„Akademik Lomonosov“ je jedanaesta operativna nuklearna elektrana na teritoriji Rusije, a ono što je razlikuje od ostalih deset jeste to što je u pitanju „plutajuće“ postrojenje. Uprkos zabrinutosti oko životne sredine i bezbednosti, projekat je krajem prošle nedelje u luci na istoku Sibira privreden kraju. Nuklearka je namenjena ispunjavanju energetskih potreba stanovništva u okrugu Čukotka u azijskom delu zemlje.
„Lomonosov“ poseduje dva reaktora, pojedinačne snage 35 megavata (MW).
Ideja ruske korporacije za nuklearnu energiju „Rosatom“, koja stoji iza projekta, jeste da njegovi kapaciteti zamene kilovat-časove iz nuklearne elektrane „Bilibino“. Ona je region snabdevala od sedamdesetih godina 20. veka, a nedavno je otpočelo njeno gašenje. Godišnja proizvodnja „Bilibina“ je iznosila oko 164 gigavat-časa (GWh).
Pročitajte još:
Izgradnja alternativne elektrane je započela 2006. godine. Prošlo leto je „digla sidro“ iz luke Murmansk i krenula u svoju prvu plovidbu, da bi u decembru po prvi put generisala električnu energiju koja je bila iskorišćena za napajanje rasvete na novogodišnjem drvetu postavljenom na trgu u rodnom gradu elektrane „Akademik Lomonosov“ Peveku.
„Rosatom“ već planira izgradnju druge ploveće nuklearne elektrane sa dva reaktora, pojedinačne snage 50 megavata.
Članovi organizacije „Grinpis“, zbog potencijalne opasnosti za okruženje i ljude, elektranu nazivaju „plutajućim Černobiljem“ i „nuklearnim Titanikom“. Prema tvrdnjama „Rosatoma“, to je izlišno zato što je postrojenje projektovano uz visok nivo sigurnosti koji nadilazi sve moguće pretnje. Reaktori su navodno otporni i na cunami i druge prirodne katastrofe.
Nuklearni procesi ispunjavaju standarde Međunarodne agencije za atomsku energiju i ne predstavljaju pretnju po životnu sredinu.
Za njihovo tehnološko rešenje interesuju se i iz Severne Afrike, Bliskog Istoka i Jugoistočne Azije, a „Rosatom“ smatra da je ono podobno za udaljena i izolovana ostrvska područja kojima je neophodan stabilan i „zelen“ izvor energije. S tim se ne slažu članovi organizacije „Belona“ zato što bi udaljenost i izolovanost prestavljale ogromne prepreke za misije spašavanja ukoliko dođe do bilo kakve havarije.
