Šume pokrivaju 31 odsto površine Zemlje, one pomažu u održavanju temperature i imaju veoma složenu ulogu u suočavanju sa klimatskom krizom, poboljšavaju kvalitet voda, zemljišta i vazduha. Skladište oko 296 gigatona ugljenika i dom su najvećeg svetskog kopnenog biodiverziteta. Izvor su goriva, hrane, vlakana i obezbeđuju sredstva za život miliona ljudi, naročito za one najsiromašnije na svetu.
Nažalost svedocimo smo toga da se šume neplanski uništavaju, nelegalne seče i degradacija zemljišta u velikoj meri utiču na biodiverzitet i ekosisteme.
“Čovečanstvo mora da zaustavi krčenje šuma, počne da sadi mnogo više stabala i iskoristi ih kao održivi resurs”, rekao je Kju Dongju, generalni direktor UN-a.
On je tokom uvodnog obraćanja na 26. sednici Komiteta za šumarstvo istakao da je uticaj klimatske krize vidljiviji nego ikada. Skrenuo je pažnju na to da su suše, poplave, požari i oluje sve učestaliji.
„Krčenje šuma i degradacija zemljišta, zajedno sa gubitkom biodiverziteta, uništava naše ekosisteme. To se mora mora zaustaviti i promeniti, jer planeta mora postati zelenija i šume se moraju koristiti na održiviji način”, dodao je on.
Zaustavljanje krčenja šuma je “ključ za rešavanje klimatske krize i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 14 odsto i očuvanje više od polovine svetskog biodiverziteta”.
Pročitajte još:
Uporedo treba raditi na masovnom pošumljavanju što će uticati na otpornost ekosistema.
„1,5 milijardi hektara degradiranog zemljišta može biti obnovljeno što će uticati na ekonomsku održivost drvnog materijala”, rekao je Kju Dongju.
Osim toga pažnju treba posvetiti i održivom i odgovornom korišćenju drveća koje je veoma vredan i obnovljiv resurs i važan izvor ekološkog materijala.
Sačuvajmo šume za generacije koje dolaze, već danas posadite bar jedno drvo!
Milica Radičević
