Evropska komisija usvojila je paket mera kako bi se klimatske, energetske, zemljišne, transportne i poreske politike EU uskladile sa zajedničkim ciljem, a to je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine.
Planirano smanjenje emisije štetnih gasova tokom naredne decenije neophodno je, ukoliko želimo da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Prema usvojenim merama od 2035. godine moći će da se proizvode samo vozila sa nultom emisijom gasova, što znači da automobili sa motorima na unutrašnje sagorevanje odlaze u istoriju. Između ostalog navode se i predlozi kako upravljati šumama i zemljištem, predviđa se povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, veća energetska efikasnost.
Kada je reč o sistemu trgovine emisijama štetnih gasova (ETS), on će biti pooštren. Do sada je obuhvatao industrijska postrojenja u energetskom sektoru i prerađivačkoj industriji, kao i avio-saobraćaj unutar Unije, biće proširen na pomorski sektor, a biće uspostavljen i poseban sistem koji će obuhvatati zgrade i drumski saobraćaj.
Pročitajte još:
Dalje se predlaže da članice celokupan prihod od trgovine emisijama štetnih gasova usmere na projekte koji se odnose na klimu i energiju.
Smanjenje emisija u drumskom saobraćaju
Evropska komisija donosi i to da ispuštanje gasova na novim vozilima moraće da bude smanjeno za 55 odsto do 2035. godine, a od 2035. mogu da se proizvode vozila samo sa nultom emisijom gasova. Što praktično znači da svi novi automobili registrovani od 2035. godine moraju imati nultu emisiju gasova. To dalje vodi ka tome da se mora obezbediti mreže elektropunjača za električna vozila, kao i mesta za dopunu vozila na vodonik. Na autoputevima na svakih 60 kilometara biće mesto za električno punjenje i na svakih 150 kilometara za punjenje na vodonik.
Mnogi proizvođači automobila već su najavili da će budućnosti proizvoditi samo vozila na električni i hibridni pogon.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla da će Evropa sprovoditi svoje klimatske politike kroz inovacije, investicije i socijalnu kompenzaciju.
„Ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima je dostigla svoje granice. Želimo da narednoj generaciji ostavimo zdravu planetu kao i dobre poslove i rast koji ne šteti našoj prirodi. Evropski zeleni dogovor je naša razvojna strategija koja ide ka dekarbonizovanoj ekonomiji“, rekla je ona.
Potpredsednik EK Frans Timermans izjavio je da je ovo ključna decenija za borbu protiv klimatske krize i da zelena i zdrava budućnost za sve zahteva znatan napor u svakom sektoru i svakoj zemlji članici.
Milica Radičević
