U okviru XVIII Međunarodnog sajma energetike, koji je održan na Beogradskom sajmu, posetioci su imali priliku da prisustvuju Konferenciji ,,Srbija na putu održivog razvoja’’, na kojoj se razgovaralo o ključnim aspektima koji doprinose održivom razvoju u Srbiji.
Drugi panel pod nazivom ,,Održivi razvoj – trend ili potreba’’, okupio je stručnjake iz važnih organizacija, sa kojima je razgovarala Marija Pantelić, moderetor panela i direktor održivog razvoja BOSIS Valjevo.
Osvrćući se na naziv panela, Radovan Nikčević, projekt menadžer ,,EU za Zelenu agendu u Srbiji’’ UNDP, rekao je da trend ne isključuje potrebu, već je i jedno i drugo, ali i obaveza. U tom smislu objasnio je da je trend zato što svi postajemo svesni neodgovornog ponašanja prema životnoj sredini, a ujedno se osvešćujemo o potrebi promene našeg ponašanja. Tako se javlja trend i novi talas osećaja odgovornosti. S druge strane, potreba je jer ovaj način socio-ekonomskog razvoja nije održiv i neophodne je promeniti naše navike. Na kraju, obaveza je jer od trenutka kad je Srbija potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj Agendi, obavezala se da ostvari ambiciozne ciljeve definisane dokumentom – ostvarenje klimatske neutralnosti do 2050. godine kao najvažniji cilj, a u tome svemu UNDP podržava Srbiju. Misija UNDP-a je da podrži nacionalne institucije, kao što su Vlada Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine, pre svega u obavezama proisteklim iz Sofijske deklaracije.
Ovom prilikom istakao je i njihov projekat pod nazivom Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, kao podrška privredi, odnosno konkretnim inovativnim projektima. UNDP pruža tehničku i finansijsku pomoć za sprovođenje projekata koji doprinose zelenoj tranziciji Srbije.
,,Kod nas je otvoren javni poziv do kraja 2026. gde pozivamo sve zainteresovane subjekte, javne, privatne kompanije, lokalne samouprave, organizacije civilnog društva, poljoprivrednike… da predlože inovativne projekte. Do sada se javilo preko 300 organizacija, a izabrali smo 56 najboljih projekata i obezbedili finansijsku podršku od 3,5 miliona dolara. Na raspolaganju je još oko pet miliona dolara do kraja projekta’’, rekao je Nikčević.
Pročitajte još:
- SVETLA BUDUĆNOST OIE U SRBIJI – UVID SA SAJMA ENERGETIKE I EKOLOGIJE
- SRBIJA POSVEĆENA AGENDI 2030 I ODRŽIVOM INDUSTRIJSKOM RAZVOJU
- KORISTI MERA ZA PRILAGOĐAVANJA NA IZMENJENE KLIMATSKE USLOVE
Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj NALED, rekao je da je trenutna kriza pokazala da su upravo one lokalne zajednice koje mogu da obezbede energetsku bezbednost, zdravu hranu, čist vazduh, poželjne sredine gde će i naše buduće generacije želeti da se zadrže.
,,NALED je formirao Savez za zaštitu životne sredine i intenzivno se bavimo, u saradnji sa privredom i lokalnim samoupravama, projektima koji pre svega treba da doprinesu konačnom rešavanju upravljanja komunalnim otpadom, sa fokusom na ambalažu i ambalažni otpad, gde pored studija koje smo uradili, aktivno zagovaramo uvođenje depozitnog sistema kao potencijalnog rešenja za upravljanje ambalažnim otpadom’’, rekao je Krstović.
Kako je objasnio, ovaj sistem brzo daje rešenja – preko 95 odsto povrata ambalaže koja je u sistemu i koja je obeležena, omogućava povrat novca kada se donese u maloprodajne objekte. Ovo rešenje je prihvatilo preko 10 zemalja EU, a njih još sedam će uvesti u narednom periodu.
NALED ima brojne različite projekte koje realizuje u saradnji kako sa UNDP-om i Evropskom unijom, tako i sa drugim donatorima i međunarodnim fondovima. Pored toga, NALED ima mehanizam kojim pritiska institucije da se neke stvari pokrenu dalje i zove se Siva knjiga propisa. Kako je objasnio, to su preporuke koje upućuju na to koje administrativne procedure ukinuti ili unaprediti. Jedna od stvari je puna primena principa zagađivač plaća.
,,Treba ići prema tome da se ponovo formira Zeleni fond, kao institucija koja će novac koji se prikupi od ekologije, dalje investirati u ekologiju – sada je to opšti prihod budžeta i taj novac se ne vraća gde treba’’, rekao je Krstović..
Uroš Delić, korporativni menadžer WWF Adria, podsetio je na njihove prve aktivnosti koje se sprovode još od 1961. godine, koje su bila u vezi sa zaštitom divljih i ugroženih vrsta, a koje su se kasnije proširile i na zaštitu šumskih područja i voda, kao i mora i okeana.
,,Radimo i Izveštaj o stanju planete – svake dve godine se objavljuje i tu prikazujemo i dramatične promene koje se dršavaju u svetu. Mogu da se vide podaci kao što su da je broj jedinski divljih vrsta smanjen za dve trećine. Zatim, podatak da divljih životinja ima oko pet odsto u odnosu na one domaće životinje’’, rekao je Delić.
Kada je reč o Srbiji, kako je istakao, ovde sprovode više projekata u vezi sa zaštitom životne sredine. Jedan zanimljiv je Gornje Podunavlje, veoma značajan izvor biodiverziteta koji je dugogodišnjim nemarom bio dosta devastiran. Njegovom zaštitom i promocijom u nekom evropskim okvirima, počeo je da dolazi veliki broj turista koji se zanima za eko turizam. Do tog trenutka odatle su odlazili ljudi, a ekonomija i privreda su propadali, međutim nakon sprovedenog projekta počela je da se razvija lokalna privreda i priča se okrenula u drugom smeru.
Govoreći o zaštiti divljih životinja u našem području od strane WWF-a, tu su vuk, medved i ris, jako važni za funkcionisanje ekosistema. Ris je ugrožena vrsta i ima samo 29 jedinki na području Balkana.
WWF takođe sprovodi projekte u koje su uključeni studenti i srednjoškolci, ali i poslovne firme. Rade na edukaciji mladih, kao i profesora, te su prošle godine pokrenuli program koji se tiče podrške učiteljima i profesorima osnovnih i srednjih škola, ali i fakulteta. Oni prolaze kroz proces edukacije, licencirani program, i dobijaju informacije i potreban materijal koji moju da primene u stručnim predmetima kao što su Biologija ili Svet oko nas.
Damir Dizdarević, koordinator projekta BOŠ/Koalicija 27, predstavio je oblasti u kojima deluju, kao što su zaštita životne sredine, zagađenje vazduha i vode, upravljanje otpadom i OIE, zaštita od buke, klimatske promene, šumarstvo i horizontalno zakonodavstvo. Koalicija 27 prati proces pristupanja, pregovora i implementacije EU zakonodavstava, pre svega donošenja određenih zakona, strategija i planova, ali prati i da li se adekvatno sprovode i finansiraju.
Prema njegovim rečima, Zelena agenda nije samo imperativ već i prilika da se izborimo za prirodu. To je svakako u ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan EU, te je za naredni period obezbeđeno devet milijardi evra, što je naša odlična prilika za napredak.
Da li će biti ostvareno, zavisi mnogo i od političke volje, rekao je Dizdarević i objasnio gde ona može da se vidi. Na jesen 2023. bio je rebalans budžeta i tada je budžet za zaštitu životne sredine smanjen za čak četiri milijarde dinara – tu su se smanjila sredstva za zagađenje iz individualnih ložišta, integrisano upravljanje otpadom, hemikalijama i drugo. Jedino što se povećalo jeste subvencija za kupovinu ekološko prihvatljivih vozila, ali prema njegovim rečima, svrsishodnost te mere je upitna. Kako je zaključio, mi moramo da utičemo na vlast, na ono što mi želimo i tako dalje utičemo na kreiranje političke volje koja je nedovoljna za sada.
Na pitanje koliko je ostvaren napredak Srbije u skladu sa EU standardima, objašnjava da mi imamo dobro usklađivanje zakonodavstva, ali nedostaje njegovo sprovođenje.
Katarina Vuinac
