Iako logo Mekdonalds restorana ostaje žute i crvene boje, prakse kompanije sve su zelenije.
Sredinom marta, Mekdonalds se uključio u inicijativu za dostizanje naučno utemeljenih „meta“ za smanjenje emisija gasova staklene bašte, Science Based Targets. Istom zadatku pridružili su se i Gap, Nike, Adobe, Mars i Nokia.
Lanac brze hrane obavezao se da će do 2036. godine učešće svojih restorana i kancelarija u proizvodnji štetnih gasova da smanji za 36 odsto, u odnosu na 2015. I u snabdevačkoj grani poslovanja, tokom istog perioda, zadali su sebi istu misiju sa nešto nižim željenim rezultatom – 31 odsto.
Pretpostavke su da će preduzeća okupljena oko SBT, do 2030. godine, planetu spasiti 150 miliona tona ugljen-dioksida (CO2). Svaki od učesnika inicijative treba javno da oglasi da će neutralisati svoj doprinos klimatskim promenama, a sve s ciljem, uobličenim Pariskim sporazumom, da se globalno zagrevanje ograniči na rast temperature ispod 2 Celzijusova stepena.
Mekdonalds će u tu svrhu, kao prioritete svoje akcije, označiti – proizvodnju govedine, smanjenje energetske iscrpnost svojih poslovnih jedinica, nabavku ambalaže i otpad.
Nova ekološka stremljenja ovog proizvođača brze hrane vremenski se poklapaju sa desetogodišnjicom otkako njihova dostavljačka služba širom Ujedinjenog Kraljevstva (UK) koristi biodizel od ulja za kuvanje. Prema navodima kompanije, koristeći bio-flotu umesto tradicionalne, u atmosferu su, na godišnjem nivou, ispustili 7 hiljada tona CO2 manje. Pored toga, sve poslovne grane u UK u vlasništvu Mekdonaldsa, snabdevaju se strujom 100 odsto iz obnovljivih izvora, udruženim snagama vetra i sunca, a 60 odsto njihovih ugostiteljskih objekata opremljeno je sopstvenim solarnim panelima.
Preduzeće je nedavno najavilo i da će u svojim restoranima nastojati da smanji količinu otpada u vidu plastičnih slamčica. Kao eventualno rešenje mogli bi da uvedu papirne. Dok se održivija, biorazgradiva alternativa ne implementuje u njihove lokale širom sveta, Mekdonalds će pokušati da svojim potrošačima oteža pristup slamkama tako što će ih izmestiti sa dosadašnjeg mesta, pulta ispred kasa, kod svojih prodavaca iza. Žele i da sva ambalaža upotrebljena u pakovanju njihovih jela bude podložna reciklaži.
Sagledavajući ovih nekoliko segmenata poslovanja Mekdonaldsa, naprečac možemo da mu zalepimo etiketu „društveno odgovorne kompanije“, što donekle i jeste, ali – ne u svim segmentima i ne u onom obimu koji nam dosadašnje informacije sugerišu.
Iako prati trend uključivanja u zaštitu životne sredine, lanac restorana brze hrane vuče repove skandala iz prošlosti koji bacaju senku na njegovo poslovanje. Ovo su neki od njih.
Na početku dvadesetog veka, otkriveno je da su deca u Kini proizvodila igračke za svoje vršnjake koje je Mekdonalds prodavao u svojim objektima širom sveta. Četrnaestogodišnjaci su u katastrofalnim uslovima radili 16 sati dnevno dobijajući ukupno oko 2,5 evra što je jedva moglo da pokrije cenu jednog „srećnog obroka“ ove kompanije. Neki od njih priznali su da su lagali o godinama kako bi zaradili novac praveći figurice Vinija Pua i Snupija.
U javnost često dospevaju i pritužbe kupaca o sirovom mesu u Mekovim burgerima koje može da ima ozbiljne negativne posledice po zdravlje čoveka.
Jedna od mrlja u CV-u restorana je i nemarnost prema vegetarijancima i religioznim grupama koje su podložne različitim restrikcijama u ishrani. U 1990. godini, Mekdonalds je prestao da koristi goveđu mast u pripremi pomfrita. Iako se u fritezama prešlo na ulje biljnog porekla, ono je, u svrhu začinjavanja, sadržalo esenciju govedine, što preduzeće u svom proglasu nije naznačilo. Za mnoge hinduse krave su svete životinje i ni po koju cenu ne konzumiriraju njihovo meso. Korporacija je 2002. pristala da donira oko 8 miliona evra oštećenim stranima i izvinila se za zabunu koja je nastala oko njihovih krompirića.
