Domaćin 26. Konferencije strana u sklopu Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama biće Glazgov (Škotska, Ujedinjeno Kraljevstvo). Posebno je pohvalan podatak da će Škoti učesnike ove manifestacije značajne za borbu protiv porasta temperature u novembru verovatno dočekati trošeći isključivo električnu energiju iz obnovljivih izvora.
Cilj Škotske je da zaključno sa krajem 2020. godine potrebe stanovništva i industrije za strujom zadovoljava isključivo čistim energetskim resursima.
Pročitajte još:
S tim na umu, država je sve elektrane na ugalj ugasila još 2016. godine, posle 115 godina eksploatacije prljavog energenta u ove svrhe. Proizvodnja električne energije iz tog naftnog derivata je u najvećem škotskom postrojenju Longanet prestala u martu te godine. Četvrtina škotskih domova se u prošlosti snabdevala odatle.
Nedostajući kapaciteti su zamenjeni energijom vetra i gasom koji se smatra nešto čistijim fosilnim gorivom.
Pored težnje za „ozelenjavanjem“ energetskog miksa, motivi tranzicije na čistu energiju su bili i ekonomske prirode.
Usled starosti, povišenih troškova prenosa i poskupljenja taksi za emisije ugljenika, nastavak rada Longaneta je bilo finansijski neodrživo.
Procenjuje se da je elektrana sagorevala oko 4,5 miliona tona uglja godišnje i bila je odgovorna za petinu ukupnog škotskog uticaja na klimatske promene.
Jedno od inovativnih tehnoloških rešenja koje je Škotska implementovala kako bi ostvarila svoje težnje je i prva plutajuća vetroelektrana na svetu Hajvind, snage 30 MW. Projekat je u junu prošle godine proširen sistemom baterija kapaciteta 1 MW.
Beatris, vetroelektrana na moru koja je najveći škotski obnovljivi elektro-proizvođač, može da generiše dovoljno energije za napajanje 450.000 domaćinstava.
Pročitajte još:
Tokom 2018. godine, u Škotskoj je, prema zvaničnim podacima, 76,2 odsto potrošene električne energije bilo zelenog porekla, ali se očekuje da će planovi o apsolutnom učešću obnovljivih izvora u proizvodnji struje biti ispunjeni zahvaljujući ambicioznoj i vizionarskoj vladi. Povrh toga, Škoti žele da do 2045. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte spuste na nulu – pet godina ranije u odnosu na Ujedinjeno Kraljevstvo, Australiju i druge države. Vredno je pomena da se ne koriste međunarodnim mehanizmima za neutralisanje svojih zagađujućih ispuštanja.
Imajući sve pomenuto u vidu, odlično je što se Klimatska konferencija, za koju se očekuje da će po bitnosti biti u rangu sa onom tokom koje je potpisan Pariski sporazum (2015), održava u Glazgovu.
