Ekološka svest intenzivnije se razvija kada negativne posledice zagađenja postanu bliže našem svakodnevnom životu ili kada počnu direktno da utiču na nas. Ovo je prirodno, jer najviše brinemo kada su ugroženi oni koji su nam najvažniji, a posebno oni koji su najranjiviji. Do sada smo se upoznali sa uticajem različitih vrsta zagađenja na životnu sredinu, biodiverzitet i ljudsko zdravlje. Obično govorimo o zagađenju okeana, šuma, parkova i reka, koje izazivaju otpad, emisije štetnih gasova, hemikalije i drugi faktori. Ipak, postoji jedno zagađenje koje se često zanemaruje, a može imati ozbiljne negativne posledice – zagađenje bukom.

Da li biste se iznenadili ako bih vam rekla da je, prema proceni Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), zagađenje bukom iz transporta – poput vozila, vozova i aviona – među najštetnijim faktorima životne sredine po ljudsko zdravlje? Odmah je iza zagađenja vazduhom.

Razmišljajući o ovoj temi, zapitala sam se kako buka utiče na mene. Kada legnem u krevet, tišina mi je ključna. Međutim, živim blizu puta gde vozači noću često razvijaju velike brzine. Zvuk motora koji proleću i škripa guma svaki put u meni izazivaju uznemirenost, pa čak i strah. Dok radim za laptopom tokom dana, buku saobraćaja uspevam da maskiram muzikom u pozadini. Ali dok vrtim po glavi situacije u kojima mi buka smeta, misli mi se vraćaju na decu. Ako meni, kao odrasloj osobi, buka stvara poteškoće – iako sam se kroz godine na neki način navikla – koliko li tek utiče na decu? Decu koja uče, spavaju ili prate nastavu.

Kako buka utiče na razvoj dece?

Istraživanja pokazuju da ova vrsta zagađenja može da prouzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući kardiovaskularne i metaboličke bolesti, kao i poremećaje mentalnog zdravlja. Podatak koji posebno zabrinjava jeste da hronična ižloženost saobraćajnoj buci može negativno da utiče na decu, koja se u tom uzrastu nalaze u važnoj fazi učenja i razvoja. Istraživanja sve više ukazuju na to da deca koja su izložena buci prouzrokovanoj transportom mogu da imaju kognitivnih problema, zatim može da dovede do poteškoća prilikom učenja, problema u ponašanju, pa čak i dovesti do gojaznosti.

U periodu adolescencije, izlaganje ovakvom zagađenju povezano je sa anksioznošću, a ukoliko je transportna buka prisutna u ranom životnom dobu, problem mentalnog zdravlja može da se ispolji kasnije, kada osoba odraste.

EEA je pružila preciznije podatke o deci u Evropi uzrasta od šest do 17 godina koja imaju poteškoće u čitanju ili ponašanju usled izloženosti transportnoj buci. Istraživanje iz 2022. godine obuhvata buku u drumskom, železničkom i vazdušnom saobraćaju, a uključeni su podaci o deci u urbanim i ruralnim sredinama. Iako su predstavljeni detaljni podaci za svaku grupu, ovde ću navesti ukupan broj dece iz obe vrste sredina.

Kada je reč o poteškoćama u čitanju, najveći uticaj ima drumski saobraćaj i to na preko 450.000 dece, zatim železnički na preko 80.000 i vazdušni na gotovo 8.000 mališana. Zastrašujući podatak je da se radi o više od pola miliona dece.

Iako je manji broj dece bio pogođen poteškoćama u ponašanju usled ove buke, svaki pojedinačni slučaj predstavlja ozbiljan problem. Drumski saobraćaj utiče na više od 50.000 dece, železnički na skoro 8.000, a vazdušni na oko 600 dece.

Kako bi se smanjila izloženost buci iz transporta, naročito kod dece, neophodno je primeniti sveobuhvatne mere. Ograničavanje brzine na putevima i postavljanje zvučnih barijera mogu značajno doprineti smanjenju buke, dok projektovanje školskih objekata na lokacijama udaljenijim od prometnih saobraćajnica pruža dodatnu zaštitu. Kvalitetna zvučna izolacija zidova, prozora i vrata unutar škola i stambenih objekata ima ključnu ulogu u očuvanju tišine. Sadnja drveća oko ovih objekata ne samo da smanjuje nivo buke, već i doprinosi stvaranju prijatnijeg i zdravijeg okruženja. Ove mere su od jednakog značaja i za stambene objekte, kako bi se obezbedila bolja zaštita od buke u svakodnevnom životu.

Na kraju, trebalo bi svi da se preispitamo kako buka iz transporta utiče na nas, čak i ako je ne primetimo odmah. Možda je pravo vreme da porazgovaramo sa najmlađima o tome da li im buka smeta i kako se osećaju u svakodnevnom okruženju. Ovakvi razgovori mogu da pomognu da bolje razumemo njihove potrebe i doprinesemo stvaranju tišeg i zdravijeg prostora za njihov rast i razvoj.

Katarina Vuinac