Odigrana ekološka predstava “Skupljaj svoju ambalažu i nosi na reciklažu“

17.06.2018

U Pozorištu za decu odigrana je ekološka predstava pod nazivom „Skupljaj svoju ambalažu i nosi na reciklažu“.

Ideja predstave je da se kod dece probudi svest o važnosti reciklaže, zbog čega su umesto ulaznica mališani donosili plastične flaše.

U ovoj interaktivnoj predstavi glavna uloga poverena je poznatom srpskom glumcu, Slobodanu Bodi Ninkoviću.

Ovo izvođenje organizovalo je Javno-komunalno preduzeće „Kragujevac Šumadija“, u saradnji sa firmom „Sekopak“.

Dok se u Evropskoj uniji reciklira oko 60 odsto otpada, u Srbiji čak 95 odsto komunalnog otpada završava na deponijama ili u prirodi.

Recikleri ambalažnog otpada rade sa polovinom kapaciteta i uvoze ambalažni otpad iz susednih zemalja.

Kako bi se stalo tome na put i kako bi se deca edukovala, osmišljena je ekološka predstava pod nazivom “Skupljaj svoju ambalažu i nosi na reciklažu“.

Predstavu je gledalo i u njoj učestvovalo 120 mališana. Glavna uloga poverena je glumcu Slobodanu Bodi Ninkoviću.
Ekološka svest građana o značaju razvrstavanja otpada nije razvijena u dovoljnoj meri.

Građani ili nemaju mogućnost ili ne žele da odvajaju otpad za reciklažu.

Namenski kontejneri za plastiku, staklo, limenke i tekstil, postoje samo u većim gradovima i nema ih dovoljno.

Izvor: RTV Kragujevac

Milisav Pajević

Najavljen tender za prvi radarski sistem za protivgradnu zaštitu u Srbiji

17.06.2018

Topola-Brnabic_poplave — Foto: Opština Topola

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić posetila je prekjuče opštinu Topola, u kojoj je zbog nevremena i grada proglašena vanredna situacija, i tom prilikom najavila da će u narednim danima biti raspisan tender za prvi radarski sistem za protivgradnu zaštitu u Srbiji.

Brnabić je podsetila na to da je Vlada na poslednjoj sednici donela odluku da formira Komisiju za procenu i sanaciju štete koja će održati sastanak u ponedeljak, 18. juna, kako bi se videlo šta treba da se uradi po pitanju ovih vremenskih nepogoda.

Prema njenim rečima, članovi Komisije su predstavnici ministarstava finansija, trgovine, turizma i telekomunikacija, državne uprave i lokalne samouprave, MUP-a i Kancelarije za javna ulaganja.

Ona je istakla da Srbija nije dovoljno dobro pokrivena protivgradnom zaštitom, te da postoji više problema, od kojih je prvi što nema automatskog sistema protivgradne zaštite.

Drugi problem je, kako je navela, taj što nema dovoljno dobre regionalne saradnje sa Bosnom i Hercegovinom, Republikom Srpskom i Hrvatskom kada je u pitanju protivgradna zaštita, na čemu mora da se radi.

Oblaci kada dođu nad Srbiju, koliko god raketa da se ispali, ne mogu da spreče grad i štetu. To je nešto što realno moramo ove godine da rešimo, rekla je premijerka i poručila stanovnicima Topole kojima su uništeni zasadi voća da je Vlada uz njih.

Ona je ocenila da je očigledno postoji loša komunikacija između Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) i protivgradnih stanica za ispaljivanje raketa, zbog čega je pozvala delegaciju opštine Topola na sastanak sledeće nedelje sa ministrom poljoprivrede i direktorom RHMZ-a kako bi se videlo o čemu se tu radi.

Premijerka je podvukla da će Komisija procenjivati štetu u svim opštinama pogođenim nevremenom, tako da sve lokalne samouprave mogu da očekuju pomoć.

Brnabić je u Topoli razgovarala sa poljoprivrednicima i obišla domaćinstvo Nenada Dragićevića, koje je oštećeno u nevremenu.

Poljoprivrednici su premijerki preneli da su štete na zasadima ogromne, budući da je gotovo svaka parcela bila zahvaćena gradom, a neke će štetu osetiti i naredne godine.

Predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović rekao je da je od 6.500 hektara pod voćem 85 odsto nastradalo, upozorivši na to da preliminarne procene štete kažu da je šteta u toj opštini veća od 20 miliona evra.

Jovanović je, izrazivši zahvalnost premijerki na poseti, rekao da je njen dolazak ohrabrenje i da pokazuje da će moći da se pomogne ljudima, a da se stvari koje su se desile ne ponavljaju.

Milisav Pajević

Pušten u rad gasovod u Topoli

16.06.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić pustio je juče u rad gasovod u Topoli.

Gasifikacija opštine sa 32 okolna sela kvalifikuje Topolu kao atraktivnu destinaciju za investiranje.

Puštanju u rad gasovoda prisustvovao je i predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je posetio i buduće velike potrošače gasa– PIK Oplenac i fabriku za preradu voća “Bolero”, koja će od jula zaposliti 50 radnika.

Milisav Pajević

Akcija obilaska gornjeg toka Južne Morave

16.06.2018

Odred izviđača “Zavičaj 1093” iz Vranja u sklopu Projekta Skrining gornjeg toka Južne Morave izvešće dvodnevnu akciju obilaska toka Južne Morave.

U cilju što boljih priprema za veliku akciju čišćenja gornjeg toka Južne Morave danas i sutra uradiće Skrining gornjeg toka Južne Morave u delu od Ćukovca do Vranjske Banje koji se u vodenom skriningu 2016. pokazao kao najveći problem.

Namera je da se utvrdi stanje nakon prolećnih poplava 2018. i utvrde prioriteti odakle otpočeti sa sanacijom.

Zbog izuzetno opasnog priobalja reke (neuređena obala, zarasla u granje i sklona urušavanju) akciju će sprovesti obučena ekipa starijih izviđača.

U delu analize pribavljenih podataka svaka pomoć biće dobrodošla.

O rezultatima urađene analize biće izvešteni: Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo zaštite unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije, Ministarstvo odbrane, Civilna zaštita Srbije, JP Srbijavode, Grad Vranje, Zajednica izviđačkih organizacija Srbije, Donatori.

Projekat Skrining gornjeg toka Južne Morave se realizuje uz podršku Programa podrške civilnom društvu u oblasti životne sredine (CSOnnect) koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Počela gradnja regionalnog sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje „Mačva“

16.06.2018

Izgradnja velikog regionalnog sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje „Mačva“ počela je u blizini Bogatića radovima na prvom podsistemu „CS N6“ koji će imati kanal dužine 62 km, a ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je rekao da je cilj da se omogući korišćenje vode na što više poljoprivrednih površina.

„Dvonamenski sistem Mačva je nama jako važan zato što je to prvi projekat sa čijom realizacijom krećemo ispod Save i Dunava. Po svom kapacitetu je jedan od najvećih“, istakao je Nedimović tokom obilaska radova.

Hidrosistem „Mačva“ će obezbediti navodnjavanje na ukupno oko 26.000 hektara zemljišta, od čega će „CS N6“ biti za navodnjavanje 10.900 hektara.

Pripremni radovi su počeli 6. juna u blizini Bogatića, a rok za završetak radova je dve godine.

Projekat „CS N6“ se finansira iz Fonda za razvoj Abu Dabija u vrednosti od 4,1 milion evra. U okviru podsistema „CS N6“ biće napravljeno 17 crpnih stanica i dve ustave, a radove izvodi konzorcijum domaćih firmi.

Ministar Nedimović je ukazao na važnost navodnjavanja u poljoprivredi, koje donosi i kvalitet i kvantitet, podsetivši da Ministarstvo daje i 50 odsto novca poljoprivrednicima za nabavku sistema za navodnjavanje.

Nedimović je objasnio da pored 12 započetih projekata za oko 48.000 hektara zemljišta, postoje i projekti za sisteme za Čačak i Pančevački rit, što je još skoro 50.000 hektara zemlje.

– U drugoj fazi spremamo za finansiranje u 2019. i 2020. godini projekte za još oko 55.000 hektara. Tako da ćemo obezbediti navodnjavanje za novih više od 100.000 hektara zemlje i to samo u periodu od dve ili tri godine, naveo je ministar.

Prema njegovim rečima, pored sistema za navodnjavanje, Ministarstvo radi i na elektrifikaciji polja, kao i na sistemu automatske protivgradne zaštite i raspisuje se tender za prvi radarski centar.

Milisav Pajević

Srbija ispunila uslove da bude članica Evropske agencije za životnu sredinu

16.06.2018

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović sastali su se juče sa najvišim predstavnicima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), koji po prvi put borave u zvaničnoj poseti našoj zemlji.

Na sastanku sa delegacijom EEA, koju je predvodio direktor Hans Bruninks, a na kojem je bilo reči o mogućnostima za unapređenje saradnje u prikupljanju, razmeni i analizi podataka ključnih za stanje životne sredine, visoko je ocenjen napredak koji je naša zemlja ostvarila u ovoj oblasti.

Na osnovu ostvarenih tehničkih rezultata u Srbiji, Bruninks je konstatovao da Agencija za zaštitu životne sredine Srbije ispunjava uslove za stupanje u članstvo ove evropske organizacije.

Trivan je iskazao zahvalnost delegaciji EEA koja je jedna od vodećih stručnih institucija u ovoj oblasti, ne samo u Evropi nego u svetu, na priznanju, i pohvalio rad Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Goran Trivan je u obraćanju novinarima nakon sastanka istakao izuzetan značaj prve posete direktora EEA i njegove ocene da je Srbija u ekologiji izuzetno napredovala, a u prikupljanju i analizi podataka o stanju životne sredine dosegla evropske standarde.

– Ova vrsta posete pruža nadu i podršku. Nadu da možemo da verujemo u sebe i da nas ljudi u Evropskoj uniji razumeju i vrednuju naše rezultate, rekao je ministar i naglasio da će Ministarstvo pružiti punu podršku Agenciji u procesu učlanjenja u Evropsku agenciju za životnu sredinu.

U godinama koje dolaze, kako je rekao, Agencija za zaštitu životne sredine će postati noseći tehničko-stručni i naučni stub u implementaciji politika životne sredine u Srbiji. Prema njegovim rečima, biće osnovane i druge organizacije koje će pomoći Srbiji da dostigne evropske standarde, ali još važnije, da se podigne kvalitet životne sredine u našoj zemlji.

Bruninks je ponovio da je Srbija ispunila tehničke uslove da bude članica Evropske agencije za životnu sredinu i da očekuje intenziviranje saradnje u budućnosti.

On je istakao da EEA želi da znanje koje poseduju dve institucije ugradi u politike, i time postigne bolji kvalitet životne sredine i prirode u Srbiji.

– Agencija za zaštitu životne sredine je partner kojeg zaista želimo, želimo da podržimo bavljenje pitanjima zaštite životne sredine u Srbiji, ponovio je Bruninks i izrazio očekivanje da će Srbija istrajati na stručnosti u pitanjima životne sredine.

Filip Radović je izrazio zadovoljstvo time što su uloženi napori pokazali rezultate koji su prepoznati i što je stvorena prilika da Agencija postane punopravan član velike evropske porodice, odnosno što će imati priliku da učestvuje u realizaciji značajnih međunarodnih projekata u oblasti životne sredine.

– Mislim da je Srbija spremna za to da se pridruži i sa tehničke strane bude članica EEA i da više učestvuje u njenom radu u budućnosti, ocenio je Radović.

Milisav Pajević

I Antarktik zagađen plastikom

16.06.2018

Mikroplastika, sićušne čestice plastičnog otpada koji se raspada u svetskim morima, pronađene su u vodama i snegu Antarktika. Naučnici su se nadali da je zaleđeni kontinent pošteđen vrtoglavog problema zagađenja plastikom, ali grupa istraživača iz grupe za zaštitu životne sredine Grinpis su otkrili da ipak ne postoji mesto na planeti do koje plastika nije stigla.

U sedam od osam uzoraka koje su aktivisti Grinpisa (Greenpeace) uzeli početkom godine na Antarktiku, tokom tromesečne ekspedicije, pronađeni su tragovi mikroplastike koja su došla iz tekstila ili ribarskih mreža. Otrovne hemikalije su pronađene u osam od devet uzoraka snega, objavila je ta organizacija u četvrtak u Hamburgu.
Pronađene hemikalije se koriste u odeći za spoljne uslove, a u životnoj sredini se zadržavaju godinama.
“Antarktik se čini kao netaknuta divljina, no čak je i taj kraj sveta već zagađen otrovima iz tekstilne industrije i ostacima plastičnog ludila”, istakao je Tilo Mak, stručnjak za okeane iz te ekološke organizacije.

Grinpis je naglasio da je za razliku od Arktika na Antarktiku sprovedeno malo istraživanja. Polutanti se prenose vetrom i morskim strujama i decenijama ostaju u životnoj sredini. Kroz lanac ishrane mogu da završe u želucima životinja poput pingvina ili kitova.
Grinpis je među lednicima pronašao i bove, ribarske mreže i cirade.
“Svugde u našim okeanima možete pronaći plastiku, od Antarktika, preko najdubljih okeanskih brazdi do Arktika. Vlade moraju da iniciraju i implementiraju mere na nivou proizvodnje kako se ti zagađivači ne bi uopšte ni pojavljivali u okeanu”, zaključio je Mak.

Više od 8 miliona tona plastike svake godine završi u okeanu svake godine.

U oktobru, vlade sveta će razmatrati predlog Evropske unije da se na području Antarktika proglasi zaštićen predeo koji bi se prostirao na 1.8 miliona kilometara kvadratnih, što bi bilo najveće zaštićeno područje na svetu.

Milan Zlatanović

Izvor: greenpeace.org.uk

5 jednostavnih načina da smanjite upotrebu plastike

16.06.2018

Za većinu plastike se tvrdi da može da se reciklira, ali zapravo to nije istina, plastika se može samo koristiti na drugi način. Zato je vrlo važno smanjiti njenu upotrebu, a srećom za to postoje brojni jednostavni načini.

Vaša porodica možda koristi plastične slamke, kese i flaše samo nekoliko minuta, ali ti predmeti ne nestaju tek tako kada ih bacite. Jednokratni predmeti poput ovih čine više od 40 odsto plastičnog otpada, a svake godine oko 8,8 miliona tona plastičnih kesa završi u okeanima. Ovaj otpad ugrožava divlje životinje, zagađuje okolinu i dovodi u opasnost ljudsko zdravlje.

Statistika je poražavajuća, ali vi imate tajno oružje u suzbijanju ovog problema – vašu decu.

Mnoga deca brinu o divljini – sigurno ne žele da vide morsku kornjaču kako se guši plastičnom slamkom – i mnoga deca shvataju da nasleđuju Zemlju u krizi. Ali male izmene u svakodnevnoj rutini vaše porodice mogu ohrabriti vašu decu da zaista nešto urade u borbi protiv plastike.

Evo nekoliko saveta:

1. Da bi se plastična slamka proizvela, potrebno je nekoliko sekundi, a koliko će je vaša deca koristiti? Pet minuta, deset? A onda, nakon što se slamka baci u smeće, biće potrebno oko 500 godina da se razgradi. Zato pomozite deci da jednokratne slamke zamene šarenim koje se mogu upotrebiti više puta, a koje lako možete nabaviti preko interneta, ukoliko ih ne nađete u vašoj okolini.

2. Kada mališane vodite u poslastičarnicu, umesto kartonskih činijica i plastičnih kašičica, birajte kornet. Osim što je ukusniji, uradićete nešto plemenito za planetu na kojoj živite.

3. Prosečni osmogodišnjak baci oko 67 odsto svog ručka svakog dana. Umesto što deci pakujete sendviče u plastične kese, nabavite omote od papira. Takođe, probajte da plastične kese zamenite cegerima od platna.

4. Kada idete sa decom na letovanje, vodite računa da plastične lopte, mišići i gume za plivanje ne otplutaju morem. Napomenite mališanima da vode računa o svojim stvarima i potrudite se da sve igračke budu na broju pri kraju dana.

5. Plastične flaše za vodu su još jedan od zagađivača okoline i jedan su od najčešćih otpada s plaža. Prema organizaciji “One Green Planet”, u SAD-u se svake sekunde koristi oko 1500 plastičnih flaša i trebalo bi oko 100 godina da nestanu.

Koristeći vodu iz slavine možete uštedeti novac i sačuvati zdravlje jer je poznato da plastične flaše ispuštaju toksine štetne po zdravlje. Plastične flaše takođe možete zameniti staklenim ili termos bocama, te tako očuvati zdravlje i okolinu.

Izvor: Nacionalna geografija

Konferencija „20 godišnjica Arhuske konvencije i devet godina iskustva u Srbiji“

16.06.2018

Konferencijom „20 godišnjica Arhuske konvencije i devet godina iskustva u Srbiji“ Ministarstvo zaštite životne sredine i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju Misija u Srbiji (OEBS) zajednički su obeležili dve decenije od potpisivanja ove međunarodne konvencije i time još jednom ukazali na njen značaj.

Arhuska konvencija, nazvana po gradu Arhusu u Danskoj gde je usvojena 1998. godine, je Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.

Na Konferenciji je razmatrano u kojoj meri su principi Arhuske konvencije koju je Srbija je potvrdila 2009. godine, u međuvremenu utkani u praksu i nacionalno zakonodavstvo, a u cilju unapređenja zaštite životne sredine.

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić u svom uvodnom obraćanju je ukazao da se u Srbiji već godinama primenjuju principi Arhuske konvencije, kao jednog od najznačajnijih međunarodnih sporazuma za zaštitu životne sredine, ali da je „cilj puno usvajanje standarda koji su obuhvaćeni Arhuskom konvencijom, i njihova primena kroz nacionalno zakonodavstvo, njegovim potpunim usklađivanjem sa legislativom Evropske unije“.

Karić je najavio da je u pripremi novi set zakona koji će biti donet do kraja godine, kojim će biti transponovati principi Ahuske konvencije.

On je naveo niz aktivnosti Ministarstva u primeni sva tri postulata ovog sporazuma.

– U poslednjih nekoliko meseci pokrenute su ozbiljne istrage, što je jasna poruka o našoj odlučnosti u zaštiti prava građana na zdravu životnu sredinu“ rekao je Ivan Karić.

U ostvarivanju ciljeva u zaštiti životne sredine, i u otvaranju Poglavlja 27 naročito je značajna uloga i pomoć NVO i medija.

– Pred nama je puno infrastrukturnih radova, koji bi trebalo da donesu pomak u zaštiti životne sredine, ali je posebno važno da na problemima koje postoje u zaštiti životne sredine radimo zajedničkim snagama, naglasio je Karić.

Jan Lunberg, šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji naglasio je povezanost zaštite životne sredine sa pitanjima demokratizacije, dobre uprave i bezbednosti građana, i izrazio očekivanje da će razvijanjem saradnje sa Ministarstvom nastaviti sa zajedničkim naporima na unapređenju primene Arhuske konvencije u Srbiji.

Za dalje jačanje saradnje sa Ministarstvom i OEBS Misija u Srbiji, založio se i Srđan Matović, predstavnik Mreže Arhus centara Srbije, koji je ukazao na značaj delovanja brojnih nevladinih organizacija u oblasti zaštite životne sredine i projekata koje su realizovali.

Milisav Pajević

Izveštaj sa okruglog stola na temu zelene sertifikacije zgrada u Srbiji

15.06.2018

U organizaciji Saveta zelene gradnje Srbije i podršku Privredne komore Srbije, u petak 15. juna 2018. godine, u zgradi PKS na adresi Terazije 23, u Beogradu, upriličen je okrugli sto na temu zelene sertifikacije zgrada na tržištu Srbije, a poseban fokus stavljen je na BREEAM i LEED sertifikate kao sve prisutniji trend u našoj državi.

Učesnici su potekli iz različitih delatnosti uključenih u proces sertifikacije, bilo onih direktno (investitori, projektanti, sertifikatori), bilo onih neposredno (finansijski sektor, sektor nekretnina i održavanja), kao i iz resornog ministarstva:

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Obrad Topić i Tatjana Marinković Bogdanović,
Arhi.pro, projektantska kuća – Risto Terzić,
MPC properties, investitor – Nataša Bugarinović,
Atrium Consulting, konsultantska firma – Martin Elezović (BREEAM konsultant),
Savet Zelene gradnje Srbije – Nenada Nenadić Tanasić (LEED konsultat),
Immorent Singidunum, investitor – Slavko Bingulac,
Dizajn i Arhitektura, projektantska kuća – Dragana Ševada,
CBRE, agencija za nekretnine – Boško Tomašević.

Moderatorka skupa bila je Dragana Korica, izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije. Svrha događaja bila je da se sagleda da li sertifikacija donosi promene na građevinskom tržištu Srbije, kao i da li oni doprinose njegovoj transformaciji ka “ozelenjavanju” građevinarstva.

Korica je najpre predstavila Savet zelene gradnje Srbije da bi potom dala reč svojim gostima. Savet je osnovan 2010. godine u Beogradu od strane osam preduzeća sa ciljem da podrži razvoj održive gradnje u Srbiji. Nacionalna je, neprofitna i nevladina organizacija pod vođstvom svojih članica i jedna je od ove vrste u regionu. Od 2017. godine Savet zelene gradnje Srbije je ponovo postao članom Svetskog saveta zelene gradnje.

I BREEAM i LEED sertifikat dobilo je više od 2,2 miliona zgrada širom sveta. Zašto je njihovo posedovanje toliko primamljivo investitorima, iako su na dobrovoljnoj bazi, a obavezujućim može da ih učini zakon ili kompanija projektnim zadatkom?

Zato što oba ocenjuju objekte prema različitim kriterijumima koji se tiču energetske efikasnosti i održivosti.

Iako je LEED, poreklom iz Sjedinjenih Američkih Država, zastupljeniji na globalnom nivou, Evropljani veću naklonost pokazuju “Britancu” BREEAM. Moderatorka je primetila da je isti slučaj i kod nas.

Jelena Kozbašić

Antarktik se topi brže nego ikada

15.06.2018

Led koji se topi na Antarktiku i dovodi do toga da nivo mora da raste velikom brzinom, topi se sve brže. U poslednjih 25 godina otopilo se oko 3 biliona tona ledene mase. Upozoravajući da se otapanje leda sve više ubrzava, naučnici su apelovali na vlade sveta da pripreme planove odbrana svojih obala od neminovnih poplava.

Naučnici imaju najpotpuniju sliku promene ledenog pokrivača na Antarktitu do sada. Zaključili su da je za ¼ veka ovo otopljavanje dovelo do porasta nivoa mora od oko 8 milimetara.

Buduće projekcije predviđaju da bi ova brojka mogla da poraste na 15cm do kraja ovog veka a to bi dovelo do skoro konstantnih poplava gradova koji izlaze na more.
„To nije velika brojka i zašto je to uopšte bitno, to me najčešće pitaju,“ rekao je profesor Endru Šepard sa Univerziteta u Lidsu, koji je predvodnik studije. „Kao prvo, poslednji put kada smo radili ovaj tip istraživanja zaključili smo da je topljenje ledenih pokrivača doprinosilo porastu mora za oko 0.2mm godišnje. U poslednjih pet godine taj broj je porastao na 0.6mm, što znači da je podizanje nivoa vode tri puta brže.“

Antarktik skladišti dovoljno zamrnute vode da podigne svetski nivo mora za čitavih 58 metara i od ključne važnosti je da znamo brzinu njegovog topljenja.

Naučnici su do skora mislili da je Anktartik zaštićen od topljenja od strane toplih voda morskih struja koje se, pretpostavljalo se, ponašaju kao „kontroler temperature“. Doduše, sada je već jasno da je gubitak leda u Zapadnom Antarktiku ubrzan zbog kontakta plutajućeg leda i toplih okeanskih voda.

Ova studija je sprovedena pomoću analize podataka sa 24 satelita koji danonoćno snimaju regione pokrivene ledom. Iako se zna da će gubitak leda uticati na severnu hemisferu disproporcijalno, jako je teško napraviti tačna predviđanja za pojedinačne gradove.

„Pogledajmo San Francisko za primer, tamo su poplave uobičajne jednom godišnje. Ako se nivo mora podigne za 15 cm San Francisko biće popavljen 20 puta godišnje.“

„Antarktik je pod uticajem globalnog zagrevanja, ako ne smanjimo svoje emisije ugljen dioksida u narednoj deceniji, i ne budemo imali ekonomiju sa 0 emisija u narednih nekoliko decenija, bićemo primorani da se prilagodimo velikim globalnim promenama, uključujući i topljenje Antarktika i podizanja nivoa mora,“ izjavio je.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Utvrđen Predlog odluke o donošenju PP posebne namene za Obalno područje Crne Gore

15.06.2018

Vlada Crne Gore je na 81. sednici, kojom je predsedavao predsednik Duško Marković, utvrdila Predlog odluke o donošenju Prostornog plana posebne namene za Obalno područje Crne Gore i Predlog odluke o donošenju Prostornog plana posebne namene Nacionalnog parka „Prokletije“ sa zaključkom da oba predloga budu dostavljena Skupštini Crne Gore radi donošenja po skraćenom postupku.

Predloženi Prostorni plan posebne namene za Obalno područje predstavlja osnov za umereno i kontrolisano korišćenje prostora svih primorskih opština i njihovih potencijala, uz adekvatno očuvanje, zaštitu i unapređivanje životne sredine i kulturne baštine.

Plan se donosi za period do 2030. godine za prostor površine 1.591 km² na kopnu i 2.540 km² na moru i to u opštinama Herceg Novi, Kotor, Tivat, Budva, Bar i Ulcinj, kao i za teritorijalno more i unutrašnje morske vode, izuzev prostora koji je obuhvaćen granicama nacionalnih parkova „Skadarsko jezero“ i „Lovćen“.

Dokumentom se uvodi prvi put obalni odmak od 100 m – kao prostor u kojem nema novog planiranja ni gradnje ma novog plana – i obalni pojas od 1.000 m, odnosno narednih 900 m od obalne linije – kao prostor u kojem nema nove stanogradnje osim u postojećim naseljima.

Taj pojas označava prostor rezervisan za razvoj turizma tako što se na tim površinama, izvan postojećih naselja, mogu planirati isključivo kompleksi i objekti za smeštaj turista sa pratećim sadržajima.

Na tim površinama se ne mogu planirati sadržaji povremene ili stalne stambene namene.

Naporan rad Ministarstva održivog razvoja i turizma rezultirao kvalitetnim dokumentom koji je preko potreban Crnoj Gori.

Posebno je naglašena činjenica da je predviđeni koeficijent gradnje od 9,2 odsto u okviru evropskih i mediteranskih standarda, i da to što je novi koeficijent znatno manji od dosadašnjeg od 15,5 odsto činjenično demantuje pojedine paušalne javno iskazane tvrdnje da će ovaj Plan omogućiti „betonizaciju obale“.

Prostornim planom NP „Prokletije“ stvaraju se formalne i planske pretpostavke za zaštitu, uređenje, osmišljen razvoj i organizaciju prostora Prokletija u skladu sa osnovnim razvojnim opredeljenjima, na principima održivog razvoja.

Milisav Pajević

Prezentovan Nacrt revizije Strategije održivog razvoja grada Sombora za period od 2014. do 2020.

15.06.2018

Nacrt revizije Strategije održivog razvoja grada Sombora za period od 2014. do 2020. prezentovali su u utorak mr Karlo Puškarica, konsultatnt Agencije MSM TIM d.o.o. i Tanja Todorović, ispred Centra za održivi lokalni i regionalni razvoj „Waybridge“.

Rečeno je da temeljni dokument čija je revizija vršena nije sadržao indikatore, što je osnovni razlog što se nije moglo pristupiti merljivosti zadatog i realizovanog u periodu od 2014. do 2017. godine, te da „nije ni u redu da se sada ocenjuju ciljevi koji su zadati, jer ih je utvrdila druga politička grupacija.“

– Strategija je svakako politički dokument i sigurno će se realizovano ocenjivati, ali sa aspekta grupacije koja je utvrđivala i sprovodila određene zadatke kako bi se ostvarili ciljevi, kazao je mr Puškarica.

Učestvujući u raspravi Dragan Nikodijević je zatražio da se Odboru Skupštine grada Sombora kvartalno podnose izveštaji o realizaciji zadatih ciljeva.

Shodno utvrđenim procedurama, sledi izveštaj Gradskom veću o sprovedenim raspravama, nakon čega će biti utvrđeni i predlozi navedenih dokumenata.

Milisav Pajević

Delegacija Evropske agencije za životnu sredinu u poseti Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije

15.06.2018

Agenciju za zaštitu životne sredine je posetila delegacija Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) u sastavu Hans Bruninks, direktor EEA, David Stanners, rukovodilac Sektora za partnerstvo i mreže, Bert Jansen, koordinator za Zapadni Balkan i Jasmina Bogdanović, projektni rukovodilac.

Tokom dana upriličen je i sastanak ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana sa direktorom Evropske agencije za životnu sredinu Hansom Bruninksom, koji je u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji.

Ispred Agencije za zaštitu životne sredine sastanku su prisustvovali Filip Radović, direktor Agencije i dr Tamara Perunović Ćulić, pomoćnik direktora sa saradnicima.

Sastanak je posledica zajedničkog zahteva zemalja Zapadnog Balkana za posetu najviših predstavnika EEA nakon 15 godina saradnje u cilju unapređenja iste, razgovora o dosadašnjim rezultatima, budućim aktivnostima kao i promenama statusa u okviru saradnje sa EEA sa postizanjem punog članstva u EEA pre članstva u EU.

Istaknuto je da Agencija je za zaštitu životne sredine Republike Srbije već duži niz godina dostavlja oko 90 odsto traženih podataka čime je svrstana na 14. mesto rang liste članica EEA.

Milisav Pajević

Sanirana deponija građevinskog materijala u Vrbasu

15.06.2018

Gradjevinska deponija 1 (Small) — Foto: JKP Komunalac Vrbas

Već dva dana mašine JKP „Komunalac“ nalaze se na deponiji građevinkog materijala u Vrbasu gde se vrši sanacija smetlišta. Uređenje ovog prostora komunalci obavljaju na osnovu rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove opštinske uprave Vrbas.

Na rubu Ulice Milivoja Čobanskog u Vrbasu, nadomak nekadašnje fabrike „Mepol“, smeštena je deponija građevinskog materijala koja se prostire na 20 hiljada kvadratnih metara. Prema rečima poslovođe u PJ „Čistoća“ Mladena Pavlovića, da bi se iznivelisao teren potrebno je da buldozer radi 20 radnih sati.

„Već treći put ove godine uređujemo tzv. građevinsku deponiju. Svedoci smo čestog zatrpavanja ovog smetlišta, odnosno, pristupnog puta deponiji, jer pojedinci odlažu otpad na ulasku u deponiju i zakrčavaju put ka mestu namenjenom za odlaganje šuta, zemlje i ostalog građevinskog materijala. Tada naše mašine, kojima se vrši nivelisanje terena i odlaganje otpada u obližnju deponiju, stupaju na snagu“, objasnio je Pavlović.

Na ovom prostoru pored građevinskog, komunalci zatiču najviše komunalnog i kabastog otpada, iako se smetlište za te namene, kojim upravlja JKP i na kome je odlaganje smeća besplatno, nalazi na svega nekoliko stotina metara od deponije građevinskog materijala.

„Ova deponija treba da se koristi isključivo za građevinski otpad kako bi se njen vek produžio. Ovako imamo problem i sa zatrpavanjem kanala za odvođenje atmosferskih voda koji se nalaze uz smetlište, pa nam to otežava i produžava posao“, kaže poslovođa Pavlović.

Na ovom prostoru neretko se zatiču i leševi uginulih životinja što prouzrokuje snažne neprijatne mirise. Poslednjih godina ovaj deo Starog Vrbasa urbanizovan je i proširen. Svako ko na ovom prostoru izruči otpad koji ne pripada građevinskom materijalu, treba da pomisli da su ovde, pored fabrika i ugostiteljskih objekata, smeštene i stambene kuće i bašte meštana, kao i da u ovom delu naselja odrastaju mališani koji imaju pravo na zdravu životnu sredinu.

Izvor: JKP Komunalac Vrbas

Zbog poplava vanredna situacija u Petrovcu na Mlavi

15.06.2018

U Petrovcu na Mlavi pada jaka kiša, pa je vanredna situacija proširena na teritoriju cele opštine. Poplavljena su sela Lopušnik, Oreškovica, Tabanovac, Krvije, Veliko i Malo Laole i veliki deo Petrovca na Mlavi.

U žagubičkim selima bujice su odnele delove puta. Ministar Branko Ružić kaže da će Vlada Srbije izaći u susret potrebama svih opština koje su pretrpele štetu.

Štetu je pretrpelo skoro 20 naselja. Ugrožena su i vodoizvorišta koja pijaćom vodom snabdevaju pola opštine.
Pukla je brana na reci Busur koja se uliva u Mlavu, i poplavila nekoliko sela.
Vodoizvorišta su zaštićena zaštićena, a voda za piće je ispravna.

U žagubičkim selima bujice su odnele delove puta. Počelo je postavljanje džakova na obali Mlave u Petrovcu na Mlavi, kako bi se zaštitilo stanovništvo i imovina.

Predsednik Opštine Petrovac na Mlavi Duško Nedinić istakao je da je veliko nevreme zadesilo tu opštinu.

– Štab za krizne situacije zaseda 24 sata, ekipe su na terenu i činimo sve što je u našoj moći da pomognemo u ovoj teškoj situaciji. Nije na udaru samo deo grada ili jedno selo, već je dve trećine opštine u velikom problemu. Zbog toga smo danas doneli odluku o ptroglašenju vanredne situacije na čitavoj teritoriji opštine, rekao je Nedinić.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić izajvio je da će Vlada Srbije izaći u susret potrebama svih opština u kojima je, usled nevremena, došlo do šteta.

– Vlada Srbije će izaći u susret svim opštinama koje su pretrpele štetu”, rekao je Ružić obraćajući se poslanicima u parlamentu i dodao da je na sednici vlade juče formirano i koordinaciono telo, odnosno radna grupa.

Izvor: RTS, Tanjug

Milisav Pajević

1...1,0791,0801,081...1,673 Page 1,080 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM