Čini se da solarne panele možemo postaviti baš svuda i, dokle god ima dovoljno sunca, uživati u besplatnoj električnoj energiji. Tako su ljudska mašta i znanje neprestano pomerali granice solarne tehnologije pa danas solare, osim na krovovima i zemlji, imamo i na mestima na kojima ih nismo očekivali – na vodi, u pustinjama, čak i u kosmosu.
Kada su u pitanju pustinje, neko bi pomislio da ne postoji savršenije mesto za dobijanje solarne energije jer, osim što sunca i prostora ima „na pretek“, izgradnja solarnih elektrana neće ugroziti prirodna staništa divljih vrsta ili uzurpirati plodno zemljište.
Nažalost, uprkos tome što električnom energijom možemo snabdevati ceo svet ukoliko bismo solarnim panelima prekrili samo 4 odsto svetskih pustinja, ova ideja čini se nedostižnom jer su pustinje „neprijateljski“ nastrojene čak i prema ovom obnovljivom izvoru energije.
Pročitajte još:
Kako piše „Sajentifik Amerikan“ (Scientific American), veliki problem predstavljali bi pesak i prašina, a čak i slab vetar dovoljan je da peskom prekrije, i time onesposobi, solarne panele. Drugi problem je, kako navode, nedostatak vode koja je neophodna za čišćenje ili hlađenje panela, a u većini pustinja snabdevanje vodom je nemoguće ili veoma otežano.
Iako su pojedine pustinje, poput pustinje Atakama u Čileu, zadovoljine neophodne kriterijume za izgradnju solarnih elektrana, većina pustinja u svetu verovatno nikada neće „ugledati“ solarne panele.
Za razliku od pustinja, površina vode čini se kao pogodnije mesto za postavljanje solarnih elektrana, a istraživanja su pokazala da su ovakve elektrane 12, 5 puta efikasnije od onih na krovovima ili zemlji.
Oduševljeni ovim saznanjem, i imajući u vidu da 71 odsto zemljine površine prekriva voda, brojni investotori okreću se plutajućim solarnim elektranama, pa je sve više solarnih farmi na vodi u svetu, ali i regionu.
Zapanjujuće je i to što su ovi solarni sistemi konstruisani tako da radnici po njima mogu da se kreću kao po splavu, a njihovo održavanje daleko je manje zahtevno od održavanja solarnih panela u pustinji.
Ipak, naučnici upozoravaju na dugoročne negativne efekte ovakvih elektrana jer živim organizmima ograničavaju dotok svetlosti, ali i usporavaju zagrevanje vode nakon zimskog perioda što može biti pogubno po biodiverzitet.
Budući da izgradnja solarnih sistema i u pustinjama i na vodenim površinama ima svoje prednosti i mane, ovoga puta nećemo proglasiti „pobednika“ našeg malog istraživanja. Ipak, jedno je sigurno – ukoliko su pažjivo konstruisane od strane stručnjaka, sa solarnim elektranama „nema greške“ gde god da ih postavimo.
