Sadnja drveća je naširoko predstavljena kao isplativ način za smanjenje globalnog zagrevanja, zbog sposobnosti drveća da skladišti velike količine ugljenika iz atmosfere. Ipak, međunarodna grupa naučnika tvrdi da će sadnja drveća u...

Istraživači sa Univerziteta Stanford i Državnog univerziteta Kolorado razvili su inovativni metod za proučavanje uticaja globalnog zagrevanja na ekstremne vremenske prilike. Njihov pristup, detaljno opisan u časopisu Science Advances, koristi mašinsko učenje za...

Globalno zagrevanje menja strukturu vegetacije u severnim šumama i tundrama, a ovakav trend će se nastaviti makar do kraja ovog veka, navode istraživači NASA-e. Ovakve promene mogu da dovedu do složenih posledica...

Tundre su hladni krajevi sveta, biomi sa kratkom vegetacijom, nižim drvećem, izuzetno niskim temperaturama, koje pokrivaju velike delove severne Rusije, Skandinavije, Kanade, Aljaske, kao i obale Grenlanda. Takođe se mogu naći i...

Globalno zagrevanje, izazvano emisijama gasova staklene bašte, oštećuje ekosisteme i infrastrukturu čak i u najhladnijim zemljama Evrope pokazala je studija koju su sproveli naučnici "World Weather Attribution" i istraživač na Kraljevskom meteorološkom...

Izuzetno visoke temperature u tropskim šumama, mogle bi da ugroze proces fotosinteze, pokazuju istraživanja. Štaviše, iako je i dalje reč o malom procentu, lišće na najvišim tačkama krošnji drveća u ovakvim područjima...

Istraživači sa Univerziteta u Oklahomi sproveli su osmogodišnji eksperiment na osnovu kojeg su utvrdili da porast globalne temperature značajno smanjuje mikrobnu raznolikost koja je neophodna za normalno funkcionisanje zemljišta. „Naši nalazi pokazuju eksplicitne dokaze da dugotrajno...

Naučnici već godinama upozoravaju da mora doći do drastičnih promena kako bi zaustavili globalno zagrevanje. I dok mnogi od nas misle da su klimatske promene samo mit, one uveliko utiču na vremenske...

Nova klimatska predviđanja donose sumorne prognoze. Svetski naučnici, stručnjaci za klimatkse promene, upozoravaju da je sve sigurnije da će Planeta Zemlja u narednih pet godina dostići gornji temperaturni limit. Prema studiji koju je...

I dok se ljudi širom sveta, ispraćajući za mnoge turobnu 2020. i puni nade dočekujući 2021, zagrevaju za provod pomoću C2H5OH, mi ćemo trezveno da sumiramo šta je CO2 učinio našoj planeti kako bismo u godini od koje mnogo očekujemo bili iole bolje osobe. Zemlja se menja brže nego ikada u istoriji, a sve to zbog uticaja globalnog zagrevanja koje je svojim razornim aktivnostima izazvalo čovečanstvo kao takvo. Početkom 19. veka ljudi su počeli da zagrevaju svoje domove sagorevanjem uglja. Širenjem Industrijske remolucije širila su se i polja primene ovog fosilnog goriva: od transporta, preko proizvodnje dobara, do snabdevanja strujom uz pomoć ovog energenta u 20. veku. Pored uglja, i upotreba nafte i gasa škodi atmosferi i čini da svet bude sve topliji.

Idilične, minimalistički dizajnirane poštanske markice sa slikama snega i ptica koji se pod toplotom vaših prstiju pretvaraju u gromove i skelete predstavljaju zapravo upozorenje o poremećajima koje bi izazvao dalji porast temperature. Rezultat su saradnje Finske pošte i studija Berry Creative u cilju povećanja svesti Finaca o tome kakva sumorna sutrašnjica očekuje čovečanstvo ukoliko se proizvodnja gasova sa efektom staklene bašte značajno ne smanji. Bez obzira na to što nismo u prilici da pod sopstvenim prstima osetimo potencijalnu promenu sveta na gore, samo predstavljanje inovativnih poštanskih markica treba svima da nam bude lekcija.

Godišnja šteta uzrokovana rečnim poplavama u svetu procenjuje se na više 100 milijardi dolara i nastavlja da raste. Analiza 500 godina istorijata poplava na evropskim prostorima ukazuje na globalno zagrevanje kao jednog...

Globalno zagrevanje, ubrzano topljenje leda i sve više temeperature vode mora i okeana svakako predstavljaju upozorenje, ali i ozbiljnu opasnost za morsku populaciju i podvodni živi svet.Mnoge ribe ugrožene su ovim promenama,...

Sa pojavom prvog hladnog vremena mnogi, a naročito ljubitelji toplog vremena, pitaju se šta se to dešava sa globalnim zagrevanjem dok temperatura neumoljivo pada. Među njima je i američki predsednik Donald Tramp,...

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Prema novom istraživanju, klimatske promene mogu dovesti do povećanja stope samoubistava u narednim decenijama. Globalno zagrevanje već je dovedeno u vezu sa širenjem bolesti kao što su malarija ili problemi sa srcem,...