kome se kaže da su Evropi potrebne investicije u elektroprivredu i to preko dva biliona dolara do 2035. godine kao i 100.000 MW novih termoenergetskih kapaciteta do 2025. godine.

“Cedigaz”, lobistička grupacija Evropske unije upozorava da bi pad potrošnje prirodnog gasa usled korišćenja obnovljivih izvora i konkurentnosti jeftinog uglja iz Amerike, mogao da ima za posledicu zatvaranje 30% termoenergetskih gasnih kapaciteta u naredne dve godine, što je, kako se u saopštenju navodi ozbiljna pretnja snabdevanju Evrope električnom energijom.

Od nemačke vlade se očekuje objavljivanje planova za opstanak konvencionalnih elektrana. Vlada u Berlinu će prikupiti sredstva za plaćanje proizvođača električne energije da svoje elektrane drže otvorenim ( RWE, E.ON) kako bi se zadržala rezerva stabilnih konvencionalnih izvora u odnosu na nestabilne, nekonvencionalne u koje su otišla najveća ulaganja. Nemačka će uspeti da se izbori sa troškovima zadržavanja starih elektrana što možda neće biti slučaj sa istočnim, siromašnijim članicama Evropske unije koje su zahvaljujući nerealnim subvencijama preterale u proizvodnji zelene energije ne razmišljajući o konvencionalnim izvorima.

D.V

Projekat prekogranične saradnje „Alterenergy“ i u Srbiji

beocin alterenergy

Početkom avgusta ove godine u Institutu „Nikola Tesla“ u Beogradu održan je preliminarni sastanak devet opština iz Srbije (Bač, Bela Palanka, Bela Crkva, Beočin, Boljevac, Koceljeva, Sečanj, Čajetina, Čoka) koje učestvuju u projektu „Alterenergy“ (Energy sustainability for Adriatic small communities) čiji je cilj promovisanje energetske efikasnosti u opštinama koje spadaju u manje razvijene.

Ovaj projekat prekogranične saradnje osim zemalja koje izlaze na Jadransko more (Italija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Grčka, Hrvatska, Crne Gora, Slovenija) obuhvata delom i Srbiju, a realizovaće se u tri faze.

U prvoj fazi u odabranim lokalnim samoupravama će se planirati i implementirati mere koje će omogućiti uštedu energije, unapređenje energetske efikasnosti, kao i mogućnosti iskorišćenja obnovljivih izvora energije. Druga faza obuhvata energetsku procenu za izradu Održivog energetskog akcionog plana (Sustainable Energy Action Plan-SEAP), dok će u trećoj fazi nekoliko odabranih opština dobiti Integrisani održivi energetski plan.

Vrednost ovog projekta iznosi oko 12,5 miliona evra, a predstavlja prvi projekat koji je finansiran u okviru prekogranične saradnje kooperativnog programa IPA-Adriatic. Sa ovim projektom započelo se 2011. godine u septembru, a planirano je da traje do avgusta 2015. godine.

Osnovni cilj projekta „Alterenergy“ je da se u malim opštinama jadranskog regiona razvije model održivog upravljanja energetskim resursima koji uključuje državne organe, lokalne samouprave, ali i građane, a koji bi se zatim mogao primeniti na sve lokalne samouprave.

Sandra Jovićević
fotografija: opstina beocin

“Energy Market Forum 2014” u Zagrebu: Napredak i izazov procesa liberalizacije tržišta energije u jugoistočnoj Evropi

obnovljivi izvori energije

„Energy Market Forum“ u organizaciji “Poslovnog dnevnika” počeo je sa radom 2013. godine  kao stručno-izložbena manifestacija tematski fokusirana isključivo na problematiku energetskog tržišta. Energy Market Forum 2014. “Između tržišta i sigurnosti “ organizuje se u Zagrebu, 28.10.2014. u Maloj dvorani Vatroslava Lisinski.

Koncept ovogodišnjeg foruma proširen je na ceo region i u okviru njega će domaći tržišni igrači, nezavisni profesionalci i ugledni strani eksperti raspravljati o problemima hrvatskog energetskog tržišta i mogućim rešenjima tih problema.

Jedan od najvećih izazova Evropske unije je efikasno upravljanje potrošnjom energije. Ispunjenje ovog zadatka zahteva ogromne promene u načinu života građana, kao i u načinu poslovanja preduzeća i politikama samih zemalja.

“Poslovni dnevnik” sledećeg dana nakon konferencije EMF organizuje jednodnevnu stručnu konferenciju Energetska efikasnost  29. oktobra u maloj dvorani Koncertne dvorane Lisinski u Zagrebu.

Ova konferencija predstavlja godišnji pregled najuspešnijih projekata realizovanih u sektoru energetike, prezentacije podsticajnih mogućnosti i projekata nadležnih državnih institucija, kao i jedinstvena prilika za okupljanje i javnu diskusiju svih učesnika sektora.

D.V

CEKOR: Priprema alternativnog grejanja i izolacije

index

Inicijativa Ministarstva energetike i rukovodstva “Elektroprivrede Srbije” koja se odnosi na pripremu građana za alternativne opcije grejanja za sledeću zimu podržana je juče od strane Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). CEKOR je predložio da se uz termičku izolaciju stambenih objekata i energetsku efikasnost grejnih tela obezbede značajne uštede električne energije kako bi se smanjile potrebe za uvozom i do 50% prema procenama kao I obezbeđivanje grejanja iz termoelektrana.

CEKOR navodi da “treba ubrzati sve pripreme i da je neophodno da se država aktivno uključi u obezbeđivanje finansijskih i institucionalnih kapaciteta, koji bi omogućili građanima da po ubrzanoj proceduri dođu do finansijske i tehničke podrške za izolaciju objekata i efikasnijih grejnih tela.”

Takođe dodaje da je “ta mera najznačajnija, jer je i pre velikih šteta od poplava više od 60 odsto građana Srbije bilo energetski siromašno, a sada, kada je izvesno poskupljenje struje zbog potrebe uvoza i izjednačavanja cena sa cenama u okruženju i EU, očekivano je da će doći do značajnog skoka broja energetski siromašnih, što će dovesti do potrebe još veće budžetske podrške građanima da obezbede dovoljne količine energije.”

„Smatramo da je daleko korisnije i dugoročno održivije da država sad uloži u mere energetske efikasnosti za domaćinstva – građanima kojima će svakako pre ili kasnije morati da obezbedi podršku. Time se podržava stabilnost energetskog sistema, poboljšava socijalna situacija građana, ali se daje i značajna podrška malim i srednjim preduzećima građevinske operative, koja bi najveći deo mera energetske efikasnosti izvela na terenu“, kaže se u saopštenju.

Alternativna energetska strategija za obezbeđivanje dugoročne stabilnosti energetskog sistema Srbije, zajedno sa obavezama priključenja Evropskoj uniji kao što su: dekarbonizacija, uvođenje određenog procenta OIE i visok stepen energetske efikasnosti, neophodna je u ovom trenutku.

U svom saopštenju CEKOR navodi da bi izrada alternativne energetske strategije podržala budućnost “Elektroprivrede Srbije” kao najznačajnijeg energetskog subjekta u regionu Jugoistočne Evrope jer bi se u tom slučaju EPS mogao preorijentisati na obnovljive izvore energije i postići ciljeve profitabilnosti i ekološke održivosti.

CEKOR se oštro protivi najavama privatizacije dela ili celine “Elektroprivreda Srbije” u situaciji kada na njegovu vrednost značajno utiču, pre svega štete nakon velikih poplava i ogromni dugovi građanstva i privrede prema EPS-u.

U centru za ekologiju i održivi razvoj smatraju da se bez obzira na pritisak MMF-a i međunarodnih kreditora u cilju podizanja cena struje i privatizacije “Elektroprivrede Srbije” ne može govoriti o realnoj i za državu korisnoj privatizaciji ove najvrednije kompanije sve dok se ne uspostavi sistem podrške energetskoj efikasnosti, koji bi kroz obaveznu termičku izolaciju značajno smanjio potrošnju energije u domaćinstvima, I dok EPS ne pokrene obiman investicioni ciklus u alternativne izvore energije, posebno umešavanjem otpadne biomase u termoelektranama kao prelazno rešenje.

U istom kontekstu CEKOR zapaža da se na na listi 502 firmi koje je Agencija za privatizaciju oglasila za prodaju nalaze i pojedini rudnici i energetske firme. Takođe podseća da je trenutni evropski trend čuvanje energetske nezavisnosti i povraćaj vlasništva nad energetskim firmama u državama koje su ih ranije privatizovale, a ne prodaja takvih firmi. U tom smislu podržavamo traganje za rešenjima koja bi uključila alternativne scenarije. Alternativne scenarije je neophodno imati u vidu u priprema rešenja za predstojeću zimu, a jedno je svakako i analiza mogućnosti korišćenja otpadne biomase u određenim postotcima za rad termoelektrana.

U situaciji velike zaduženosti Srbije i problema u obezbeđivanju sredstava za obnavljanje energetske infrastrukture sa velikim iznenađenjem CEKOR postavlja pitanje kako je moguće da ministarstvo energetike i Vlada Srbije, nisu izašli u javnost sa jasnim stavom da se traži od Evropske banke za obnovu i razvoj da otpiše deo kredita kojim se država Srbija zadužila za račun Rudarskog basena “Kolubara”, odnosno EPS-a, na ime nabavke mehanizacije u polju “Tamnava zapad”, s obzirom da je mehanizacija kupljena i nakon toga potopljena u prolećnim poplavama. Oprostom ovog duga automatski bi bila oslobođena značajna devizna sredstva, koja bi mogla biti upotrebljena za investicije u potrebne energetske zahvate, počev od navedinh oblika pripreme energetskog sistema za predstojeću zimu. Takođe je iznenađujuće da se traže sredstva za obnavljanje opreme ukoliko je oprema osigurana, jer bi osiguravajuće kuće morale da obezbede novac potreban za obnovu, navodi se u saopštenju Centra za ekologiju i održivi razvoj.

D.V
izvor:cekor(saopštenja)

Obustavljena izgradnja solarne elektrane „Mildura“ u Australiji

dishes_rearview_solarsystems

Planovi za jednu od najvećih solarnih elektrana na svetu, „Mildura“, koja bi koristila koncentrovanu fotonaponsku tehnologiju, a bila izgrađena u australijskoj državi Viktorija, obustavljeni su, saopšteno je iz kompanije „Solar Systems“.

Izvođač ovog projekta, kompanija „Solar Systems“ koja je u vlasništvu kompanije „Silex“, kao razlog za obustavljanje projekta navela je niske cene ovako proizvedene energije kao i neizvesnost tržišta električne energije u Australiji.

Gospodin dr Majkl Goldsvorti (Michael Goldsworthy), direktor kompanije „Silex“ izjavio je da je odlučeno da se u narednom periodu preispitaju planovi za solarnu elektranu „Mildura“. Takođe je naveo da je prošle godine u junu puštena u rad probna solarna elektrana od 1,5MW koja bi trebalo da demonstrira rad solarne elektrane „Mildura“.

Inače, planirano je da solarna elektrana „Mildura“ ima snagu od 100MW, dok bi njena vrednost bila oko 77 miliona evra, od kojih je oko 25 miliona evra obezbeđeno iz granta australijske države Viktorija, dok je ostatak obezbeđen kroz sporazum o finansiranju sa australijskom agencijom za obnovljivu energiju (Australian Renewable Energy Agency (ARENA)).

Takođe je bilo predviđeno da ova elektrana poseduje 112 zakrivljenih ogledala koja bi tokom celog dana pratila sunčevo zračenje, što bi omogućilo proizvodnju i do 30 odsto više električne i toplotne energije u ovoj solarnoj elektrani. Osim toga, planirano je i instaliranje solarnih ćelija najnovije generacije, tzv. Dense Array tehnologija koja je dva puta efikasnija od običnih solarnih ćelija i u stanju je da konvertuje preko 40 odsto sunčevog zračenja u energiju.

Sandra Jovićević

fotografija:solarsystems

Obustavljeni radovi na Južnom toku u Bugarskoj

juzni tok

Obustavljanje svih radova na projektu Južni tok do njegovog usaglašavanja sa zahtevima Evropske unije naloženo je od strane bugarskog Ministarstva privrede i energetike.

Ministar privrede i energetike, gospodin Vasil Štonov uputio je pismo Bugarskom energetskom holdingu (BEH) u kome se zabranjuje sklapanje bilo kakvih ugovora u vezi sa Južnim tokom, a od BEH-a je zatraženo da pruži pomoć Evropskoj komisiji u usaglašavanju projekta sa pravnom regulativom Evropske unije.

Gospodin Štonov je prošle nedelje izjavio da će projekat Južni tok biti realizovan jer je važan i za Bugarsku i za Rusiju, ali i za celu Evropsku uniju. Sve strane uključene u njega, međutim, moraju da shvate da će to morati da bude po propisima Evropske unije, istakao je gospodin Štonov.

Evropska komisija Bugarskoj naročito zamera što se nije pridržavala propisa o konkurenciji, napomenula je gospođa Ekaterina Zaharijeva, zamenica bugarskog premijera za ekonomski razvoj, u nedavnom intervjuu za bugarsku televiziju BTV. Ona napominje i da su Bugari već dali preporuke za neophodne izmene u projektu.

U bugarskom ministarstvu privrede i energetike je mnogo puta ponovljeno da je projekat Južni tok važan za Bugarsku kako zbog diversifikacije snabdevanja gasom, tako i sa ekonomskog aspekta.

Glavna sekcija kopnenog dela gasovoda kroz Bugarsku bila bi dugačka 541 km. Projektom je predviđena izgradnja prijemnog terminala i tri kompresorske stanice – blizu Varne, Lozena i Rasova.

D.V
izvor: tanjug

PREDSTAVLJAMO Mogućnosti proizvodnje biodizela u Srbiji

biodiesel_lanac

Biodizel, alternativno gorivo koje se dobija iz obnovljivih izvora, je komercijalni naziv za metil – estar (ME). Biodizel je stardardno tečno nemineralno gorivo, potpuno je biorazgradiv, nije toksičan i redukuje štetne gasove koji stvaraju efekat staklene bašte.

Danas se masovno koriste dve vrste goriva alkohol i biodizel. I jedno i drugo gorivo mogu se upotrebljavati samostalno ili uz dodatak konvencionalnim gorivima.


Dobijanje biodizela

Biodizel ili metil-estar je hemijsko jedinjenje koje se dobija tzv. transesterifikacijom, odnosno hemijskom reakcijom viših nezasićenih masnih kiselina i alkohola u prisustvu katalizatora. Biodizel se može proizvesti od:

– svih vrsta masti i ulja biljnog i životinjskog porekla kao što su (ulje repice, suncokretovo, kukuruzno)
– od otpadnog ulja iz restorana i domaćinstava
– od svih vrsta viših masnih kiselina

Kao sporedni proizvod ove hemijske reakcije (transesterifikacije) nastaje trohidroksilni alkohol, glicerol koji takođe predstavlja značajnu sirovinu koja ima široku primenu u industriji.

Izbor osnovne sirovine za dobijanje biodizela zavisi od specifičnih uslova i prilika u konkretnim zemljama (klima, zastupljenost pojedinih poljoprivrednih kultura, ekonomski razvoj zemlje). U Evropi se za proizvodnju biodizela najviše koristi ulje uljane repice (82,8%) i ulje suncokreta (12,5%). Metil-estar repičinog ulja najčešće se označava akronimima MERU ili MER, a metil- estar suncokretovog ulja, akronimom MESU.

Biodizel je prvo, i za sada jedino, alternativno gorivo koje je prošlo kompletnu evaluaciju izduvne emisije i potencijalnih zdravstvenih rizika po programu propisanom od strane Agencije za zaštitu životne sredine SAD (EPA – Environmental Protection Agency).

Ova ispitivanja su pokazala da dizel motori sa pogonom na biodizel imaju značajno manju emisiju dima i čestica. Smanjenje emisije u proseku iznosi oko 40%. Niža emisija dima i čestica postiže se i pri primeni mešavine konvencionalnog dizel goriva i MER-a. Slični rezultati se dobijaju i u pogledu redukcije emisije ugljenmonoksida (smanjenje oko 40%) i ugljovodonika (smanjenje oko 65 %). Emisija oksida azota pri pogonu dizel motora na biodizel veća je u proseku oko 10%.

biodizel

Značajno je istaći i da je emisija policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH – Polycyclic Aromatic Hydrocarbons), izrazito kancerogenih frakcija čestične emisije, niža za oko 80%. Što se tiče emisije ugljendioksida, koji doprinosi nastanku efekta staklene bašte, sagorevanje biodizela u motorima ne povećava emisiju ovog gasa u odnosu na emisiju koja bi nastala u prirodnom životnom ciklusu uljane repice. Znači da je u pogledu doprinosa efektu nastanka staklene bašte biodizel neutralan.

Toplotna moć biodizela je za oko 10 % niža od toplotne moći konvencionalnog dizel goriva, što ima za posledicu smanjenje snage motora. Ipak, zahvaljujući većoj viskoznosti biodizela efikasnost sistema za ubrizgavanje je, pri nepromenjenim parametrima ubrizgavanja, veća.

Korišćenje biodizela ne oštećuje motor. Naprotiv, dobra maziva svojstva ovoga goriva doprinose manjem trošenju elemenata klipno-cilindarske grupe, kao i elemenata sistema, za ubrizgavanje. Poslednjih godina insistira se na smanjenju sadržaja sumpora i aromata u dizel gorivu, čime se znatno pogoršavaju maziva svojstva goriva. Mešanjem konvencionalnih dizel goriva i MER-a, čak i u malom procentu, značajno se poboljšavaju maziva svojstva goriva. Na taj način može se u potpunosti nadoknaditi manjak mazivosti nesumpornih goriva, a pri tome se poboljšava i kvalitet izduvne emisije.

Potrebe za biodizelom u Srbiji

Najveće potrebe za biodizelom u Srbiji bi imali:
-Poljoprivreda kao najveći potrošač dizela u Srbiji. Godišnja potrošnja iznosi preko 550.000 tona dizel goriva. U Srbiji postoji interesovanje za korišćenje biodizela kod poljoprivrednika, a ono je naročito izraženo u periodu setve, žetve i velikih poljoprivrednih radova.

-Transportna preduzeća kao što je “Gradsko saopraćajno preduzeće”, GSP Beograd čija je dnevna potreba za dizelom veća od 90.000 litara, što je preko 30.000 tona na godišnjem nivou.

-Automobili, kamioni i autobusi javnih preduzeća, ministarstava, vojske, lokalne samouprave.

Stanje proizvodnje biodizela u Srbiji

Proizvodnja biodizela u Srbiji prilika je za razvijanje poljoprivrednih ruralnih područja, gde živi oko 45 procenata stanovništva dodaju a od tog procenta dve trećine stanovništva bavi poljoprivredom ili je uključeno u poljoprivredne delatnosti.

S druge strane, to bi bilo dobro i za podsticaj malih i srednjih preduzeća, malih uljara i firmi za proizvodnju biodizela, jer je 85 odsto zemljišta u Srbiji u privatnom vlasništvu.

Trenutni proizvodni kapaciteti u Srbiji (godišnja proizvodnja)

“Viktoria Oil”, Šid 75.000 t (100.000t)
“Bioplanta”, Bačka Topola 4.000t (20.000t)
“Fam”, Kruševac 25.000 t
“BioenergoOil”, Sombor 1.400t

Najveću proizvodnju biodizela ima savremena fabrika za proizvodnju po Lurgi tehnologiji „Victoria Oil“ u Šidu. “Viktorija Oil” plasira biodizel samo na domaće tržište, izvoza nema, jer se biodizel u zapadnoj Evropi uglavnom pravi od korišćenog ulja, a takva oprema za proizvodnju u Srbiji ne postoji.

011_0

Iz tog razloga, biodizel domaćih proizvođača nešto je skuplji od onog koji proizvode evropski proizvođači. „Viktorija Oil“ sa radom je počeo 2007. godine, a biodizel proizvodi od sojinog ulja.
Naftna industrija Srbije nagoveštavala mogućnost izgradnje fabrike, odnosno pogona za proizvodnju biodizela kapaciteta 50.000 tona godišnje.


Proizvodnja biogasa za sopstvene potrebe

Više od 1.000 poljoprivrednika u Srbiji uz pomoć malih „kućnih“ mašina proizvodi biodizel za sopstvene potrebe. Na tržištu Srbije moguće je kupiti najsavremenije mašine za proizvodnju biodizela čija cena se, u zavisnosti od kapaciteta, kreće od 2.250 (bez prese samo procesor) do 3.900 evra (kompletna linija za proizvodnju) uz čiju pomoć se može dobiti od 400 do 800 litara biodizela na dan.
Goriva proizvedena u pomenutim procesorima su u skladu sa standardom EN 14214 koji propisuje Evropska unija.

Mogućnosti proizvodnje

Teorijski potencijal biodizela u Srbiji iznosi oko 200.000 tona godišnje i utvrđen je na osnovu analize površine obradivog zemljišta za gajenje kultura od kojih biodizel može da se proizvodi dok je realni potencijal znatno niži i da zavisi od mnoštva različitih faktora.

Prema nekim analizama, u Srbiji ima oko 350.000 hektara poljoprivrednih površina namenjenih kulturama od kojih bi se mogao praviti biodizel. Potencijal u Srbiji leži i u više od 100.000 tona jestivog korišćenog ulja, od čega deseti deo može da bude iskorišćen kao sirovina za biodizel.

Za proizvodnju 10.000 tona biodizela potrebno je oko 14.000 hektara poljoprivredne površine. Primera radi, ukoliko bi se uljanom repicom zasadilo 200.000 hektara, uz prosečan prinos od 2,3 tone po hektaru, u narednih deset godina moglo bi se dobiti oko 150.000 tona biodizela.

Uljarice se trenutno u Srbiji uzgajaju na površini od 337.900 ha, od čega 93% ili 314,2 hiljada hektara u Vojvodini, dok je udeo uljarica u poljoprivrednoj proizvodnji u centralnoj Srbiji oko 1%

Uslovi za koršćenje sirovina iz domaće proizvodnje za proizvodnju i upotrebu biogoriva

Prema Direktivi 2009/28/EC , za ispunjenje obaveze stavljanja biogoriva na tržište prihvataju se samo biogoriva koja su pre upotrebe zadovoljila „kriterijume održivosti“ (članovi 17. i 18. Direktive), između ostalih i dole navedene:

(1)prašuma i šuma sa autohtonim drvenastim vrstama u kojima nisu jasno vidljive indikacije ljudske aktivnosti i ekološki procesi nisu značajno narušeni;
(2) područje zaštićeno na osnovu propisa o zaštiti prirode;
(3) područje značajno za očuvanje retkih i/ili ugroženih vrsta i/ili staništa utvrđenih na osnovu međunarodnih sporazuma ili stavljenih na listu sačinjenu, od strane međuvladinih organizacija ili međunarodne unije za zaštitu prirode;
(4) prirodni travnjak velikog značaja za biodiverzitet, koji ostaje takav bez ljudske intervencije, prirodnog sastava vrsta i nenarušenih ekoloških karakteristika i procesa;
(5)ne-prirodni travnjak koji bi prestao da bude travnjak bez ljudske intervencije i koji je bogat vrstama i nije degradiran, osim ako postoje dokazi da je uklanjanje vegetacije neophodno za očuvanje statusa travnjaka.
(6) močvare ili zemljište koje je pokriveno vodom, stalno ili tokom većeg dela
godine
(7) zemljište koje predstavlja šumsko područje, odnosno zemljište površine veće od 1 hektara sa drvećem višim od 5 metara i krošnjama koje pokrivaju više od 30 % površine ili drveće koje može da dostigne navedene kriterijume u svom prirodnom staništu
(8) Odredbe Cross Compliance ( zastita podzemnih i nadzemnih voda od zagadjenja koroz razlicčite š tetnematerija , zaštita ptica, itd.)
(9) Drugi kriterijumi

Odluka Ministarskog Saveta EU (13.06.2014.) da se ograniči upotreba biogoriva proizvedenih od sirovina koje mogu da se koriste za hranu na 7%e.e. otvara nove mogućnosti za razvoj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ograničenje predstavlja još uvek nedovoljno razvijena i skupa tehnološka rešenja.

Reciklaža starih akumulatorskih baterija u solarne ćelije

MIT-Batteries-to-Solar-Daniloff_0

Rešenje koje bi moglo preusmeriti tok opasnog otpada u proizvodnju jeftinih fotonaponskih panela predloženo je od strane istraživača sa MIT-a. Predlog je dobitna kombinacija jer reciklira materijale od odbačenih automobilskih baterija – akumulatora, koji su potencijalni izvori zagađenja olovom, u nove, dugotrajne solarne ploče koje proizvode energiju bez emisije štetnih gasova.

Ovaj sistem, opisan u članku lista “Energy and Environmental Science”, baziran je na nedavnom razvoju solarnih ćelija i koristi jedinjenje nazvano “perovskit”. Tehnologija korišćenja perovskita napredovala je od početnih eksperimenata do tačke da je njena efikasnost skoro konkurentna drugim vrstama solarnih ćelija a period napretka desio se za manje od dve godine.

Perovskitne fotonaponske ćelije su po efikasnosti već dostigle mnoge komercijalne fotonaponske ćelije na bazi silicijuma.

Rad na razvoju tehnologije bio je podržan od strane italijanske energetske kompanije „Eni“ i kroz „MIT Energy Initiative“.

D.V

izvor: mit.edu

Sjedinjene Američke Države (SAD) najveći zagađivači planete

odrzivi razvoj

Sjedinjene Američke Države (SAD) su najviše doprinele klimatskim promenama, s obzirom da je količina emisije ugljen-dioksida koju ispuštaju u atmosferu, od 1750. godine, 28% ukupne količine.

1997. godine Vašington je odbio da potpiše Kjoto protokol koji ima za cilj smanjenje otrovnih gasova. Podaci Ujedinjenih nacija ukazuju na to da čak i najređe naseljena država Vajoming koja ima 510.000 stanovnika je emitovala više CO2 od 69 država u razvoju sa ukupnim stanovništvom od 357 miliona. Teksas, američka država, je od 1750. godine do danas proizveo više ugljen-dioksida od Velike Britanije čiji je broj stanovnika trostruko veći. Emisija ugljen-dioksida Kalifornije je veća od Brazila koji ima pet puta brojnije stanovništvo, dok je Florida veći emiter CO2 od Austrije, Portugala, Švajcarske i Mađarske zajedno.

Sjedinjene Američke Države (SAD) imaju 300 miliona stanovnika što čini manje od 5% ukupnog svetskog stanovništva. Prema zvaničnim podacima proizvode jednu četvrtinu otpada na planeti a za godinu dana proizvedu 720 kg otpada po glavi stanovnika. Takođe, američka privreda ima najmanju energetsku efikasnost, koristi samo 42% energije dok preostalih 58% gubi.

D.V

TE-KO „Kostolac“- proizvodnja u julu iznad planirane

kostolac

Proizvodnja uglja u TE-KO “Kostolac” u julu je iznosila 297.277 tona, od čega je termoelektranama isporučeno 289.387 tona dok je za industriju i široku potrošnju izdvojeno je 7.890 tona.

Na deponijama termoelektrana u Kostolcu na kraju meseca bilo je 278.217 tona uglja. Ukupna proizvodnja otkrivke prošlog meseca u Kostolcu iznosila je 2.011.675 kubika.

TE-KO „Kostolac“ je proizvela 303 983 megavat časova (MWh) električne energije u julu što je 100,99 % od planirane proizvodnje.

D.V
izvor/slika: ekapija/te-ko

1...1.4601.4611.462...1.512Page 1.461 of 1.512

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs