Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodina osnovan je 18. decembra 2003. godine i od tada obezbeđuje kreditne linije banaka putem zaključivanja sporazuma o poslovnoj saradnji sa tim finansijskim institucijama koje su spremne da podrže programske aktivnosti Fonda i uslove kreditiranja.
Razgovarali smo za specijalno izdanje biltena OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE sa direktorom Garancijskog fonda AP Vojvodina, gospodinom Goranom Vasićem, o rezultatima i naporima koje ulaže ova institucija u promenu. Pored toga, ova institucija se aktivno trudi da javnost obrazuje i informiše o obnovljivim izvorima energije i prednostima koje oni donose. Tako su organizovali i međunarodnu konferenciju „Promovisanje obnovljivih izvora energije: biomasa u poljoprivredi“, koja je održana 12. maja 2015. godine u Novom Sadu u okviru Novosadskog poljoprivrednog sajma.
U trenutku razgovora sa gospodinom Goranom Vasićem aktuelan je bio konkurs za energetski efikasnu opremu i opremu neophodnu za korišćenje obnovljivih izvora energije, a odnosio se isključivo na teritoriju Vojvodine.
EP: Garancijski fond AP Vojvodine daje garancije za kredite koji su odobreni za finansiranje nabavke energetski efikasne opreme i opreme neophodne za korišćenje obnovljivih izvora energije. Šta tačno podržava vaša institucija i na koji način?
Goran Vasić: Odlukom Skupštine AP Vojvodine od 18. decembra 2003. godine osnovan je Garancijski fond Autonomne Pokrajine Vojvodine. Fond je upisan u Registar fondova 15. aprila 2004. godine i sa tim danom je stekao status pravnog lica. Misija Fonda je da obezbedi lakši pristup finansijskom tržištu i povoljnije uslove kreditiranja (niže kamatne stope, duži rokovi otplate kredita, duži period mirovanja otplate kredita) poljoprivrednicima, mikro, malim i srednjim privrednim društvima, zadrugama i preduzetnicima sa teritorije AP Vojvodine izdavanjem garancija kao sredstva obezbeđenja kroz smanjivanja rizika poslovnih banaka. Vizija Fonda je kontinuirani razvoj u stabilnu, kompetentnu i pouzdanu finansijsku organizaciju koja teži da svoja pravila poslovanja uskladi sa poslovnom praksom srodnih institucija u Evropskoj uniji. Osnovni ciljevi odobravanja garancija su podsticanje porasta zaposlenosti, izvoza, konkurentnosti, razvoja oblasti i grana koje imaju uticaja na izmenu privredne strukture, odnosno optimalno korišćenje komparativnih prednosti AP Vojvodine, dinamičnijeg i uravnoteženijeg regionalnog razvoja AP Vojvodine, smanjenje visine nivoa efektivne kamatne stope na kredite.
Mi delamo tako što zaključujemo sporazum o poslovnoj saradnji sa bankama koje su spremne da svojim kreditnim linijama podrže programske aktivnosti Fonda i uslove kreditiranja (visina kamatne stope, rokovi, način otplate kredita) prilagode uslovima definisanim u programu rada Fonda i konkursima koje Fond raspisuje za odobravanje garancija za obezbeđenje kredita namenjenih finansiranju određenih privrednih delatnosti.
EP: U kojem iznosu su do sada podržani projekti iz oblasti EE i OIE, kakav je njihov razvoj i da li možete detaljnije da nam opišete u vremenskom i namenskom pogledu šta je do sada realizovano?
Goran Vasić: Ovom prilikom dostavljam Vam rezime ukupnih konkursnih aktivnosti za period od 2005. do 2015. godine. Reč je o tabeli gde je dat prikaz izdatih garancija po namenama.
EP: Da li sarađujete i sa fondovima iz EU, koji su fondovi u pitanju i da li isključivo podržavate projekte na teritoriji Vojvodine? Recite nešto više o toj međunarodnoj saradnji i planu razvoja Garancijskog fonda u budućem periodu.
Goran Vasić: U 2015. godini Garancijski fond AP Vojvodine nastavio je u prethodnom periodu uspostavljenu saradnju sa Evropskom asocijacijom garantnih institucija (AECM – European Association of Mutual Guarantee Societies), koja je osnovana 1992. godine u Briselu i danas broji 40 članova. Većinom su to zemlje članice Evropske unije. Međutim, tu su i Rusija, Turska i Crna Gora. Asocijacija okuplja privatne garancijske šeme, javne institucije, garancijske fondove, razvojne banke. Sve te institucije kao osnovni cilj imaju podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima koji imaju dobre projekte, ali nemaju odgovarajuća sredstva obezbeđenja za njihovo finansiranje od strane komercijalnih banaka. Osim što promoviše instrument podrške malim i srednjim preduzećima putem izdavanja garancija, Asocijacija garancijskih fondova zastupa interese svojih članica kod Evropske komisije. Fond je u 2015. godini podneo zahtev za prijem u članstvo i postao član ove Asocijacije. Kao član ove Asocijacije Fond će biti prepoznat u Evropskoj uniji, a najvažnije koristi biće mogućnosti razmene informacija i iskustava sa članicama Asocijacije iz drugih država i lakše obezbeđenje i povlačenje sredstava Evropske unije. Između ostalih, članice Asocijacije su i austrijski AWS, hrvatski HAMAG, turski „Teskomb”, bugarski nacionalni garantni fond NGF i nemački VDB. U tabeli je iskazana visina garantnog portfolia i broj izdatih garancija u 2014. godini za navedene članice Evropske asocijacije garantnih institucija.
U okviru asocijacije postoje garancijske institucije koje se ciljano bave podrškom za projekte energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. One su dominantno locirane u Nemačkoj i naša namera je da uspostavima saradnju i na taj način stvorimo uslove za prenos znanja i primera dobre prakse. Posebna pažnja će biti posvećena projektima energetske sanacije zgrada sa kolektivnim smeštajem sa većim brojem stanova gde se javljaju problemi koordiniranja i garantovanja investicije. Posebno su interesantni primeri kada zbog nedostatka volje ili finansijskih mogućnosti nekoliko vlasnika stanova dolazi do zastoja planirane investicije od strane nekoliko desetina vlasnika koji su spremni i voljni da preduzmu dato ulaganje.
Garancijski fond je u avgustu 2014. godine započeo projekat pod nazivom „Promovisanje obnovljivih izvora energije: upotreba biomase od strane farmera u Vojvodini“ koji zajednički finansiraju Heinrich Boll fondacija i Fond, a po Sporazumu o partnerstvu za sprovođenje ovog projekta koji je Fond zaključio sa Heinrich Boll fondacijom. Ciljevi projekta su u potpunosti usklađeni sa prioritetima utvrđenim Programom rada Fonda. Projekat ima za opšti cilj promociju i unapređenje proizvodnje i upotrebe biomase u poljoprivrednoj proizvodnji u AP Vojvodini, što će omogućiti izgradnju poverenja i informisanje farmera u Vojvodini o korišćenju biomase iz poljoprivredne proizvodnje kao izvora energije, razvoj i unapređenje finansijskih instrumenata za proizvodnju i upotrebu biomase iz poljoprivredne proizvodnje i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije. Kao rezultat ovog projekta nastala je publikacija „Promocija primene biomase u malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima u Vojvodini“ koja je promovisana u maju mesecu 2015. godine tokom Međunarodnog poljoprivrednog sajma. Tom prilikom je organizovana i međunarodna konferencija i promovisana namenska kreditna linija koju su podržale sledeće banke: AIK banka, BancaIntesa, Credit Agricole, Hypo AlpeAdria, Komercijalna banka, ProCredit.
SPISAK OBLASTI KOJE ĆE SE KREDITIRATI U BUDUĆNOSTI
1. Zgrade:
Zamena sistema grejanja: Zamena starih sistema grejanja modernim sistemima i klasičnih kotlova sistema centralnog grejanja modernim i efikasnijim kondenzacionim kotlovima. Zamena sistema za hlađenje: Hlađenje prostora podrazumeva nabavku rashladnih komora – novih kompresora sa 8cm termoizolacije i bez freona R-22. Izolacija spoljnih zidova i krovova. Ovo podrazumeva da su spoljni zidovi i plafoni bez ikakve spoljne izolacije. Mera mora da sadrži ugradnju termičke izolacije odgovarajućim materijalima (npr. stirodur, mineralna vuna) i da su debljine u skladu sa standardima energetske efikasnosti. Zamena spoljnih prozora. Ovo podrazumeva prozore sa jednostrukim staklom/neizolovane prozore ili stare prozore sa dvostrukim staklima. Prozori sa jednostrukim staklima ili stari prozori sa dvostrukim staklima moraju se zameniti prozorima sa dvostrukim staklima, sa modernim termoizolacionim staklima kao minimalnim standardom za prozore. Zamena spoljnih vrata. Termički neizolovana spoljna vrata moraju biti zamenjena modernim predizolovanim vratima. Zamena neregulisanih pumpi centralnog grejanja novim, elektronski regulisanim pumpama Postojeće ugrađene pumpe sistema grejanja vrućom vodom rade bez elektronske regulacije, neophodno je da se zamene pumpama sa elektronskom regulacijom.
2. Korišćenje izvora obnovljive energije:
Solarno-termalni sistemi za toplu sanitarnu vodu. Ugradnja novog solarno-termalnog sistema za pripremu topple sanitarne vode, sa ravnim kolektorima. Maksimalna površina kolektora je 50m2. Zamena konvencionalnog sistema grejanja toplotnom pumpom. Zamena konvencionalnih sistema proizvodnje toplote, toplotnim pumpama na električnu energiju sa izvorima toplote koji mogu biti zemlja, voda ili vazduh. Ugradnja umreženog fotonaponskog sistema. Instalacija novog fotonaponskog sistema sa solarnim PV panelima. Sistem mora biti povezan na mrežu.
3. Rasveta:
Zamena inkandenscentnih (klasičnih) sijalica novim CFL sijalicama. Prostor je osvetljen klasičnim sijalicama sa usijanim vlaknom, koje treba zameniti modernim CFL sijalicama. Zamena starih fluorescentnih lampi modernim T5 lampama sa elektronskim balastom. Prema postojećoj situaciji, prostor je osvetljen starijim fluorescentnim lampama (tipa T8 ili T12) sa elektromagnetnim balastom. Te fluorescentne lampe treba zameniti modernim fluorescentnim lampama (T5) sa elektronskim balastom. Obično je potrebno zameniti lampe zajedno sa svetlosnim elementima.
4. Poljoprivredna oprema:
Nova poljoprivredna mehanizacija (traktori, kombajni) sa Tier III ili Euro 3A motorom kao i multifunkcionalne mašine sa minimum tri funkcije. Poljoprivredni alati. Mogu se finansirati poljoprivredni alati koji smanjuju potrošnju energije tokom poljskih radova unapređenim sistemima obrade (redukovana obrada, zaštitna obrada, obrada u trake) i setve (direktna setva u brazde i direktna setva u rupe). Rekuperacija toplote u mlekarama. Ova mera sadrži ugradnju sistema rekuperacije toplote za mlekare. Toplota iz ekstrakovanog mleka će se koristiti tokom procesa hlađenja za predzagrevanje mlake ili topple vode. Može se finansirati ugradnja jednostavnog izmenjivača toplote kao i ugradnja izmenjivača toplote sa dodatnim kondenzatorom rashladnog sistema. Novi kombajn sa Tier III ili Euro 3A motorom. Zamena sistema za navodnjavanje. Nabavka novih sistema za navodnjavanje sa pompom koju pokreće štedljivi motor.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović
Ovaj intervju prvobitno je izašao u biltenu Energetskog portala „Obnovljivi izvori energije“ , koji je objavljen 1. juna 2016. godine.
