Nastavak upotrebe fosilnih goriva, kao što su gas, nafta i ugalj, dovešće do porasta globalne temperature na Zemlji za oko 10 stepeni Celzijusovih, što bi moglo da se dogodi do kraja 22. veka, navodi se u najnovijoj studiji kanadskih naučnika.
Temperatura bi mogla porasti za 9,5 stepeni u proseku i bila bi pet puta viša od limita utvrdjenog Pariskim klimatskim sporazumom, zaključenim u decembru prošle godine pod okriljem UN, što bi planetu Zemlju učinilo mnogo nepovoljnijom za život nego što su naučnici predvidjali, stoji u studiji danas objavljenoj u časopisu Nature Climate Change.
U oblasti Arktika, koji se topi dva puta brže nego ranije, temperatura je već dostigla nivo izmedju 15 i 20 stepeni Celzijusovih.
Potrošnja svih raspoloživih rezervi fosilnih goriva, nafte, gasa i uglja, dodala bi u atmosferu oko 5.000 milijardi tona gasova sa efektima staklene bašte, posebno ugljen-dioksida.
Ako bi se eksploatacija tih resursa nastavila postojećim tempom, efekat staklene bašte mogao bi potpuno da prevlada do kraja 22. veka, upozorili su autori studije.
Stručnjaci za klimatske promene su u poslednjem izveštaju iz 2014. godine predvidjali dodatne 2.000 milijardi tona gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, a da bi se globalna temperatura zadržala na dva stepena, ne bi smeo biti prekoračen limit od 1.000 milijardi tona dodatnih gasova.
Prema navodima autora studije sa Univerziteta Viktorija u Kanadi, nije isključen ni mnogo sumorniji scenario, ako se ne zaustavi negativno delovanje na atmosferu, jer nije moguće garantovati da će 195 zemalja potpisnica Pariskog sporazuma preduzeti mere u cilju sprečavanja klimatskih promena.
Zvaničnici zemalja potpisnica od 16. maja u Bonu, gde je zaključena konvencija o klimi pod okriljem UN, a tema sastanka je primena Pariskog sporazuma, koja je još u operativnoj fazi.
Izvor: Beta
Photo: Blic
Lokalna samouprava u Kragujevcu, objavila je Konkurs za prijavu predloga programa i projekata udruženja u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, energetske efikasnosti i održivog razvoja, zašta je, ove godine, iz budžeta Grada, opredeljeno 2 miliona dinara. Prvo otvaranje ponuda predloga projekata zakazano je za 30. maj 2016. godine, pa tim povodom lokalna administracija poziva zainteresovana udruženja i organizacije da se prijave na ovaj konkurs.
Kina je počela sa gradnjom hidroelektrane na reci Yangtze u autonomnoj regiji Tibet, u vrednosti 2,77 milijardi dolara, prenosi Anadolu Agency (AA).
Komprimovani prirodni gas ekološki je najčistije gorivo. U odnosu na nafne derivate ima za 90 odsto manju emisiju ugljovodonika, 60 procenata ugljen-monoksida i 30 odsto manju emisiju ugljen-dioksida. Pre 20 godina urađen je i pilot projekat za korišćenje metana u vozilima gradskog saobraćaja u Beogradu. Danas, građane prestonice prevozi tek 10 autobusa na to gorivo. Za njegovu veću primenu, kažu, treba stvoriti preduslove. „Prvi preduslov je izgradnja stanice za punjenje u okviru pogona. Druga važna stvar jeste i prilagođavanje infrastrukture unutar pogona. To su obezbeđenje sistema za detekciju i alarmiranje u slučaju curenja gasa. Tu su i specifični alati, specifični treninzi zaposlenih. Takođe, imaju i poseban režim održavanja što je isto limitirjući faktor“, kaže Slobodan Mišanović, projekt menadžer GSP-a Beograd. Nedostatak stanica za punjenje CNG-a u maloprodaji glavni je problem jer ih je desetak u celoj zemlji.
Raspisivanje konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za reciklere i proizvođače kesa za ovu godinu, reciklažnoj industriji daje minimum sigurnosti i predvidivosti, kažu u Udruženju reciklera Srbije, ali naglašavaju da je važno i da se reši problem dugovanja prema njima iz prethodnog perioda kako bi mogli da nastave nesmetano da rade.
