Home Blog

TE Pljevlja: EPCG tvrdi da su emisije smanjene, mediji upozoravaju na prekoračenja

Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)

Prethodnih dana mediji su izveštavali o zagađenju vazduha u Pljevljima, koje je dovođeno u vezu sa nedavno rekonstruisanom Termoelektranom Pljevlja. U tim navodima isticano je da elektrana nije smela da započne probni rad bez uključenih sistema za zaštitu životne sredine, kao i da je postojalo nezakonito puštanje u rad. Pojedini mediji označili su Termoelektranu Pljevlja i kao najvećeg zagađivača u tom području.

Povodom ovih navoda oglasila se Elektroprivreda Crne Gore (EPCG), iznoseći podatke o rezultatima merenja Centra za ekotoksikološka istraživanja (CETI). Kako se navodi, merenja su sprovedena pre i nakon adaptacije kotla i dimnjaka Termoelektrane Pljevlja, a rezultati, prema tvrdnjama EPCG, pokazuju da je tokom probnog rada postrojenja došlo do značajnog smanjenja emisija ključnih zagađujućih materija povezanih sa njenim radom.

– Na osnovu uporedivih i metodološki validnih merenja, koncentracija sumpor-dioksida (SO₂), kao dominantnog gasovitog zagađivača karakterističnog za rad termoelektrana, smanjena je za približno 29 odsto u odnosu na period pre adaptacije. Ovaj rezultat predstavlja jasan, merljiv i ekološki relevantan napredak i potvrđuje da Termoelektrana Pljevlja danas zagađuje manje nego pre ekološke rekonstrukcije i modernizacije – navodi EPCG.

Pročitajte još:

Kada je reč o registrovanom porastu azot-dioksida u dimnjaku, iz EPCG-a ističu da je to blaga i očekivana posledica stabilnijeg i efikasnijeg procesa sagorevanja, kao direktan efekat tehničke adaptacije postrojenja. Prema njihovim navodima, takav porast nema praktičan niti merljiv negativan uticaj na kvalitet vazduha u urbanom području.

S druge strane, u medijima je iznet stav da, iako je došlo do smanjenja emisija, nivo zagađenja i dalje ostaje visoko iznad dozvoljenih graničnih vrednosti.

Iz EPCG-a poručuju da smatraju da se rešenja za preostale izazove u vezi sa kvalitetom vazduha u Pljevljima moraju tražiti i na drugim adresama, kroz širi i sistemski pristup.

Energetski portal

NIS između sankcija i novog zahteva za licencu – da li se kriza približava raspletu

Foto: NIS

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je za RTS da, ukoliko bi ove nedelje OFAK-u bio upućen novi zahtev da NIS-u produži operativnu licencu, to bi značilo da ima pomaka u pregovorima između Rusije i potencijalnog kupca. Marković kaže da, dokle god se snabdeva tržište iz uvoza i državnih rezervi, dotle možemo očekivati relativno stabilnu situaciju.

Počela je nedelja u kojoj bi, prema najavama s vrha države, kriza nastala uvođenjem američkih sankcija NIS-u mogla da se približi raspletu.

Tokom ove sedmice, nakon razgovora koje je Srbija obavila sa stranim akterima uključenim u ovu krizu, američkoj kancelariji OFAK, nadležnoj za slučaj NIS-a, trebalo bi da bude poslat novi zahtev da se Naftnoj industriji produži operativna licenca.

Predsednik je rekao da Srbija ubrzano uvozi gorivo i da ga ima dovoljno za najmanje do 15. a možda i do 25. januara.

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, da, ako će ove nedelje OFAK-u biti upućen novi zahtev da NIS-u produži operativnu licencu, to bi trebalo da znači da ima pomaka u pregovorima.

„Postojali su neki pregovori sa kupcem između ruske strane, koja je većinski vlasnik, tako da bi to trebalo da bude rezultat tih pregovora – da su se pregovori dobro kretali“, kaže Marković.

Međutim, poslednju reč ima, kako kaže, upravo OFAK.

Odgovarajući na pitanje postoje li šanse da odgovor bude ovog puta drugačiji, Marković kaže da ćemo videti.

„Javnost nije obaveštena ni o pregovorima, ni ko su akteri, na kraju krajeva, u tim pregovorima. Imamo nagađanja da je reč o ‘Adnoku’, ali nikakvih zvaničnih izjava u tom smislu nema“, naveo je Marković.

Pročitajte još:

Procena OFAK-a o kupcu

Od procene OFAK-a zavisiće da li je taj kupac prihvatljiv za OFAK, da li će i kako će se odvijati isplata tog eventualno dogovorenog posla, da li će to ići na neki zamrznuti račun ili će se pokušati isplata direktno u Rusiji, objašnjava Marković, uz napomenu da su to neke činjenice koje će OFAK razmatrati.

Takođe, procenjuju da li postoji neka sumnja da će se to posle vratiti Rusiji.

„Sve se to gleda u OFAK-u i onda, na osnovu toga, će odlučiti da li ćemo dobiti operativnu licencu. Ako NIS ne bude dobio i nakon toga operativnu licencu, onda znači da procena OFAK-a nije bila pozitivna – da nije to zadovoljilo ono što su oni očekivali“, dodaje Marković.

U kakvom položaju Srbija dočekuje ovu nedelju

Dokle god se snabdeva tržište iz uvoza i državnih rezervi, dotle možemo očekivati relativno stabilnu situaciju, rekao je Marković.

„Međutim, u onom trenutku kada se te državne rezerve potroše, onda više ne možemo očekivati da će tako biti, ako se do tada ne reši situacija, odnosno ako rafinerija ne krene da radi. Trenutno je tržište stabilno, ali i same izjave naših zvaničnika ukazuju na to da je polako krenulo da se troši ono što je u rezervama i da bi već 25. januara mogli da nastanu neki problemi, ukoliko se ne dobije licenca i ukoliko rafinerija ne startuje sa poslom. I rafineriji će trebati mesec dana da ponovo pokrene proizvodnju, pod uslovom da dobije tu operativnu licencu“, napominje stručnjak za energetiku.

Prema njegovim rečima, dinamika potražnje na tržištu određuje koliko će šta trajati.

„Ukoliko nemate neku veliku potražnju, onda to može da traje duže. Ukoliko dođe do neke veće potražnje, onda se period skraćuje“, navodi Marković.

Situacija na međunarodnom tržištu

Što se tiče međunarodnog tržišta, postoji dostupnost derivata, kaže Marković.

„Dakle, i mi smo sada bez problema, za potrebe rezervi, kupovali derivate, tako da sa te strane nije problem. Bio je problem zbog toga što su pojedine rafinerije bile u kvaru pa nisu radile, pa je to malo unosilo poremećaj na tržištu, ali, generalno gledano, ne postoji nekih većih problema“, rekao je Marković.

Govoreći o ceni nafte, napominje da se na tržištu kreće oko 60 dolara, nije kao nekada po 70 i po 80 dolara.

Članak u celosti pročitajte OVDE

Izvor: RTS

Ekološki vodič kroz praznično ukrašavanje – prava ili veštačka jelka

Foto-ilustracija: Pixabay/TanteTati

Sezona prazničnog ukrašavanja svake godine nameće pitanje ekološke prihvatljivosti pravih i veštačkih jelki. Studija Univerziteta u Šefildu, koja upoređuje održivost veštačkih i pravih jelki, pokazuje kako promišljeni izbori tokom praznične sezone mogu smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu.

Prave novogodišnje jelke mogu biti ekološki prihvatljivija opcija u poređenju s veštačkim jelkama, pokazuje novo istraživanje. Naime, veštačka jelka bi se trebala koristiti više od pet puta kako bi njene emisije ugljenika bile niže od emisija koje ima prava.

Iako se mnoge prave jelke (osim onih u saksiji) seku za jednokratnu upotrebu, one su održivija opcija ako se nakon praznika odgovorno recikliraju ili kompostiraju, jer je ekološki uticaj proizvodnje veštačke jelke značajan.

Stjurt Voker, viši istraživač za procenu održivosti, analizirao je različite faktore povezane s održivošću novogodišnjih jelki i pri tome identifikovao da je značaj broj puta koliko se jelka ponovo koristi i način na koji se na kraju zbrinjava.

Pročitajte još:

— Moje istraživanje pokazuje da su prave jelke često najodrživiji izbor, ali samo ako se pažljivo zbrinu. Ovo naglašava važnost razmišljanja o ponovnoj upotrebi, reciklaži i održivim alternativama u svim aspektima života. Često je najodrživiji izbor ono što već imamo, pa ponovna upotreba veštačke jelke što je više moguće smanjuje njen uticaj na životnu sredinu — ističe on.

Održive prakse, poput humanitarnih programa prikupljanja jelki, osiguravaju da se prave jelke pravilno recikliraju, kompostiraju ili ponovo sade. Istraživanje naglašava da je ključno razmotriti ove opcije zbrinjavanja nakon praznika kako bi se njihov uticaj na životnu sredinu svodio na minimum.

Rejčel Rotman, stručnjakinja za plastiku na istoimenom univerzitetu, ističe da ponovna upotreba onoga što imamo i odgovorna reciklaža su mali koraci koji mogu dovesti do značajnih promena.

Energetski portal

Dvostruki nosilac zvanja master inovacija OPEC-ovog fonda

Foto: iwa-universal.com

Inovacije predstavljaju pokretačku snagu savremenog društva, jer kroz nove ideje i pristupe nastaju rešenja koja unapređuju kvalitet života i podstiču ekonomski razvoj. Inovatori ne prihvataju ograničenja već tragaju za načinima da nešto učine bržim, jednostavnijim i korisnijim. Jedan od njih je i Zoran Dujaković, inovator iz Republike Srpske, koji je po drugi put dobio zvanje mastera inovacija, koje dodeljuje OPEC Fund for International Development (OFID) – međunarodna razvojna organizacija osnovana s ciljem podrške inovacijama i projektima održivog razvoja.

Iza sebe ima impresivan opus nagrada i priznanja za inovacije, a izdvajaju se one na polju zaštite životne sredine, u sektoru auto-industrije, medicine, gde je u ovoj oblasti razvio imobilizator koji u potpunosti menja gips. Pored inovatorstva, bavi se ronjenjem, i to kao instruktor sa međunarodnim licencama, te speleologijom. Zato i nije iznenađenje da je inovacija za koju je dobio priznanje, korisna za speleoronjenje.

Foto: Ljubaznošću Zorana Dujakovića

Baveći se i sam ovom disciplinom, uvideo je koliko je opasno kada tokom ronjenja ne može da se izroni na površinu, pa je napravio uređaj koji omogućava bezbednu i ekološki prihvatljivu dopunu ronilačkih boca. Ovaj patent nazvan je podvodni punjač vazduha i tečnih medija i u Evropi je već za njega nagrađivan.

Posebna tehnika sprečava vodu da uđe u ronilačku bocu, pa se može dopuniti do vrha kao da ste na površini i tako omogućiti nastavak daljeg ronjenja. Zahvaljujući podvodnom punjaču vazduha i tečnih medija, moguće je, na primer, izvući naftu iz potonulog tankera a da se ta nafta ne izlije u more.

Kada je u pitanju inovatorstvo na našim prostorima, kaže da nema interesovanja investitora za ulaganje i zato planira da sam finansira izradu nekoliko stotina primeraka i ponudi ih ronilačkim centrima širom sveta.

Prvi put nagradu master inovacija dobio je  pre dve godine na ciklusu izložbi u Americi, koja je dodeljivanja u šest gradova, od kojih je u pet dobio zlatnu medalju.

U fokusu:

— Pored mene, bilo je još učesnika iz Bosne i Hercegovine. Ako se dobiju tri ili više zlatnih medalja, imaš pravo na to zvanje. Mislim da je te godine bilo 60 ljudi u svetu koji su dobili to priznanje. Prošle godine nisam ništa izlagao, a ove godine onlajn sam učestvovao u Japanu i Australiji. Oni svu dokumentaciju pripreme za sve te izložbe, ako su u okviru jednog ciklusa, i isti dan zasedaju komisije, pa nema lobiranja kao kod nas — priča Dujaković, ističući koliko su ozbiljni instituti koji se ovim bave.

U skorijoj budućnosti patent konusne turbine trebalo bi da razvija i testira u Nepalu. Ovu zemlju je posetio pre godinu dana.

Foto: Ljubaznošću Zorana Dujakovića

— Tamo sve funkcioniše dok ima dana i sunca, ali naveče već u osam se ide na spavanje. Jako su loši sa energentima. Od onih jakova suše balegu i mešaju sa kerozinom, i to dobro greje. S obzirom na to da nemaju mnogo nusproizvoda, greju jako kratko tokom dana. Takođe, imaju problem i sa infrastrukturom što se tiče energetike, a nekako su došli do mene i ponudili mi da radim sa njima, tj. da pokušamo da napravimo prototip. To bi bilo za jedan institut u okviru univerziteta — priča Dujaković.

Kod ovog izuma osnovna ideja je jedna cev, koja sa patentnim detaljima koji se nalaze unutar nje i generatorom može da proizvodi određenu količinu energije, u zavisnosti od promera, dužine, nagiba, protoka vode.

— Ovi elementi se, bez obzira na proračune, moraju pokazati u praksi — napominje on, dodajući da je zbog nedavne revolucije u ovoj zemlji njegov odlazak tamo za sada odložen.

Zaštićeni radovi

Dujaković, koji se inovatorstvom bavi već dugi niz godina, do sada je prijavio više radova Institutu za intelektualno vlasništvo BiH, kao i Internacionalnom patentnom zavodu. Prvi rad zaštitio je još 2007. godine, a bila je to mobilna skela za rad na visinama.

Jedan od njegovih ranijih radova za koji je osvajao medalje jeste detekcioni sistem za stalnu i terensku detekciju osoba, životinja i predmeta, bez rizika za vodiča i za psa.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA

Edukativne table i osmotračnice za ptice u SRP „Osredak”

Foto: Grad Kruševac
Foto: Grad Kruševac

Na mestu nekadašnje bare za iskop šljunka danas je smešten Specijalni rezervat prirode Osredak, na 14 kilometara od Kruševca.

Pre pet godina proglašen je za zaštićeno područje, a sada su na ovoj lokaciji postavljene osmatračnice za ptice i edukativne table na stazi koju često posećuju kruševački školarci sa nastavnicima.

Projekat je realizovan u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a prema rečima Ane Prvanov, pomoćnice gradonačelnika Kruševca, ove aktivnosti imaju za cilj očuvanje rezervata i njegovog ekosistema. Posetioci sada na interaktivan način mogu da se upoznaju sa florom i faunom rezervata, značajem očuvanja prirodnih staništa i zaštitom ekosistema.

Pročitajte još:

Profesor Bratislav Grubač, poznat ornitolog i istraživač ptica grabljivica, ističe da je 2009. godine na oko 250 hektara rezervata zabeleženo 83 vrste ptica. Zahvaljujući očuvanju staništa i uvođenju novih vodenih površina, broj vrsta ptica danas je porastao na oko 130, što predstavlja više od trećine svih ptica u Srbiji.

Profesor napominje da se, uz kontinuirano praćenje i zaštitu, u rezervatu može uočiti i više od 150 vrsta, uključujući vrste močvarica koje ranije nisu bile zabeležene van Vojvodine.

Pored ptica, Specijalni rezervat prirode Osredak pruža stanište i za druge životinje, među kojima su vidra, divlja mačka, jelen i dabar.

Energetski portal

Slovenija ulaže u održivu mobilnost 450.000 evra

Foto: gov.si

Slovenija jača politiku održive mobilnosti kroz konkretne finansijske mehanizme usmerene ka lokalnim zajednicama. Ministarstvo za životnu sredinu, klimu i energiju objavilo je javni poziv za sufinansiranje pripreme i sprovođenja aktivnosti Evropske nedelje mobilnosti (ENM) 2026, koji se finansira sredstvima Klimatskog fonda.

Cilj poziva je podsticanje promena u putnim navikama građana u pravcu pešačenja, vožnje bicikla, korišćenja javnog prevoza i drugih ekološki prihvatljivih vidova kretanja, kao i pravednije korišćenje javnog prostora za sve stanovnike.

Evropska nedelja mobilnosti 2026 održaće se od 16. do 22. septembra, a opštine mogu započeti sa realizacijom aktivnosti i pre zvaničnog početka, pod uslovom da ispunjavaju propisane minimalne zahteve i da se sprovode u periodu ENM.

Pročitajte još:

Na javni poziv mogu se prijaviti isključivo opštine u Sloveniji koje učestvuju u Evropskoj nedelji mobilnosti 2026, što moraju dokazati potpisanom pristupnicom o učešću. Prijave su otvorene do 2. februara 2026. godine do 23.59 časova, dok prijave drugih subjekata neće biti razmatrane.

Ukupan iznos predviđenih sredstava iznosi 450.000 evra. Opštine mogu ostvariti sufinansiranje do 100 odsto prihvatljivih troškova aktivnosti, pri čemu iznos po pojedinačnoj aktivnosti ne sme premašiti ograničenja definisana katalogom aktivnosti, dok maksimalan iznos po jednoj opštini iznosi 7.000 evra.

Energetski portal

Globalna potražnja za ugljem na putu pada do kraja decenije

Foto-ilustracija: Unsplash (bart-van-dijk)

Globalna potražnja za ugljem početkom ove godine dostići će istorijski maksimum, ali prema novom izdanju godišnjeg tržišnog izveštaja Međunarodne agencije za energiju (IEA) – Ugalj 2025 – očekuje se njen postepeni pad do kraja decenije, dok se na energetskom tržištu pojačava konkurencija obnovljivih izvora, prirodnog gasa i nuklearne energije.

Prema izveštaju, globalna potražnja za ugljem trebalo bi da poraste za oko 0,5 odsto u 2025. godini i dostigne rekordnih 8,85 milijardi tona. Međutim, IEA ukazuje da bi već od 2026. godine trend mogao da se preokrene, što će do 2030. godine dovesti potražnju na nivo iz 2023. godine.

Rast obnovljivih izvora energiije, širenje kapaciteta nuklearnih elektrana i značajno povećanje dostupnosti tečnog prirodnog gasa glavni su faktori koji utiču na očekivano smanjenje potrošnje uglja u elektroenergetskom sektoru, koji trenutno čini dve trećine globalne upotrebe ovog energenta.

Pročitajte još:

Dinamika na ključnim tržištima

IEA ističe da su se u 2025. godini potrošački trendovi razlikovali među regionima. U Indiji je snažan monsun doveo do smanjenja potrošnje uglja, tek treći put u poslednjih 50 godina. U Sjedinjenim Državama potražnja je porasla nakon 15 godina pada, pod uticajem viših cena prirodnog gasa i sporijeg zatvaranja termoelektrana. U EU je nakon dvogodišnjeg značajnog pada potražnja blago smanjena, dok je u Kini ostala gotovo na prošlogodišnjem nivou.

Kina, koja trenutno troši više od polovine svetskog uglja, prema prognozama će do 2030. godine zabeležiti blagi pad potražnje, zahvaljujući ubrzanom razvoju obnovljivih izvora i državnom cilju dostizanja vrhunca potrošnje uglja do kraja decenije.

Globalna potražnja za ugljem na putu pada do kraja decenije / Foto-ilustracija: Unsplash (Artyom Korshunov)

Iako se očekuje pad globalne potražnje, IEA ukazuje da rast nije isključen u svim regionima. Indija će do 2030. godine zabeležiti najveći apsolutni rast potrošnje – oko 200 miliona tona, uz prosečan godišnji rast od tri odsto. Najbrži tempo rasta beležiće Jugoistočna Azija, sa više od četiri odsto godišnje.

IEA zaključuje da će globalna tranzicija ka niskougljeničnim izvorima energije, zajedno sa energetskim politikama i ekonomskim kretanjima u Kini, oblikovati sudbinu najzastupljenijeg fosilnog goriva u narednim godinama.

Energetski portal

Vekše – Grad koji je odlučio da pobedi klimatske promene

Foto-ilusracija: Pexels (Хитрый Хряк)

U južnoj Švedskoj, među jezerima i šumama pokrajine Kronoberg, nalazi se grad koji se već decenijama naziva najzelenijim u Evropi. To je Vekše – univerzitetski centar od oko sto hiljada stanovnika, koji je još davne 1996. godine doneo odluku koja će promeniti njegovu budućnost: postati prvi grad u svetu bez fosilnih goriva.

Danas, skoro tri decenije kasnije, Vekše je simbol održivosti i pionir u borbi protiv klimatskih promena. Dok mnogi tek traže put ka smanjenju emisija, ovaj švedski grad pokazuje da je moguće spojiti urbanizaciju, ekonomski rast i životni standard sa odgovornošću prema prirodi.

Energija iz šume – snaga lokalnih resursa

Švedska je poznata po šumama, a Vekše ih je pretvorio u svoju energetsku kičmu. Umesto nafte i uglja, za grejanje i struju koristi se biomasa – otpad iz drvne industrije, poput grana, kore i piljevine. Zahvaljujući tome, sistem daljinskog grejanja grada danas je gotovo potpuno oslobođen fosilnih goriva.

Rezultat? Emisije ugljen-dioksida po stanovniku smanjene su za više od 60 odsto u odnosu na 1993. godinu. To nije samo statistika – to je dokaz da se upornost i pametno planiranje isplate.

Još jedna posebnost Vekšea je i njegova arhitektura. Umesto da gradi od betona i čelika, grad ulaže u drvenu gradnju. Novi stambeni i javni objekti u velikoj meri podižu se od drveta, čime se značajno smanjuje ugljenični otisak građevinskog sektora.

Na taj način, Vekše ne samo da smanjuje emisije već i pokazuje kako tradicija može da ide ruku podruku sa modernim tehnologijama i estetikom.

U FOKUSU:

Grad bicikala, pešačkih zona i električnih autobusa 

U Vekšeu automobili nisu dominantno sredstvo prevoza. Preko 300 biciklističkih staza isprepletane su celim gradom, a električni autobusi i biogoriva proizvedena iz kućnog organskog otpada sve više preuzimaju primat u javnom transportu. Cilj je jasan – smanjiti emisije iz saobraćaja, jednog od najtvrdokornijih izvora zagađenja. 

Za svoje napore, Vekše je 2018. godine dobio prestižnu nagradu European Green Leaf Award, a evropski i svetski mediji redovno ga nazivaju „najzelenijim gradom u Evropi”. No, ono što je još važnije jeste činjenica da je Vekše postao uzor drugim gradovima – od velikih metropola do malih opština koje žele da svoje zajednice učine održivijim.

Priredila: Milena Maglovski 

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA

Rumunija nastavlja projekat malih modularnih nuklearnih reaktora u Doiceštiju

Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Ministarstvo energetike Rumunije podržava nastavak projekta malih modularnih nuklearnih reaktora (SMR) u Doiceštiju, koji se trenutno nalazi u fazi studija dizajna i izvodljivosti.

Ministar energetike Rumunije, Bogdan Ivan, rekao je da su akcionari projektne kompanije pronašli rešenje i obezbedili potrebne resurse za završetak ove faze, koja će pružiti sve neophodne informacije za donošenje konačne investicione odluke, planirane za 2026. godinu.

Projekat obuhvata instalaciju šest malih modularnih nuklearnih reaktora, od kojih svaki ima instalisanu snagu od 77 MW. Kako je istaknuto, kompleks će obezbeđivati baznu proizvodnju električne energije od ukupno 462 MW, uz faktor iskorišćenja veći od 95 odsto.

Pročitajte još:

Tehnologija na kojoj se projekat zasniva jedina je u svetu koja je dobila dve dozvole za dizajn od strane nuklearnog regulatora Sjedinjenih Država.

Ministar energetike Rumunije naglasio je da veruje u ovaj projekat jer donosi inovativno i bezbedno rešenje za kontinuiranu isporuku energije, nezavisno od vremenskih i drugih prirodnih uslova. Zbog toga će, kako je naveo, biti razmatrane i nove mogućnosti za razvoj sličnih projekata u Rumuniji.

Energetski portal

Region beleži pad nenaplativih kredita, iako su banke pod pritiskom visokih kamata

Foto-ilustracija: Unsplash (nicholas-cappello)

Prema najnovijem izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), nivo nenaplativih kredita (NPL) u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) nastavio je da opada i u drugom kvartalu 2025. godine, uprkos i dalje prisutnim makroekonomskim i geopolitičkim pritiscima. Nenaplativi krediti su oni kod kojih dužnik ne otplaćuje glavnicu i/ili kamatu u skladu sa ugovorom, najčešće uz kašnjenje duže od 90 dana, ili kod kojih banka procenjuje da je naplata malo verovatna. Ukupna vrednost ovih kredita smanjena je za 3,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i iznosila je 28 milijardi evra, što predstavlja istorijski nizak nivo za pomenuti region.

Pad njihovog obima ukazuje na relativno dobru kreditnu disciplinu i otpornost finansijskog sektora. Kako navodi EBRD, prosečan udeo nenaplativih kredita u ukupnim kreditima u regionu ostao je stabilan i iznosio je 1,93 odsto. Istovremeno, takozvani stepen pokrivenosti – odnosno odnos rezervacija banaka prema iznosu problematičnih kredita – blago je opao na 63,3 odsto. Problematični krediti su krediti kod kojih postoje znaci povećanog rizika u otplati, ali koji još uvek nisu klasifikovani kao nenaplativi. Iako je došlo do manjeg smanjenja rezervacija u pojedinim zemljama, ovaj nivo je i dalje znatno iznad onog koji je zabeležen pre pandemije, što ukazuje na relativno snažnu zaštitu bankarskog sistema od potencijalnih gubitaka.

Pročitajte još:

Razlike među zemljama postaju sve izraženije, u zavisnosti od strukture privrede, izloženosti pojedinim sektorima i domaćih ekonomskih politika.

EBRD posebno upozorava na tzv. „džepove rizika“ u sektorima komercijalnih nekretnina, malih i srednjih preduzeća, kao i u maloprodaji. U tim oblastima, visoke kamatne stope otežavaju refinansiranje postojećih dugova i utiču na priuštivost kredita, što može dovesti do pogoršanja kvaliteta portfolija u narednom periodu. Dodatni izvor ranjivosti vidi se u sve većoj povezanosti banaka sa nebankarskim finansijskim institucijama, što bi u nepovoljnim uslovima moglo da pojača širenje finansijskog stresa.

Grčka prednjači kada je reč o sekundarnoj prodaji ovih potraživanja, dok je u Turskoj zabeležen porast novih transakcija. S druge strane, manja tržišta u CESEE regionu beleže ograničene obime, uglavnom kroz prodaju manjih portfelja stanovništva lokalnim upravljačima imovine.

Izveštaj EBRD-a deo je NPL Monitora Bečke inicijative, polugodišnje publikacije koja obuhvata 17 zemalja CESEE regiona, kao i odabrana tržišta van njega. Zemlje na koje se odnosi izveštaj su Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Albanija, Letonija, Litvanija, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Turska.

Energetski portal

Španija i Danska prednjače u razvoju e-goriva, ali tržište još nije sigurno

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Leung)

Španija, Danska, Norveška i Francuska trenutno prednjače u Evropi kada je reč o razvoju i planiranju proizvodnje zelenih e-goriva namenjenih pomorskom saobraćaju, pokazuje nova analiza organizacije Transport & Environment (T&E). Ipak, većina najavljenih projekata još uvek nije prešla iz faze planiranja u konkretnu realizaciju, pre svega zato što nedostaju predvidivi regulatorni okviri na nivou Evropske unije.

Prema T&E u Evropi je identifikovano oko 80 projekata zasnovanih na zelenom vodoniku, e-metanolu i e-amonijaku, koji bi do 2032. godine mogli da obezbede više od 3,6 miliona tona energije. Uprkos potencijalu, analiza pokazuje da je samo oko pet odsto planiranih količina jasno i direktno namenjeno pomorskom sektoru, dok je tek mali broj projekata stigao do faze konačne investicione odluke ili komercijalne proizvodnje.

Pročitajte još:

Iako većina projekata cilja više industrijskih grana istovremeno, istraživanje ukazuje da bi upravo brodarstvo moglo postati najveći pojedinačni potrošač zelenih e-goriva u narednim godinama. Kod projekata e-amonijaka, na primer, pomorski sektor se navodi kao potencijalni kupac za dvostruko veće količine goriva u poređenju sa industrijom đubriva i hemijskom industrijom.

Među državama koje se posebno pozicioniraju kao budući snabdevači zelenih goriva za brodski saobraćaj, Norveška ima najveće količine proizvodnje koje su prvenstveno namenjene pomorskom sektoru, a slede Španija, Finska i Danska. Kao konkretan primer projekta koji je već prešao iz planske u operativnu fazu ističe se danski Kassø projekat kompanije European Energy, koji je 2025. godine započeo proizvodnju i isporučuje e-metanol brodarskoj kompaniji Maersk. Reč je o prvom operativnom postrojenju ove vrste u Evropi i trenutno najvećem projektu za proizvodnju zelenog goriva namenjenog isključivo pomorskom saobraćaju.

Energetski portal

Srbija u vrhu svetske liste zagađenja vazduha

Foto: EP

Zagađenje vazduha u Srbiji često se karakteriše kao opasno, a po stepenu zagađenosti prednjače gradovi Beograd, Novi Sad, Valjevo, Niš, Pančevo, Kragujevac i Užice.

Prema podacima platforme World Air Quality Index (WAQI), naša zemlja je sinoć bila treća najzagađenija u svetu, ispred koje su se nalazile samo Indija i Pakistan.

Ni u regionu situacija nije povoljnija – Bosna i Hercegovina se našla na šestom mestu, dok je indeks kvaliteta vazduha (AQI) sinoć dostizao vrednosti i do 530. Institut za javno zdravstvo Republike Srpske izdao je preporuke da se boravak na otvorenom svede na minimum.

Kada je kvalitet vazduha na ovom nivou, za osetljivu populaciju preporučuje se:

  • izbegavanje napornih fizičkih aktivnosti na otvorenom (aktivnosti praćene ubrzanim i dubokim disanjem) i skraćivanje boravka u spoljašnjoj sredini;

  • osobama sa akutnim i hroničnim oboljenjima savetuje se redovno uzimanje terapije, a u slučaju pogoršanja osnovnog oboljenja preporučuje se javljanje izabranom lekaru.

Pročitajte još:

Preporuke za opštu populaciju:

  • skraćivanje trajanja i smanjenje intenziteta napornih aktivnosti na otvorenom, uz češće pauze;
  • izbegavanje izlaska i boravka na otvorenom u ranim jutarnjim i večernjim časovima;
  • izbegavanje dodatne izloženosti zagađujućim materijama iz drugih izvora, kao što su pušenje i korišćenje različitih hemijskih sredstava (sredstva za čišćenje, lepkovi, boje i lakovi);
  • izbegavanje provetravanja prostorija u ranim jutarnjim i večernjim časovima;
  • korišćenje javnog gradskog prevoza radi smanjenja zagađenja vazduha iz saobraćaja;
  • kada god je moguće, smanjenje ili izbegavanje korišćenja čvrstih goriva za grejanje.

Preporučuje se i upotreba zaštitnih maski namenjenih smanjenju izloženosti zagađenom vazduhu.

Energetski portal

Naučnici iz Crne Gore na međunarodnoj ekspediciji na Antarktik

Foto-ilustracija: Unsplash (Henrique Setim)

Naučnici Instituta za biologiju mora Univerziteta Crne Gore, dr Vesna Mačić i dr Aleksandar Joksimović, biće deo međunarodne naučnoistraživačke ekspedicije na Antarktiku, fokusirane na ispitivanje prisustva mikroplastike i stanje morskih ekosistema u ovom izuzetno osetljivom području.

Kako se navodi u saopštenju Instituta, polazak crnogorskih istraživača planiran je za 17. decembar, a ukrcavanje na naučnoistraživački brod RSV421 očekuje se 20. decembra. Ekspedicija će trajati do 25. februara naredne godine, u okviru međunarodne saradnje sa Institutom za antarktička istraživanja Bugarske, čija se stanica „Sv. Kliment Ohridski” nalazi na ostrvu Livingston na Južnim Šetlandskim ostrvima.

Institut za biologiju mora UCG i bugarski Institut potpisali su Sporazum o saradnji ovog proleća, a učešće crnogorskog tima finansira Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija Crne Gore.

Crnogorski naučnici će na brodu boraviti sa kolegama iz Bugarske, Grčke, Japana i Saudijske Arabije, budući da je istraživanje usmereno na proučavanje mora. Deo međunarodnog tima biće smešten u kopnenoj istraživačkoj stanici. Antarktik je kontinent namenjen isključivo naučnom istraživanju, pa tokom letnje sezone na njemu boravi oko 4.000 naučnika, dok raste i broj turista koji posećuju ovaj južni kontinent.

Pročitajte još:

Istraživački rad obuhvatiće analizu prisustva mikroplastike u morskom stubu i organizmima, kao i proučavanje morskog dna primenom specijalizovane opreme za uzorkovanje. Poseban fokus biće na proceni nivoa zagađenja obalnih područja, gde je ranije potvrđeno prisustvo čvrstog otpada, posebno plastike.

Naučnoistraživački brod isplovio je iz Bugarske 7. novembra sa kompletnom opremom, a na povratku sa Antarktika planirano je da 8. i 9. aprila boravi u Kotoru. Tada će biti održana konferencija za medije na kojoj će biti predstavljeni rezultati istraživanja.

Učešće crnogorskih naučnika u antarktičkim ekspedicijama proisteklo je iz regionalne saradnje balkanskih zemalja, a plan je da se aktivnosti nastave i u narednom periodu, kako bi se osigurao kontinuitet istraživanja, ojačale međunarodne veze i dodatno afirmisali Univerzitet Crne Gore i država u oblasti polarnih nauka.

Energetski portal

EU pooštrava CBAM: strože mere i proširenje na 180 prerađenih proizvoda

Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Fernandes)

Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji EU zemljama omogućava naplatu poreza ili nadoknade za uvozne proizvode proizvedene uz visoke emisije ugljenika, stupa na snagu 1. januara 2026. godine, a Evropska komisija (EK) već planira njegovo proširenje.

Od naredne godine, CBAM će se primenjivati na cement, aluminijum, železo i čelik, vodonik, veštačka gnojiva i električnu energiju, a od 2028. godine biće proširen na 180 prerađenih proizvoda koji intenzivno koriste čelik i aluminijum uključujući industrijske mašine, delove vozila i kućanske aparate. Kako ističu u Briselu cilj je dodatno smanjenje emisija i sprečavanje premeštanja proizvodnje u zemlje sa slabijim klimatskim pravilima.

Velika većina, 94 odsto, ovih prerađenih proizvoda su industrijski proizvodi lanca snabdevanja s visokim sadržajem čelika i aluminija (prosečno 79 odsto), korišteni u teškim mašinama i specijalizovanoj opremi, kao što su nosači od baznog metala, cilindri, industrijski radijatori ili mašine za livenje. Mali deo, šest odsto, odnosi se i na kućanske proizvode.

Na osnovu iskustava iz prelaznog perioda, Komisija pojačava mere za sprečavanje zaobilaženja CBAM-a, na osnovu „Akcionog plana za čelik i metal” i konsultacija sa industrijom.

Pročitajte još:

Kako bi se smanjile emisije, u CBAM biće uključen i prekonzumerski aluminij i čelični otpad, što kako se navodi „osigurava poštenu cenu ugljenika za proizvode iz EU i uvozne proizvode”.

Ključni predlozi uključuju strože obaveze izveštavanja radi boljeg praćenja CBAM proizvoda i ispravljanja netačnih podataka o emisijama. Komisija može zahtevati dodatne dokaze kada stvarni podaci nisu pouzdani i, u takvim slučajevima, koristiti prosečne vrednosti iz zemlje uvoznice.

EK je pokrenula i fond koji privremeno podržava evropske proizvođače proizvoda obuhvaćenih CBAM-om i ublažava rizik od tzv. curenja ugljenika. Ovaj fond odgovara na gubitak konkurentnosti na tržištima trećih zemalja, gde proizvodi EU mogu biti zamenjeni jeftinijim proizvodima s većim emisijama, što potencijalno povećava globalne emisije.

Fond će refundirati deo troškova Sistema trgovanja emisijama Evropske unije  (EU ETS) za proizvode koji i dalje imaju rizik od curenja ugljenika, uz dokaze o naporima u dekarbonizaciji. Finansiranje će dolaziti iz doprinosa država članica, čineći 25 odsto prihoda od prodaje certifikata CBAM-a u 2026. i 2027. godini, dok će preostalih 75 odsto biti iz vlastitih sredstava EU.

Jasna Dragojević

Planeta 2050: distopija ili poslednja šansa za preokret?

2050 planeta
Foto-ilustracija: Freepik (freepik) AI generisano

Planeta 2025 – 2050: Decembar ne donosi samo prazničnu euforiju lampica i ukrasa, već nas, gura u malo dublja razmišljanja – šta smo uradili u godini koja se završava i šta bismo poželeli u onoj koja dolazi. Na tim listama želja često se nađu vrlo konkretne stvari: bolji telefon, automobil, nova torba ili igrica za konzolu. A odmah uz njih i one veće, nemerljive želje – mir, ljubav, prijateljstvo, sreća i zdravlje.

Jedna želja, međutim, često ostane izvan tog spiska, iako bi trebalo da bude visoko na njemu – oporavak prirode.

Možda na prvi pogled zvuči kao kliše, pomalo izlizana fraza. Ipak, otkako se bavim ekologijom i češće razgovaram sa ljudima o tim temama, odgovori koje dobijam neretko su isti: borimo se za egzistenciju, za decu, za posao, nemamo vremena da se bavimo prirodom. Na svakodnevnom nivou, to je sasvim razumljivo – priroda često deluje kao nešto udaljeno, nešto čime ćemo se baviti kad budemo imali vremena. Ali ako zagrebemo malo dublje, postaje jasno da briga o prirodi nije luksuz, niti dodatna obaveza. Ona je osnovni preduslov da bi sve ostale želje uopšte mogle da se ostvare. 

Upravo na to upozorava i najnoviji izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu – GEO-7, koji pokazuje kakvu budućnost biramo danas i koliko još imamo prostora da taj izbor promenimo. 

Planeta 2050: predviđanja

Iza izveštaja GEO-7 stoji gotovo 300 naučnika koji su pokušali da odgovore na jedno jednostavno, ali nelagodno pitanje: kako će svet izgledati sredinom ovog veka ako nastavimo po starom? Njihova analiza polazi od tri ekološki destruktivne prakse čovečanstva – stalnog zagađenja, sve većih emisija gasova sa efektom staklene bašte i trošenja prirodnih prostora.

2050
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Brojke koje iz toga proizilaze nisu ohrabrujuće. Emisije GHG mogle bi da dostignu čak 75 milijardi tona godišnje do 2050. godine – gotovo duplo više nego danas. To ne znači samo lošiji vazduh, već i sve nestabilniju klimu. Toplotni talasi, koji su već sada prisutni, mogli bi toliko da bi sredinom veka ekstremne vrućine mogle da pogode praktično svakog stanovnika planete. Obilne padavine i šuše, još jedna su pojava koja će sve ektremnije pogađati delove planete. Ukoliko se klimatske promene ne budu usporile, do sredine veka će oko 1,1 milijarda ljudi biti izložena obilnim padavinama, dok će 900 miliona ljudi biti pogođeno sušama.

Kako navodi GEO-7, do 2050. godine iz Zemlje bi se moglo izvlačiti oko 165 milijardi tona sirovina godišnje – fosilnih goriva, metala i minerala – što je oko 60 odsto više nego pre samo nekoliko godina. Svaka tona smanjuje zastupljenost šuma, močvara, i druge netaknute prirode koja danas još uvek ublažava posledice klimatskih promena. Procene su da će svet izgubiti milion kvadratnih kolimetara ovakvih prostora. Prirodni prostori nestaju i zbog širenja obradivih površina i gradova, a osim na klimu, ovakve prakse ubrzavaju gubitak biodiverziteta. 

GEO-7 upozorava da se svet opasno približava klimatskim prelomnim tačkama, posle kojih povratka možda više neće biti. U tom scenariju, urušavanje grenlandskog i zapadnoantarktičkog ledenog pokrivača moglo bi da podigne nivo mora i do 10 metara, dok bi otapanje permafrosta oslobodilo velike količine metana.

Možda nam je problem ekologije bliži nego što mislimo

Ekologija se često doživljava kao apstraktan pojam, rezervisan za naučne izveštaje, konferencije i daleke scenarije budućnosti. Ili kao nešto što je važno, ali odvojeno od svakodnevnih problema – računa, posla, hrane, zdravlja. Međutim, klimatske promene u okvir u kojem se svi ovi problemi odvijaju.

Klimatske promene mogle bi već do 2050. godine da smanje globalni bruto domaći proizvod za oko 4 odsto godišnje. Kako se kriza bude produbljivala, taj gubitak bi do kraja veka mogao da dostigne čak 20 odsto – gotovo na nivou ekonomskog sloma kakav su Sjedinjene Američke Države doživele tokom Velike depresije. Na to se nadovezuju posledice zagađenja i nestanka prirodnih sistema.. U takvom scenariju, najviše stradaju oni koji već imaju najmanje, dok se razlike između bogatih i siromašnih dodatno produbljuju.

Iako GEO-7 predviđa blagi pad zagađenja vazduha do 2050. godine, rast urbanizacije znači da će sve više ljudi biti izloženo štetnim materijama. Procene pokazuju da će 4,2 milijarde ljudi redovno udisati opasne koncentracije PM2.5 čestica – zagađenja koje direktno utiče na zdravlje i kvalitet života. Istovremeno, kombinacija ekstremnih padavina i dugotrajnih suša mogla bi da poveća broj ljudi u siromaštvu za čak 132 miliona, dok bi još 24 miliona bilo izloženo riziku od gladi već do 2040. godine. Do sredine veka, trećina planete mogla bi da se suoči sa ozbiljnim nedostatkom vode.

Sve to možda zvuči kao statistika, ali posledice su već tu. Nema snega kao nekada, Srbija obara rekorde zagađenosti vazduha u Evropi, cene hrane i osnovnih proizvoda rastu, a mi se pitamo kako je do toga došlo. Priroda nije nešto tamo negde – ona je direktno povezana sa onim što dišemo, koliko plaćamo u prodavnici i kako se osećamo iz dana u dan.

Zato je važno da o ovim temama više razgovaramo, jedni sa drugima, i da ekologiju približimo kroz opipljive, svakodnevne primere. Tek kada se povežu tačke između prirode i života koji vodimo, postaje jasno da briga o njoj nije prepreka rešavanju naših problema – već njihov sastavni deo.

Ipak, GEO-7 ne ostavlja prostor samo za pesimizam. Naprotiv, pokruka pokazuje da još uvek imamo vremena da preokrenemo stvari. Ali to vreme zavisi od odluka koje donosimo danas.

Katarina Vuinac

SEEPEX uvodi harmonizovane naknade i menja tržišna pravila od 2026. godine

Foto: SEEPEX

Srpska berza električne energije – SEEPEX – ostvarila je još jedan važan korak u procesu integracije u grupaciju ADEX uvođenjem novog trgovinskog sistema za dan unapred (MATS) i harmonizovanjem članarina sa ostalim ADEX berzama električne energije. Kao rezultat, SEEPEX je zvanično izmenio svoja Tržišna pravila, koja će stupiti na snagu 1. januara 2026. godine.

Ovaj potez predstavlja deo šire strategije ADEX-a da tržišta regiona uklopi u jedinstven i ujednačen okvir funkcionisanja, čime se učesnicima obezbeđuju jasnija pravila, jednostavnije naknade i veća transparentnost.

Harmonizovane naknade na sva tri tržišta

Revidirani raspored naknada donosi ujednačenu strukturu na sva tri tržišta u okviru ADEX-a, što će tržišnim učesnicima olakšati razumevanje troškova i planiranje poslovanja. Naknade će sada biti standardizovane prema jedinstvenom modelu, dok će članovi moći da biraju način fakturisanja – mesečno ili godišnje – na svim tržištima.

Pročitajte još: 

Dodatne novine u pravilima

Pored finansijskih izmena, SEEPEX je tržišna pravila dopunio i novim operativnim i regulatornim odredbama. Najvažnije među njima su:

  • uvođenje novog ADEX logotipa u zvaničnu dokumentaciju,
  • precizirani postupci sankcionisanja učesnika na tržištu,
  • odredbe koje se odnose na zvanična tržišna obaveštenja i način njihovog objavljivanja,
  • jasnije definisane obaveze market mejkera i dobavljača likvidnosti.

Očekuje se da će ove izmene doprineti transparentnijem tržištu, stabilnijem okruženju za trgovanje i većoj likvidnosti, naročito u segmentu trgovanja dan unapred kroz novi MATS sistem.

Kompletnom harmonizacijom pravila i naknada SEEPEX nastavlja proces približavanja evropskim standardima i jača svoju ulogu u regionalnoj integraciji energetskih tržišta. Novi set pravila i izmenjena struktura naknada trebalo bi da obezbede efikasnije funkcionisanje tržišta, unaprede poverenje učesnika i podrže dalji razvoj ADEX berzi u regionu jugoistočne Evrope.

Energetski portal

123...1,672Page 1 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs