Nevladine organizacije, ljubitelji reka i ekstremnih sportova na vodi, upozorili su u zajedničkom saopštenju da je neophodno zaustaviti planove za izgradnju tri brane na gornjem toku reke Drine u Bosni i Hercegovini, piše Nova Ekonomija.
Oni poručuju da jedinstvene lepote Drine moraju da se zaštite, prvenstveno zato što predstavljaju stanište strogo zaštićenih vrsta i najvažnije svetsko stanište ugrožene vrste ribe mladice (Hucho hucho), ali i zato što Drina postaje sve popularnija turistička destinacija.
Postavljanje kamena temeljca za hidroelektranu „Buk Bijela“ planirano je za danas, 17. maja, a radove će zajedno izvoditi Elektroprovreda Republike Srpske i Elektroprivreda Srbije. U planu je izgradnja tri hidroakumulacije na gornjoj Drini – „Buk Bijela“, „Foča“ i „Paunci“, koje bi bile ukupne snage od oko 180 MW.
„Ne samo što su Tara i Drina dugi niz godina popularne za rafting i kajakarenje, one svojom lepotom predstavljaju prave bisere Balkana. Izgradnjom planiranih hidroakumulacija na Drini potpuno će se uništiti skoro 30 kilometara toka, a građanima Foče i okoline predstavlja pretnju po zdravlje“, dodao je Viktor Bjelić iz Centra za životnu sredinu iz Banja Luke.
Kako zaključuje, shodno tome, potreba za očuvanjem reka za buduće generacije, upravo u netaknutom obliku kakve su nama date, ne sme se dovesti u pitanje.
Pročitajte još:
Zbog izgradnje pokrenuto nekoliko postupaka
Krajem prošle godine 24 zastupnika u Zastupničkom domu Parlamenta Bosne i Hercegovine pokrenulo je postupak pred Ustavnim sudom protiv odluke Republike Srpske o izdavanju koncesije za izgradnju hidroelektrana na Gornjoj Drini, jer smatraju da odluka o tome treba da se dodnese na državnom nivou.
U toku je, kako se dodaje u saopštenju, i slučaj pred Odborom za sprovođenje Espoo konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, zbog propusta BiH da se posavetuje sa Crnom Gorom o izgradnji hidroelektrana.
Pred Vrhovnim sudom Republike Srpske takođe se osporava odluka Republike Srpske iz 2019. godine, kojom je omogućeno ERS-u da se osloni na procenu uticaja na životnu sredinu koja datira od pre deset godina i koja, kako se napominje, sadrži mnogo propusta.
Saopštenje su zajednički poslale organizacije Aarhus Centar iz Sarajeva, Centar za životnu sredinu iz Banja Luke, Green Home, Nature Lovers Montenegro, NVO Da zaživi selo i SRK „Lipljen“ Pljevlja iz Crne Gore, kao i WWF Adria (Svetski fond za prirodu).
Izvor: Nova Ekonomija
