U martu 2015. godine UNDP je predstavio projekat „Smanjenje barijere za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“, a to je samo jedan od brojnih projekata koji podstiču povećanje učešća biomase u proizvodnji energije u Srbiji. Biomasa čini 61% od ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije, kaže naš uvaženi sagovornik, i valja mnogo truda uložiti u ovu oblast.

Povodom spomenutih aktivnosti i povodom plana da se do 2020. godine 27% energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije, razgovarali smo tada sa gospodinom Vojislavom Milijićem. On slovi za jednog od najodanijih aktivista kada je biomasa u pitanju. U ime firmi „Foragrobio CC“ i SERBIO on je za Energetski portal izneo brojne informacije. Intervju sa njim prenosimo u celosti.

EP: „Foragrobio“ je konsultanstko preduzeće, dok je SERBIO udruženje, tačnije nacionalna asocijacija za biomasu radi ostvarenja ciljeva u oblasti životne sredine. Recite nam nešto više o oba pravna subjekta u kojima ste angažovani, a koji postoje od 2012. godine?

Vojislav Milijić: „Foragrobio CC“ d.o.o. je preduzeće osnovano 2012. godine specijalizovano za pružanje konsultantskih usluga u šumarstvu, poljoprivredi i korišćenju biomase. Od osnivanja do danas, imali smo priliku da sarađujemo sa nizom pre svega stranih preduzeća koja se bave različitim delatnostima, od investicija u šumarstvu i poljoprivredi, preko investicija u toplane i elektrane na biomasu, a učestvovali smo i u izradi različitih studija opravdanosti i izvodljivosti. One su pre svega bile vezane za konkretne projekte koji podrazumevaju korišćenje biomase. Pored konsultantskih usluga, „Foragrobio CC“ d.o.o. prepoznat je kao pouzdan partner i u razvoju projekata. Više o preduzeću možete saznati na www.foragrobio.rs.

Nacionalna Asocijacija za biomasu SERBIO okuplja preduzeća, nevladine organizacije i eksperte koji se na različite načine bave korišćenjem biomase ili unapređenjem korišćenja biomase. Trenutno SERBIO ima 32 člana, i to mahom preduzeća koja se bave korišćenjem poljoprivredne biomase. SERBIO je aktivan i na sprovođenju međunarodnih projekata, a trenutno sprovodimo BioRES projekat (kojim koordinira bavarski GIZ) sa još 8 partnera iz 7 zemalja EU, a koji se finansira iz fonda Horizon 2020 Evropske Komisije. Cilj BioRES projekta je uspostavljanje trgovinskih i logističkih centara za drvnu biomasu u Srbiji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Više o SERBIO možete saznati na www.serbio.rs, a o BioRES projektu na www.bioresproject.eu.

EP: Nedavno ste održali prezentaciju na skupu, u organizaciji Delegacije nemačke privrede u Srbiji, koji je bio posvećen biogasu i biomasi. Molim Vas za naše čitaoce da iznesete iz Vašeg rada najvažnije činjenice, statistiku i podatke o korišćenju, proizvodnji i potencijalima koje imamo?

Vojislav Milijić: Više podataka imate u tabeli koju prilažem. Ukratko, potencijali biomase u Srbiji jesu veliki, ali je realizacija na niskom nivou. Poseban problem predstavlja činjenica da se u Srbiji drvna biomasa koristi za proizvodnju drugih proizvoda (pelet, iverica) namenjenih pre svega izvozu. Sa druge strane, mi uvozimo fosilna goriva i izvozimo proizvode na bazi biomase, umesto da tu biomasu koristimo lokalno i smanjujemo energetsku zavisnost. Takođe, velike količine drvne biomase se koriste jako neefikasno (ogrevno drvo), čime opet smanjujemo potencijalne količine koje bi se mogle iskoristiti znatno efikasnije (u CHP postrojenjima ili toplanama). Iz navedenih razloga mi imamo situaciju da je proizvodnja drvne biomase dosta ograničena, jer se velike količine već koriste. Dodatni problem jeste neorganizovanost šumarstva privatnog sektora, u čijem vlasništvu je preko 50% šumskih resursa, koji se uglavnom koriste neplanski i pod pritiskom nepovoljne ekonomske situacije.

Što se poljoprivredne biomase tiče, proizvodnja je veoma niska u odnosu na potencijale i tu postoje značajne mogućnosti rasta. Ipak, korišćenje poljoprivredne biomase je specifično, zahteva poseban logistički koncept i velike površine za skladištenje, što investitorima predstavlja poseban izazov.

Najznačajnije mogućnosti za korišćenje biomase u Srbiji su:

• Energetski zasadi, pre svega vrba i topola, na zemljištu koje svojim kvalitetom ne obezbeđuje adekvatan prinos tradicionalnih poljoprivrednih kultura
• Proizvodnja peleta, ali samo ako postoji osiguran plasman, jer je konkurencija i na domaćem i stranom tržištu izuzetno velika, a korišćenje u većini zemalja Zapadne Evrope se smanjuje.
• Toplane na drvnu ili poljoprivrednu biomasu kroz model javno-privatnog partnerstva ili kroz investicije lokalnih samouprava
• Elektrane ili CHP postrojenja na poljoprivrednu biomasu, i to pre svega za proizvodnju energije u industrijskim zonama

EP: Da li je moguće povećati procenat korišćenja biomase na nivou lokalne samouprave i šta bi bili Vaši predlozi?

Vojislav Milijić: Da, i to vrlo jednostavno – zameniti fosilna goriva biomasom. Više od 20 opština u Srbiji se, što uz podršku KfW Nemačke razvojne banke, što kroz GIZ DKTI projekat ili podršku drugih institucija, nalazi u različitim fazama razvoja toplana na bazi biomase i mislim da već sledeće godine možemo očekivati prve operativne toplane na drvnu biomasu. Podsećam, jedna od toplana u Sremskoj Mitrovici već koristi poljoprivrednu biomasu (ljuska suncokreta). Što se troškova goriva tiča, biomasa je konkurentna u odnosu na mazut i prirodni gas, a ne zagađuje životnu sredinu kao ugalj. Najčešće su investicije u kotlove na biomasu prepreka za lokalna komunalna preduzeća. Ipak, pored povoljnih kredita (KfW), postoji mogućnost kao i zainteresovanost investitora za javno-privatna partnerstva, pri čemu bi privatni partneri bili nosioci investicije u proizvodnju energije, dok bi javni partner vršio distribuciju. Donekle je prepreka i trenutni pad cene nafte, pa time i mazuta, koji odlažu odluke o zameni goriva i uvođenju biomase u sistem proizvodnje toplotne energije. Ipak, smatram da je reč o samo privremenom odlaganju, jer je i sa ovakvim cenama biomasa dugoročno isplativija varijanta koja, za razliku od uvoznih fosilnih goriva, pruža i mogućnosti razvoja lokalnih zajednica.

EP: U statutu udruženja SERBIO stoji da su ciljevi razvijanje tržište za bioenergetski sektor, povećanje informisanosti, osnaživanje javno-privatnog partnerstva, organizacija radionica, konferencija. Kakvo je vaše iskustvo i da li uspevate da postignete vidljive rezultate na svim ovim poljima? Šta su Vaša zapažanja i primedbe i gde vidite napredak?

Vojislav Milijič: Korišćenjem biomase se lično bavim od 2009. godine i ako poredim situaciju tada i sada mislim da Srbija dosta napreduje, pre svega što se tiče informisanosti. Biomasa je sada aktuelna tema, znaju se prednosti, čuje se o tehnologijama, znaju se potencijali, znaju se problemi, diskutuje se o rešenjima. O aktuelnosti biomase kao teme govori i niz događaja (konferencije, sajmovi, itd.) koji pored drugih obnovljivih izvora energije imaju za temu i korišćenje biomase. Naša asocijacija SERBIO je pored ostalih organizacija(GIZ DKTI, UNDP i dr.) doprinela ovom napretku. Ono u čemu Srbija generalno zaostaje, ne samo za zemljama Zapadne Evrope već i za najbližim susedima, jesu konkretni projekti proizvodnje energije na bazi biomase, kao i povećanje efikasnosti pri korišćenju biomase, ali smatram da ćemo u bliskoj budućnosti i u tome videti prve rezultate, pre svega što u Srbiji postoje stručni, tehnički i finansijski kapaciteti da se ovakvi projekti i realizuju.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović

Ovaj intervju prvobitno je izašao u biltenu Energetskog portala „Obnovljivi izvori energije“, prvog juna 2016. godine.