Transjadranski gasovod dugačak je 870 kilometara. Na tursko-grčkoj granici povezuje se sa gasovodom TANAP, i zajedno čine Južni koridor, koji će gas iz Azerbejdžana trasportovati preko Gruzije, Turske, Grčke, Albanije, ispod Jadranskog mora do Italije. „Očekujemo da ćemo do 2020. godine videti da će gas teći u Evropu“, rekao je Maroš Šefčović, potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetiku.
Pored energetske stabilnosti, u Grčkoj se uzdaju da će TAP pokrenuti ekonomiju jer gradnjom gasovoda računaju da će otvoriti direktnih 8.000 radnih mesta. „Grčkoj su zaista potrebna ta radna mesta. To je poduhvat koji nije samo od velike regionalne ekonomske saradnje, već ima i veliki geostrateški značaj. Grčkoj pruža šansu da postane most ekonomskog progresa“, rekao je grčki premijer Aleksis Cipras. Kapacitet gasovoda je 10 milijardi kubika gasa godišnje, što je šest puta manje nego što je bilo planirano Južnim tokom. Srbija za sada nema mogućnosti da dobije taj gas, i Severni tok 2 mogao bi biti alternativa.
„Naša zemlja, ako se bude izgradio Severni tok 2, imala bi koristi jer bismo mogli količine koje su nam potrebne da dobijemo iz Severnog toka. A verujem da će se Severni tok izgraditi jer je za njega zainteresovano nekoliko zemlja i već su se uključile i Velika Britanija, Nemačka, Austrija“, smatra Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije. Međutim, gradnji Severnog toka 2 oštro se protivi Amerika, jer bi prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu ugrozio ekonomiju te zemlje. „Južni gasni koridor mora da se završi. To je naš prioritet jer nastojimo da obezbedimo snabdevanje iz različitih izvora i energetsku bezbednost širom Evrope“, rekao je Amos Hohštajn, specijalni predstavnik SAD za energetiku. Iako Evropska unija pokušava da smanji zavisnost od uvoza ruskog gasa, ruski gasni gigant „Gasprom“ saopštava da je od početka godine izvoz u Evropu povećao gotovo 18 odsto. Više od trećine potreba za gasom evropske zemlje pokrivaju uvozom iz Rusije.
Vesna Vukajlović
www.rts.rs
Srbija nema alternativu sagorevanju uglja da bi se dobila električna energija, ali smo spremni da u tome dostignemo evropske standarde, a struja iz termoelektrana ne samo da je potrebna već je i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore, kao i Makedonije i Republike Srpske. Bila je ovo ključna poruka sa regionalne stručne konferencije „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, danas organizovali internet-portal „Balkan magazin“ i „Biznis end ekonomi centar“. Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane? Na ovo pitanje pokušali su da daju odgovor ministar energetike u tehničkoj vladi Aleksandar Antić, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predstavnici Energetske zajednice JIE, elektroprivreda Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Makedonije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda kao i stručnjaci i predstavnici akademske javnosti.
Reforma tržišta emisija ugljen-dioksida (CO2) u EU mogla bi da znatno poveća troškove industrije čelika posle 2020, što Evropska komisija želi da ublaži jeftinijom energijom i tehnologijom skupljanja i skladištenja ugljenika. U Evropskoj komisiji navode da problemi industrije čelika u Uniji ne potiču od troškova zbog emisija CO2 već zbog kineske proizvodnje čelika i visoke cene energije. Nedavno istraživanje je pokazalo da je sektor čelika čak profitirao od tržišta emisija zbog obilja kvota koje su na raspolaganju zbog pada proizvodnje.
