Home Blog Page 1374

Izgradnja regionalnog dalekovoda počinje 2018. godine

dalekovod

Republika Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju u planu izgradnju zajedničkog 400kV dalekovoda koji će povezivati Bajinu Baštu, Višegrad i Pljevlja.

Za potrebe izgradnje dalekovoda u aprilu ove godine operateri prenosnog sistema Srbije, Crne Gore i BiH osnovali su zajedničko preduzeće Centar za koordinaciju sigurnosti. Cilj preduzeća je da razvije neophodne servise propisane evropskim mrežnim pravilima i ENTSO-E internom regulativom.

Izvršni direktor za rad i održavanje sistema u Elektroprenosu BiH gospodin Cvjetko Županić izjavio je da su do sada završeni studija izvodljivosti i glavni projekat, a da je u toku rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Prema njegovim rečima, izgradnja dalekovoda u Bosni i Hercegovini trebalo bi da počne 2018. godine, a biće izgrađena dva kraka – prema Bajinoj Bašti i prema Višegradu koji će zatim ići u Pljevlja. Vrednost dalekovoda u Bosni i Hercegovini biće više od 9,2 miliona evra.

Podsetimo, krajem jula ove godine održan je sastanak između predstavnika Srbije i Crne Gore iz oblasti energetike. Na sastanku je istaknuto da će izgradnja dalekovoda u Srbiji početi 2018. godine, ali da je pre toga neophodno povezivanje na 400kV napon Kraljeva i Kragujevca kako bi se obezbedilo normalno funkcionisanje elektroenergetskog sistema u trenutku izgradnje nove interkonekcije. Takođe je navedeno da će Crna Gora sa Italijom raditi podvodni kabl, a zatim deonicu od Tivta do Pljevlja, kao i da je interkonekcija sa Srbijom nastavak tog projekta.

Vrednost dalekovoda u Srbiji iznosiće oko 48 miliona evra, a u planu je da se polovina projekta finansira uz pomoć grantova Evropske unije.

Sandra Jovićević

foto: estadoblogs.com

Ukrajina ima 13,7 miljardi kubnih metara gasa u podzemnim skladištima

gas

Kompanija „Ukrtransgaz“ iz Ukrajine saopštila je da se u podzemnim skladištima u Ukrajini trenutno nalazi 13,7 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Naveden je i da se skladišta pune tempom od 49 miliona kubnih metara na dan.

Ministar energetike Ukrajine gospodin Vladimir Demčišin nedavno je izjavio da bi Ukrajina trebalo da kupi između 5 i 6 milijardi kubnih metara gasa kako bi se obezbedila za predstojeću zimsku sezonu. Kako je istakao, za kupovinu su potrebna finansijska sredstva koja država još uvek nema, tako da su u toku pregovori sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Sandra Jovićević

foto: aers.rs

izvor: tass.ru

Proizvedeno 475205MWh bruto električne energije u NE „Krško“ u julu ove godine

croenergo.eu

Nuklearna elektrana „Krško“ objavila je 18. avgusta 2015. godine izveštaj o radu elektrane za jul 2015. godine.

Elektrana je tokom jula ove godine proizvela 475205MWh bruto električne energije, odnosno 8,8 odsto manje nego što je planirano. Faktor raspoloživosti bio je 90,7 odsto, a faktor iskorišćenja 91,1 odsto. Kako je navedeno, svi bezbednosni sistemi su bili operativni, a elektrana je radila unutar ograničenja tehničkih specifikacija.

Udeo u julu ukupne dopusne godišnje radioaktivnosti u tekućim ispustima za tritij iznosio je 0,426 odsto, dok je za ostale radionukleide iznosio 0,00123 odsto.  Uskladišteno je 2496 metara kubnih nisko i srednje radioaktivnog otpada.

Nuklearna elektrana „Krško“ nalazi se u istočnoj Sloveniji, a njeni suvlasnici su Slovenija i Hrvatska. Puštena je u rad 1983. godine, a njena snaga iznosi 696MW.

Sandra Jovićević

foto: croenergo.eu

izvor: nek.si

Dovoljno zaliha uglja na kopovima

ugalj

Direktor RB „Kolubara“ gospodin Milorad Grčić izjavio je za RTS da će cena uglja iz ovog rudarskog basena ostati na nivou iz 2014. godine.

On je istakao da će tona sirovog energenta iznositi 3450 dinara, dok će tona sušenog biti 8450 dinara, kao i da ima dovoljno zaliha uglja. Prema njegovim rečima, proizvodnja uglja na kopu „Tamnava-Zapadno polje“ potpuno je normalizovana, dnevno se proizvodi oko 100 hiljada tona uglja.

Gospodin Grčić je dodao da će plan proizvodnje od 29 miliona tona uglja za ovu godinu biti ispunjen.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

Vetropark „Westermost Rough“ od jula zvanično u pogonu

siemens.rs

Početkom jula 2015. godine zvanično je otvoren vetropark na otvorenom moru u Velikoj Britaniji „Westermost Rough“.

Elektrana se nalazi 8 kilometara od istočne britanske obale, a ima 35 turbina snage po 6MW i prečnika 154 metara. Kapacitet vetroparka iznosi 210MW, a električnom energijom može da snabdeva oko 150 hiljada domaćinstava. Komercijalni vetropark „Westermost Rough“ nalazi se u zajedničkom vlasništvu kompanija „Dong-Energy“, „Marubeni“ i „UK Green Investment Banke“.

Kompanija „Siemens“ će u narednih 5 godina u saradnji sa kompanijom „DONG-Energy“ vršiti sva održavanja postavljenih turbina, a biće korišćena inovativna rešenja kako bi se postigla efikasnost i pouzdanost postrojenja.

Direktor Siemens Offshore Wind and Renewables Divizije gospodin Michael Hannibal izjavio je da je ovo prvi put da je kompanija „Siemens“ instalirala turbine sa direktnim pogonom i prečnikom od 154 metara u okviru komercijalnog projekta velike vrednosti.

Sandra Jovićević

foto: siemens.rs

Uskoro ističe rok za prijavljivanje za „Siemens Press Award“

Photo: Siemens

siemens-energy

Kompanija „Siemens“ peti put po redu organizuje takmičenje za novinarsku nagradu „Siemens Press Award“, a tema ovogodišnjeg takmičenja je „Energija i efikasnost“.

Na takmičenju mogu učestvovati novinari čiji je autorski rad na temu zelenih tehnologija, energetskih sistema, efikasnosti, zaštite životne sredine prilikom upotrebe i primene energije objavljen u periodu od 1. marta do 1. septembra 2015. godine. Prilog može biti objavljen u štampanim ili elektronskim medijima, agencijskim prilozima ili prilozima objavljenim u elektronskim medijima.

Ove godine takmičenje će biti održano i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, a autori tri najbolja rada iz svake zemlje dobiće nagradno putovanje u Dansku gde će se upoznati sa najsavremenijim rešenjima na polju iskorišćavanja energije vetra.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: siemens.com

Kompanija „Dalekovod“ gradi dalekovod u Finskoj

dalekovod

Hrvatska kompanija „Dalekovod“ potpisala je ugovor sa finskom kompanijom „Fingrid“ o izgradnji dalekovoda u Finskoj.

Predstavnici „Dalekovoda“ saopštili su da je posao vredan 20 miliona evra, a istakli su da je veoma bitan za ovu kompaniju zbog daljeg širenja na finsko tržište. Naveli su da je reč o izgradnji 400 + 110kV dalekovoda Lieto-Forssa na jugu Finske dužine 67 kilometara.

Ugovor su potpisali predsednik uprave kompanije „Dalekovod“ gospodin Paško Vela i predsednik uprave kompanije „Fringid“ gospodin Jukka Ruusunen u Helsinkiju u Finskoj.

Sandra Jovićević

foto: in4s.net

Aplikacija za smanjenje potrošnje energije u domaćinstvima

Greenely-App-1

Kompania „Greenely“ iz Švedske dizajnirala je aplikaciju koja ima za cilj da pomogne domaćinstvima da smanje potrošnju.

Aplikacija prikuplja podatke o potrošnji energije u domaćinstvu, daje nedeljne i mesečne izveštaje o potrošnji energije, upoređuje potrošnju sa susedima, daje savete o smanjenju potrošnje energije. Svi ovi podaci nalaze se na korisničkom interfejsu „Energetsko drvo“, a korisnik im može pristupiti sa različitih uređaja.

Aplikaciju će testirati oko 200 hiljada domaćinstava.

Sandra Jovićević

foto: kic-innoenergy.com

Cena gasa u Nemačkoj smanjena za 36 odsto

gas_madrid ec.europa.eu

Prema pisanju svetskih medija, cena gasa ruske kompanije „Gasprom“ na nemačkoj granici smanjena je za 36 odsto, što je najniža cena ovog energenta od 2009. godine.

Zbog niske cene koja je uslovljena niskom cenom nafte povećana je isporuka gasa Nemačkoj na 11,7 milijardi kubnih metara. Prošle godine za isti period Nemačkoj je isporučeno 7,8 milijardi kubnih metara gasa, tako da je reč o najvećim isporukama ovog energenta Nemačkoj od 2010. godine.

Inače, isporuke gasa kompanije „Gasprom“ u prvoj polovini ove godine povećane su samo za Nemačku, dok je ostalim zemljama isporuka gasa smanjena.

Sandra Jovićević

foto: ec.europa.eu

Cena nafte na najnižem nivou od 2009. godine

Foto: Pixabay

nafta energetika.ba

Cena nafte na svetskom tržištu u prvoj polovini avgusta 2015. godine pala je na najniži nivo od marta 2009. godine. Tako cena američke sirove nafte WTI iznosi oko 42 dolara za barel, dok je cena evropske sirove nafte BRENT oko 49 dolara za barel.

Cene nafte smanjene su zbog straha da će Kina smanjiti potrošnju nafte zbog slabljenja svoje valute, ali i zbog smanjenja potrošnje nafte Japana u drugom kvartalu ove godine. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti sledećih nedelja.

Podsetimo, krajem prošle godine cena nafte pala je za oko 60 odsto, u aprilu ove godine je porasla za jednu petinu, dok je početkom maja 2015. godine cena nafte opet pala zbog velike količine ovog energenta u svetu. Tada je cena nafte kompanije WTI iznosila 58,81 dolar za barel, a cena nafte kompanije BRENT 66,27 dolara za barel.

Inače, razlika u ceni između ova dva tipa nafte nije bila primetna pre 2011. godine, ali su tada američke naftne kompanije povećale proizvodnju nafte što je dovelo do smanjenja cene nafte tipa WTI.

Sandra Jovićević

foto: energetika.ba

Francuska raspisala tender za izgradnju plutajućih vetroparkova

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Francuska agencija za zaštitu životne sredine ADEME početkom avgusta raspisala je tender za izgradnju plutajućih vetroparkova na četiri lokacije.

Plutajući vetroparkovi trebalo bi da budu izgrađeni na tri lokacije u Mediteranu i u Bretanji. U planu je da sadrže između 3 i 6 turbina od kojih će svaka biti snage najmanje 5MW. Vrednost projekta će biti oko 150 miliona evra, odnosno ponuđači će dobiti 50 miliona evra kao podsticaj za izgradnju dok će ostatak biti zajam. Ponuđači će morati da definišu koji kapacitet žele da izgrade, koju feed-in tarifu žele da dobiju za proizvedenu električnu energiju, kao i kolika finansijska podrška im je potrebna. Procenjuje se da se feed-in tarifa može kretati između 150 i 275 evra po MW, a očekuje se da će Francuska izabrati dve ili tri ponude ukupne snage između 45 i 100MW.

Rok za prijavu na konkurs je 4. april 2016. godine, a selekciju ponuda će izvršiti premijer Francuske.

Plutajući vetroparkovi su vrsta vetroparkova koji se instaliraju u dubljem moru, investicija je veća nego kada je reč o običnim standardnim vetroparkovima, ali je veća i njihova isplativost.

Sandra Jovićević

foto: offshorewindindustry.com

Hrvatska raspisuje novi tender za istraživanje nafte i gasa u Jadranu

hrvatska lng euractiv.rs

Premijer Hrvatske gospodin Zoran Milanović izjavio je za hrvatski radio da se zalaže za istraživanje ugljovodonika u Jadranu kako bi se utvrdilo da li na tom području ima nafte i gasa. On je istakao da se tek nakon toga može odlučiti da li će biti eksploatacije ili ne.

Podsetimo, Vlada Republike Hrvatske ima u planu realizaciju projekta istraživanja nafte i gasa u Jadranu, pre svega zbog ekonomskih benefita. Međutim, ekolozi i turistički radnici protive se ovom istraživanju jer smatraju da bi to ugrozilo životnu sredinu i lokalnu privredu.

Licencu za istraživanje nafte i gasa u Jadranu dobio je međunarodni konzorcijum koga su činili „Maraton Oil“ i OMV, ali se on nedavno povukao iz ovog projekta. Kao razlog za odustajanje navedeno je da se nisu stekli opšti ekonomski uslovi za dugoročne investicije. Hrvatski mediji su objavili da je od projekta odustao i „Exxon Mobil“ koji je ranije najavio saradnju sa kompanijom INA na istraživanju dva naftna polja u južnom Jadranu. Očekuje se da u septembru 2015. godine bude raspisan drugi tender za istraživanje nafte i gasa u Jadranu.

Sandra Jovićević

foto: euractiv.rs

U septembru merenje nivoa buke na 33 lokacije u Beogradu

bg buka politika.rs

Savetnik direktora Instituta za bezbednost i sigurnost na radu gospodin Borislav Budisavljević u intervjuu za „Politiku“ izjavio je da će prvo merenje komunalne buke u Beogradu za ovu godinu biti izvršeno u septembru 2015. godine.

Gospodin Budisavljević je istakao da je Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda kasno raspisao tender, tako da je situacija ista kao i prošle godine kada nije izvršeno prolećno merenje. Dodao je da će merenje izvršiti Institut za bezbednost i sigurnost na radu na 33 lokacije u Beogradu, dok termin za drugi ciklus merenja još uvek nije određen. Kako je istakao, grad Beograd meri nivo buke od sedamdesetih godina prošlog veka, a prošle godine je trebalo izvršiti digitalizaciju analiza merenja buke iz proteklih deset godina što je neophodno za realizaciju projekta akustičnog zoniranja Beograda.

Podsetimo, 2014. godine nivo buke u Beogradu izmeren je u dva ciklusa, u junu i julu i septembru i oktobru na 33 lokacije. Merenja su pokazala da je najveći nivo buke bio na Voždovcu u Krivolačkoj ulici gde je izmereno čak 80 odsto više od dozvoljenog nivoa.

Ceo intervju možete pročitati na sajtu Politike.

Sandra Jovićević

foto: politika.rs

Povećana proizvodnja peleta i briketa u vršačkoj fabrici

pelet

Fabrika briketa i peleta u Vršcu koja posluje u okviru JKP „Drugi oktobar“ nedavno je proširila svoju proizvodnju.

Rukovodilac Tehničke službe „Drugi oktobar“ gospodin Dragan Divljakovič u ntervjuu za RTV izjavio je da je u fabrici instalirana nova presa za peletiranje kapaciteta od 1500 do 3000 kilograma na sat. On je dodao da je presa automatizovana tako da se smanjuje manuelni rad, pa nije potrebno ni zapošljavanje nove radne snage. Istaknuto je i da će se veći deo sirovina od celuloznog otpada obezbediće se iz novog sortirno reciklažnog centra u Vršcu čija je izgradnja u toku.

Fabrika briketa i peleta otvorena je 2012. godine, a izgrađena je na rekultivisanom delu deponije u Vršcu. Vrednost fabrike iznosi 3,5 miliona evra.

Sandra Jovićević

foto: naslovi.net

HE „Višegrad“ proizvela 662,1GW električne energije u prvih 6 meseci 2015. godine

henadrini.com visegrad

Direktor hidroelektrane „Višegrad“ gospodin Mile Lakić izjavio je za „Pres Republika Srpska“ da je HE „Višegrad“ u prvoj polovini 2015. godine proizvela 12,26 odsto više električne energije nego što je planirano.

Prema rečima gospodina Lakića, hidroelektrana je proizvela 662,1GW električne energije u prvoj polovini 2015. godine zahvaljujući povoljnoj hidrološkoj situaciji, ali i pogonskoj spremnosti hidroelektrane. On je dodao da zbog niske cene električne energije poslovni rezultati nisu onakvi kao sto je očekivano, ali i da je elektrana od 2005. do 2014. godine održala trend pozitivnog poslovanja.

Gospodin Lakić je istakao i da je u toku realizacija nabavke elektronskog dela turbinskog regulatora, kao i da se očekuje raspisivanje tenderske dokumentacije za projekat izvođenja radova na konsolidaciji terena ispod tela brane.

Sandra Jovićević

foto: henadrini.com

Interreg IPA Program prekogranične saradnje Rumunija – Republika Srbija

eu-projekti.rs

U Boru je 13. i 14. avgusta 2015. godine održan deveti sastanak Zajedničkog nadzornog odbora IPA programa prekogranične saradnje Rumunija – Republika Srbija (ZNO 2007-2013) i prvi sastanak Zajedničkog nadzornog odbora Interreg IPA Programa prekogranične saradnje Rumunija – Republika Srbija (ZNO 2014-2020).

U okviru sastanaka odobreni su dokumenti koji su potrebni za primenu Interreg IPA Programa prekogranične saradnje Rumunija – Republika Srbija. Očekuje se da prvi poziv za projekte bude objavljen 15. septembra 2015. godine; rok za njihovo dostavljanje trebalo bi da bude 15. januar 2016. godine, a rok za dostavljanje predloga strateških projekata će biti 15. mart 2016. godine. Budžet prvog poziva bi trebalo da bude oko 50 miliona evra.

Evropska komisija odobrila je 6. avgusta 2015. godine realizaciju Interreg IPA Programa prekogranične saradnje. Program će obuhvatiti Timiš, Karač, Severin i Mehedince u Rumuniji i Severno Banatski, Južno Banatski, Srednje Banatski, Braničevski, Borski i Podunavski okrug iz Srbije. Vrednost programa je preko 88 miliona evra, a finansiraće se projekti iz oblasti zaštite životne sredine i upravljanja rizikom, održive mobilnosti i pristupačnosti, održivog turizma i promocije zapošljavanja i osnovnih uslova za jačanje inkluzivnog rasta.

Viće informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: eu-projekti.rs

1...1.3731.3741.375...1.527Page 1.374 of 1.527

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs