Planeta 2025 – 2050: Decembar ne donosi samo prazničnu euforiju lampica i ukrasa, već nas, gura u malo dublja razmišljanja – šta smo uradili u godini koja se završava i šta bismo poželeli u onoj koja dolazi. Na tim listama želja često se nađu vrlo konkretne stvari: bolji telefon, automobil, nova torba ili igrica za konzolu. A odmah uz njih i one veće, nemerljive želje – mir, ljubav, prijateljstvo, sreća i zdravlje.

Jedna želja, međutim, često ostane izvan tog spiska, iako bi trebalo da bude visoko na njemu – oporavak prirode.

Možda na prvi pogled zvuči kao kliše, pomalo izlizana fraza. Ipak, otkako se bavim ekologijom i češće razgovaram sa ljudima o tim temama, odgovori koje dobijam neretko su isti: borimo se za egzistenciju, za decu, za posao, nemamo vremena da se bavimo prirodom. Na svakodnevnom nivou, to je sasvim razumljivo – priroda često deluje kao nešto udaljeno, nešto čime ćemo se baviti kad budemo imali vremena. Ali ako zagrebemo malo dublje, postaje jasno da briga o prirodi nije luksuz, niti dodatna obaveza. Ona je osnovni preduslov da bi sve ostale želje uopšte mogle da se ostvare. 

Upravo na to upozorava i najnoviji izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu – GEO-7, koji pokazuje kakvu budućnost biramo danas i koliko još imamo prostora da taj izbor promenimo. 

Planeta 2050: predviđanja

Iza izveštaja GEO-7 stoji gotovo 300 naučnika koji su pokušali da odgovore na jedno jednostavno, ali nelagodno pitanje: kako će svet izgledati sredinom ovog veka ako nastavimo po starom? Njihova analiza polazi od tri ekološki destruktivne prakse čovečanstva – stalnog zagađenja, sve većih emisija gasova sa efektom staklene bašte i trošenja prirodnih prostora.

Brojke koje iz toga proizilaze nisu ohrabrujuće. Emisije GHG mogle bi da dostignu čak 75 milijardi tona godišnje do 2050. godine – gotovo duplo više nego danas. To ne znači samo lošiji vazduh, već i sve nestabilniju klimu. Toplotni talasi, koji su već sada prisutni, mogli bi toliko da bi sredinom veka ekstremne vrućine mogle da pogode praktično svakog stanovnika planete. Obilne padavine i šuše, još jedna su pojava koja će sve ektremnije pogađati delove planete. Ukoliko se klimatske promene ne budu usporile, do sredine veka će oko 1,1 milijarda ljudi biti izložena obilnim padavinama, dok će 900 miliona ljudi biti pogođeno sušama.

Kako navodi GEO-7, do 2050. godine iz Zemlje bi se moglo izvlačiti oko 165 milijardi tona sirovina godišnje – fosilnih goriva, metala i minerala – što je oko 60 odsto više nego pre samo nekoliko godina. Svaka tona smanjuje zastupljenost šuma, močvara, i druge netaknute prirode koja danas još uvek ublažava posledice klimatskih promena. Procene su da će svet izgubiti milion kvadratnih kolimetara ovakvih prostora. Prirodni prostori nestaju i zbog širenja obradivih površina i gradova, a osim na klimu, ovakve prakse ubrzavaju gubitak biodiverziteta. 

GEO-7 upozorava da se svet opasno približava klimatskim prelomnim tačkama, posle kojih povratka možda više neće biti. U tom scenariju, urušavanje grenlandskog i zapadnoantarktičkog ledenog pokrivača moglo bi da podigne nivo mora i do 10 metara, dok bi otapanje permafrosta oslobodilo velike količine metana.

Možda nam je problem ekologije bliži nego što mislimo

Ekologija se često doživljava kao apstraktan pojam, rezervisan za naučne izveštaje, konferencije i daleke scenarije budućnosti. Ili kao nešto što je važno, ali odvojeno od svakodnevnih problema – računa, posla, hrane, zdravlja. Međutim, klimatske promene u okvir u kojem se svi ovi problemi odvijaju.

Klimatske promene mogle bi već do 2050. godine da smanje globalni bruto domaći proizvod za oko 4 odsto godišnje. Kako se kriza bude produbljivala, taj gubitak bi do kraja veka mogao da dostigne čak 20 odsto – gotovo na nivou ekonomskog sloma kakav su Sjedinjene Američke Države doživele tokom Velike depresije. Na to se nadovezuju posledice zagađenja i nestanka prirodnih sistema.. U takvom scenariju, najviše stradaju oni koji već imaju najmanje, dok se razlike između bogatih i siromašnih dodatno produbljuju.

Iako GEO-7 predviđa blagi pad zagađenja vazduha do 2050. godine, rast urbanizacije znači da će sve više ljudi biti izloženo štetnim materijama. Procene pokazuju da će 4,2 milijarde ljudi redovno udisati opasne koncentracije PM2.5 čestica – zagađenja koje direktno utiče na zdravlje i kvalitet života. Istovremeno, kombinacija ekstremnih padavina i dugotrajnih suša mogla bi da poveća broj ljudi u siromaštvu za čak 132 miliona, dok bi još 24 miliona bilo izloženo riziku od gladi već do 2040. godine. Do sredine veka, trećina planete mogla bi da se suoči sa ozbiljnim nedostatkom vode.

Sve to možda zvuči kao statistika, ali posledice su već tu. Nema snega kao nekada, Srbija obara rekorde zagađenosti vazduha u Evropi, cene hrane i osnovnih proizvoda rastu, a mi se pitamo kako je do toga došlo. Priroda nije nešto tamo negde – ona je direktno povezana sa onim što dišemo, koliko plaćamo u prodavnici i kako se osećamo iz dana u dan.

Zato je važno da o ovim temama više razgovaramo, jedni sa drugima, i da ekologiju približimo kroz opipljive, svakodnevne primere. Tek kada se povežu tačke između prirode i života koji vodimo, postaje jasno da briga o njoj nije prepreka rešavanju naših problema – već njihov sastavni deo.

Ipak, GEO-7 ne ostavlja prostor samo za pesimizam. Naprotiv, pokruka pokazuje da još uvek imamo vremena da preokrenemo stvari. Ali to vreme zavisi od odluka koje donosimo danas.

Katarina Vuinac