Kako prenosi Nova ekonomija, godinu dana od početka izgradnje, Gradska uprava Zrenjanina objavila je zahtev kineske kompanije Linglong da se proceni uticaj njihove buduće fabrike automobilskih guma na životnu sredinu. Nevladina organizacija...

Ukupne štete u državnim šumama Republike Srbije u 2019. godini, iskazane po zapremini drveta, iznose 113.444 m3, od čega na štete nastale od čoveka otpada oko 27.000 m3.Pročitajte još:Pokrajinski fond za...

Građanski ekološki pokret „Odbranimo šume Fruške gore“ podneo je prijave nadležnim inspekcijama i institucijama, u kojima zahteva stručan nadzor i obustavljenje svih daljih radova na području Fruške gore, gde su ograđeni hektari...

Centar za životnu sredinu i “Aarhus centar” iz Bosne i Hercegovine (BiH) zajedno sa organizacijama “Green Home” i “Ozon” iz Crne Gore (CG) podneli su žalbu Sekretarijatu ESPOO konvencije (Konvencija o proceni...

Prekomernim lovom i ribolovom, krčenjem drveća, urbanizacijom, eksploatacijom fosilnih goriva, neodgovornim bacanjem smeća, besomučnom proizvodnjom i potrošnjom, kao i drugim razornim aktivnostima, ljudi postepeno kidaju prirodne veze koje nas sve međusobno održavaju živima. Tako smo, prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, u pitanje doveli opstanak čak milion vrsta, naizgled ne shvatajući da je i naše sopstveno bivstvovanje na Zemlji uslovljeno njihovim očuvanjem.

Ministarstvo poljoprivrede Crne Gore ne poseduje podatke o broju procesuiranih i kažnjenih lica u prethodnom periodu zbog nezakonitog ribolova u zoni zaštićenog prostora Nacionalnog parka Skadarsko jezero, saopšteno je Radiju Slobodna Evropa...

Sećate se da su oči čovečanstva u toku prošle i pretprošle godine bile uperene u "pluća Zemlje" koja su se našla u opasnosti od nekontrolisane eksploatacije i stihijskih požara? Nažalost, nekada nekontrolisana aktivnost se, prema pojedinim navodima, sada dodatno izmakla kontroli. Očigledno i od divljeg postoji još više divlje! Brazilski nacionalni institut za istraživanje svemira (INPE) je objavio podatke da se krčenje prašume u aprilu ove godine uvećalo za 64 odsto u poređenju sa istim mesecom 2019. godine.

Brazilski ekolog dr. David Lapola upozorio je da bi sledeća pandemija mogla doći iz amazonske prašume. Lapola je u razgovoru za AFP obrazložio da ljudi ulaze u staništa životinja, što je verovatno...

Do 2300. godine, kada se očekuje da će ledene ploče koje pokrivaju zapadni Antarktik i Grenland izgubiti milijarde tona leda, nivo svetskih mora i okeana mogao bu porasti za više od pet metara....

Reciklaža i cirkularna ekonomija na prvu loptu deluju kao novotarije savremenog vremena, nastale sa ciljem da se neutrališu negativni uticaji besomučne potrošnje i proizvodnje i kao sredstvo u borbi protiv klimatskih promena....

Nemačka kompanija SINN Power je, prema sopstvenim tvrdnjama, razvila prvu plutajuću platformu koja proizvodi energiju pomoću tri obnovljiva izvora - Sunca, talasa i vetra. U leto ove godine pružiće proizvođačima solarnih panela...

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan održao je video sastanak sa stalnom koordinatorkom Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji Fransoaz Žakob. Tema sastanka bila je sumiranje dosadašnje saradnje Republike Srbije i UN-a u...

Koji su najveći potencijali srpske poljoprivrede, kako ublažiti posledice klimatskih promena i povećati prinose, da li se zaista sprema novi zakon kojim ćemo dozvoliti promet genetički modifikovane hrane i hoćemo li do...

U subotu, 4. aprila, šumu u blizini Černobilja su, prema saopštenju ukrajinskih vlasti, zahvatila dva požara koja su rezultovala evakuacijom žitelja obližnjih sela. Deset dana kasnije, vatra je pod kontrolom, ali drveće...

Saradnja i solidarnost, udružene sa inovativnim tehnologijama, pokazale su se vrlo korisnim i u doba pandemije KOVID-19. Jedna od najznačajnijih saradnji u ovim teškim trenucima jeste inicijativa mejkera iz Srbije i Hrvatske,...

Današnji problem na koji ćemo se fokusirati jeste plastika. Invazivna i sveprožimajuća, zagađuje plaže, vodotokove, okeane, vazduh, hranu i vodu, a naučnici su njene tragove pronašli čak i u stolici ljudi - što je donekle i očekivano s obzirom na to da nam je dospela i u tanjire i čaše, a nemoguće ju je svariti. Iako se radi na pronalaženju njene zdravije alternative, pa se u te svrhe koriste seme maslina i šećerna trska, i dalje većina plastičnih predmeta oko nas vodi poreklo iz naftnih derivata.