Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje BiH odbio je predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost kojim je od njih traženo da se usaglasi i reguliše status prozjumera, odnosno fizičkih lica koja će postavljanjem solarnih panela na svojim domaćinstvima višak struje predavati Elektroprivredi RS.
Prethodno je Elektroprivreda RS obustavila sve aktivnosti vezane za prozjumere zbog, kako su rekli, neusaglašenosti Zakona o obnovljivim izvorima energije RS i Zakona o PDV-u koji je na nivou BiH.
Oni tvrde da Zakon o PDV nalaže da se sva energija preuzeta iz mreže oporezuje, dok bi prema Zakonu o obnovljivim izvorima energije porez trebalo obračunati na razliku između preuzete i predate količine električne energije, odnosno na osnovu neto merenja.
U svom mišljenju, UO je istakao da je sve već regulisano, a da se detalji mogu rešiti podzakonskim aktima.
,,Razmotrivši predloženu dopunu zakona, smatramo da je nepotrebna, budući da za obračun PDV-a po neto principu obračuna utroška električne energije kupca-proizvođača važeća odredba ne predstavlja smetnju. Navedena odredba primarno uređuje razmenu dobara i usluga među obveznicima PDV-a, imajući u vidu da ista nalaže obostrani obračun PDV-a, dok sama ta činjenica ne podrazumeva po automatizmu i obostrano pravo odbitka ulaznog PDV-a. To pravo je regulisano drugim odredbama ovog zakona“, rekli su u UIO BiH, i potom istakli da obračun netiranjem nije presudan za promet između dva obveznika PDV-a.
Pročitajte još:
- KAKO BANJA LUKA REŠAVA PROBLEM ZAGAĐENJA PRIRODE
- SLOVENIJA DONELA UREDBU ZA PODSTICANJE VETROENERGIJE U OPŠTINAMA
- BNOVLJIVA ENERGIJA PRESTIGLA FOSILNU U HRVATSKOJ
U UIO BiH su rekli da specifičnost u načinu utvrđivanja poreske osnovice može biti pojašnjena Pravilnikom o primeni Zakona o PDV-u, što je, kako kažu, racionalniji pristup od donošenja zakona kada to nije neophodno.
Rešenje ovog problema je, kažu u dvosmernim brojilima, koja će transparentno i dokazivo beležiti razliku između predate i preuzete električne energije.
Imajući u vidu da energetski sektor, kažu, tumači funkcionisanje kupca-proizvođača u odnosu na distributivno preduzeće koje upravlja distributivnom mrežom tako da isti ne vrši promet električne energije koju proizvodi distributivnom preduzeću, već koristi za vlastite potrebe, uključujući i višak proizvodnje iznad vlastite potrošnje.
,,U određenim mesecima tokom godine proizvođač višak “skladišti u mreži” samo za svoje potrebe za periode kada proizvodi manje od vlastite potrošnje. Kupac-proizvođač ne vrši isporuku dobara niti pruža usluge drugom licu za šta bi primio ili trebalo da primi naknadu u bilo kom obliku, i u svakom trenutku može preuzeti “uskladišteni” višak“, kažu u UIO BiH i dodaju da za ovo ne treba menjati zakon.
Ono na šta stavljaju poseban akcenat i što je imperativ sprovođenja Zakona o PDV-u kod netiranja jeste potpuno transparentan sistem obračuna potrošnje električne energije primenom dvosmernih brojila i uspostavljanjem jasnih procedura.
,,Na ovaj način će sistem merenja utroška energije biti jednostavno proverljiv i dokaziv, i na taj način neće predstavljati smetnju utvrđivanju tačne obaveze za PDV u svakom poreskom periodu i za svako lice“, rekli su u UIO BiH.
Sličan stav ima i Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske čiji je predstavnik na nedavno održanom Samitu energetike rekao da ne postoji nikakva prepreka za sticanje statusa kupca proizvođača i njegovu primenu, kao i za zaključivanje ugovora o snabdevanju sa šemom obračuna i neto merenja.
Nakon usvajanja Zakona o obnovljivim izvorima energije 2022. godine ERS je pokrenuo inicijativu da se na 50.000 krovova u Srpskoj postave solarni paneli. Program energetske održivosti, kako su ga tada nazvali, trebao je da rastereti elektroenergetski sistem za oko 300 gigavat časova.
Raspisan je poziv za prve prijave zainteresovanih građana koje su u početku opteretili obimnom i relativno skupom dokumentacijom potrebnom za ulaz u projekat. Shvativši da se za projekat prijavio veoma mali broj domaćinstava, od papirologije se odustalo, a onda je cela ideja pomalo pala u zaborav.
Izvor: Capital
