Kada se govori o održivim rešenjima u logistici, onda se pre svega misli na transport, kao velikog potrošača energije i zagađivača životne sredine. Međutim, i drugi logistički sistemi, kao što su logistički i distributivni centri, terminali, skladišni i pretovarni sistemi, u značajnoj meri doprinose energetskoj i ekološkoj efikasnosti i održivosti logističkih rešenja u lancu snabdevanja. O tome se znatno manje piše i govori, te je to bio glavni motiv za iznošenje ovog stava, sa ciljem da se malo detaljnije ukaže na različite aspekte održivosti logističkih nekretnina. U stvari, održivost logističkih nekretnina razmatrana je sa dva aspekta, i to: održive lokacije i održivi objekti.

Održive logističke lokacije

Rešavanje lokacijskih problema jedan je od najzahtevnijih poslova u logistici. Tradicionalno, pri izboru lokacije za logističke nekretnine, ključni su kriterijumi dobra povezanost sa saobraćajnom infrastrukturom različitih vidova transporta, transportnim i logističkim mrežama, na makronivou, ali i dobra povezanost sa krajnjim korisnicima i lokacijama koje se opslužuju iz nekog skladišta ili logističkog centra, na mikronivou. Ovakav, logistički pristup izboru lokacije značajno doprinosi njenoj energetskoj i ekološkoj održivosti.

S aspekata navedenih kriterijuma najbolje bi bilo da se logistički centri i skladišni objekti nalaze što bliže lokacijama krajnje upotrebe i potrošnje materijalnih dobara, jer bi u tom slučaju bilo najkraće vreme isporuka, najniži troškovi distribucije i najmanja potrošnja energije i emisije štetnih materija iz transporta. Međutim, u praksi je to teško postići. Kupci i potrošači se često nalaze u urbanim i gradskim sredinama, gde nema mesta za logističke nekretnine jer je prostor retko slobodan i skup. Pored toga, saobraćajne gužve i lokalna ograničenja u vezi sa saobraćajem i radnim vremenom ograničavaju logističke operacije na tim lokacijama. Logistički sistemi i objekti izmeštaju se na obode velikih gradova i naselja. Pri tome je ključno pitanje gde ih locirati i koliko ih udaljiti od lokacija krajnjih korisnika i mesta isporuke robe, jer to direktno utiče na obim transporta, kao i na životnu sredinu. Za isporuku robe uglavnom se koriste drumska transportna sredstva, koja značajno emituju CO2 i druge štetne materije. Ako su logistički i distributivni centri više udaljeni od gradskih zona opsluživanja, to značajno povećava broj pokretanja transportnih sredstava, kao i broj praznih povratnih vožnji, a podrazumeva i duže transportne rute, veću potrošnju energije i veće zagađenje životne sredine. Znatno je povoljnije ako se logistički sistemi i objekti postavljaju bliže urbanim zonama, a u blizini auto-puteva, železničkih linija, luka aerodroma i drugih transportnih čvorišta i terminala. To omogućava primenu intermodalnih sistema transporta, korišćenje energetski i ekološki efikasnijih vidova transporta i transportnih sredstava. Koliko je to značajno sa aspekta održivosti transporta, najbolje pokazuju sledeći indikatori: drumski transport troši oko 2.890 KJ/tkm energije i emituje oko 139,8 gCO2/tkm; železnički transport troši oko 667 KJ/tkm energije, a emituje 15,6 gCO2/tkm, dok rečni transport troši prosečno 423  KJ/tkm energije i emituje oko 50,62 gCO2/tkm.

U FOKUSU:

• Zeleni projekti – TENT A dobija solarnu elektranu
• Uspon elektromobilnosti u Kraljevstvu fjordova
• Ekološka vizija – zdravlje ljudi i prirode

Pored transportne udaljenosti, za održivost logističkih lokacija važno je pitanje zauzimanja zemljišta koje se može koristiti za druge namene, kao što su poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo i drugi eko-sistemi. Ovde je svakako važno pitanje očuvanja prirodnog okruženja i doprinosa ukupnom biodiverzitetu. Sama upotreba zemljišta i izgradnja objekata ima određeni negativni uticaj na životnu sredinu. To može značiti da kišnica više ne ulazi u zemlju, ometa se prirodna cirkulacija vazduha, vode i drugih materija, uništava zelena površina, kao i pejzaž i vizuelno okruženje. Područje takođe postaje nesposobno da apsorbuje ugljenik i druge štetne materije, što ima trajne posledice. Logističke nekretnine zauzimaju sve više zemljišnih površina. Na evropskom tržištu procenjuje se da oko 23 odsto ukupnih komercijalnih nekretnina pripada logističkoj delatnosti. Beograd i okolina raspolažu sa preko milion kvadratnih metara logističkog i industrijskog prostora, koji je uglavnom smešten na nekadašnjem plodnom poljoprivrednom zemljištu u zoni auto-puta Beograd–Šid i Beograd – Novi Sad. Trend izgradnje i zauzimanja zemljišta i dalje se nastavlja. Uglavnom se radi o objektima visine do 10 ili 15 m. Izgradnjom visokoregalnih skladišta visine do 40 m zemljište bi se znatno racionalnije koristilo, što bi imalo manje posledice na prirodno okruženje, pa i na životnu sredinu. Pored toga, ovakvi objekti su energetski efikasniji.

Održivost se poboljšava i kada se, umesto novih lokacija i pretvaranja poljoprivrednog u građevinsko zemljište, koriste lokacije, zemljište ili objekti koji su u prošlosti bili korišćeni za druge industrijske ili komercijalne svrhe, a sada su napušteni, delimično iskorišćeni ili kontaminirani. Pored uštede u prostoru, ovo bi doprinelo čišćenju terena i eliminisanju ekološki zagađujućeg nasleđa. Često na ovim lokacijama postoji i određena infrastruktura, saobraćajna, komunalna i tehnička, koja se može iskoristiti umesto da se gradi potpuno nova.

Dr Milorad Kilibarda

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.