Do 2300. godine, kada se očekuje da će ledene ploče koje pokrivaju zapadni Antarktik i Grenland izgubiti milijarde tona leda, nivo svetskih mora i okeana mogao bu porasti za više od pet metara. Time bi se u potpunosti preoblikovala površina kopna i obala naše planete, tvrdi više od stotinu vodećih naučnika u studiji „Estimating global mean sea-level rise and its uncertainties by 2100 and 2300“ (Procena globalnog srednjeg porasta nivoa mora i njegovih nesigurnosti do 2100. i 2300. godine) koja je prošle nedelje objavljena u časopisu „NPJ Climate and Atmospheric Science“. U studiji se navodi kako u obalskom području na manje od pet metara procenjenog podizanja nivoa mora trenutno živi oko deset posto svetske populacije ili 770 miliona ljudi, a čak ako se ispuni cilj Pariskog klimatskog sporazuma da se globalno zagrevanje zadrži ispod +2 °C – što je, čini se, sve manje verovatno – nivo okeana bi do 2300. godine mogao porasti za najviše dva metra. Podsetimo, prosečna temperatura vazduha na Zemlji već je porasla za nešto više od 1 °C u odnosu na predindustrijske razine.
U slučaju postizanja cilja Pariskog klimatskog sporazuma, naučnici su porast nivoa mora procenili na 0,5 metara do 2100. i 0,5 do 2 metra do 2300. No, prema scenariju s visokim emisijama gasova sa efektom staklene bašte i porastom globalne temperature za +4,5 °C, procenjuje se podizanje nivoa mora od 0,6 do 1,3 metra do 2100, a čak 1,7 do 5,6 metara do 2300. godine.
„Sada je jasno da su prethodne procene porasta nivoa mora bile preniske“, rekao je za AFP koautor studije Stefan Ramstorf, direktor Zemaljskih sistema na Institutu za klimatska istraživanja u Potsdamu (PIK Potsdam). Nove projekcije za 2100. i 2300. značajno su veće od onih Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), uključujući „Poseban izveštaj o okeanima i kriosferi u promenjivoj klimi“ koji je objavljen u septembru 2019.
„IPCC je uvek vrlo oprezan pa je svoja predviđanja morao korigovati već nekoliko puta. Tako su korigovane projekcije nivoa mora u izveštaju IPCC-a iz 2014. bile na kraju 60 odsto iznad onih u prethodnom izveštaju“, napomenuo je Ramstorf i dodao kako će nova procena biti gotova do kraja sledeće godine.
Iako je manje vidljiv od dejstva razornih uragana ili dugotrajnih suša izazvanih uticajem klimatskih promena, porast nivoa mora na kraju može imati najrazornije posledice. Svakako, stručnjaci tvrde kako su olujni vetrovi i tropski cikloni sve smrtonosniji i razorniji upravo zbog dodatnih centimetara okeanskih voda. Bendžamin Horton, izvršilac dužnosti presedavajućeg u Azijskoj školi za okolinu pri Tehnološkom univerzitetu Nanjang (NTU) u Singapuru, vodio je ovo istraživanje kako bi „kreatorima politika dao pregled stanja u nauci“.
Pročitajte još:
Tokom 20. veka porast nivoa mora bio je uglavnom uzrokovan topljenjem ledenjaka i širenjem zagrejane okeanske vode. No, u poslednje dve decenije glavni pokretač postalo je otapanje i raspadanje dva najveća ledena pokrova na Zemlji. Grenland i zapadni Antarktik danas gube najmanje šest puta više leda nego tokom 1990-ih godina te su od 1992. do 2017. godine izgubili oko 6,4 milijardi tona. Prema dosad najcelovitijem izveštaju o gubitku polarnog leda, zaključuje se da će ubrzano otapanje njihovih ledenih ploča dovesti do dodatnih 17 centimetara porasta nivoa mora do 2100. godine u odnosu na već dovoljno pesimistične podatke Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC).
Na početku 21. veka nivo mora se godišnje podizao za 2 mm, do 2010. godine 3 mm, a tokom poslednje decenije već 4 mm godišnje i to uz sve veće ubrzavanje. Međutim, na prelazu u 22. vek, podizanje nivoa mora moglo bi postati čak deset puta brže, čak i uz najoptimističniji scenario smanjena emisija gasova staklene bašte, navodi IPCC. Podsetimo, ledene ploče Grenlanda i zapadnog Antarktika sadrže dovoljno smrznute vode koje bi mogle uticati na podizanje okeana za oko 13 metara. Stabilnija istočna strana Antarktika ima dovoljno leda da bi otapanje nivo oleana podiglo za dodatnih 50 metara.
Izvor: S.F./Ekovjesnik
